Сажетак
Кетрин "Кејт" Линдзи била је најутицајнија пионирска жена-лекар у медицинском раду Седмодневних авантиста. Након дипломирања на Медицинском факултету Универзитета у Мичигену 1875. године — у време када су само неке медицинске школе примале жене — вратила се у санаторијум у Бетл Крику као шефица одељења за акушерство, здравље жена и педијатрију, а 1883. године основала је Медицинску мисионарску и школу за обуку при санаторијуму, прву школу за негу сестара седмодневних авантиста. Радила је у санаторијумима у Бетл Крику (1875–1896), Клермонту у Јужној Африци (1897–1899) и Болдеру у Колораду (1901–1923, укључујући годину дана као медицински надзорник 1902). Ауторка је завета Кејт Линдзи који је деценијама био стандард за проглашење сестринских кадрова седмодневних адвентиста. Била је прва која је замислила терапију електричном светлошћу као медицински третман — идеја која је инспирисала Кабинет за купање електричном светлошћу Џ. Х. Келога из 1891. године. Умрла је у Болдеру, Колорадо, 31. марта 1923. године, у осамдесет другој години.
Рани живот и обраћење (1842–1867)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста (Лорена М. Јеске), Кетрин Линдзи је рођена 11. септембра 1842. године у округу Дејн, Висконсин, као ћерка Томаса и Кетрин МекИнтир Линдзи — обоје родом из Глазгова, Шкотска, који су се венчали 28. јуна 1841. и наредног дана отпловили за Сједињене Државе. Након две године у брвној колиби близу Медисона у Висконсину, породица се населила на фарму у округу Дејн, која је од тада била њихов дом.
Линдзи је до 1865. године била адвентисткиња која је поштовала суботу — у часопису Advent Review and Sabbath Herald од 17. јануара 1865. забележена је њена донација од 5,00 долара међу списком доприносилаца (Advent Review and Sabbath Herald, 17. јануар 1865, страница 64.37).
Медицински факултет (1870–1875)
Према ЕСДА, Линдзи је имала двадесет осам година када је 1870. године уписала Медицински факултет Универзитета у Мичигену у Ен Арбору, сама финансирајући своје образовање кроз године предавања. Дипломирала је 1875. године у другој класи жена примљених на универзитетски медицински програм. Записи Универзитета у Мичигену показују да је у октобру 1875. имала тридесет три године и била студентkinja четврте године.
Санитаријум у Бетл Крику (1875–1896): Вршилац дужности начелника акушерства, оснивач Школе за негу
Линзи се крајем 1876. године вратила у Институт за реформу здравља на Западу (који је 1877. године преименован у Медицински и хируршки санаторијум у Батл Крику). Постала је начелница одељења за акушерство, здравље жена и педијатрију и остала је у Батл Крику двадесет година.
Корспонденција Елен Вајт сачува спољно сведочанство о Линдсеиној репутацији у том периоду. Пишући Елен Вајт, др Максон је рекао о својој жени: "Све установе које сам посетио имају своје водеће лекарице, и могу вас уверити да ниједна није толико добро оспособљена за посао као моја супруга, осим можда др [Кејт] Линдзи, јер је она заиста изузетна жена, и др Келог не би могао добро да се сналази без ње" (Manuscript Releases, Letter 55, 1888, par. 42).
Пролећа 1883. године остварен је дуго неговани план Линдзијеве: отворена је Школа медицинских мисионара и обуке Санитаријума — прва седмодневна адвентистичка школа за негу. Њене руком писане белешке са предавања, састављене у брошуре, служиле су као први уџбеници школе; њена сопствена предавања "Лекције: Медицинско-мисионарска школа санаторијума за студенте неге", објављена око 1894. године, постала су основа за обуку наредне деценије.
1890. године Елен Вајт је писала о својој сарадњи са Линдзијем приликом организовања обуке за једну младу жену: "Послала сам писмо др Линдзију у вези са тим да она Меј пружи посебне погодности и надам се да ће Меј провести цело своје време у установи, јер је то једини начин да стекне знање" (Manuscript Releases, Letter 105, 1890, par. 2).
Јужна Африка (1897–1899)
У децембру 1895. године Линдзи је примила позив од Медицинског мисионарског одбора седмодневних авантиста да помогне медицинском и сестринском особљу у Јужној Африци. Стигла је у Кејптаун почетком 1897. године и радила у санаторијуму Клермонт под вођством др Р. С. Ентонија. До децембра 1897. преузела је захтевнији задатак — путовала је око 1.460 миља возом и магарским колима до мисије Матабеле близу Булаваја у Јужној Родезији (данашњем Зимбабвеу). Када су јој се кола покварила у сезони киша, остатак пута наставила је јахајући магарца.
У року од месец дана од њеног доласка у мисију Матабеле, шест становника је умрло од упале плућа или маларије, а њихов имуни систем био је ослабљен глађу из недавног рата са Матабелеима. Линдсеисова писма са терена Управном одбору за медицинске мисионаре наглашавала су потребу за бољом припремом страних мисионара, мерама заштите од маларије и консултацијама са локалним лекарима из -а и војним хирурзима. Из својих личних средстава обезбедила је мисији бунар и ветрењачу.
Дневни билтен Генералне конференције из 1899. године сачувао је тренутак када је једно од њених писама из Јужне Африке прочитано на седници: "Управо сам примила писмо од др Линдзија, из Санитаријума у Јужној Африци, у којем налазим нешто што се директно односи на ову тему. Са вашим дозволом, прочитаћу неколико редова" (Дневни билтен Генералне конференције, 1. март 1899, страница 116.23).
Док је Линдзи још била у Јужној Африци, Елен Вајт — тада у Аустралији — наговарала ју је да дође чим јој посао у Кејптауну то дозволи. Први позив послат је средином 1899. године: "Веома желимо да дођете у Аустралију пре повратка у Америку, јер нам је овде велика помоћ потребна. Не знам никога чије би боравке међу нама бих више волео него твоје. Дакле, разумејући потребе поља, ја, као Божји управилац, молим те да дођеш" (Manuscript Releases, том 19, стр. 144, ст. 1).
Уследио је други позив: "Када ћете доћи у Аустралију? Потребна нам је ваша помоћ. Молимо вас да дођете што пре. Вашим искуством можете нам много помоћи" (Manuscript Releases, том 19, стр. 145, ст. 1). И поново, у истом писму, у вези са обуком младих жена: "Желим да одмах напишете и кажете нам шта можете учинити да помогнете нашим младим женама овде. Можете их подучити као што то ниједан мушкарац не би могао" (Manuscript Releases, том 19, стр. 145, ст. 3).
Бурски рат је приморао Линдзи да напусти Јужну Африку раније него што је планирано. Она се вратила кући преко Енглеске, стигавши у Лондон 22. новембра 1899. године.
Северна Каролина и Боулдер, Колорадо (1900–1923)
Линдзи се вратила у Сједињене Државе 1900. године и одлучила да се насели у Северну Каролину, где је клима била блажа према астми коју је имала још од детињства. У року од око годину дана поклонила је имање у близини Хилдебрана, Северна Каролина, Севернокаролинској конференцији за оно што је постало Пидмонт санаторијум.
Средином 1901. године — на Келоггов подстицај — преселила се у Болдер, Колорадо, и придружила се медицинском особљу Болдер колорадо санаторијума. 1902. године била је медицински надзорник, а тамо је наставила да ради у акушерству, гинекологији и педијатрији више од две деценије. Била је главна наставница у болдерској школи за негу, држећи предавања све до своје седамдесете године. Ф. М. Вилкокс, пишући 1912. године, описао ју је као ону "која је последњих дванаест година обављала тежак, veran и стручан рад у овом санаторијуму" (према ESDA).
Обећање Кејт Линдзи
Око 1905. године Линдзи је написала заклетву медицинских сестара која је деценијама била позната свим сестрама које су дипломирале на школама за медицинске сестре Седмодневних авантиста. Према Енциклопедији седмодневних авантиста, заклетва је делимично гласила: "Схватајући озбиљну природу дужности и тежак карактер одговорности професионалне медицинске сестре, а нарочито , ценећи свете обавезе мисионарске медицинске сестре, овим се свечано обавезујем, уз Божју помоћ, да ћу верно обављати дужности свог позива." Она се изговарала на свечаностима доделе диплома њене Школе за медицинске сестре до средине двадесетог века.
Смрт (1923)
У седамдесетим годинама Линдзи је почела да држи часове за медицинске сестре из инвалидске колица због артритиса; студенти су се састајали у њеној кући. Према Енциклопедији седмодневних адвентиста, умрла је у санаторијуму Боулдер у Колораду 31. марта 1923. године, у осамдесет другој години, и сахрањена је у округу Дејн, у Висконсину, међу својом породицом.
Колeџ медицинских евангелиста (данас Универзитет Лома Линда) је 1936. године у њеној част именовао оригинални девојачки домићи у Лома Линди у Кејт Линдсеј Хол.