Сажетак
Џозеф Харви Вагонер био је штампар рођен у Пенсилванији, који је постао сабатски адвентистички проповедник, евангелиста, уредник и теолог, чија је тридесетседмогодишња служба обликовала доктриналну и издавачку инфраструктуру ране Седмодневне адвентистичке цркве. Преображен поруком трећег анђела у децембру 1851. године у Барабу, Висконсин, рукоположен је 1854. и брзо се попео на место вође: дописник-уредник часописа Review and Herald (од 1855), оснивачки уредник часописа Pacific Health Journal (1885) и American Sentinel (1886), и уредник западне издања Signs of the Times након Џејмса Вајта. Предложио је оснивање Удружења генералне конференције у јуну 1862. године и помогао у изради њеног устава наредног маја. Аутор је књиге "Искуп у светлу разума и Откривења" и неколико других утицајних брошура и књига. Био је отац Елета Џ. Вагонера, истакнутог у обнови вере 1888. године заснованој на праведности по вери. Џозеф Х. Вагонер је умро од анеуризме мозга 17. априла 1889. године у Базелу, Швајцарска, где је радио као уредник немачког Herold der Wahrheit и француског Les Signes des Temps.
Рани живот и обраћење (1820–1851)
Некролог у "General Conference Daily Bulletin" сачувао је само основне црте Вагонеровог раног живота: "Џозеф Харви Вагонер рођен је у Питстону, Пенсилванија, 30. јуна 1820. Пошто су му родитељи били сиромашни, његове ране могућности за школовање биле су веома скромне. Са дванаест година уписан је у шegrtску да би научио штампарски занат; и у тој практичној школи стекао је готово цело своје образовање. Након што је као младић радио свом занату у Питсбургу, отишао је на запад и населио се у Висконсину, где је водио новине и природно узео активног учешћа у политици. Иако је одгајан као презвитеријанац, рано се придружио баптистима, након што је пажљиво испитао различите евангелистичке вере." (General Conference Daily Bulletin, 20. фебруар 1899, страница 33.9).
Биографски преглед Елене Г. Вајт у "Писмима и рукописима" бележи његово боравиште у Висконсину у тренутку његове конверзије: "Један од истакнутих раних адвентистичких уредника, аутора и евангелиста, Џозеф Х. Вагонер рођен је у Пенсилванији и оженио се Меријетом Хол 1845. године. Међу њихово десеторо деце био је Елет Џ. Вагонер, који је заједно са А. Т. Џонсом био истакнут у обнови вере у праведност по вери из 1888. године. У време њиховог обраћења у сабатски адвентизам зими 1851–1852. године, Вагонер је био уредник новина " " Саук Каунти Демократ у Барабу, Висконсин." (Писма и рукописи Елен Г. Вајт: том 1, стр. 900, ст. 5).
Штајнвег, у "Да не заборавимо", резимира сусрет из децембра 1851. године који је довео Вагонера у адвентистичку веру: "Био је зимски децембар 1851. године када је Вагонер, уредник и издавач политичког листа у Барабу, Висконсин, први пут сазнао за адвентистичку поруку." (Lest We Forget, поглавље 103, стр. 192, став 4). Исти пасус бележи начин на који је упознао поруку — браћа Х. С. Кејс и В. Фелпс су му изложили пророчки преглед за само један сат.
Фрум потврђује исту брзу почетну презентацију: "ЏОЗЕФ ХАРВИ ВАГОНЕР (1820–1889) био је производ Запада и баптиста. Био је уредник и издавач политичког листа у Висконсину, а о веровању у Христово друго долазак први пут је чуо 1851. године од Х. С. Кејса — већ поменутог — који му је за сат времена нацртао цео распон главних пророчких периода, као и поруку трећег анђела, Сједињене Државе у пророштву и сабат у обрисима!" (Пророчка вера наших отаца, том 4, стр. 1105, ст. 1).
Рукоположење и рани лутајући рад (1852–1858)
Лафборо бележи Вагонеров прелаз из новинарства у лутајуће свештенство: "Године 1852. старешина Џ. Х. Вагонер, који је водио окружни лист у Висконсину, прихватио је садашњу истину, а већ следеће године се у потпуности посветио свештеничком послу. 1857. године написао је два веома важна памфлета од по око двеста страница. Први од њих носио је наслов Природа и тенденција савременог спиритуализма, а други Побијање доба које долази" (Велики покрет другог доласка, стр. 333, ст. 2). Исти пасус бележи утицај првог памфлета: "Први је не само био средство да се многи спасу од падања у ту Сатанину замку, већ је, уз Божји благослов, отворио очи многима који нису знали шта да мисле о овим савременим манифестацијама" (The Great Second Advent Movement, стр. 333, ст. 2).
Биографски преглед Елен Г. Вајт допуњује ране путовања и уреднички рад: "У року од неколико месеци почео је да шири своју нову веру. Превише сиромашан да би могао да приушти превоз, Вагонер је често своја рана евангелистичка путовања предузимао пешке." (Писма и рукописи Елен Г. Вајт: Том 1, стр. 900, ст. 5). Исти пасус додаје: "Након 1855. године његови проповеднички путеви одвели су га у разне државе Средњег запада, а касније, средином 1870-их, у Калифорнију. Вагонер је такође био јасан и изузетан писац, објавио је неколико стотина чланака и низ теолошких књига, укључујући The Nature and Tendency of Modern Spiritualism (1857), The Atonement (1884) и From Eden to Eden (1890)." (The Ellen G. White Letters and Manuscripts: Volume 1, p. 900, par. 5).
Дебата о суботи у Крејнс Гроув (август 1858)
Елен Вајт бележи у Spiritual Gifts конференцију од августа 1858. године у Крејнс Гроув, Илиноис, где је Вагонер расправљао о суботи против Џ. М. Стивенсона, вође фракције " " Age-to-Come: "У августу 1858. године присуствовали смо конференцији у Крејнс Гроув, Илиноис. Ово је било састанак од великог интереса. Одмах затим уследила је расправа о питању суботе између старешина Џ. Х. Вагонера и Џ. М. Стивенсона." (Spiritual Gifts, том 2, стр. 273, ст. 1).
Исти пасус бележи последицу дебате: "Дискусија је донела неку корист на том месту, јер је утврдила једну драгу сестру која је постала нестабилна у вези са суботом због старешине С., и другу сестру, која је била веома предрасудана када смо први пут посетили то место због изјава старешине С., и која је на крају стала чврсто на страну истине." (Spiritual Gifts, том 2, стр. 273, пас. 1).
Доктринални рад и искупљење (1863–1868)
Штајнвег бележи начин на који је Вагонер сарађивао у учењу са централним пионирима — Џејмсом Вајтом, Џ. Н. Ендрjусом, Уријајем Смитом и Елен Џ. Вајт: "Вагонер је био кључан у успостављању темеља истине Седмодневне адвентистичке цркве." (Lest We Forget, гл. 103, стр. 193, ¶ 9). Исти пасус цитира сећање Џ. О. Корлиса на радни метод: "за проучавање Библије о спорним тачкама, и након много дубоког размишљања и слободног саветовања заједно, сви би клечали и молили за Божју помоћ да би правилно разумели оно што је проучено. На следећем састанку старешина Вагонер би дао јасан израз до којих су се дошлих гледишта" (Lest We Forget, ch. 103, p. 193, ¶ 9).
Штеинвег бележи Вагонерову сопствену изјаву, у његовом предговору за "Искупљење: У светлу природе (разума) и Откривења", о свом мотиву: "доћи до истине и ширити је, и користити људе Божје који воле истину" (Lest We Forget, гл. 103, стр. 193, ¶ 8). И његово откривање да је сам том био збирка чланака из Review and Herald: "серија објављивана у Review and Herald од 2. јуна 1863. до 13. септембра 1864, углавном писана усред бројних других обавеза" (Lest We Forget, гл. 103, стр. 193, ¶ 8).
Здравље, камп-састанак и потврда Елене Вајт (1873)
Елен Вајт бележи посебан делување провидења на једном од камп-састанака на којима су присуствовали и Џејмс Вајт и Вагонер: "На нашем последњем камп-састанку анђели Божји на посебан начин су дошли са својом силом да осветле, исцеле и благослове и мог мужа и брата Вагонера. Тамо је остварена драгоцена победа која никада не би требало да изгуби свој утицај. Показано ми је да је Бог на најочигледнији начин дао мом мужу знакове Своје љубави и бриге, као и Своје подржавајуће благодати. Он је узео у обзир његов жар и посвећеност Његовој ствари и делу. То би увек требало да води понизности и захвалности са стране мог мужа" (Сведочанства за цркву, том 3, стр. 505, ст. 1).
Калифорнија, Знаци времена и Пацифик Прес (1875–1885)
Лофборо бележи Вагонерово пресељење у Калифорнију 1875. године са Џејмсом и Елен Вајт: "2. фебруара 1875. старешина Џејмс Вајт и његова супруга, у пратњи старешине Џ. Х. Вагонера и других способних радника, стигли су у Оукленд. 12. истог месеца сазвана је посебна сесија Калифорнијске конференције у , како би се размотрила локација за изградњу зграда за канцеларију Signs of the Times. Након дужне расправе, донета је одлука да се обезбеде парцеле на западној страни улице Кастро, између 11. и 12. улице." (The Great Second Advent Movement, стр. 292, ст. 2).
Штеинвег бележи Вагонерову улогу у срцу издавачког рада цркве 1870-их и 1880-их: "До 1853. године Вагонер је свој живот безусловно посветио проповедању поруке трећег анђела. Његови таленти у области издаваштва су више пута коришћени, често у уредничким капацитетима. 1871. године постављен је за одговорног за публикације у Бетл Крику. 1881. године наследио је Џејмса Вајта на месту уредника западне издања Signs of the Times. Био је први уредник Pacific Health Journal-а 1885. године (претече Vibrant Life), а 1886. године American Sentinela, претече часописа Liberty" (Lest We Forget, гл. 103, стр. 192, ¶ 6).
Артур Вајт бележи Вагонерову позицију међу старијим министрима средином 1880-их: "Џозеф Х. Вагонер, старији министар, стар 64 године, адвентиста који држи седму заповест од 1851. године. Био је суредак и издавач политичког листа у Висконсину када се придружио цркви. 1884. године био је уредник "Знакова времена" (Ellen G. White: The Lonely Years 1876-1891, vol. 3, p. 255, par. 4).
Смрт (1889)
Некролог у "General Conference Daily Bulletin" бележи Вагонерову последњу преселицу и његову смрт: "У јануару 1887. отишао је у Базел, Швајцарска, и био је ангажован у издавачком раду тамо до своје смрти, која је наступила веома изненадно, због анеуризме, након дугог, напорног радног дана, 17. априла 1889." (General Conference Daily Bulletin, 20. фебруар 1899, страница 33.9).
Спалдинг бележи губитак за рани адвентистички покрет: "1883. године Џон Н. Ендрјус, који је храбро радио на растућем покрету у Европи, положио је свој живот. Џозеф Х. Вагонер, који је заузео његово место, пао је шест година касније. Млађи људи су заузимали места палих ветерана." (Прича о светлости адвентиста, стр. 79, ст. 1).