Резиме
Френсис Меклелан Вилкокс је био уредник часописа Review and Herald (касније преименованог у Adventist Review) тридесет три године, од 1911. до 1944. — најдужи мандат било ког уредника главног периодичног издања цркве. Рођен у породици пољопривредника у Терези, Њујорк, 28. фебруара 1865. године, постао је седмодневни авантиста у дванаестој години под утицајем Х. Х. Вилкокса (без сродства), ушао је у свештенство у раним двадесетим годинама и напредовао кроз образовне и административне позиције све док 1911. године, у шездесет првој години, није именован за уредника. Био је аутор главног документа из 1933. године о основним уверењима (A Conference on Christian Fundamentals). Према Енциклопедији седмодневних адвентиста (Даглас Морган), Вилкокс "постао је један од најутицајнијих седмодневних адвентистичких вођа прве половине 20. века."
Рани живот и обраћење (1865–1877)
Према Енциклопедији седмодневних адвентиста, Вилкокс је рођен 28. фебруара 1865. године у Росију, Њујорк, као четврто дете у породици Ален Дејвид и Џулија Ен Лоутон Вилкокс, која је имала фарму у Терези, округ Џеферсон, на северу Њујорка. Похађао је државну школу у Терези и као тинејџер радио на породичној фарми.
Према ЕСДА, 1877. године, када је Френк имао дванаест, а старији брат Милтон двадесет четири године, обојица су постали седмодневни авантисти захваљујући труду Хенрија Х. Вилкокса (без сродства), придруживши се малој новој заједници у Росију коју је основао Дадли М. Канрајт. Милтон Ц. Вилкокс је ушао у свештенство пре свог брата и касније је уређивао часопис Signs of the Times из Калифорније од 1891. до 1913. године.
Сведочанство Елене Вајт из 1911. за Вилкокса
Када је Елен Вајт 23. октобра 1911. писала Ф. М. Вилкоксу у Санитаријуму у Калифорнији, документ који је послала — касније објављен у Selected Messages, том 1, стр. 54–57, под насловом "Рад и помоћници" — постао је једна од њених најважнијих изјава из касног живота о свом раду и својим књижевним помоћницима. Она је писала о искуству из неколико година раније: "Отприлике годину дана након смрти мог мужа била сам веома слаба и страхује се да ћу живети само кратко време. На састанку у логору у Хилдсбургу узели су ме у шатор где се окупио велики број нашег народа. Замолила сам да ме подигну са лежаја на којем сам лежала и доведу до говорничке говорнице, да бих могла рећи неколико опроштајних речи народу. Када сам покушала да говорим, сила Божја ме је обузела и протресла до сржи" (Изабране поруке, том 1, стр. 54, ст. 2).
Она је наставила, бележећи уверење које је примила о свом раду и улози свог сина В. К. Вајта: "Након овог искуства, дато ми је светлост да ме је Господ подигао да сведочим за Њега у многим земљама и да ће ми дати благодат и снагу за тај посао. Такође ми је показано да мој син, В. К. Вајт, треба да буде мој помоћник и саветник, и да ће Господ на њега положити дух мудрости и здравог разума" (Изабране поруке, том 1, стр. 54, ст. 3).
У истом пасусу она је дала дубље уверење: "Нисте сами у делу које вам је Господ изабрао да обављате. Бог ће вас научити како да истину у својој једноставности представите народу. Бог истине ће вас подржати и биће дат убедљив доказ да вас Он води" (Изабране поруке, том 1, стр. 54, ст. 4).
Друго проширено сведочанство о писању Елен Вајт у Selected Messages, том 3 (компилирани том 3SM), сачувао је поздрав упућен директно Вилкоксу: "Драги брате [Ф. М.] Вилкокс" (Selected Messages, том 3 — почетак, страница по 3SM).
Уредничка столица (1911–1944)
1911. године Вилкокс је изабран за уредника часописа Review and Herald. На тој функцији је непрекидно остајао до 1944. године — тридесет три године, најдужи мандат у историји тог листа. Према подацима ESDA, он је аутор изјаве о основним уверењима из 1933. године која је, под називом "Конференција о хришћанским основама", служила као темељни доктринални документ за цркву до средине двадесетог века.
У књизи др Мерлина Барта Understanding Ellen White (2015) забележена је уредничка визија Вилкокса: "Када је Исус обавестио своје ученике о њиховој будућој мисији подучавања свих народа (Мт. 28:19, 20), Он је индиректно легитимисао превођење поруке јеванђеља на језике одговарајућих народа."
Улога Милтона Вајта, брата Артура Вајта, у часопису Signs of the Times, паралелна улози Френка у часопису Review, значила је да је породица Вилкокс управљала два водећа црквена периодична издања током већине половине двадесетог века. Према ESDA, укупна уредничка служба браће Вилкокс цркви трајала је од 1891. до 1944. године.
Смрт (1951)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста, Вилкокс је умро 1951. године у осамдесет шестој години. Тачан датум смрти забележен је у његовом некрологу у Review and Herald.