Резиме
Ени Ребека Смит била је даровита списатељица, уредница, уметница и старија сестра Урија Смита. Рођена у Вест Вилтону, Њу Хемпшир, 16. марта 1828. године, постала је једна од главних уредничких помоћница Џејмса и Елен Вајт у канцеларијама "Review and Herald" у Саратога Спрингсу и Рочестеру у периоду од 1851. до 1854. године. Писала је песме које су стављене у музику и остају у адвентистичким песамарима до данас. Умрла је од туберкулозе 26. јула 1855. године, у двадесетседмој години.
Рани живот и канцеларија "Review" (1828–1851)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста (Дан Шулц), Ени је рођена 16. марта 1828. године у Вест Вилтону, Њу Хемпшир, као једина кћи Самуела Кијза и Ребеке Спалдинг Смит. Са десет година придружила се Баптистичкој цркви, али се 1844. године повукла како би се придружила покрету Другог доласка заједно са мајком и млађим братом Уријаом Смитом. Студирала је на женском семинарију у Чарлзтауну у Масачусетсу. Проблем са очима 1850. године спречио ју је да прихвати наставнички позив.
Крајем 1851. године, охрабрена од стране мајке, присуствовала је састанцима Џозефа Бејтса у Бостону и прихватила седмодневну суботу. Њена песма "Не бојте се, мало стадо" стигла је до часописа Review and Herald, што је подстакло Џејмса Вајта да јој одмах пошаље позив да му помогне као лектора у Саратога Спрингсу, у Њујорку. Она је стигла, за њу је упућена молитва и видела је да јој се проблем са видом решио — и од тада је служила као Смитова десна рука у уредништву.
Елен Вајт о помоћи Ени Смит (новембар 1851)
Еленов Вајтов запис о личном искуству помоћи коју јој је Ени пружила сачуван је у књизи "Хришћанско искуство и учења", стр. 141, ст. 4: "Сестра Ени Смит, која сада спава у Исусу, дошла је да живи са нама и помаже у послу. Њена помоћ је била потребна." (Christian Experience and Teachings, стр. 141, ст. 4).
Исти пасус цитира писмо Џејмса Вајта од 20. фебруара 1852. године упућено Стокбриџу Хауланду о труду у тим данима, укључујући: "Сви смо необично добро, осим мене. Не могу дуго издржати напоре путовања и бригу о издавању. У среду увече радили смо до два сата ујутру, савијајући и умотавајући број 12 часописа Review and Herald; затим сам отишао да спавам и кашљао сам до зоре" (Christian Experience and Teachings, стр. 141, ст. 4).
Писмо 9 Елене Вајт из децембра 1851. — написано из Саратога Спрингса — сачувао је тренутак живота у канцеларији: "Џејмс је веома заузет исправљањем пробне странице. Сестра Ени Смит му помаже, и то ми даје мало времена да пишем. Написала сам вечерас после суботе при светлости свеће, са болећим очима, па молим да опростите лоше писање." (Manuscript Releases, Писмо 9, 1851, ст. 12).
Коментар Фонда Елен Г. Вајт у књизи Писма и рукописи сачувао је још једну белешку од пре месец дана (Лт 8, 1851), у којој Елен Вајт даје своју процену младе помоћнице: "Она је управо она помоћ која нам је потребна. Она се одмах прихватила посла са Џејмсом и много му помаже. Сада је можемо оставити да се позабави папирима и можемо више излазити међу стадо" (Писма и рукописи Елен Г. Вајт: Том 1, стр. 321, ст. 3).
Три године верног рада — и туберкулоза
Лафборо бележи краткотрајност и цену рада Ени Смит: "Помоћ сестре Ени у канцеларији као лектора, итд., била је правовремена. Три године је вредно и ефикасно радила, примајући само храну и одећу. На крају тог периода туберкулоза ју је означила као своју жртву." (Велики покрет другог доласка, стр. 315, ст. 4). Лафборо додаје, у истом пасусу, да је током упорне болести написала своју најпознатију песму "Дома овде и дома у рају", чији је предговор завршила дан пре смрти.
Смрт (26. јул 1855)
Ени Смит је умрла од туберкулозе 26. јула 1855. године, у двадесетседмој години — само неколико недеља након што је написала предговор за "Дома овде и дома у рају". Њен брат Урија Смит, који ће ускоро постати уредник часописа Review and Herald, уредио је њене сабране песме " " за постхумно издање. Неколико њених песама постало је адвентистичке химне; "I Saw One Weary", "How Far From Home?" и "Long Upon the Mountains" остале су у адвентистичким песамарима све до двадесетог века.