Сажетак
Дэвид Полсон, др мед., био је адвентистички лекар, оснивач санаторијума и главни градитељ — заједно са супругом Мери Вајлд Полсон — санаторијума Хинсдејл у близини Чикага и мисије "Животни брод" за сиромашне Чикага. Стручно се усавршавао из медицине у санаторијуму у Бетл Крику и на Америчком медицинском мисионарском колеџу, а у јуну 1906. године примио је једну од најтрајнијих изјава Елен Вајт о инспирацији Библије и њених сопствених писама — писмо које је постало "Изабране поруке", том 1, стр. 24–31. Преминуо је 1916. године у четиридесет осмој години живота.
Рани каријерни пут и рад у санаторијуму
Према Енциклопедији седмодневних авантиста, Полсон је рођен 1868. године. Студирао је у Бетл Крику под медицинском мисијом Џ. Х. Келога, а касније је са супругом Мери Вајлд Полсон (такође докторком медицине) основао санаторијум у Хинсдејлу у близини Чикага. Заједно су водили свеобухватно служење у корист сиромашних и социјално угрожених у Чикагу, укључујући Мисију "Life Boat" и часопис "Life Boat", основане 1898. године. Кејт Линдзи била је једна од раних присталица рада у Хинсдејлу.
Савети Елен Вајт о плану мањих санаторијума (1902)
1902. године Елен Вајт је написала Полсону директни апел у вези са плановима за изградњу санаторијума: "Брате Полсоне, најтоплије се моли за др Келога. Он иде директно супротно светлости коју је Бог дао у вези са изградњом мањих санаторијума. Зла у вези са подизањем веома великог санаторијума на било ком месту треба у потпуности разумети. Господ ми је открио да би, уместо једног огромног санаторијума у Бетл Крику, у више градова могли бити основани мањи санаторијуми, и име Његово би било прослављено. Фокусирање толико много тога на једном месту је супротно Божјем поретку. Мале установе треба започети на много места" (Manuscript Releases, Letter 110, 1902, par. 3).
1903. године њено упозорење је постало оштрије како се развијала криза пантеизма: "Брате Паулсон, пробудила сам се у један сат и устала да запишем ове речи упутства од небеског гласника. Молим те, ради Христа, прекини ту чаролију. Многи од нашег народа су сада ужасно заблудели. И многи од наших медицинских радника помажу Сатану у његовом делу. Бог позива Свој народ да буде у јединству са Њим. Он воли оне који се труде да чине Његову вољу, и Он их признаје као Своје сараднике" (Manuscript Releases, Letter 220, 1903, par. 11).
Писмо о инспирацији из 1906. године
Када је Паулсон 1906. године написао Елен Вајт, изјавивши да је "доведен до закључка и најчвршће верује да је свака реч коју сте икада изговорили у јавности или приватно, сваки слог који сте написали у било којим и свим околностима, био инспирисан као Десет заповести", она је одговорила једном од најјаснијих изјава које је икада дала о природи сопственог надахнућа. Њени уводни пасуси сачувани су у Selected Messages, том 1, стр. 24, пасус 1: "Ваше писмо ми је стигло док сам била у јужној Калифорнији. Неколико недеља разматрање питања везаних за развој нашег санаторијумског рада тамо и писање ставова који су ми дати у вези са земљотресом и његовим поукама одузели су ми време и снагу" (Изabrane poruke, том 1, стр. 24, ст. 1).
Она је наставила: "У свом писму говориш о свом раном васпитању да имаш безусловно поверење у сведочанства" (Selected Messages, vol. 1, p. 24, par. 2).
Њена реакција је била недвосмислена: "Брате мој, ти си марљиво проучавао моја писања и никада ниси нашао да сам ја износила такве тврдње, нити ћеш наћи да су пионири у нашем делу икада износили такве тврдње" (Изабране поруке, том 1, стр. 24, ст. 3).
Смрт (1916)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста, Полсон је умро 1916. године у осамдесет осмој години живота, у најбољим годинама своје медицинске мисионарске каријере. Његова супруга Мери наставила је рад у Хинсдејлу, а касније се удала као Мери Вајлд Полсон-Ниал. Она је умрла 1956. године.