Сажетак
Томас М. Пребл је био први амерички адвентистички проповедник који је прихватио седмични суботни одмор. Његов есеј од 13. фебруара 1845. у часопису Hope of Israel, "Трактат који показује да се седми дан треба посматрати као субота", био је средство помоћу којег је Џозеф Бејтс био убеђен у суботњу истину — а преко Бејтса је седмодневна субота стигла до Џејмса и Елен Вајт и до целог сабатског адвентизма. Рођен у Ансону, у држави Мејн, 13. јула 1810. године, био је баптистички проповедник слободне воље који је 1842. прихватио Милерову поруку о доласку и 1844. седмодневну суботу под сведочанством Рејчел Оукс Престон и Фредерика Вилера у Вашингтону, у држави Њу Хемпшир. Касније је напустио седмодневну суботу, али је остао адвентистички хришћански проповедник до своје смрти 1907. године.
Рани живот и служба у баптистичкој цркви слободне воље (1810–1841)
Према Енциклопедији седмодневних авантиста (Мајкл В. Кампбел), Пребл је рођен 13. јула 1810. године у Ансону, Мејн, као син Матервела и Сузане Пребл. У младости је радио као сеоски радник, а са двадесет шест година уписао је Парсонсфилд академију, где је две године студирао за евангелисту и почео да проповеда. Рукоположен је као калвинистички баптист, а касније је постао баптист слободне воље. Оженио се Хелен Меир Итон 14. новембра 1837. Имали су једну ћерку, Сузан Џени.
Прихватање Адвентске поруке (1842–1843)
Према ESDA, Пребл је прихватио милеритску поруку о доласку у Нашуа, Њу Хемпшир, почетком 1842. и био је екскомунициран од своје заједнице Слободне воље баптиста 15. фебруара 1842. — само шест недеља након што је прихватио доктрину. "Знаци времена" од 22. фебруара 1843. бележе његово пробуђење у Нашуа: "Покрет у Нашуа.— Браћа Пребл нас обавештава да се дело тамо славно наставља. У року од три недеље крстио је тридесет пет, и многи други су окренули своја лица ка Сиону. Број оних који ишчекују блажену наду славног појављивања је прилично велики, и дело се и даље наставља" (Signs of the Times, 22. фебруар 1843, страница 182.20).
Неколико месеци касније, Signs of the Times од 7. јуна 1843. бележи његово путовање по Мејну: "Брат Пребл се управо вратио са дугог путовања по Мејну. Радио је усред противљења са више успеха него што је могао разумно очекивати. Многе славне реформе су уследиле након његовог рада, Бог је благословио његову истину и многе душе су обраћене Богу. Такође, добар број људи живи у сталном ишчекивању славног Христовог доласка. Браћа Пребл је сада у Лоуелу и одговориће на позиве за предавања о Другом доласку" (Signs of the Times, 7. јун 1843, страница 106.16).
Прихватање суботе у Вашингтону, Њу Хемпшир (1844)
У књизи "Разумевање Елен Вајт" др Мерлина Барта (2015), научном издању Универзитетске издавачке куће Ендрјуз, забележен је ланац преко којег је сабат стигао до Пребла: "Познавање доктрине сабата седмог дана први пут су милеритовским адвентистима донели баптисти седмог дана током раних 1840-их." Почетком 1844. године у Вашингтону, Њу Хемпшир, Рејчел Оукс (касније Престон), седмодневна баптисткиња, увела је суботу авантистима у свом крају." (Understanding Ellen White, стр. 110, ст. 1). Исти пасус наставља: "Током 1844. и 1845. године, двојица министара у области Вашингтона, Њу Хемпшир, Фредерик Вилер и Томас Пребл, прихватили су ову доктрину и почели да шире своја уверења." (Understanding Ellen White, стр. 110, ст. 1). И исти параграф прати ланац даље: "Тако је то дошло до знања Џозефа Бејтса, који ће заједно са Џејмсом и Елен Вајт касније постати један од оснивача Седмодневне адвентистичке цркве" (Understanding Ellen White, стр. 110, ст. 1).
Историја суботе и првог дана Џ. Н. Ендрjуса чува значај Преблове улоге: "Од овог места, неколико адвентистичких проповедника примило је суботњу истину током године 1844. Један од њих био је старешина Т. М. Пребл, који има част да први донесе ову велику истину пред адвентисте путем штампе. Његов чланак је датован 13. фебруара 1845. године. Он је укратко изложио тврдње библијског суботног дана и показао да га Спаситељ није променио, већ да га је променила велика апостазија" (Историја суботе и првог дана, стр. 501, ст. 1).
Преображење Џозефа Бејтса кроз Прeблов трактат (1845)
Читање чланка "Нада Израила" Џозефа Бејтса било је тренутак који је донео суботу оснивачу седмодневног адвентистичког покрета. Књига "Седмични субот, вечни знак" садржи само Бејтсово сведочанство из првог лица: "До пре око шеснаест месеци прочитао сам чланак објављен у часопису Hope of Israel, од уваженог брата Т. М. Пребла из Нашуе, који ме је, када сам га прочитао и упоредио са Библијом, уверио да никада није било никакве промене. Стога је седми дан био субота, и Бог је захтевао од мене, као и од њега, да је светкујем" (Седмични дан субота, вечни знак, стр. 40, ст. 2).
Бејтсов трактат признаје историјски преглед који је зацртао из Пребловег есеја: "Пошто ми те две књиге нису при руци, извукао сам из трактата Т. М. Пребла о суботи" (Седмодневна субота, вечни знак, стр. 41, ст. 2).
Каснији живот и смрт (1845–1907)
Према ЕСДА, Пребл је на крају напустио седмодневну суботу и вратио се позицији адвентиста првог дана, постајући адвентистички хришћански свештеник. Наставио је да проповеда поруку о другом доласку, али је јавно постао антагонистички настроjen према седмодневном адвентизму. Одговори на нападе старешине Канрајта на седмодневне адвентисте (1895), заједнички том Г. И. Батлера и Урајија Смита, бележи историјску иронију овог тока: "Он износи старешине. Т. М. Пребла и Џ. Б. Кука, који су кратко време држали суботу, а затим је напустили, као праве очеве и осниваче садашњег покрета седмодневних авантиста" (Одговори на нападе старешине Канрајта на седмодневне авантисте, стр. 32, ст. 2).
Према Енциклопедији седмодневних адвентиста, Пребл је умро 1907. године у деведесет шестој години.