Резиме
Ирвин Хенри Еванс био је сељак са фарме у Мичигену који је, у својим раним двадесетим годинама, почео да проповеда поруку трећег анђела; са шездесет година служио је као председник Мичигенске конференције, благајник Генералне конференције (1903–1910), први председник Северноамеричке дивизије (1914–1918) и управник Азијске дивизије. Био је писац химни и мисионарски администратор чија је визија обликовала адвентистички мисионарски рад у Азији за прву генерацију двадесетог века. Умро је 1945. године у осамдесет трећој години живота.
Рани живот и обраћење (1862–1882)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста (Мајкл В. Кампбел), Ирвин Х. Еванс је рођен 10. априла 1862. године у Норт Плејнсу, округ Ајонија, Мичиген, као син Вилијама и Рут Ен (рођена Лок) Еванс. Преображен је и крштен у дванаестој години. ЕСДА бележи дечачки укус његове касније службе: од своје младости "сматран је службу својим циљем" и "ишао је да проповеда стаблима на очевој фарми". Почео је службу као лиценциат 1882. године, зими је држао школу да би се издржавао.
Служба, брак и председништво Мичигенске конференције (1884–1900)
Еванс је учествовао у евангелистичким састанцима у Мичигену 1884. године и те године добио лиценцу за министра. Пребачен је у Кентаки 1885. године и рукоположен на Камп-састанку у Кентакију 1886. године. До 1887. вратио се у Мичиген, служећи као председник Удружења суботњих школа Мичигена и секретар Удружења за здравље и трезвеност Мичигена.
1887. године Еванс се оженио Емом Фери. Имали су четворо деце — Артура Хенрија (1888), Едит (1890), Џеси Рут (1892) и Џерома (1894). Ема је умрла 1903. године.
1891. године Еванс је изабран за председника Мичигенске конференције. Од 15. марта до 23. априла 1893. године организовао је шестонедељни институт за проповеднике — највеће окупљање те врсте до тада, са најмање 200 учесника.
Благајник Генералне конференције (1903–1910) и Северноамеричке дивизије
1903. године Еванс је изабран за благајника Генералне конференције, положај који је заузимао до 1910. године. Елен Вајт, пишући 1904. о његовом служењу у Канади, држала је његово име у добром угледу међу својом поузданом браћом: "Примила сам одличну посланицу од старешине И. Х. Еванса, написану из Канаде, где је присуствовао камп-састанку. Послаћу вам копију писма, да бисте уживали у њему заједно са нама" (Manuscript Releases, Letter 229, 1904, par. 7).
У сведочењу из 1905. године, Елен Вајт је Еванса сврстала уз Дениелса, Прескота и Вошберна као једног од "наших водећих браће": "Била сам упућена да имам поруку коју треба да пренесем нашој водећој браћи: старешини Дениелсу, старешини Прескоту, старешини Вошберну и старешини Евансу" (Manuscript Releases, Letter 205, 1905, par. 6).
1910. године Елен Вајт је забележила разговор са Евансом о раду цркве у градовима: "Током нашег разговора, старешина Еванс је скренуо моју пажњу на чињеницу да се сада користе значајна средства за доношење поруке садашње истине до знања оних који живе у градовима. Нешто је учињено, то је истина; али Бог од Свога народа захтева далеко већи рад него што је икада учињено у протеклим годинама" (Manuscript Releases, Manuscript 25, 1910, par. 5).
1914. године Еванс је постао први председник Северноамеричке дивизије. На тој функцији је служио до 1918. године.
Надзорник Азијске дивизије
Након свог мандата као председник Северноамеричке дивизије, Еванс је служио као управник Азијске дивизије Генералне конференције. Билтен Генералне конференције из 1913. године бележи у ком су поштовању држани његов рад: "Прва тачка дневног реда биће извештај старешине Еванса, управника Азијске дивизије Генералне конференције" (General Conference Bulletin, 19. мај 1913, страница 34.16). Иста сесија је настављена: "Старешина Еванс је затим поднео следећи извештај" (General Conference Bulletin, 19. мај 1913, страница 34.17). Говорећи о недосегнутој групи на терену, о Евансу је забележено да је рекао: "Дивно је помислити да постоји група од тридесет људи који држе суботу, а да још није учињен никакав напор да се дође до тог поља" (General Conference Bulletin, 19. мај 1913, страница 37.12).
Према ЕСДА, Еванс је служио седамнаест година као мисионар у Азији, развијајући адвентистички рад у Кини, Јапану, Кореји, на Филипинима и у Индији.
Смрт (1945)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста, Еванс је умро 1945. године у осамдесет трећој години живота, преживевши своју прву супругу за више од четири деценије.