Сажетак
Фредерик Карнс Гилберт (рођен Коен) био је пионир адвентистички мисионар међу јеврејским народом, руско-пољски ортодоксни Јеврејин који се обраћен Христу у Бостону 1889. године, оснивач Адвентистичке јеврејске мисије, организатор Јеврејског одељења Северноамеричког одељења за иностранство 1911. године, служио је као надзорник јеврејског рада за Цркву седмодневних адвентиста четрдесет година, и изабран је за једног од првих генералних пољских секретара Генералне конференције 1922. године. Рођен је 30. септембра 1867. године у Лондону, Енглеска, у породици Фалка и Мириам Коен — избеглица који су побегли од антисемитизма у Сувалки, Пољске и Немачке — емигрирао је у Америку у мају 1886. године, крштен је у Адвентистичку цркву 16. априла 1889. године и педесет пет година је радио као један од највољенијих евангелиста, аутора и старешина цркве. Елен Вајт је његов рад сматрала изузетно цењеним, пишући 1904. године да "Треба нам стотину таквих људи тамо где сада имамо једног" (19LtMs, Lt 391, 1904, ст. 10). Умро је у Такoma Parku, Мериленд, 31. августа 1946. године.
Од Сувалки до Саут Ланкастера (1867–1894)
Према чланку Бенџамина Бекера у Енциклопедији седмодневних авантиста, Фредерик Карнс Коен је рођен у Лондону, Енглеска, 30. септембра 1867. године, као син Фалка и Мириам Коен — јеврејских избеглица из Сувалки, Пољска (тада територија Руске империје), који су побегли у Немачку, а затим у Енглеску у потрази за толеранцијом. Одрастао је у строгој ортодоксији, школовао се код рабина у Талмуд Тори, имао је Бар Мицву и размишљао о каријери рабина. Његов отац је умро када је он имао петнаест година. У мају 1886. отпутовао је сам за Америку, где је променио презиме у Гилберт. Након годину дана рада у фабрици одеће у Њујорку и периода незапослености, глади и усамљености, преселио се у Бостон, нашао смештај у адвентистичком дому Г. Ф. Фиске и кроз ћутљиво сведочанство породице Фиске дошао до вере у Христа. Крштен је у Седмодневну адвентистичку цркву 16. априла 1889. године од стране Орвила Орланда Фарнсворта — одбачен од стране своје јеврејске породице, нападнут од стране својих радних колега у фабрици, али непоколебљив у свом уверењу. Уписао се у Академију Саут Ланкастер 1890. године и дипломирао 1894. године. 16. марта 1896. оженио се Елом Меј Грејем — рођеном 11. јула 1865. у Менсфилду, Конектикат, ћерком два рана сабатска адвентиста, крштеном од стране С. Н. Хаскела 1877. године, и једном од првих студената Јужне Ланкастер академије.
Бостонска јеврејска мисија и Гилбертово јавно служење (1894–1907)
У јуну 1894. Гилберт је започео јавни евангелистички рад међу двадесет хиљада Јевреја у Бостону, проповедајући на јидишу на отвореним скуповима, расправљајући у синагогама и објављујући свој први трактат "Евреји и права савести". Рукоположен је на састанку камп-конференције Нове енглеске конференције у Вест Њутону, Масачусетс, у јуну 1898. године. Крајем а 1905. године он и А. Е. Плејс изнајмили су зграду у јужном делу Бостона за јеврејску мисију, која је освештана 17. априла 1906. године — највећу посвећену иницијативу коју је тада та denominacija предузела међу јеврејским народом. Према ЕСДА, Мисија је одржавала верске састанке, суботњу школу и црквене службе, пружала медицинску негу, примала сирочад, хранила сиромашне, нудила курсеве шивања, објављивала Гилбертове трактате и месечни часопис "Добра вест о Месији" и дистрибуирала литературу; састанци на отвореном привлачили су камење и боце, а полиција је понекад била присутна.
Лична процена Елен Вајт о његовом раду
Писмо Елене Вајт из 1904. године, након њеног разговора са Гилбертом: "Разговарала сам са братом Гилбертом. Не могу му забранити нити одвратити га од његовог рада. Потребно нам је стотину таквих људи тамо где сада имамо једног. Порука мора да уђе у цркве; и ако је ово један од начина, рећи ћемо: слава Богу, и нећемо обесхрабрити никога ко може проповедати Реч" (Писма и рукописи, том 19, Писмо 391, 1904, ст. 10).
Писмо Елен Вајт из 1906. године у којем она похваљује рад у Бостону: "Чули смо да се сада нешто ради у Бостону. Радујемо се што смо, преко извештаја у недавно објављеном Review-у, сазнали за рад старешине Л. С. Вилера као пастора бостонске цркве и за рад његових верних сарадника. Такође смо задовољни што смо сазнали да је старешина Ф. К. Гилберт радио у Еверету, приградском насељу. Надамо се да ће они који су задужени за рад у Новој Енглеској сарађивати са управницима Мелроуз санаторијума у предузимању одлучних корака да се обави посао који треба да се уради у Бостону" (Писма и рукописи, том 21, Писмо 148, 1906, ст. 10).
Писмо Елен Вајт из 1903. лично Гилберту, сачувано у "Овај дан са Богом": "О, да би наш народ могао да схвати какве би предности имао када би непрестано гледао у Исуса!" (Овај дан са Богом, стр. 96, ст. 6).
Јеврејски одсек (1907–1922)
Према подацима ESDA, Гилберт је именован за секретара Јеврејског одељења Централне нове енглеске конференције 1907. године; 25. марта 1911. то одељење је реорганизовано у оквиру Северноамеричког одељења за иностранство Генералне конференције, а Гилберт је постао његов први надзорник. До 1911. године објавио је и своју аутобиографију "Од јудаизма до хришћанства и јеванђељски рад међу Хебрејима" (Саут Ланкастер, Масачусетс: Good Tidings Press), као и своју кључну апологетску књигу "Практичне лекције из искуства Израела за цркву данас" (1902, проширено друго издање од 826 страница 1914).
У Билтену Генералне конференције из 1913. године забележено је увођење извештаја Л. Р. Конрадија: "Л. Р. Конради: Наставићемо извештаје Спољног одељења Генералне конференције започете јутрос. Следећи извештај је о јеврејском раду. Овим радом ће руководити брат Ф. К. Гилберт. Сваки говорник ће имати по десет минута" (General Conference Bulletin, 20. мај 1913, стр. 58, ст. 17).
У општем извештају истог Билтена о спољном раду цркве на тој Генералној конференцији забележено је које су плодове Гилбертове напоре тада почеле да доносе: "Још једна охрабрујућа особина евангелизма је све веће интересовање међу Јеврејима. Посвећени рад старешине Ф. К. Гилберта и литература која је дистрибуирана" (General Conference Bulletin, 20. мај 1913, стр. 53, ст. 6).
Генерални теренски секретар (1922–1944) и смрт (1946)
На седници Генералне конференције 1922. године успостављена је позиција генералног пољског секретара; Гилберт је изабран за једног од првих пет и преселио се са Елом из Масачусетса у Такoma Park, Мериленд. Према ЕСДА, његов међународни itinerar обухватао је продужене посете Далекоисточној дивизији (1923, укључујући велики Канто земљотрес који је преживео на броду из Кине за Јапан 1. септембра 1923), Међуамеричкој дивизији (1934–1935), Индији (1939) и Јужноамеричкој дивизији (1943). Током двадесет две године на тој функцији написао је десетине чланака, неколико књига — укључујући "Божанска предвиђања госпође Елен Г. Вајт испуњена" (1922) и "Месија у свом светилишту" (1937) — и био је неуморни евангелиста, прикупљач средстава и старешина-државник. 1933. године Генерална конференција му је одобрила двонедељни одмор, први који је узео за двадесет пет година.
Тежак мождани удар 1943. године означио је почетак краја. Ела је умрла почетком 1944. године након скоро педесет година брака. Гилберт је поднео оставку на место надзорника Јеврејског одељења 21. децембра 1944. године. Умро је у Такома Парку у суботње јутро 31. августа 1946. године, у својој седамдесет деветој години. У записницима Одбора Генералне конференције он је описан као "посвећен и предани радник, који није сматрао ниједан задатак претешким за преузимање."
Четворо Гилбертове деце били су Рут Марјори Милер (1897–1979), Мириам Г. Тајмсон (1902–1984, оснивачица школе Џона Невинса Ендрjуса у Такома Парку), Вилијам Пол (1903–1958) и Луис Б. (1910–?).