Резиме
Лутер Вилис Ворен био је пионир организоване омладинске службе авантиста — оснивач "Sunshine Bands" (1894), главни архитекта програма Junior and Senior Missionary Volunteer (MV) друштава, организованих као посебан одсек Генералне конференције 1907. године, и (заједно са Гудлоу Харпер Белом) један од главних промотера покрета црквено-школских установа авантиста, који је повећао број дневних школа Цркве са седам 1890. на 594 до 1910. године. Рођен у Диску, округ Мекоmb, Мичиген, 15. септембра 1864. године, од авантистичких родитеља које је у веру увео Џ. Н. Лафборо, он је већ 1879. године (заједно са Харијем Фенером) основао Хришћански клуб за дечаке у Хејзелтону; проповедао је своју прву проповед као тинејџер; са осамнаест година изабран је за надзорника суботње школе; похађао је Колеџ у Бетл Крику; 1889. године оженио се Џеси Бел Проктор; рукоположен је на саборном састанку у Кортланду, Њујорк, 1892. године; и током педесет година службе крстио је хиљаде младих авантиста. Познат као "циклонски проповедник", умро је у Лома Линди 24. маја 1940. године.
Од Диска, Мичиген, до Хришћанског клуба за дечаке у Хејзелтону (1864–1882)
Према чланку Брајана Е. Страјера у Енциклопедији седмодневних авантиста, Лутер Вилис Ворен је рођен у Диску, округ Мекомб, Мичиген, 15. септембра 1864. године, као син Дорана и Елен Ворен — обоје су примили авантистичку веру на састанцима које је држао Џ. Н. Лафборо. Од Лутерових браће и сестара, један брат и сестрична близнакиња умрли су у детињству, а други брат, Валтер, убијен је од стране рођака у њиховом дому; те трагедије су га учиниле изузетно нежним према деци, и са шеснаест година покушао је да усвоји дете. Рано је прихватио поруку здравствене реформе и остао строги вегетаријанац до краја живота.
1879. године, када је Лутер имао четрнаест, а Хари Фенер седамнаест година, двојица дечака су основала Хришћански клуб дечака са девет авантистичких дечака у Хејзелтону (данашњи Џадвил), у Мичигену. Клуб се састајао једном недељно на спрату куће породице Месераул како би се молили, певали, обављали послове, слали трактате поштом и писали охрабрујућа писма; потписали су завет о уздржању од алкохола, чаја, кафе, дувана, свињског меса и псовања. Када су им се придружиле шест девојака, састанци су преселили у дневне собе. Лутер је прву проповед одржао у дневној соби Л. Д. Ејвери-Стутла, а са осамнаест година га је црква у Хејзелтону изабрала за надзорника суботње школе.
Бетл Крик и прелазак у јавно служење (1882–1892)
Према ЕСДА, Лутер је 1882. године уписао Колеџ у Бетл Крику на охрабрење Јуџина Фарнсворта — његови родитељи су продали краву, а тетка свој златни сат да би платили његове трошкове. Остао је само годину дана, радећи у санаторијуму Бетл Крик и у Хаскеловом дому за сирочад, а затим се вратио кући због болести у породици. Упознао је Џеси Бел Проктор (1865–1960) 1888. године док је служио као управитељ шатора на састанцима Џ. Ф. Баленгера у Бентон Харбору, Мичиген, где је она била библијска радница и органисткиња; венчали су се 1889. године у згради суда из 1839. у Беријен Спрингсу. Имали су сина који је умро у три месеца и кћерку Роуз. Између 1889. и 1891. године основали су адвентистичке цркве у Франкфорту и Беар Лејку у Мичигену, а 1891. прешли у Њујоршку конференцију. Ординиран је на камп-састанку у Кортланду, Њујорк, у јуну 1892. године од стране Р. А. Андервуда и Сендса Х. Лејна.
Sunshine Bands и Њујоршке године (1894–1900)
Према ЕСДА, 11. јуна 1894. године у Александрији, Северна Дакота, Ворен је основао прву "Саншајн бенд" — мале групе младих организоване да посећују болесне и оне који не излазе из куће и деле адвентистичку литературу. Мото је био "Чините све на славу Божију", а циљ "Уради нешто за некога сваки дан." До почетка века готово свака адвентистичка црква у Америци имала је "Саншајн бенд".
Дневни билтен Генералне конференције из 1899. године сачувао је савремени извештај о његовом служењу у шатору у Омахи: "Све линије овде у Омахи полазе добро. Господ благосиља брата Ворена у завршавању његовог рада. Часопис Signs је учинио велики посао помажући рад у шатору овде. Од двадесет пет или тридесет који су изашли, од десет до тринаест су они који су примали часопис Signs шест до девет месеци" (General Conference Daily Bulletin, 2. март 1899, стр. 123, ст. 18).
У писму из 1901. године Елен Вајт их хвали: "Брат Ворен има свој дар, а брат Брансон има свој дар. Да су сви могли бити укључени у рад у Њујорку од самог почетка, посао би био потпунији" (Писма и рукописи, том 16, Писмо 197, 1901, ст. 5).
Савети Елен Вајт о обавештењима из Њујорка (1903)
1902. године Ворен је у Њујорку дистрибуирао летаке који су садржали, по оцени Елен Вајт, сензационалистичка обавештења о његовом уништењу. У њеном писму из 1903. године забележени су и њена забринутост и њено поверење у њега: "Пре неког времена старешина Лутер Ворен је објавио нека веома застрашујућа обавештења у вези са уништењем Њујорка. Одмах сам написала онима који су тамо задужени за рад, говорећи да није мудро објављивати такве наговештаје, јер би то могло изазвати узбуђење које би прерасло у фанатички покрет и нанело штету Божјој ствари. Довољно је представити људима истину Божје Речи. Запањујућа обавештења штете напретку Његовог дела" (Писма и рукописи, том 18, Писмо 176, 1903, ст. 10).
Друштво мисионарских добровољаца (1901–1907)
Према ЕСДА, на Генералној конференцији 1901. године Ворен је помогао да се оснудује Друштво добровољних мисионара за младе, у почетку под окриљем Одељења суботње школе, које је водила Л. Флора Пламмер, која је 1903. године позвала Ворена да само он води М.В. рад. У наредне четири године основао је 186 друштава мисионарских добровољаца са преко 3.500 чланова. На конвенцији мисионарских добровољаца у Маунт Вернону, Охајо, од 10. до 20. јула 1907. године, успео је да успостави Друштво мисионарских добровољаца као посебан одсек Генералне конференције, са Милтоном Ерлом Керном (1875–1961) на месту директора. Такође је основао Друштва млађих мисионарских добровољаца, програм прогресивног рада у разредима, духовни час "Јутарња стража", часове читања за мисионарске добровољце и курсеве "Стандард постигнућа" из адвентистичке доктрине и историје.
Лома Линда и поновљена похвала Елене Вајт (1907–1908)
У новембру 1907. године Ворен је довео групу младих људи из Средњег запада да се упишу на нови Колеџ евангелиста у Лома Линди. Писма Елен Вајт садрже њено понављано помињање његовог доласка и похвалу његовог предавања.
Први запис, у њеном писму од 12. новембра 1907: "Поподне је старешина Лутер Ворен одржао одличан говор. Брате Ворен је способан радник и надамо се да ће неко време радити на овом пољу које је у потреби. Сада је повољно време за рад у Редлендсу" (Писма и рукописи, том 22, Писмо 176, 1907, ст. 10).
Исти долазак забележен је неколико дана касније у другом писму: "Прошлог петка старешина Лутер Ворен стигао је из Небраске, довевши са собом четрдесет шест студената. Још други долазе да похађају школу овде" (Писма и рукописи, том 22, Писмо 364, 1907, ст. 8).
Потпунији запис у другом писму из исте недеље: "У петак ујутру старешина Лутер Ворен дошао је са Истока са групом од четрдесет шест студената за Колеџ евангелиста у Лома Линди. Чини се да су то побожна, предана заједница младих људи" (Писма и рукописи, том 22, Писмо 366, 1907, ст. 2).
Још потпунији запис у четвртом писму из истог периода: "Повезан са санаторијумом је школски центар за медицинске мисионарске евангелисте. Школа је ове године отворена са скоро педесет студената, а прошлог петка старешина Лутер Ворен је стигао из Небраске, доневши са собом још четрдесет шест, које је окупио у источним државама. Суботњег јутра говорио сам овој групи нових студената и било ми је драго да видим тако озбиљан, посвећен број младих људи" (Писма и рукописи, том 22, Писмо 374, 1907, ст. 7).
Њено писмо из 1908. године, након Вореновог проповедничког рада на скуповима омладине у Лома Линди: "Посебан рад за омладину обавио је старешина Лутер Ворен, и на крају састанка неколико особа је крштено" (Писма и рукописи, том 23, Писмо 158, 1908, ст. 6).
Смрт (1940) и наслеђе
Према ЕСДА, Ворен и Бел су се 1908. године трајно преселили у Лома Линду; он је држао часове религије на Колеџу медицинских евангелиста, основао је Школу библијске обуке у Лос Анђелесу и током 1920-их — иако је све више био погођен артритисом и срчаном астмом — проповедао је на кампским састанцима широм западних Сједињених Држава, Канаде и Мексика. Понекад је био приморан да своје проповеди држи седећи. Лутер Вилис Ворен је умро код куће у Лома Линди 24. маја 1940. у седамдесет петој години, уз Беле поред себе; сахрањен је на гробљу Монтесито у Лома Линди. Беле је преживела двадесет година и умрла је 19. јула 1960. у деведесет петој години, и сахрањена је поред њега.
Његово феноменално памћење било је такво да је, при крају живота, доказао својој сестри Лили да може да се сети имена и презимена хиљаду младих људи који су му постали пријатељи на састанцима у логору и конвенцијама MV.