Резиме
Вилијам Амброуз Спајсер био је уредник седмодневних адвентиста, администратор мисионарске службе и председник Генералне конференције који је наследио А. Г. Денијелса 1922. године и служио до 1930. године. Рођен 19. фебруара 1865. године у Фриборну, Минесота, напредовао је кроз уредничке редове — прво у часопису Review and Herald као тинејџер, затим као секретар за стране мисије, а потом као председник — и посветио свој живот изградњи светске мисионарске инфраструктуре цркве. Преминуо је у свом дому у Такoma Parku, Мериленд, 17. октобра 1952. године, у седамдесет седмој години живота.
Почеци у уредништву (1880-е)
Прво сачувано помињање младог Спајсера од стране Елен Вајт датира из 1887. године, када је био писар за преписивање у њеној канцеларији. Она је 12. маја 1887. године, након што је завршила дуго писмо Д. М. Канрајту, написала: "Рећи ћу да је моје писмо Канрајту преписао брат Спајсер на дебелом папиру за преписивање" (Manuscript Releases, Letter 51c, 1887, par. 5).
Секретар за стране мисије (1893–1903)
У марту 1891. године Спајсер је говорио на седници Генералне конференције о раду у Британији и њеним колонијама. Дневни билтен Генералне конференције од 12. марта 1891. бележи: "У СРЕДУ ујутру у 9 часова, пошто је старешина Х. П. Холсер затражио, због лошег здравља, да буде ослобођен говора о раду у Русији, то је време искористили брат В. А. Спајсер и старешина С. Н. Хаскел за извештај о раду у Енглеској и британским колонијама. О напретку рада у Енглеској брат Спајсер је говорио овако" (General Conference Daily Bulletin, 12. март 1891, страница 76.1).
До 1893. године био је изабран за секретара за стране мисије. Дневни билтен Опште конференције од 5. марта 1893. бележи захтев Д. А. Робинсона да се Спајсер врати у Лондон како би помогао др Вагонеру са "Present Truth": "Д. А. Робинсон је предложио име В. А. Спајсера за секретара за стране мисије и затражио да се то преиспита, јер је желео да Генерална конференција пошаље брата Спајсера назад у Лондон да помогне др Вагонеру у уредничком раду на Present Truth, за који је гласано да се претвори у недељне новине" (General Conference Daily Bulletin, 5. март 1893, страница 475.28).
Спајсер је неколико година служио у часопису "Present Truth" у Лондону пре повратка у канцеларије Генералне конференције.
Савет Елене Вајт (1902)
1902. године Елен Вајт је написала писмо у којем је поменула Спајсера (поред Ч. Х. Лејна) као онога коме је потребна "реформа карактера" — савет дат из љубави, а не као критика: "Молим вас, као она која има дубоко интересовање за вашу душу, да тражите Господа и да наговарате брата Лејна и брата Спајсера да Га траже. Сви наши служитељи треба да доживе поновно обраћење, преображај карактера. Нека ваше стремљења расту све више и више. Затворите прозоре душе према земљи и отворите их према небу" (Manuscript Releases, Letter 175, 1902, par. 14).
Председник Генералне конференције (1922–1930)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста (и историјском запису), Спајсер је наследио А. Г. Денијлса на месту председника Генералне конференције 1922. године и обављао је две узастопне функције — од 1922. до 1930. године. Под његовом управом светска мисија цркве проширена је широм Африке, Азије, Латинске Америке и јужног Пацифика, а Генерална конференција је реорганизована како би одговорила све сложенијем глобалном раду. Био је плодан писац и аутор неколико књига, међу којима су Beacon Lights of Prophecy, Our Story of Missions, The Hand That Intervenes и The Gospel in All Lands.
Последње године (1930–1952)
Након што је 1930. године напустио председништво ГЦ, Спајсер је наставио да служи у уредничким капацитетима и да обимно пише за "Review and Herald" и друге публикације. Преминуо је у свом дому у Такома Парку, Мериленд, 17. октобра 1952. године, у осамдесетседмој години живота.