Отпадништво Израила. – бр. 1

TAM1897 Q1 33.6Проповед одржана у недељу увече, 7. марта 1897. Штампано у Билтену Генералне конференције, први квартал 1897, том 2, бр. 1, стр. 33–40.

TAM1897 Q1 33.7У лекцији пре неколико вечери рекао сам да до недавно нисам видео ниједан примерак Десет заповести објављен од стране адвентиста седмог дана, осим у Библији, који би био онако како их је Бог изрекао. Радује ме што је дошло време када адвентисти седмог дана могу имати примерак Божјег закона онако како га је Бог дао. Драго ми је што је брат Хау издао копије Божјег закона онако како га је Бог дао. А сада да се више не излажемо истој оптужби као и други, да изостављамо део Божјег закона када се обраћамо народу.

TAM1897 Q1 33.8Можете довољно јасно видети да је човек који је први објавио ту копију Божјег закона, коју скоро сви остали користе, био Египћанин. Пише: “Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.” Али је он себи рекао: “То се не односи ни на мене, ни на било кога данас; јер нас никада нису извели из Египта. То је било само за Јевреје.” Стога је он то изоставио и одштампао остатак закона, и тако свету представио осакаћену копију закона који је сам Господ дао. На тај начин је учинио да изгледа да је једини документ који је Господ икада изговорио са неба почео без икаквог навођења ко је његов аутор, чак без икаквог представљања, већ је једноставно и неодређено почео: “Немој имати других богова уза ме.” Одмах би могло да се постави питање: ко сте ви уопште? Ко говори? Па, када се Закон узме онако како је дат, Бог каже ко говори. “Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.” То је онај који говори; нећеш имати других богова осим мене, “који могу искупити из египатског ропства.”

TAM1897 Q1 33.9Још једна мисао је овде важна: када се Закон штампа без увода који је сам Господ изговорио, као што је обично на зидним таблама и картицама, неопходно је на почетку написати речи: “Божји закон”. Ово показује да људи схватају потребу да постоји нека врста сертификата о томе чији је то закон и ко говори ове заповести. И, увидевши ту потребу, људи стављају на почетак Божјег закона свој сертификат да је то Божји закон.

TAM1897 Q1 33.10Али када би само штампали закон онако како га је Господ дао, имали би Господњи сопствени сертификат да је то Божји закон и да је он сам тај који говори ове заповести. Он каже: “Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског. Немој имати других богова уза ме”, итд. И када људи могу имати Господњи сопствени сертификат да је то његов закон, сигурно неће бити потребе за нечијим људским сертификатом да је то закон Божји.

TAM1897 Q1 33.11Зарем Господњи сертификат да је ово његов закон није бољи од сертификата било ког човека или свих људи заједно? И када људи изостављају Господњи сертификат да је ово његов закон и уместо њега стављају свој, да ли би могао бити јаснији пример да људи стављају себе на место Бога? О, одбацимо ово дрско, неумешно дело; и узмимо свети закон онаквим какав га је његов свети Аутор изговорио и написао! “Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.” Амин. Нека буде тако.

TAM1897 Q1 33.12Имајући у себи све што је Господ говорио, закон Божји онда представља свету и Откупитеља и Творца. Он онда говори свим људима да је онај који је аутор тог закона, онај који позива човека на његово поштовање, и Искупитељ и Творац. То показује сам закон. И када они изостављају део који открива Откупитеља, није ни чудо што су вољни и спремни да изоставе део који открива Творца човека. Сотона је увек желео да се ослободи закона и да људима сакрије његову важност. Почео је тиме што је из њега изоставио Откупитеља, а сада завршава тиме што из њега изоставља Творца. Али Господ жели да знамо да је он тај који нас је извео из Египта, како бисмо могли да у закону који је дао човеку видимо и Откупитеља и Творца.

TAM1897 Q1 34.1Још нешто. Када ти и ја видимо, и заиста видимо, да Израел, када је ушао у земљу, уопште није ушао у земљу коју је Господ намењивао њима, већ ју је потпуно пропустио, можемо видети колико је Мојсију било разочарење што тамо није отишао. Сада, када се чини, као што некима и изгледа, да је Израел ушао у земљу коју је Господ припремио за њих, и да је то било управо место где их је Господ хтео одвести, па онда виде да је Мојсије умро и отишао на небо, они кажу да је Мојсије на крају ипак најбоље прошао; и да то није било тако велико разочарање што га је узео из земље и одвео на небо.

TAM1897 Q1 34.2Али када схватимо да је Господ желео да га узме у своје свето обитавалиште, на место које је припремио за своје пребивање, у светилиште које су његове руке успоставиле; онда можемо видети колико је чак и за Мојсија било разочарење да умре и оде на небо, а да не уђе у ту земљу. Када је могао да види да је његов грех имао везе са тим што их је држао ван благословене земље обећања; када је могао да види да је Израел пропустио оно што је Господ имао за њих: када је видео славну земљу, као што је то учинио са врха Небоа, и био приморан да размишља о дугим вековима лутања, отпадништва и невоље кроз које су требали да прођу Божја ствар и Божји народ, и знао да је и он имао макар мало удела у изазивању тог дугог лутања; довољно је лако видети какво је то за њега било горко разочарење што није ушао у ту земљу, а да при том уопште није умро — иако је из гроба узнет на небо.

TAM1897 Q1 34.3Још један текст, ако би и био потребан да потврди чињеницу да Израел није изашао из Египта све док је био у пустињи, налази се у књизи Исуса Навина. Сећате се места,—након што су прешли Јордан, онда су обрезани,—написано је: “Данас скидох с вас срамоту мисирску.” Тај народ, видите, који је изашао из Египта, никада није изашао из Египта све док није прешао Јордан; јер тек тада је уклоњена срамота египатска. Тада су сви били обраћени људи. Цео тај народ прешао је Јордан вером. Био је то народ које је веровало Богу, и није било ни једног неслагања ни једне мисли сумње — тада су изашли из Египта. Тако видите да је сасвим очигледно да је духовни Египат онај исти буквални Египат из Библије.

TAM1897 Q1 34.4Сада прелазимо на вечерашњи текст. То је Књига Бројева 23:9. Почињем да читам од седмог стиха. То је Валаам док пророкује за Валака, краља Моава.

TAM1897 Q1 34.5А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља. Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи? Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.

TAM1897 Q1 34.6Овај текст је упућен нама вечерас. Ово је садашња истина. Ово је била изражена воља Божја у вези са његовим народом када су били на граници земље у коју их је желео одвести када их је позвао из египатске земље. Лутали су пустињом четрдесет година и сада су дошли до границе земље. И ово је његова воља у вези са њима, да ће живети сами и да се неће рачунати међу народима.

TAM1897 Q1 34.7Основни разлог за то, или један од разлога, боље речено, схватићете ако се обратите седмом поглављу Дела апостолских. Стефан је тог дана говорио и испричао да је Господ извео народ из Египта, из земље ропства, чудима и знацима, а у тридесет седмом и тридесет осмом стиху налазе се ове речи; у тридесет осмом стиху је конкретни одломак:—

TAM1897 Q1 34.8Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте. Ово је онај што беше у цркви у пустињи.

TAM1897 Q1 34.9Па шта је Израел био у пустињи? — Црква. Шта је требало да буде када су прешли реку и ушли у земљу? — Црква. Шта је то друго него да буде раздвајање цркве и државе? — баш као када је он извео Аврама из те земље, Господ је научио свет раздвајању цркве и државе, и баш као што је показао преко Аврама да раздвајање цркве и државе мора да почне у срцу појединца.

TAM1897 Q1 34.10Ако нисам одвојен у срцу од државе, биће уједињење цркве и државе где год да се налазим. И тако, иако нисам на функцији у држави, нити се тамо кандидујем, бићу политичар у цркви; и тамо ћу се кандидовати и плести интриге. Тако да, ако човек у срцу није одвојен од државе, а ипак припада цркви, боље би му било да учествује у светској политици и да тамо буде политичар, него да своју политику уноси у цркву.

TAM1897 Q1 34.11Када је Господ позвао Аврама, рекао је, пре свега: “Изађи из земље своје.” А сада, када се Аврамов род умножио и постао Црква, и када та Црква треба да уђе у посебну службу Господњу пред народима, Он објављује да та Црква не треба да се рачуна међу народе; да треба да живи сама. Видите како је Господ хтео да се народ тога држи, јер је знао шта су народи; и знао је како су народи дошли до тог стања. Хтео је да његова црква живи сама, да нема владара осим њега, никаквог закона осим његовог закона, никаквог законодавства осим Господње речи, никакве власти осим Господње.

TAM1897 Q1 35.1Бог је намеравао, када их је довео у земљу, да буде глава цркве. Исус Христос је био глава цркве, наравно, подједнако стварно као и сада. Знате из лекција које смо проучавали како су људи дошли до краљевске власти, монархије и тако даље; то је било одступањем од њега, непризнавањем Бога за јединог Владара, његовог закона за једини закон. Постали су идолопоклоници и тиме су изгубили Божију власт над собом и силу Његовог закона над собом; и, одвојивши се од Бога, међу њима је морала да постоји власт да би се задовољила амбиција оних који су желели да владају својима и да би се заштитили од самих себе у свом дивљаштву, због удаљења од Бога.

TAM1897 Q1 35.2Али Господ је издвојио Израел за себе од свих народа и влада. Господ је сада започео са Израелом баш тамо где је започео са Аврамом, да буду издвојени од краљева и владара око себе, од свих врста земаљских влада око себе. Желео је да његов народ живи сам, и да не буде такав да се може убројати међу било који од народа, тако да када народи погледају на њих, виде да се Израел не може сматрати једним од њих.

TAM1897 Q1 35.3Желео је да Израел пред светом стоји тако јасно — и то би их издвојило од свих других народа — да сви народи који их погледају кажу: “Ово је јединствено; ово није врста власти коју ми имамо. Они немају краља; чини се да свако функционише без икаквог владара.” И почели би да истражују то; рекли би: “Који је узрок овога? Како успевате без свег тог апарата краља, војски, пореза и свега онога што ми морамо да трпимо?” Одговор би био: Па, Бог је наш краљ. И за вођење његове власти не треба ни приближно толико трошкова колико за вашу; јер ми немамо таквих невоља као ви. Да; немамо пореза, и он је толико добар да волимо да му дамо све што имамо, да бисмо подржали и ширили благослове његове власти.

TAM1897 Q1 35.4А када би његов народ то рекао незнабошцима, незнабошци би рекли: “Заиста је овај народ мудар и разуман; и који је то народ на земљи тако велики, који има тако мудре и праведне судове као што је сав овај закон? И који народ има Бога тако близу као што је Господ, твој Бог, у свему за шта га зовемо?” То је оно што је Господ намеравао. И рекао је: Израиљ “наставати сам, и с другим народима неће се помешати.” Он је намеравао да научи цео свет раздвајању цркве и државе, не само у цркви, већ и међу народима, у погледу држава, као и у погледу саме цркве.

TAM1897 Q1 35.5Само погледајте овде у Писмо и видећете то. Поновљени закон 4. Неколико стихова говори целокупно оно што сам оцртао. Почињући од првог стиха, читајући до осмог:—

TAM1897 Q1 35.6А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили. Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога свог које вам ја заповедам. Очи су ваше виделе шта учини Господ с Велфегора; јер сваког човека који пође за Велфегором истреби Господ Бог твој између тебе. А ви који се држасте Господа Бога свог, ви сте сви живи данас. Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите. Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман. Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо? И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас?

TAM1897 Q1 35.7Да ли је онда било места за доношење било каквог закона или законодавства међу Израиљем? — “Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње.” Требало је да чине управо то. Сви њихови закони су били дати њима. Цело њихово законодавство је било завршено и савршено; и све док су имали то, није им требало ништа друго, и чим би им затребало нешто друго, то је само по себи било доказ да су напустили Бога.

TAM1897 Q1 35.8Све док им је била потребна било каква законодавна власт, од себе и међу собом, то је био доказ да су напустили Бога, да његов закон више није био довољан за њих и да његова управа више није била довољна за њих. Тачно тако је и са свим осталим незнабошцима. Тако је са свим народима. Тако су постали незнабошци. И знате да је Израел прошао исти тај пут. Заборавили су Бога и окренули се идолопоклонству, а затим рекли: “Морамо имати краља, да бисмо били као све нације.” Али не заборавите да су морали да одбаце Бога пре него што су могли да имају краља; и одбацујући Бога, да би били као народи, као незнабошци — то је буквалан смисао —, одбацујући Бога да би били као народи, постали су као народи који су одбацили Бога. То знате из целе наредне историје.

TAM1897 Q1 35.9Стога је сасвим јасно да то није Божја воља, да није у интересу његовог народа да буду као нације. То није Божја воља, није за добро народа да имају било какву власт попут нација које их окружују. Знате да ове ствари нису проистекле из праћења Бога, већ из отпадништва. Из свега овога је сасвим јасно да Бог није намеравао да његов народ сам успостави владу међу собом.

TAM1897 Q1 36.1Господ није намеравао да они успоставе владу као нације око себе. Када каже: “Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње”, можете видети да их је тиме лишио сваког прављења закона, сваке сенке законодавства и тиме им забранио да икада успоставе било какву форму власти међу собом.

TAM1897 Q1 36.2И из овога је сасвим јасно да када су осетили потребу за неком врстом власти међу собом, у којој морају да имају законе и владаре осим Бога, то је само по себи био непобитан доказ да су заборавили Бога; да су се удаљили од њега; да његова власт није била довољна; да његова сила није била над њима да их држи, и зато су морали да направе и успоставе неку своју власт, да би се заштитили од самих себе.

TAM1897 Q1 36.3Тако видите да није било по Господњој вољи да његов народ, који је живео сам за себе, има своју сопствену власт међу собом. Није била његова воља да они живе међу народима и имају власт као народи; јер када би се упустили у то да створе сопствену власт да би сами собом управљали међу собом, то би било баш као и власт народа, јер су сви били људски, а људи су свуда исти. Тако када је Израел предузео да успостави владу да би сам собом управљао, она је била као код оних око њега и није могла бити ништа друго. Била је то поганска влада. И увек ће бити поганска где год да се покуша.

TAM1897 Q1 36.4“Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога свог које вам ја заповедам.” Бог намерава да његове заповести, његов закон, његова владавина буду довољни његовом народу. И то је довољно за његов народ. То је утврђено. Увек ће бити довољно за његов народ. Али то није довољно за оне који га немају; није довољно за оне који се одвајају од Бога и од његовог закона и управе. Његова управа није довољна за њих, дакле, зато што је они немају; а ако онда направе своју, она је иста као и код незнабожаца.

TAM1897 Q1 36.5Очи су ваше виделе шта учини Господ с Велфегора; јер сваког човека који пође за Велфегором истреби Господ Бог твој између тебе. А ви који се држасте Господа Бога свог, ви сте сви живи данас. Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите. Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима.

TAM1897 Q1 36.6“јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима.” Не само пред мојим очима; већ учините ово, и сви народи, незнабошци, рећи ће да сте мудри. Народи, незнабошци, рећи ће да имате здрав разум.

TAM1897 Q1 36.7Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите. Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман. Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо? И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас? Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих. Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива.

TAM1897 Q1 36.8Не заборави оно што си видео и чуо, већ нарочито не заборави оно што си чуо када си стајао пред Хоребом оног дана. Шта су чули?—О, закон Божји; заповести Божје и веру Исусову чули су оног дана; глас са неба прогласио је искупљење и стварање, да људи не греше. Али је Израел заборавио Бога, и постао идолопоклоник, и рекао: Направите нам краља; направите нам краља, као све нације. Али о том времену, док су били неокаљани, Господ је потом рекао (Псалам 81:13-16):—

TAM1897 Q1 36.9О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим! Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју; Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека; Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их.

TAM1897 Q1 36.10Сада Господ каже за нас да нас је избавио из власти таме и пренео нас у царство свог љубљеног Сина. Царство Божје је поново успостављено међу његовим народом, и “царство Божје је у вама”, и оно је међу вама јер је у сваком појединцу и у свима. Дакле, царство Божије је савршено царство, јер је цар савршен цар, јер је закон тог царства савршен закон. Онда, да ли су савршен цар, савршен закон и савршено царство довољни за вас? Јесу ли? Да ли је то довољно за човека? — О да, заиста! Да ли би требало да буде довољно за човека?

TAM1897 Q1 36.11А ако све то није довољно човеку, да ли је проблем у царству или у човеку? — Знате да проблем може бити само у човеку. Али претпоставимо да човек исповеда да је хришћанин. Да ли је проблем и даље у човеку или у царству?

TAM1897 Q1 36.12(Гласови) У човеку.

TAM1897 Q1 36.13Претпоставимо да он исповеда да је адвентиста седмог дана, а царство Божје му није довољно; претпоставимо да окупите гомилу њих и царство Божје им није довољно, већ они морају да имају своје царство, друго царство; они морају да успоставе владу, да уводе порезе, да бирају међу собом владаре да би сами собом управљали; да ли су они Божја деца? Да ли им је довољно Божје савршено царство? Да ли припадају Божјој власти? Да ли им је Божја влада довољна? Да ли је царство Божје у њима? Је ли? Како може бити, када савршено царство, и савршени цар, и савршени закон, нису им довољни?

TAM1897 Q1 37.1Видите, дакле, да одвајање цркве од државе, чак и међу адвентистима седмог дана, почиње у срцу; и мора тако почети код сваког човека, свуда, иначе не може бити одвајања цркве од државе тамо где је он. Да ниједан човек у четвртом веку, у Римском царству, није имао уједињење цркве и државе у свом срцу, не би се формирало папство у четвртом веку. Да је у свом срцу имао само цркву, само цркву, а ништа од државе, ништа од принципа државе, само цркву — Бога, његово царство, његов закон, његову праведност, само њега који тамо влада — да ли би икада могло бити папства?

TAM1897 Q1 37.2(Гласови) Не.

TAM1897 Q1 37.3Онда шта је оно што увек морамо избегавати?—Сваки спој цркве и државе у срцу. Шта је, дакле, једина сигурна заштита од папства?—То је волети Бога свим срцем, и свом душом, и свим умом, и свом снагом. То је: “Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог.” То је окренути леђа Египту. То је “наставати сам, и с другим народима неће се помешати.”

TAM1897 Q1 37.4Сада читам из “Царства Библије”, страница 152 и даље, неке цитате које сам тамо унео из књиге “Патријарси и пророци”, са библијским стиховима, управо о овој вези. Прво ћу прочитати неке од својих речи; али рећи ћу вам када прочитам речи из књиге “Патријарси и пророци:”—

TAM1897 Q1 37.5“Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.” Господ никада није намеравао да његов народ буде формиран у краљевство, државу или владу попут народа овог света. Нису смели бити као народи око себе. Требало је да буду одвојени за Бога “од сваког народа на земљи.” “народ … с другим народима неће се помешати.”

TAM1897 Q1 37.6Сада, ако се сматрам припадником немачке државе, да ли се онда убрајам међу народе? Ако се сматрам припадником енглеске владе, делом ње, лојалним и патриотским грађанином који би се борио за заставу, да ли се онда убрајам међу народе? А ако ја ратујем за ту заставу, моју заставу, моју британску заставу, а мој брат адвентиста седмог дана овде припада Сједињеним Државама и лојалан је и патриотски настројен, и две нације уђу у рат, и он мора одбити инвазије, и дође до сукоба, онда сам ја на једној страни, а мој брат на другој, и брат се бори против брата. Да ли је Бог то одредио? — Знате да није. Да ли је он икада мислио озбиљно када је рекао да ће народ живети сам и да се неће рачунати међу народима?

TAM1897 Q1 37.7Читам даље нешто од онога што сам написао у “Царствима Библије”:—Њихова владавина требало је да буде чиста теократија и ништа друго—Бог њихов једини Краљ, њихов једини Владалац, њихов једини Законодавац. То је заиста била црквена организација, која почиње организацијом “цркве у пустињи”; и требало је да буде одвојена од сваке идеје о држави. Систем формиран у пустињи преко Мојсија, и настављен у Ханану преко Исуса Навина, био је намењен да буде вечан.

TAM1897 Q1 37.8Сада читам из “Патријарси и пророци:”—

TAM1897 Q1 37.9Влада Израила је спровођена у име и по овлашћењу Јеховином. Дело Мојсијево, седамдесеторице старешина, управника и судија било је само спровођење закона које је Бог дао. Нису имали овлашћење да доносе законе за нацију.

TAM1897 Q1 37.10Ко није имао овлашћење да доноси законе за нацију?

TAM1897 Q1 37.11(Гласови) Црква.

TAM1897 Q1 37.12Колико је људи чинило цркву? Да ли је у њу спадао један, или два, или десет, или дванаест, или било којих педесет?—Да. Да ли су они, или било ко од њих, имали овлашћење да доносе законе за остале, или чак за себе?—Нису.

TAM1897 Q1 37.13Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили. Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње.

TAM1897 Q1 37.14Сада поново цитирам из “Патријарси и пророци:”—

TAM1897 Q1 37.15То је био, и остао, услов постојања Израила као нације.

TAM1897 Q1 37.16Када је Израел од тога одступио и предузео корак да формира краљевство и буде као народи, шта је то значило? — Губитак постојања. Не заборавите то.

TAM1897 Q1 37.17Сада још један пасус који сам написао, и који желим да поновим:—

TAM1897 Q1 37.18Начела управе Израила била су искључиво начела чисте теократије. У било којој власти само је оданост грађана начелима те власти оно што је може учинити успешном.

TAM1897 Q1 37.19То се свуда тако сматра. Коју владу овде разматрамо? — Божију владу. Грађани које власти? — Божије власти. Онда је лојалност према начелима те власти била једина ствар која је могла учинити ту владу и то поглаварство успешним, чак и код Бога.

TAM1897 Q1 37.20Само сталном присутношћу Божјом са Израилом влада успостављена тамо могла је уопште бити успешна. Оданост принципима те владе, стога, од стране народа захтевала је да сваки од народа непрестано тражи стално присуство Божје са собом, као јединим Краљем, Владарем и Законодавцем, у свему што чини у свом свакодневном животу. Али “без вере није могуће угодити Богу.” Управо “по вери” Бог обитава у срцу и влада у животу. Стога је основни принцип, у ствари сама суштина постојања управе Израила, лежао у живој, постојаној вери народа Израила.

TAM1897 Q1 38.1И управо овде Израел није успео. Заправо, то је једино место где су могли да погреше. Нису остали у вери; нису остали верни свом Краљу и власти. Народ који је ушао у земљу, који је вером прешао реку Јордан по сувој земљи када је река била сасвим набујала, чијом су вером зидови Јерихона попадали када су их обишли седам дана и узвикнули победоносни узвик вере — тај народ је веровао Господу, и он је био с њима у сили. Али дошло је до промене. Народ је изгубио чистоту вере и запао у формализам. Прича је испричана за нас у неколико сажетих стихова у Светом писму. “И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу. Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година. … И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу. И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима. И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа. И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.” — “Царства Библије”, стр. 153, 154.

TAM1897 Q1 38.2Управо тако су учинили у Нимродово време. Која је била последица у Нимродово време? — Поставили су једног од себе за краља, одбацивши Бога као краља. Да ли је, дакле, чудно што би последица била иста и са Израилом сада у ово време?

TAM1897 Q1 38.3Немајући Божије присуство у срцу које би их одвојило чак и од самих себе и тиме их учинило другачијим од других народа, били су толико слични околним народима да је било сасвим природно да им се придруже у обожавању њихових богова. Кад би, као последица њиховог отпадања, терет њихових сопствених дела и угњетавања незнабожаца постао толико тежак да га више нису могли поднети, они би се свим срцем обратили Господу, уздали би се само у Њега и тако би у Њему пронашли славно ослобођење од својих грехова и од свих својих угњетача. Али, када су се нашли ослобођени, и даље нису неговали и призивали присуство свог Господа и Избавитеља; због тога је њихова религија поново постала формална, и они су ускоро поново прихватили обичаје незнабожаца и клањали се њиховим боговима.

TAM1897 Q1 38.4Да су само усмерили своја срца ка Господу и уздали се у Њега свагда, као што су чинили у тим периодима реформи, открили би да је Он за њих свагда био управо онакав какав је био у тим приликама. Тада би њихов цео пут био онакав какав је Он увек желео да буде — један непрекидан напредак, све даље и све више, растући у благодати и у познању Господа нашег Спаситеља. Тада би били сјајна и блистава светлост за све народе.

TAM1897 Q1 38.5Уместо да их ова поновљена искуства доведу до тога да коначно и заувек престану да верују у себе и да верују само Господу, они су заправо дошли до стања у коме су коначно изгубили поверење у Господа и предложили да се у потпуности ослоне на себе. У свом неверовању и отпадништву, могли су у непрестаним нападима незнабожаца, којима је земља пљачкана и народ угњетаван, видети само доказ да је Божја влада практично пропала.—“Царства Библије”, стр. 154, 155.

TAM1897 Q1 38.6Сада поново цитирам из “Патријарси и пророци:”—

TAM1897 Q1 38.7Све зло које је било последица њиховог сопственог греха и глупости, они су приписивали Божјој власти.

TAM1897 Q1 38.8Видите, дакле, када било који народ који исповеда да је Господњи има потребу за неком другом влашћу осим Његове, у чему је проблем. Они су се одвратили од Бога; упали су у зло; трпе разне невоље; и све то приписују Божјој власти. Божја власт им није била довољно добра; није учинила довољно за њих. Зашто? — Зато што је нису имали.

TAM1897 Q1 38.9Читам даље из “Патријарси и пророци:”—

TAM1897 Q1 38.10Постепено су изгубили страхопоштовање према Богу и престали да цене част што су његов изабрани народ. Привучени помпом и сјајем незнабожачких монарха, уморили су се од своје једноставности. Појавиле су се љубомора и завист међу племенима. Унутрашњи сукоби су их ослабили; били су непрестано изложени инвазијама својих незнабожачких непријатеља: и народ је почео да верује да, како би очували свој углед међу народима, племена морају бити уједињена под јаком централном владом. Како су одступали од послушности Божјем закону, желели су да се ослободе владавине свог божанског Суверена; и тако је захтев за монархијом постао распрострањен широм Израила.

TAM1897 Q1 38.11Сада читам из онога што сам написао у “Царствима Библије:”—

TAM1897 Q1 38.12То је била иста прича о Вавилону и Египту изнова. Велики варалица их је примамио на идолопоклонство, а од идолопоклонства на монархију, како би над њима стекао врховност и земаљским утицајима их одмамио од службе Богу, или их силом спречио да Му служе.

TAM1897 Q1 38.13И знате да је Израел гонио пророке, забрањивао проповедање Божје речи, баш као што је то чинила свака друга незнабожачка нација на земљи од времена Нимрода до вечерас, и као што ће то чинити свака друга незнабожачка нација, чак и ако су је успоставили адвентисти седмог дана.

TAM1897 Q1 38.14Сада поново цитирам из “Патријарси и пророци:”—

TAM1897 Q1 38.15Бог је желео да се његов народ уздаје само у њега као у свог Законодавца и Извор снаге. Осећајући своју зависност од Бога, они би били непрестано привлачени ближе њему. Уздигли би се и оплеменили, подобни за високу судбину којој их је позвао као свој изабрани народ. Али када би човек био постављен на престо, то би имало тенденцију да одврати мисли народа од Бога.

TAM1897 Q1 38.16И не занима ме да ли је он адвентиста седмог дана; то има тенденцију да одврати мисли народа од Бога.

TAM1897 Q1 38.17Читам даље из “Патријарси и пророци:”—

TAM1897 Q1 38.18Више би се ослањали на људску снагу, а мање на божанску моћ—

TAM1897 Q1 39.1Да ли им је била потребна заштита од незнабожаца?—Да. Да ли су их незнабошци нападали и вршили упаде на њих?—Да. Да ли им је била потребна заштита?—Да. Зашто су успоставили владу?—За заштиту—за заштиту од упада незнабожаца.

TAM1897 Q1 39.2Шта је Господ рекао ако би му били послушни и држали се његових закона? У време празника сви су мушкарци могли да напусте своје домове и оду у Јерусалим, и нико им не би нанео штету, ни пожелео њихову земљу. Али када су се одвратили од Бога и нису имали његову заштиту, нису могли да напусте своје куће а да незнабошци не уђу. И чак и док су сви били код куће, незнабошци би навалили на њих. Када би њихов пшенични усев био зрео и спреман за жетву, незнабошци би улазили и узимали све, чак и када су сви мушкарци били код куће. А када би грожђе било зрело и спремно за бербу, незнабошци би улазили и брали га све. Зашто? — Зато што су се људи одвратили од Бога и Он их није могао благословити у њиховом одступању као што би их благословио када су били с Њим, јер би то само охрабрило њихово одступање.

TAM1897 Q1 39.3Тако дакле:—

TAM1897 Q1 39.4Када би човек био постављен на престо, то би имало тенденцију да одврати мисли народа од Бога. Више би се ослањали на људску снагу, а мање на божанску моћ, а грешке њиховог краља водиле би их у грех и одвајале нацију од Бога.

TAM1897 Q1 39.5Према томе рекоше Самуилу: “постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.”

TAM1897 Q1 39.6Сада поново цитирам из “Патријарси и пророци”, још један одломак који се протеже све до данашњих дана:—

TAM1897 Q1 39.7И даље [Где то води? — До данас.] жеља да се ускладе са светским обичајима и праксама постоји међу онима који исповедају да су Божји народ. Како се удаљавају од Господа, постају жељни добити и почасти овог света. Хришћани непрестано настоје да имитирају праксе оних који обожавају бога овог света. Многи тврде да би удруживањем са световњацима и прилагођавањем њиховим обичајима могли остварити јачи утицај на безбожнике.

TAM1897 Q1 39.8То је оно што је Израел рекао.

TAM1897 Q1 39.9Али сви који иду тим путем тиме се одвајају од Извора своје снаге. Постајући пријатељи света, они су непријатељи Божји. Ради земаљског угледа, они жртвују неизрециву част на коју их је Бог позвао, а то је да проповедају врлине Онога који нас је позвао из таме у своју чудесну светлост.— “Патријарси и пророци”, гл. 59, пас. 13.

TAM1897 Q1 39.10Сада читам даље, о Израиљу тамо некада:—

TAM1897 Q1 39.11“Као и све нације.” Израелци нису схватили да је то што се у том погледу разликују од других народа била посебна привилегија и благослов. Бог је одвојио Израелце од свих осталих народа да би их учинио својим посебним благом. Али они, занемарујући ту високу част, жарко су желели да се угледају на незнабошце.

TAM1897 Q1 39.12Још увек читам из “Патријарси и пророци:”—

TAM1897 Q1 39.13Дани највећег просперитета Израила били су они у којима су признавали Јехову за свог Краља — када су се закони и управа које је он успоставио сматрали супериорним у односу на оне свих других народа.

TAM1897 Q1 39.14Када Божију власт и закон сматрам узвишенијим од власти и закона свих других народа, како онда могу имати икакве везе са другим народима? Онда, ако морам да успоставим нешто попут других народа да бих управљао собом, да бих у реду држао себе и оне око мене који су баш као ја, да ли онда сматрам да су Божја власт и закони супериорнији од оних које ћу ја донети? А када сматрам да његови закони нису супериорнији од оних које ћу ја донети, где ме то ставља?

TAM1897 Q1 39.15(Гласови) Изнад Бога.

TAM1897 Q1 39.16Баш као и други папа; баш као и Нимрод — стављам себе на место Бога. Ниједан човек не може да се стави на место Бога, а да себе не стави изнад Бога.

TAM1897 Q1 39.17Поред тога, написао сам оно што ћете препознати као истину:—

TAM1897 Q1 39.18Али све је то сада било заборављено, због њихове чврсте одлуке да имају краља, владу, државу, као и све нације. Супротно израженој вољи Господњој, Израел је хтео да буде рачунат међу народима.... О, да је Израел у своје време знао ствари које су припадале његовом миру! О, да су поверовали Господу и признали да Он зна, боље од њих, пут којим треба да крену за своје добро! Али, упркос његовом најјачем залагању и најсвечанијем упозорењу, затворили су уши и отврднули срцем и управо тада кренули су путем који је, са немилосрдном логиком, водио ка њиховом уништењу и као нације и као изабраног народа.

TAM1897 Q1 39.19Такође се догодило да су се племена поделила — десет и два. Шта је било са десет племена? — Њихов пут био је непрекидно отпадање, све док нису узвикнули: “Немамо цара.” Тада им се Господ јави преко пророка Осије и рече: “Ја ћу вам бити Цар; врати се к мени, Израиле, ти си побегао од мене; ја ћу вам бити Цар.” Али се нису вратили; и одведени су у ропство и заувек су нестали.

TAM1897 Q1 39.20Када је то учињено, о Јуди је написано преко Осије: “Јуда још влада с Богом и веран је са светима.” Али знате да је Јуда корак по корак ишао низбрдо путем отпадништва, све док не дође реч: “Уклоните дијадему и скините круну: ово неће бити исто: уздигните онога ко је низак, и понизите онога ко је висок. Преврнућу, преврнућу, преврнућу то: и више неће бити, док не дође онај коме припада право; и даћу му то.”

TAM1897 Q1 39.21Господ је морао да натера незнабошце да владају његовим сопственим народом. И када их је Господ, преко незнабожаца, преко власти незнабожаца, сачувао све дотле док им сам није дошао, они су и даље викали речи које су изрекли у данима Сауловим: “Не, него цар нека буде.” А када Христос није хтео да буде њихов цар, распели су га и узвикнули: “Немамо цара осим ћесара.”

TAM1897 Q1 40.1Када су, упркос Господњем протесту преко Самуила, узвикнули: “Не, него цар нека буде над нама”, у том узвику Господ је чуо, и сада је свима лако чути, њихов коначни узвик против њега — “Немамо цара осим ћесара”. Одбацујући Бога да би били “као све нације”, постали су као све нације које су одбациле Бога.

TAM1897 Q1 40.2Узвик који су упутили против Христа пред Пилатом, био је садржан у узвику “цар нека буде”, који је изречен у дане Саулове; и Бог га је чуо. То је логика ствари и нема јој се како побећи. А ако бисмо ти и ја желели да јој побегнемо, морамо се обратити Богу свим срцем, свом душом, свим умом и свом снагом. Морамо изаћи из своје земље, и од свог рода, и од очеве куће. Морамо окренути леђа Египту, иако будемо на степенику престола земаљске власти; морамо се повући са тога, окренути му леђа, и оставити све, и окренути се Богу у живој вери; и онда морамо да живимо сами, и да не будемо убрајани међу народе.

TAM1897 Q1 40.3Тако видите да је Бог увек учио свој народ, и народе, да вечно спасење његовог народа, и сваког човека, зависи од апсолутног раздвајања цркве и државе у срцу.