Резиме
Едвард Александер Сатерленд био је наставник, председник колеџа и оснивач модела школе-санаторијума-фарме који је две генерације дефинисао адвентистичко самоодрживо институционално образовање. Служио је као председник Вала Вала колеџа, колеџа у Бетл Крику (током његовог пресељења у Беријен Спрингс да би постао Емануел мисионарски колеџ — касније Универзитет Ендрјус), као и оснивач и дугогодишњи вођа Школе Медисон у близини Нешвила, Тенеси. Према Енциклопедији седмодневних авантиста (Алберт Диттес), био је "секретар Комисије Генералне конференције за рурални живот" и кључни покретач Служби и индустрија авантистичких лаика (ASI). Умро је 1955. године у деведесетој години живота.
Рани живот и образовање (1865–1890)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста, Сатерленд је рођен 3. марта 1865. године у Прери ду Шену, Висконсин, у породици родитеља прве генерације седмодневних авантиста. Велика породица његове мајке примила је авантистичку веру кроз евангелистичка сабрања, а њен отац се придружио цркви неколико година касније. Похађао је колеџ у Бетл Крику и школовао се за просветног радника.
Вала Вала, Батл Крик и Беријен Спрингс (1891–1904)
Према ЕСДА, Сатерленд је био председник колеџа Вала Вала почетком 1890-их, а затим председник колеџа Батл Крик крајем 1890-их. 1898. године Елен Вајт му је написала (у дугом сведочанству сачуваном у Manuscript Releases, Писмо 75, 1898) о опасности од тога да се образовни рад цркве у " " усредсреди у Батл Крику. Суштина њеног савета: "Брате Сатерленд, морам рећи да Господ није задовољан планом да се толико све усредсреди у Бетл Крику, чинећи га као што је био Јерусалим. Да су људи смештени у Бетл Крику били несебични, да су се преселили из Бетл Крика у нова поља, имали би потпуно бољу прилику да науче и примењују истину" (Manuscript Releases, Letter 75, 1898, par. 33).
Садерленд и његов колега Перси Т. Маган предводили су пресељење колеџа у Батл Крику у Беријен Спрингс, Мичиген, 1901. године, где је постао Емануел мисионарски колеџ (институција која је данас Универзитет Ендрјус). У својој каснијој књизи "Године пензионисања", Елен Вајт је забележила своју процену његовог рада у том периоду: "С праћњем великог интересовања пратила сам рад брата Сатерленда откако сам имала привилегију да будем с њим кратко време пре неколико година када је био на колеџу у Бетл Крику, када сам тамо одржала неколико предавања. Онда сам се обрадовала што сам га видела како се упушта у план о којем смо били обавештени, да наши образовни центри треба да имају земљиште за обраду итд. праћено уз њих. Пратила сам са молитвеним интересовањем његов рад у вези са оснивањем колеџа у Беријен Спрингсу, Мичиген" (The Retirement Years, стр. 224, ст. 1).
Издање Review and Herald од 25. августа 1903. бележи улогу Сатерленда на важној конференцији о политици: "Одржана је конференција представника водећих заинтересованих страна и ово питање је пажљиво разматрано. На овој конференцији били су присутни Е. А. Сатерленд, председник Мисионарског колеџа Емануел; П. Т. Маган, декан Мисионарског колеџа Емануел; старешина А. Т. Џонс, члан Одбора Генералне конференције седмодневних авантиста; и Џ. Х. Келог" (Advent Review and Sabbath Herald, 25. август 1903, страница 11.8).
1899. године Елен Вајт је писала о Сутерландовој процени рада на југу: "Примила сам писмо од брата Сутерланда у вези са радом на пољу Југа. Он признаје да је на Југ отишао са одређеним предрасудама према раду Џ. Е. Вајта, али сада високо говори о његовом раду" (Manuscript Releases, Letter 92, 1899, par. 2).
Школа Медисон и самофинансирајуће образовање (1904–1955)
Према ЕСДА, 1904. године Сатерленд и П. Т. Маган поднели су оставку на Емануел мисионарском колеџу како би основали оно што је постало Пољопривредни и нормални институт у Нешвилу — познат као Школа Медисон, а касније Колеџ Медисон — у близини Нешвила, Тенеси. Школа је основана као самоодржива институција која комбинује наставу у учионицама са пољопривредним и медицинско-мисионарским радом. Постала је модел за који се Сатерленд залагао још од времена у Бетл Крику: земљиште за обраду, принципи здравствене реформе и мисионарска обука у једном комплексу школе-санаторијума-фарме.
Сатерленд је био први председник Медисона и остао на челу установе до краја свог радног века. Према подацима ESDA, био је и секретар Комисије Генералне конференције за руралну животну средину и кључни покретач оснивања Adventist-laymen's Services & Industries (ASI), која је организовала установе које подржавају лаици широм цркве.
1904. године Елен Вајт је писала о епизоди у Беријен Спрингсу у којој су Сатерленд и А. Т. Џонс, по њеном мишљењу, заузели "нехармоничан" став: "Речи и понашање брата Е. А. Сатерленда и брата А. Т. Џонса на састанку у Беријен Спрингсу унели су нехармоничан тон — тон који није био инспирисан од Бога. То је створило стање које је довело до штете коју нису предвидели. То је учинило да рад састанка буде много тежи него што би иначе био" (Manuscript Releases, Letter 255, 1904, par. 11). Суштина њеног савета је прихваћена и Сутерлендов каснији рад ју је одражавао.
Смрт (1955)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста, Сатерленд је умро 1955. године у деведесетој години живота, након што је видео како школа Медисон расте у међународно познат модел самофинансираног авантистичког образовања и како се покрет АСИ шири широм Северне Америке.