Сажетак
Овен Р. Л. Крозијер (касније Крозијер) био је милеритовски проповедник и писац из Канандаигуе, Њујорк, чији је чланак из 1846. године "Мојсијев закон" — објављен као додатак "Day-Star" од 7. фебруара 1846. — постао темељна експозиција доктрине небеског светилишћа која је разликовала сабатјански адвентизам од ширег милеритовског покрета након разочарења. Чланак, написан на основу продужене библијске студије са Хирамом Едсоном и др Ф. Б. Ханом у Едсоновој кући на западу Њујорка током зиме 1844–1845. године поводом а, добио је одобрење Елене Вајт у њеном писму Елију Кертису од 21. априла 1847. (објављеном као део "Реч малој стадници", стр. 12). Неко време је Крозијер такође држао седмодневни субот, али до 1847. године је одбацио и субот и учење о небеском светилишту, а од 1847. до 1853. служио је у редакцији "Advent Harbinger" Џозефа Марша у Рочестеру. Умро је 1912. године.
Рани живот и обраћење (1820–1843)
Штеинвег, у "Да не заборавимо", бележи основни преглед раног живота Кросијера: "Овен Р. Л. Кросијер је рођен у Канандаигуа, Њујорк, 1820. године." (Lest We Forget, гл. 97, стр. 183, ¶ 5). Она наставља, у истом пасусу: "Са шеснаест година обраћен је на једном методистичком буђењу. Некада током своје младости, др Франклин Б. Хан и Хајрам Едсон спријатељили су се са сирачином. Обезбедили су му дом и охрабрили га у учењу" (Lest We Forget, гл. 97, стр. 183, ¶ 5).
Штеинвег бележи његово образовање и прихватање милеритске доктрине: "Након похађања Генези академије и Веслијанске семинарије у Лими, Крозиер је предавао у Горхаму, Рочестеру, Источном Ејвону и Лими, Њујорк. У јесен 1843. прихватио је милеритску доктрину о скором повратку Христа да очисти земљу и крштен је од стране Е. Р. Пинија." (Lest We Forget, гл. 97, стр. 183, ¶ 6).
Дан после разочарања (23. октобар 1844)
Штеинвег бележи јутро 23. октобра 1844. године, када су Хирам Едсон и Кросиер јахали из Порт Гибсона да утеше своју разочарану браћу. Та двојица су управо заједно проучавали када је Едсон, шетајући кроз кукурузно поље, добио утисак да светилиште које треба очистити није Земља, већ храм на небу.
Лафборо, који је лично познавао Едсона, износи суштину тог јутра: "Хирам Едсон из Порт Гибсона, Њујорк, испричао ми је да је дан после истека времена 1844. године, док се молио иза класа кукуруза на пољу, Дух Божји сишао на њега тако моћно да је готово пао на земљу" (Велики покрет другог доласка, стр. 193, ст. 1). Исти пасус наставља: "Он је саопштио ту мисао О. Р. Л. Кросијеру, и они су заједно пажљиво испитали ту тему. Почетком 1846. године обимна експозиција питања светиње из библијске перспективе, коју је написао господин Кросијер, штампана је у листу Day Star, који се тада издавао у Канадaигуа, Њујорк." (The Great Second Advent Movement, стр. 193, пас. 1).
Проучавање Библије у дому Едсона (зима 1844–1845)
Истраживање које је уследило након јахања 23. октобра било је континуирано заједничко проучавање Библије у дому Едсона у Порт Гибсону. Штајнвег бележи његов исход: "О. Р. Л. Кросиер је имао двадесет четири године када је јахао са Едсоном да пренесе вест о очишћењу Светиње." (Lest We Forget, поглавље 97, стр. 184, став 9). Штајнвег, позивајући се на Фрума, карактерише Кросијера у истом пасусу као "жестоког студента Библије и обећавајућег писца" (Lest We Forget, поглавље 97, стр. 184, став 9).
Збирка Артура Вајта "Христ у Свом Светилишту" описује ту студију и улогу Кросијера у писању њених закључака: "Уследило је пажљиво испитивање Светог писма које се тицало ове теме — нарочито оних у Посланици Јеврејима — које су спровели Хирам Едсон и двојица блиских сарадника, др Ф. Б. Хан, лекар, и О. Р. Л. Кросијер, учитељ. Резултат ове заједничке студије записао је Крозијер и објављен је, најпре у The Day Dawn, часопису ограничене циркулације, а затим у прерађеном и проширеном облику у специјалном броју Day-Star, 7. фебруара 1846. године. То је био шире читани адвентистички часопис, објављиван у Синсинатију, Охајо. Кроз овај медиј доспео је до бројних разочараних адвентистичких верника. "Ово прилично опширно излагање, добро поткрепљено Светим писмом, донело је наду и храброст у њихова срца јер је јасно показало да се светилиште које треба очистити на крају 2300 дана налази на небу, а не на земљи, као што су раније веровали" (Christ in His Sanctuary, стр. 8, ст. 1).
Објашњајућа белешка "Писма и рукописи" Фонда Елен Г. Вајт бележи суштинско теолошко језгро Кросијеровог чланка: "О.Р.Л. Кросиер, Емили Клемонс и други почели су да заговарају продужено финално доба искупљења у небеском светилишту, док је Семјуел Сноу агресивно заговарао искупљење у једном дану" (Писма и рукописи Елен Г. Вајт: Том 1, стр. 44, ст. 2).
Додатак "Day-Star" од 7. фебруара 1846. ("Закон Мојсијев")
Чланак Кросијера — обично познат као "Закон Мојсијев" — објављен је као специјално издање Еноха Џејкобсовог Day-Star 7. фебруара 1846. године. Кросијерово објављено уводно обраћање у чланку било је подсећање на трајну важност закона, цитирајући Малахију 4:4: "Сетите се закона Мојсијевог, слуге мога, којих му заповедих на Хориву за сав Израиљ, са одредбама и пресудама." (Закон Мојсијев, стр. 37, ст. 2).
Кросјерово резоновање о мојсијевим типовима сажето је његовим речима: "Да су неки од законских типова срели своје антитипове, изван је сваке сумње. Учећи начин њиховог испуњења и принцип времена када се испуњавају, можемо са више разумевања приступити истраживању осталих типова. Постоје две класе годишњих типова — пролећни и јесењи; Левит 23. Први су своје антитипове нашли у првом доласку, али ће се други испунити у вези са другим доласком и после њега." (Закон Мојсијев, стр. 37, ст. 12).
Он је изнео последицу у истом низу параграфа: "По аналогији морамо закључити да ће јесењи антитипови заузети временски период у односу на онај који су заузели њихови типови, отприлике у пропорцији са пролећним антитиповима. Другим речима, период њиховог испуњења мора чинити расподелу од многих година." (Закон Мојсијев, стр. 37, ст. 20).
Подржавање Елене Вајт (21. април 1847)
У свом писму од 21. априла 1847. Елени Вајт је одобрила чланак Кросијера — упућеном Елију Кертису, а објављеном у летку Џејмса Вајта "Реч малој стадници" (30. мај 1847).Подржавање Елене Вајт (21. април 1847) Њене речи су сачуване реч по реч у "Речи малој стадници": "Верујем да ће Светилиште, које треба очистити у , крају 230 Њене речи су сачуване дослівно у "Реч мало стадо": "Верујем да је Светилиште, које се чисти на крају -а, крају 2300 дана, Нови Јерусалимски храм, чији је Христ служитељ. Господ ми је показао у визији пре више од годину дана да је брат Крозијер имао истинско светло о очишћењу Светиње и сл.; и да је била његова воља да брат К. запише став који нам је дао у Day-Star Extra, 7. фебруара 1846. Потпуно се осећам овлашћеном од Господа да препоручим тај Extra сваком светом." (Реч малом стаду, стр. 12, пар. 8).
Исти одобрени текст сачуван је у рукописима Елене Вајт у WLF 12.8: "Верујем да је Светилиште, које се чисти на крају 2300 дана, Нови храм Јерусалимски, чији је Христ служитељ. Господ ми је показао у визији пре више од годину дана да је брат Крозијер имао истинско светло о очишћењу Светиње и сл.; и да је била његова воља да брат К. запише став који нам је дао у Дај-Стар, Екстра, 7. фебруара 1846. године. Осећам се у потпуности овлашћеном од Господа да препоручим тај Екстра сваком светом." (Реч малом стаду, стр. 12, ст. 8).
Артур Вајт бележи историјску последицу тог одобрења: "Зачетници покрета видели су истину о светилишту као основу целе структуре доктрине Адвентиста седмог дана. Џејмс Вајт је 1850. године поново објавио суштинске делове прве презентације теме коју је дао О. Р. Л. Крозиер и коментарисао их" (Christ in His Sanctuary, стр. 12, ст. 3).
Одвојеност од сабатјана (1847)
Штајнвег бележи да се Крозијер, након периода поштовања суботе, 1847. године одвојио од сабатских авантиста. Исти пасус наводи да је Џозеф Бејтс 1845. године посетио Порт Гибсон ради конференције о питању светилиште и да је поделио своје уверење о суботи са групом Едсон-Крозијер-Хан: "Крозијер је чак заговарао држање суботе у децембарском броју 1846. године часописа Day-Dawn. Али до 1847. године он је одбацио суботу и рани поглед на Светилиште и одвојио се од групе која ће на крају постати Седмодневна адвентистичка црква" (Lest We Forget, поглавље 97, стр. 184, ¶ 12).
Штајнвег бележи Кросијеров даљи ток: "Од 1847. до 1853. године Кросије је био у редакцији часописа Advent Harbinger and Advocate Џозефа Марша у Рочестеру, Њујорк" (Lest We Forget, гл. 97, стр. 184, ¶ 13). Штајнвег додаје, у истом пасусу: "Он је такође написао неколико веома озбиљних чланака, укључујући своје најжешће нападе на седмодневну суботу, који су имали за циљ да утврде став да је закон десет заповести укинут на Христовом крсту" (Lest We Forget, гл. 97, стр. 184, ¶ 13).
Каснији живот и смрт (1858–1912)
Штајнвег бележи Кросијерову каснију службу под барјаком Адвент-хришћанске цркве и његово сведочанство у касним годинама у Гранд Рапидсу, Мичиген: "1858. године Кросијер је служио као евангелиста за Мичигенску конференцију Адвент-хришћанске цркве и наставио да проповеда да ће Христос ускоро доћи. Седмодневни адвентисти готово да нису знали за њега до 1904. године, када је присуствовао састанку у Гранд Рапидсу, Мичиген." (Да не заборавимо, поглавље 97, стр. 185, став 14).
Штајнвег бележи коначну процену седмодневних авантиста. Иако Крозијер "није наставио даље са другим истинама које су се појавиле у раним данима" — елипса сачувана у извору спречава дужу атрибуцију — Штајнвегова сопствена завршна реченица јасно бележи процену: "Седмодневни авантисти се сећају и признају улогу коју је одиграо у успостављању доктрине Светишта. Оно што је написао о Христу, Великом свештенику, и Светилишту помогло је да се објасни временска грешка у Милеровој интерпретацији пророчанства о 2300 дана и поставило темеље за ову карактеристичну доктрину Седмодневне адвентистичке цркве" (Lest We Forget, гл. 97, стр. 185, ¶ 15).
Крозијер је своје последње деценије провео мирно у заједници Адвент-хришћана западног Њујорка и јужног Мичигена. Умро је 1912. године у деведесет другој години живота.