Резиме
Хирам Едсон био је методистички фармер у северном делу државе Њујорк који је, ујутру након Великог разочарања 22. октобра 1844. године, стекао уверење да "светилиште које треба очистити" из Данила 8:14 није земља, већ небеско светилиште у коме Христос служи као Првосвештеник. Његово даље проучавање са О. Р. Л. Кросијером и др Ф. Б. Ханом довело је до настанка доктрине о небеском светилишту, која је постала једно од карактеристичних учења Седмодневне адвентистичке цркве. Едсон је проповедао, путовао и поделио већину своје имовине за финансирање раног адвентистичког издаваштва до своје смрти 1882. године.
Рани живот и породица (1806–1843)
Збирка "Да не заборавимо" бележи оно мало што је сачувано о Едсоновим почецима: "Мало се зна о Хираму Едсону, његовој породици или животу пре него што је постао следбеник милеритовске вести о доласку. Потицао је од енглеског свештеника по имену Елија Едсон, који је емигрирао у Бостон како би побегао од верске прогоњености. Хирам је рођен 30. децембра 1806. године у округу Џеферсон, Њујорк" (Lest We Forget, поглавље 50 ("ХИРАМ ЕДСОН (1806–1882) Изабрано средство"), стр. 99, став 2).
LWF наставља са браковима: "Едсон је био методистички пољопривредник када се оженио госпођицом Ефом Крислер 2. децембра 1830. Након пет година, 1835. купили су фарму од 56 ари у близини Порт Гибсона, Њујорк. Ефа је умрла у мају 1839, оставивши Едсона са троје деце — Џорџом (8), Сузан (6) и Белиндом (4). Он је толико јако осећао потребу за мајком за своју малу децу да се поново оженио за око шест месеци. Млада, 23-годишња Естер Персонс постала је његова друга супруга у октобру 1839. године." (Да не заборавимо, гл. 50, стр. 99, ¶ 3).
Прихватање милеритске поруке (1843)
LWF сврстава Едсоново обраћење у адвентизам међу скупове под великим шаторима лета 1843: "До 1843. године милеристизам се брзо ширио, али у централном Њујорку пре лета 1843. мало је било учињено. Камп-сабор у "великом шатору" требало је да почне 23. јуна 1843. у Рочестеру, Њујорк, око 30 миља од Порт Гибсона" (Lest We Forget, гл. 50, стр. 99, ¶ 5). Едсонова кћи се касније присећала: "рођена је отприлике у време када су њени родитељи прихватили адвентистичку доктрину како ју је проповедао Милер. Може се са сигурношћу закључити да су присуствовали неким од тих састанака одржаних у великом шатору тог лета 1843. године и да су, током последње половине новембра, када је Милер провео десет дана у Рочестеру, слушали његово убедљиво проповедање" (Lest We Forget, ch. 50, p. 99, ¶ 6).
Уверење на пољу кукуруза (23. октобар 1844)
Едсонова мала група верника окупила се у његовој кући у Порт Гибсону током ноћи 22. октобра 1844. године, очекујући Христа. Након разочарања зоре, Едсон је напустио кућу са О. Р. Л. Кросијером да прошета по пољима. Лафборо чува Едсонов сопствени извештај у "Великом покрету другог доласка":
Хирам Едсон из Порт Гибсона, Њујорк, испричао ми је да је дан после истека времена 1844. године, док је молио иза снопљева кукуруза на пољу, Дух Божји сишао на њега на тако моћан начин да је готово пао на земљу, и уз то је дошло осећање: "Светилиште које треба очистити је на небу." Он је саопштио ту мисао О. Р. Л. Кросијеру, и заједно су пажљиво истражили ту тему. Почетком 1846. године обимна експозиција питања светилиште са библијског становишта, коју је написао господин Кросијер, штампана је у "Деј Стар", листу који се тада издавао у Канадaигуа, Њујорк.
(Велики покрет другог доласка, стр. 193, ст. 1)
Лафборо такође сачува тренутак одлуке у људским терминима. Када су двојица мушкараца бирали пут за пешачење након неспаваног ноћног боравка, Едсон је наводно рекао Кросијеру: "Не могу да идем кући кроз град. Не знам шта да кажем људима. Хајде да идемо кући преко кукурузног поља" (Велики покрет другог доласка, стр. 554, ст. 1).
Проучавање Светиње са Крозијером и Ханом (1844–1846)
Фрум бележи пажљиво проучавање Библије које је претворило увид на кукурузном пољу у доктрину: "Едсон и Кросијер су затим потражили свог заједничког пријатеља, др Франклина Б. Хана, и њих тројица су се договорили да се окупе као студијска група, да интензивно претраже Библију у том правцу док све не постане јасно. Књига Јеврејима, нарочито поглавља 8 и 9 — која говоре о земаљском светилишту као "сенци небеског", "типском приказу истинског" и о његовој служби као "примера истинске службе" — потврдила је уверење стечено на пољу кукуруза и у њиховим накнадним дискусијама док су ишли од куће до куће. Цео мојсијевски систем типова и обреда постао је централно поље проучавања, заједно са њиховим усклађивањем са антитипичним хришћанским стварностима" (Пророчка вера наших отаца, том 4, стр. 886, ст. 1).
Конференција у Порт Гибсону и седми дан (1846)
LWF бележи састанак на којем се Џозеф Бејтс придружио Едсоновој групи светилиште и поделио своје ново уверење о седмодневном суботу: "Едсон је одржао конференцију о светилишту у Порт Гибсону, можда јесени 1846. године. И Џејмс Вајт и Џозеф Бејтс су планирали да присуствују, али је само Бејтс могао да дође. Био је позван да проповеда на конференцији и искористио је прилику да подели вести о Шабату" (Lest We Forget, поглавље 50, стр. 100, став 9).
Сједињена учења постала су један од темеља новог покрета. Као што ЛВФ сажето наводи: "Светлост о вероисповедалишту била је "револуционарна идеја, зачетник доктрине толико радикалне да је имала главну улогу у разликовању старе и нове адвентистичке заједнице."" (Lest We Forget, ch. 50, p. 100, ¶ 10).
Жртвена давања за штампу (1850–1855)
Едсоново давање раном сабатском адвентистичком штампаном поменуто је у LWF: "Током година Едсон је великодушно обезбеђивао средства за подршку раду, често на жртвени начин. Продато је породично сребрно посуђе како би се прикупила средства за објављивање Крозијевог излагања доктрине Светиње. Фарма у Порт Гибсону продата је 1850. године како би се помогло Божјем делу. Његова нова фарма, у Порт Бајрону, продата је наредно, а 700 долара је позајмљено за куповину првог штампарског постројења и слова СДА" (Lest We Forget, ch. 50, p. 101, ¶ 13).
Последње године и реформа здравља
Шездесетих година 19. века Едсон се лечио у санаторијуму за лечење водом др Џејмса Калеба Џексона у Дансвилу, Њујорк. У књизи "Да не заборавимо" сачувана је кратка белешка из његовог каснијег писма: "Захвалan сам на светлу о реформи здравља које сам добио док сам био у Дансвилу и из публикација, Како живети, итд." (Lest We Forget, ch. 50, p. 102, ¶ 16).
Наставио је да охрабрује обесхрабрене вернике у централном Њујорку; Џејмс Вајт је написао да је "нагло, поспешно, прекидан дух имао разоран утицај у централном Њујорку; али је уклоњен под мудрим трудом браће Вилера и Едсона" (Lest We Forget, поглавље 50, стр. 102, став 15).