Резиме
Мајкл Белина Чеховски био је бивши пољски фрањевачки монах, свештеник и борбени националиста који је постао први мисионар Седмодневних авантиста који је напустио Сједињене Државе да би проповедао поруку трећег анђела у Европи — иако је то учинио без званичног одобрења из Бетл Крика. Рођен у Пољској 4. октобра 1818. године, напустио је католичко свештенство 1850. и емигрирао у Америку 1851. године. Након што је 1857. прихватио суботу, он је у оквиру мисије " " радио међу франкофонским адвентистима у северном Њујорку, а затим се обратио несуботарским адвентистима за финансирање када се испоставило да Бате Крик не може да подржи његове европске планове, и 1864. отпутовао је у Италију. Упркос неправилним околностима своје мисије, основао је сабатске адвентистичке групе у Италији, Швајцарској, Румунији и Мађарској, које су постале темељ на коме су градили Џ. Н. Ендрјус и Л. Р. Конради. Умро је 1876. године у Бечу.
Од пољског свештеника до америчког адвентисте (1818–1858)
Биографски преглед Елен Г. Вајт у "Писмима и рукописима" бележи рани живот Чеховског: "Први седмодневни адвентистички мисионар у Европи, М. Б. Чеховски, био је бивши фрањевачки монах, свештеник и борбени пољски националиста. Разочаран попустљивошћу и корупцијом у Католичкој цркви, Чеховски је напустио свештенство 1850. године. Исте године оженио се Мари Виржини Делаваует, а 1851. емигрирао је у Сједињене Државе, стигавши у Њујорк 3. септембра на броду Јорктаун" (Писма и рукописи Елен Г. Вајт: Том 1, стр. 819, ст. 1).
Исти биографски преглед бележи његов прелазак у сабатски адвентизам: "Први контакт Чеховског са сабатским адвентизмом био је 1856. године када је у Пери'с Милсу, Њујорк, слушао Џејмса Вајта и друге како проповедају. Његово крштење следеће године и пресељење у Батл Крик изазвали су прилично узбуђење ишчекивања међу адвентистичким вођама. До лета 1858. именован је да проповеда међу француским говорним групама у северном Њујорку са којима је раније радио као баптистички проповедник" (Писма и рукописи Елен Г. Вајт: Том 1, стр. 819, ст. 2).
Савети Елен Вајт и европски планови (1860–1864)
Биографски преглед Елен Г. Вајт Естејта бележи напетост која се развила и савет који јој је Елен Вајт дала: "Како је Ј. Н. Ендрјус објаснио неколико година касније" — а затим следи цитат Ендрјуса у истом пасусу: "Сматрали смо да он у то време није био спреман за тако одговоран подухват. Стога смо га замолили да сачека." (Писма и рукописи Елен Г. Вајт: Том 1, стр. 819, ст. 3). Сопствени савет Елен Вајт уследио је у истом пасусу: "Буди спреман да пратиш Божју провиду која се отвара, али не би требало да сам себи одређујеш пут" (Писма и рукописи Елен Г. Вајт: Том 1, стр. 819, ст. 3).
Европска мисија (1864–1876)
Биографски преглед Елен Г. Вајт Естејт бележи његов коначан пут ка Европи: "Како се испоставило, Чеховски није био спреман да чека или прихвати савете, и пошто су му односи са Батл Криком били напети, он се на крају обратио несабатним авантистима (нарочито Авантним хришћанима) за финансијску помоћ како би остварио своје европске планове" (The Ellen G. White Letters and Manuscripts: Volume 1, p. 819, par. 4).
Упркос неправилним покровитељствима, његова мисија је донела трајне резултате. Исти пасус наставља: "Ипак, његове године у Европи дале су неке веома чврсте резултате на којима је Џ. Н. Ендрјуз могао да гради када је 1874. стигао у Швајцарску" (The Ellen G. White Letters and Manuscripts: Volume 1, p. 819, par. 4) као први званични мисионар Седмодневних авантиста у Европи.
У "Историји суботе и првог дана" Џ. Н. Ендрjуса забележено је швајцарско дело које је никло из семена Чеховског: "Посебно треба поменути седмодневне адвентисте Швајцарске. Они су први пут сазнали ове драгоцене истине од старца М. Б. Чеховског, који их је пре неколико година поучио Божјим заповестима и вери у Исуса. Откако су његови напори са њима престали, Бог им је дао снагу да чврсто заступају Његову истину и повећао њихов број" (Историја суботе и првог дана, стр. 509, ст. 1).
Лична брига Елен Вајт о породици (1859)
Упис у дневник Елен Вајт из децембра 1859. године бележи њено лично ангажовање у обезбеђивању потреба осиромашене породице Чеховски: "Спустила сам се улицом да купим материјал који ће се користити у породици брата Чеховског" (Писма и рукописи Елен Г. Вајт: Том 1, стр. 639, ст. 1).
Смрт (1876)
Према биографској скици Елен Г. Вајт и Енциклопедији седмодневних авантиста, Чеховски је умро 1876. године у Бечу, Аустрија, након дванаест година мисионарске службе у Европи. Његове италијанске, швајцарске, румунске и мађарске групе наставиле су са сабатском авантистичком вером — и у року од неколико година формално су повезане са Генералном конференцијом преко Ендрjуса и Конрадија.