Сажетак
Џошуа Воан Хајмс био је издавач, организатор и главни промотер милеријанског покрета од 1840. до 1844. године. Као пастор Чапеле на Чардон стриту у Бостону и истакнути аболициониста пре него што је упознао Вилијама Милера, Хајмс је регионални препород Нове Енглеске претворио у национални масовни покрет кроз периодике, конференције и највећи шатор свог доба. Преживео је Велико разочарење и наставио да ради у адвентистичком покрету још педесет година, умро је у Елк Поинту, Јужна Дакота, 27. јула 1895. године.
Рани живот (1805–1823)
Лафборо очувала је сопствено сећање Хајмса на његово родно место, очев занат и верску атмосферу његовог детињства: "Џошуа В. Хајмс рођен је у Викфорду, Роуд Ајленд, 19. маја 1805. Његов отац био је добро познат као трговац са Западном Индијом и истакнут као члан Епископалне цркве Светог Павла у Викфорду. Његова мајка је имала пријатно расположење и љубав према Спаситељу, коју је улива у спремне уши свог сина" (The Great Second Advent Movement, стр. 121, ст. 4). Дик пружа шири оквир: "Џошуа Воун Хајмс је рођен 19. маја 1805. године у Норт Кингстону, Роуд Ајленд. Његов отац, човек приличног богатства, био је трговац са Западним Индијама и истакнути члан Епископалне цркве " ". План старијег Хајмса био је да школује Џошуа за епископалну службу на Универзитету Браун у Провиденсу, Роуд Ајленд" (Founders of the Message, стр. 69, ст. 1).
План се распао 1817. године када је очев улог изгубљен на мору: "1817. године послао је вредну пошиљку у Западну Индију под командом капетана брода који се показао непоузданим у поверењу, продао брод натоварен робом и нестао. Ова катастрофа је финансијски уништила оца и била је предодређена да промени читав живот Јошуе, који је био приморан да одустане од похађања колеџа" (Founders of the Message, стр. 69, ст. 1). Јошуа је био приправник код столара у Њу Бедфорду, Масачусетс.
Преображење и служба у Хришћанској заједници (1823–1830)
Хајмс није дуго остао при унитаријанству свог господара. Лафборо бележи: "Пошто у то време у Њу Бедфорду није било епископалне цркве, одлучио је да похађа Прву хришћанску цркву [не Цркву ученика] и касније се придружио том збору. 'Овде', каже он, 'сам нашао отворену Библију и слободу мисли, и добро искористио и једно и друго.' Ову цркву је пасторалном бригом водио рев. Мозес Хау. Рев. г. Клаф је крстио Џошуа В. Хајмса 2. фебруара 1823. године. Са срцем запаљеним ревношћу за свог Господа, одмах је, у осамнаестој години, почео да приповеда причу о крсту и да позива људе на покајање" (Велики други адвентски покрет, стр. 122, ст. 2). Ранији пасус Лафбороа сачувао је Химесову сопствену описну о томе зашто га локални унитаријанизам није могао задржати: "Мој господар је био унитаријанац и водио ме је у своју цркву. Пастор је био пречасни Орвил Дјуи. Био је недавно обраћен из православља. Моја обука под бискупом Грисволдом и рев. Вилијамом Берџом, ректором цркве Светог Павла у Викфорду, и често слушање красноречивог др Крокерa из цркве Светог Јована у Провиденсу, Роуд Ајленд, потпуно су ме онеспособиле да прихватим красноречиве побијања учења господина Дјуија" (The Great Second Advent Movement, стр. 122, ст. 1).
Срећање са Вилијамом Милером (новембар 1839)
Сусрет са Милером на конференцији Хришћанске везе у Ексетеру, Њу Хемпшир, забележен је у Мемоарима Вилијама Милера: "11. новембра господин М. је започео низ предавања у Ексетеру, Њу Хемпшир, која су трајала до 19. "12. новембра тамо је била у току конференција Хришћанске везе, и они су сви заједно посетили господина Милера" (Мемоари Вилијама Милера, стр. 139, ст. 2). Блис наставља: "Управо приликом овог сусрета упознао је старешину Џошуа В. Хајмса, тадашњег пастора цркве на улици Чардон у Бостону. Старешина Х. је 19. октобра написао господину М. позивајући га да одржи низ предавања у својој капели. Сада је обновио позив и добио обећање за низ предавања у децембру" (Мемоари Вилијама Милера, стр. 139, ст. 3).
Збирка "Да не заборавимо" сачува познату преписку која је уследила након Милерове децембарске серије у Бостону:
"Да ли заиста верујете у ову доктрину?"
(Lest We Forget, гл. 46, стр. 93, ¶ 1)
"Наравно да верујем, иначе не бих проповедао."
(Lest We Forget, гл. 46, стр. 89, ¶ 3)
"Па онда,"
(Lest We Forget, гл. 46, стр. 89, ¶ 4) упутио је Химесу, а затим наставио: "шта радите да је проширите по целом свету?" (Lest We Forget, гл. 46, стр. 89, ¶ 4).
ЛВФ бележи Милеров одговор: "Шта може један стари пољопривредник да уради?" (Lest We Forget, ch. 46, p. 89, ¶ 7). Исти пасус наставља Милеровим апелом: "Чини се да нико још није ушао у сврху и дух моје мисије да би ми пружио помоћ. Тражио сам помоћ. Желим помоћ" (Lest We Forget, ch. 46, p. 89, ¶ 7). И Химесов одговор који је започео националну кампању:
Онда, оче Милер, припремите се за кампању; јер ће се врата отворити у сваком граду Уније, и упозорење ће отићи до крајева земље!
(Lest We Forget, гл. 46, стр. 89, ¶ 8)
Знаци времена и национална кампања (1840–1844)
Блис бележи први бостонски курс у капели на Чардон-стриту: "Стигао је у Бостон 7. децембра, а од 8. до 16. држао је предавања у капели на Чардон-стриту – свој први курс предавања у том граду" (Мемоари Вилијама Милера, стр. 139, ст. 4). Трећи бостонски курс у фебруару 1840. године дао је часопис који ће носити покрет: "Од 8. до 29. фебруара господин М. одржао је свој трећи курс предавања у Бостону, у Марлборо капели и на другим местима, како су се врата отварала. Током ове серије састанака остварено је издавање часописа посвећеног доктрини Адвента" (Мемоари Вилијама Милера, стр. 144, ст. 1). Сам Милер је забележио споразум који га је покренуо: "Током моје посете Бостону зими 1840. године, споменуо сам брату Хајмсу своје жеље у вези са часописом и потешкоће које сам имао у његовом оснивању. Он је одмах понудио да покрене лист посвећен овом питању, ако сам мислио да ће тиме бити унапређена ствар истине. Следеће недеље, без иједног претплатнича или икаквог обећања помоћи, објавио је први број Signs of the Times, 20. марта [28. фебруара] 1840" (Мемоари Вилијама Милера, стр. 144, ст. 3).
Прва од приближно петнаест општих конференција које су покрету дале кохезију одржана је у октобру. Блис бележи: "прва Општа конференција верника у други долазак Христа, која је требало да се окупи 14. октобра 1840. године у Бостону" (Мемоари Вилијама Милера, стр. 152, ст. 4).
Смрт (1895)
Хајмс је надживео готово све своје милеритовске савременике. Дик бележи његове последње дане: "Упркос најбољој нези, његова болест се показала нелечивом и 27. јула 1895. године, велики непријатељ људског рода, смрт, однела га је у његовом дому у Елк Поинту, Јужна Дакота" (Founders of the Message, стр. 100, ст. 2). Исти пасус цитира некролог Урија Смита, написан из угла оних који су одрасли читајући Химесове Signs of the Times: "Током целог тог покрета [покрета 1844. године] он је био водеће и најагресивније људско средство, поспешујући дело објављивања, проповедања и организовања различитих предузећа повезаних с тим радом. Господин Милер је признао и ценио његове велике заслуге, а седмодневни адвентисти су га увек поштовали и ценили због племенитог удела који је имао у том великом пророчком религијском пробуђењу." (Основачи поруке, стр. 100, ст. 2).