Мисионари за Бога

TAM1897 Q1 14.2Проповед одржана у среду увече, 3. марта 1897. Штампано у Билтену Генералне конференције, први квартал, 1897, том 2, бр. 1, стр. 14–20.

TAM1897 Q1 14.3НАША лекција синоћ завршила се оснивањем прве државе познате историји; у ствари, пореклом државе. Свето писмо каже о Нимродовом царству:—

TAM1897 Q1 14.4А почетак царству његовом беше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару. Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију.

TAM1897 Q1 14.5Наш превод гласи: „Ашур је изашао и саградио Ниневију.“ Али права идеја је, као што маргина наводи: „Он [Ашур] је изашао у Асирију и саградио Ниневију“, и друге тамо поменуте градове. Тако да је почетак његовог царства био у Шинару, а његово проширење је било у Асирији.

TAM1897 Q1 14.6Нимрод није био само моћан ловац на звери, већ и прогоњач људи. И моћ коју је стекао, коју је узео у своје руке оснивањем и проширењем свог царства, користио је да натера људе да признају његову власт и бога коме је служио. Тако да је од прве државе која је икада постојала на свету до последње која ће икада постојати, свака од њих употребила је против Бога моћ коју је имала.

TAM1897 Q1 14.7Поновићу то још једном: свака држава, од прве која је икада постојала, односно Нимродове, до последње која ће икада постојати, односно ове, користила је своју моћ против Бога, против његове истине, против његовог народа; да би приморала људе да се одврате од Бога. Од почетка до краја, то је историја сваке од њих. Када се свет заврши, то ће бити историја царстава и држава света.

TAM1897 Q1 14.8Ево изјаве из чланка на насловној страни часописа “Review”, од 14. априла 1896: Архипреварант “навео је људе да се клањају идолима и тиме стекао превласт над земаљским краљевствима. Сматрао је да је бити бог овога света друго најбоље решење након освајања Божијег престола на небу.” У историји наведеној у претходној лекцији можете видети како се остварује план тако откривен у Духу пророштва. Прво су људи западнули у идолопоклонство, а затим у монархију. И први који је то учинио основао је државу и сам био гонитељ људи силом коју је на тај начин стекао. То је историја. Видећете како се то остварује и у другим народима како будемо напредовали.

TAM1897 Q1 14.9Није прошло много после Нимрода па је у целој тој земљи Бог био заборављен, осим самог Авраама. Само је Авраам тражио и нашао Бога; и са Авраамом је Бог поново започео људски род на Господњи начин. Сада обратите пажњу на оно што је рекао Аврааму. С обзиром на оно што смо проучили, с обзиром на оно што је било пред нама у претходном часу, и на шта сам управо сада скренуо вашу пажњу, размотрите шта је Бог рекао Аврааму када је с њим започео нови народ; то јест, Божји народ. Постанак 12:1 нам говори шта је Господ прво рекао њему. „А Господ рече Авраму: Изађи из“ — шта? — „своје земље.“ Шта прво?

TAM1897 Q1 14.10(Скупштина) Земљу своју.

TAM1897 Q1 14.11“и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.” Бог је рекао да Аврам мора да остави три ствари. Прво, он мора да остави, шта? — Своју земљу. Затим?—Свој род. Затим?—Отачку кућу. У отачкој кући су били идолопоклоници. Земља је приморавала људе на идолопоклонство; била је против Бога. Земља, сродство и отачка кућа били су идолопоклоници, и он је све то морао да напусти. Господ му је показао ту земљу; али да ли му је дао да је поседује?—“ни стопе.” Када га је Бог позвао из те земље, да ли га је довео у другу?—Не; већ “обрече му је дати … и семену његовом после њега.” Онда, када га је Бог позвао из његове земље и није га довео у другу, где га је то оставило?

TAM1897 Q1 14.12(Скупштина) Путник и странац.

TAM1897 Q1 14.13Да ли је то оставило Божјег представника на овом свету потпуно без земље у овом свету?

TAM1897 Q1 14.14Ипак је био потпуно без отаџбине? — О, он је тражио “бољу отаџбину, то јест небеску.”

TAM1897 Q1 14.15Отворимо једанаесто поглавље Посланице Јеврејима и погледајмо то. Осми стих, почевши од:—

TAM1897 Q1 14.16Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.

TAM1897 Q1 15.1Али из чега је изашао? — Из своје земље, не знајући куда иде. “Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог.” Знате да му није дао никакво наслеђе, не, нити једно место где би ставио стопу ноге своје; ипак је обећао да ће му га дати и семену његовом после њега. Извео га је из његове земље; и није му дао ни једног корака на земљи која је припадала некој другој земљи. Тако је остао потпуно без отаџбине на земљи. У томе смо сигурни; али се сетите шта је Бог говорио. Ко је био Авраам у то време?—Он је био “пријатељ Божји”, “отац свих који верују Богу”. Да ли је он ваш отац? Имате ли земљу у овом свету?

TAM1897 Q1 15.2Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог. Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа. Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора. У вери помреше сви ови не примивши обећања.

TAM1897 Q1 15.3Шта је Бог обећао када га је извео из његове земље? Да ли му је обећао земљу?—Да. Али он није добио земљу у овом свету; “него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи. Јер који тако говоре показују да траже отачанство.” Може ли човек тражити отаџбину када је већ има? — Не; јер човек не може имати две отаџбине, као што не може служити двојици господара.

TAM1897 Q1 15.4Па, рећи ће неко, Авраам је био изван своје земље. Да, али он је имао прилику да се врати ако је хтео. Да је он и даље сматрао то својом земљом, тако да му је лежало на срцу, и да му је било тешко за домом када је отишао осамсто или хиљаду миља далеко, и да је у земљи била глад, и да у томе није било онолико авантуре колико је мислио да би могло бити, он је могао рећи: “Волео бих да још једном видим људе тамо, драге старе равнице и познато дрвеће. Да сам само могао то да учиним, онда бих био спреман да се вратим и останем у овом пољу неко време.” Да је тако мислио, имао би прилику да се врати; јер је написано: “И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.”

TAM1897 Q1 15.5“Опоменули”; шта значи опоменути се?—Да им је ум био пун оне земље из које су изашли, могли су имати прилику да се врате. И имали би је; јер би је онда сами створили.

TAM1897 Q1 15.6Али сад боље желе, то јест небеско. Зато [зато, из тог разлога] се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

TAM1897 Q1 15.7Јесте ли изашли из своје земље? Отворите Посланицу Римљанима 4:1-12:—

TAM1897 Q1 15.8Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао? Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога. Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду. А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу. А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду. Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона: Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише. Благо човеку коме Господ не прима греха. Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду. Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању. И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду; и да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.

TAM1897 Q1 15.9Сада, та вера нашег оца Авраама, коју је имао још пре него што је обрезан, била је она вера коју је имао када га је Бог позвао из његове земље, из његовог рода, из очеве куће, и он је остао препуштен Божијој вољи, без икакве земље у свету. И он је отац свих који верују, мада нису обрезани; и такође и свих осталих, под условом да сви идемо стопама те вере коју је имао када није био обрезан. “кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.”

TAM1897 Q1 15.10“да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој.” Јесте ли ви његово семе? Јесте ли семе Авраамово зато што верујете у Исуса Христа? Јесте ли странац у земљи у којој сте? — Ако сте његово семе, онда јесте. Зашто? — Зато што то није ваша земља. То више није ваша земља.

TAM1897 Q1 15.11Сада, ово није теорија. Ово се своди на практичну, свакодневну религију. Брат Дан Џонс јуче, сећате се, говорио је о мисионарима који иду у Мексико, и желео је мисионаре који би тамо отишли и понели своја срца са собом. Оне који би оставили своја срца у Сједињеним Државама, или у којој год држави то било, када би отишли тамо да раде мисионарски посао, он не жели; јер онда не могу да раде мисионарски посао.

TAM1897 Q1 15.12Господ је желео да Авраам буде мисионар свим људима које ће касније срести на земљи; и он је то био. Али Бог је знао, а зна и свако ко ово види онако како Господ види, да човек не може бити мисионар у овом свету ако има отаџбину у овом свету. Ти и ја не можемо бити мисионари у било којој другој земљи ако је Америка наша земља. Не можемо бити мисионари у Америци све док је Америка наша земља. Не можеш бити мисионар чак ни код куће ако претходно ниси изашао из своје земље. То је тако. То је у природи ствари.

TAM1897 Q1 16.1Питање.—Како то закључујете?

TAM1897 Q1 16.2Ми то не можемо схватити. Не намеравам да то схватим. Господ је то утврдио, и ти и ја треба да то прихватимо и поверујемо у то.

TAM1897 Q1 16.3За шта смо ми мисионари у свету? Погледајмо то. Зашто смо послати да будемо мисионари? Мисионари чега? Који је наш мисионарски посао? Који је циљ тога? Да ли смо мисионари за Америку или смо мисионари за Бога? Да ли је Америка Божија земља, независна од свих других на земљи? Није довољно добра да би била Божија земља; и није довољно добра за Божији народ, колико год да је добра.

TAM1897 Q1 16.4Ти и ја треба да будемо мисионари за Бога, да позивамо људе Богу; да их позовемо отуда где јесу Богу, из греха у праведност, из таме у светлост, из земље у којој су, у бољу земљу коју је Бог припремио.

TAM1897 Q1 16.5Сада, ако је Немачка моја земља — и ако ми је срце тамо, онда је то моја земља — како могу да позивам људе у земљу којој не припадам, која није моја? Ако је Америка моја земља, како могу да обављам мисионарски рад у име неке друге земље? — То се не може учинити. Када је Бог хтео да Авраам буде Божји мисионар, мисионар у име земље у коју Бог позива све људе, поставио га је тамо где је заиста могао бити мисионар свима. Бог га је позвао да буде мисионар и тиме је дао пример свима који ће доћи после њега шта значи започети мисионарски рад. Прва ствар је да изађете из своје земље. Дакле, ако ћете бити мисионар у Небраски, изађите из своје земље. Ако ћете бити мисионар у Мексику, прво изађите из своје земље. Јер ако ћете уопште бити мисионар на земљи, Господ вам говори: “Изађи из своје земље;” а затим додаје: “из своје земље и из дома оца свог.” Све те ствари ометају мисионарски рад, све док се од њих не удаљите и не ослободите. Али када напустите своју земљу, своје сроднике и очеву кућу, онда, где год да сте на земљи, ви сте мисионар. Не морате да будете то; ви јесте то. “сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.” И “Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан.” “Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.”

TAM1897 Q1 16.6Сада сам пре тренутка рекао, и поново кажем, да је ово практично хришћанство сваког дана, као што је одувек било код оних који верују Богу.

TAM1897 Q1 16.7(Глас) Како човек може остати у Небраски, а ипак изаћи из своје земље?

TAM1897 Q1 16.8Поновним рађањем. Ако је рођен у Небраски, треба да се поново роди. Ако је рођен у Америци, нека се поново роди и биће ван своје земље. Ако је рођен у Немачкој, нека се поново роди и биће ван своје земље.

TAM1897 Q1 16.9Сада, браћо, у овоме има много тога. Ништа на овом свету није толико ометало наше мисионарско дело као ови поновљени одласци на страно поље рада и припреме за готово тренутан повратак. Сваки човек међу мисионарима адвентиста седмог дана који је био у страној земљи зна да је ово чињеница. И он не мора да излази из Сједињених Држава да би то сазнао. Заправо је предложено да би било паметно набавити други брод који би довео кући мисионаре које брод “Питкерн” одвезе; како их “Питкерн” одвезе, нека други брод крене за њима након кратког времена, када их обузме носталгија, и доведе их кући! Сада ће ово морати да престане, или никада нећемо бити мисионари на овој земљи; Господ не жели ништа слично томе.

TAM1897 Q1 16.10Ако је ваше срце у овој земљи; или ако је ваше срце овде са вашим рођацима; ако је ваше срце овде у вашем очевом дому,—онда ради ваше душе, и ради Божјег дела, не одлазите одавде док вам срце не отргнете од свега овога. Јер где је ваше срце, тамо ће бити и ваше благо, и ви ћете желети да се вратите што је пре могуће.

TAM1897 Q1 16.11Ако одете у другу земљу, а срце вам није тамо, не можете учинити никакво добро док сте тамо; бићете терет себи и свима око себе. Немојте мислити да нећете бити; јер хоћете.

TAM1897 Q1 16.12Оно што треба да урадимо јесте да знамо где је наш дом — наш прави дом — и да то није нигде на овој земљи; да је он на небу, и да ћемо ускоро тамо отићи. И онда, где год да будете позвани на овој земљи, имајте на уму да идете кући. Онда, ако је то на острва Јужног мора, ако је то у Мексико, бићете код куће; и знаћете то, и ту сте да будете код куће и радите за Бога док вас не позове на друго поље; и када стигнете тамо, и даље ћете бити код куће. На тај начин никада нећете бити на страном месту, и људи вам неће бити странци.

TAM1897 Q1 16.13Сада ова идеја о томе да имате било коју земљу на овом свету функционише управо овако. Што се тиче земаља, она земља која је ваша је главна ствар у вашем уму; и ако одете у другу земљу, стално ћете правити поређења између те земље и своје домовине. Часови које држите, проповеди које држите, чак и утицај који вас прати биће тако прожети тим осећањем, а да тога ни сами нисте свесни, да ће га људи стално препознавати. Тако постоји баријера између вас и њих коју никада не можете превазићи све док не изађете из своје земље.

TAM1897 Q1 17.1Све док је та ствар у вама, постоји баријера између вас и њих. Ваш рад не може бити ефикасан док та баријера између вас и људи не буде срушена, и док они не виде да сте одвојени од своје земље, од свог рода и од очеве куће. Али када будете изашли из своје земље, када будете поново рођени, ваше порекло је у тој небеској земљи; ваш дом је тамо; и то је једина земља за коју имате срца. Тада неће бити препреке између вас и било кога на овој земљи, и можете донети јеванђеље сваком човеку на овом свету. У сваком човеку кога сретнете на земљи наћи ћете пријатеља; они вам неће бити странци.

TAM1897 Q1 17.2Заправо, можете ићи међу људе у другим земљама и увидићете да су они подједнако добри као и људи у овој земљи. Претпрошлог лета, био сам у неколико ових других земаља. Био сам у Данској, Норвешкој, Шведској, Немачкој, Швајцарској, Бохемији, Аустрији, Мађарској, Бугарској, Турској, Грчкој, Италији, Холандији, Енглеској, Ирској, Шкотској — укупно шеснаест различитих земаља. Свака од ових земаља, свака на свом месту, била је за мене подједнако добра као што је икада била и ова земља.

TAM1897 Q1 17.3У многим стварима су потпуно исти. Вода тамо је баш као вода у овој земљи. Трава тамо расте потпуно као и у овој земљи — врх расте навише. Дрвеће тамо расте потпуно исто као и у овој земљи и потпуно је исто као дрвеће у овој земљи. Чак су и људи обликом и општим изгледом потпуно исти као и у овој земљи. Па, када су брежуљци, стене, вода, дрвеће, трава и људи тамо потпуно исти као и у овој земљи, зар нису једнако добри као ови? Не видим никакву разлику.

TAM1897 Q1 17.4Пастор Баленџер.—Да ли бисте били подједнако слободни да говорите о овим стварима у свим тим земљама као што сте овде?

TAM1897 Q1 17.5Наравно. Управо о тим стварима сам проповедао у тим земљама. Јеванђеље можете проповедати било где. Браћо, налазио сам добре људе на сваком кораку, и нисам наишао на никога другог осим добрих људи. Нисам нашао ниједног другог. Искрено, нисам. Људи који су били потпуни странци — које никада раније нисам видео, чији језик нисам разумео, а који нису разумели мој — чинили су све што су могли да ми помогну, да ми покажу пут и да ми помогну на сваки могући начин. На местима где сам био, новац који сам имао у џепу био је њихов новац. Нисам могао да читам новац. Кад је требало да платим карту за трамвај, да купим возну карту или било шта слично, све што бих могао да урадим било је да дам довољно да будем сигуран, а да их оставим да узму оно што је требало да платим. Они би узели само толико и дали ми тачан кусур.

TAM1897 Q1 17.6Кажем вам, браћо, људи су свуда исти. Једина разлика је у томе што су на неким местима мало бољи него на другима. То је цела разлика коју ја видим. А јеванђеље — јеванђеље је, знамо, исто свуда у свету. У томе нема никакве сумње. И пошто је јеванђеље исто свуда, оно је предвиђено за сву људску врсту. А пошто је цела људска врста подједнако слична и подједнако иста као и само јеванђеље, када понесете јеванђеље на Господњи начин и приступите људима на Господњи начин, уверићете се да то увек и свуда делује баш на овај начин.

TAM1897 Q1 17.7Док сам био у Данској, она је за мене заиста била најбоља земља на свету; и уживао сам са људима који су били око мене! Док сам био у Норвешкој, за мене је то била најбоља земља на свету. Када сам био у Турској, за мене је то била најбоља земља на свету; и да сам тражио поље за мисију, отишао бих право у Турску. Турци су баш као и други људи — љубазни и господски када вас сретну на улици, а по земљи када вас сретну на путу.

TAM1897 Q1 17.8Брат Холсер и ја смо морали да чекамо док је брод био на сидру у Смирни, у Азији, и отишли смо да посетимо рушевине Ефеса. Он је отишао даље од мене, али смо заједно отишли око шест миља у земљу, сами. Ишли смо баш као што овде идете у поља. Срели смо људе на путу баш као и овде. Нисам осећао никакву опасност, и не мислим да је он осећао. Ништа нисмо нашли што би нас уплашило. Шетали смо тамо баш као што бисмо овде. Били смо у Никомедији када су Јермени рекли да није безбедно ни изаћи из куће, а камоли да неко буде затечен како шета по брдима; али ми смо изашли из града и попели се на брда док смо чекали воз. На путу смо срели Турке са својим колима и воловима; затекли смо их како се одмарају поред пута. Нисмо се уплашили. Није било никакве опасности по нас. Свуда је била безбедност.

TAM1897 Q1 17.9Кажем вам да су у свакој од тих земаља људи добри, добродушни, љубазни, услужни. Оставиће свој посао да вам учине услугу, да вам покажу пут, да вас проведу кроз улицу, да пођу с вама неколико кућа да вам покажу правац, иако вас никада раније нису видели и никада не очекују да ће вас поново видети. Моје срце је било пуно доброте према тим добрим људима свуда око нас, и желео бих да могу да дођу с нама у ту бољу земљу где бисмо могли бити заједно и увек бити љубазни једни према другима. Као што сам рекао пре тренутка, и као што вам је Д. Т. Џонс рекао јуче, ово лежи у корену мисионарског рада. То је то. Било је оних који су послати, спремних, радосних да оду на страну мисију. То је оно чиме су почели, то су биле њихове намере; уз велике трошкове стигли су тамо. Само кратко време, и стиже писмо у коме се моли да се врати. “О, само ми дозволите да се вратим кући! Не молим вас да ми платите пут кући; само ми дозволите да се вратим.”

TAM1897 Q1 18.1(Глас) Да ли Одбор за стране мисије даје таквима прилику да се врате?

TAM1897 Q1 18.2Наравно. Како би могло бити другачије? Ово није праздна прича. То је чињеница, браћо. Али то није мисионарски рад. Наравно, Одбор за стране мисије не би желео да такви људи остану тамо. Најбоље што су могли да ураде било је да их пусте да се врате кући; јер је једино место где су могли да ураде било шта била њихова домовина. Срце им је било у домовини, у Америци.

TAM1897 Q1 18.3Заправо, неки су били толико уплашени да ће умрети ако остану тамо, да су дошли кући и умрли. Ово је чињеница. Не користим тај израз, нити то кажем на тај начин да бих манипулисао вашим осећањима или било шта слично. Неки су били толико тужни због носталгије да су се плашили да не могу да живе тамо; па су се по сопственом захтеву вратили кући и убрзо након тога су умрли. Ништа мање не би могли да учине да су остали у иностранству.

TAM1897 Q1 18.4Знам, и ви знате, да су многи ишли на стране мисије више са идејом да иду на излет, него да се баве тешким мисионарским радом. И када су на крају путовања схватили да то није био излет, већ тешкоћа; да је то значило самоодрицање, болест и жарку грозницу, то је за кратко време из свега избрисало сваки утисак излета. То није било оно што су имали на уму када су кренули.

TAM1897 Q1 18.5Знам, и ви знате, да у овој идеји мисионарског рада на почетку има ауре. Али ми желимо да дођемо до чврстих чињеница, да склонимо поглед са те ауре и сетимо се да иза ње стоји чврста суштина. Постоји нека врста ауре у томе да се укрцате у воз или брод, са великом гомилом људи и много параде, док почињемо мисију, тако почашћени; наравно, то је у реду, али они који иду морају бити сигурни да су им ум и срце усмерени на нешто чвршће од тога. Треба да имају на уму да, иако су браћа спремна да их испрате до воза или брода и да пролију сузе, ако затреба, при растанку, иза свега тога сваки од тих мисионара не сме да заборави да иде да се суочи са тешкоћама, недоумицама, опасностима и болестима.

TAM1897 Q1 18.6И нека се сети да може не само сусрести све те ствари, већ и проћи кроз њих, и да се не плаши да ће умрети. Нека свако буде потпуно сигуран да је мртав пре него што крене, и неће се плашити да ће умрети када стигне тамо. Али ако нисте умрли пре поласка, онда немојте кретати док не будете мртви; јер иначе нећете учинити никакво добро ни себи ни делу. Бићете само терет онима који су тамо — ако тамо пре вашег доласка уопште има верних.

TAM1897 Q1 18.7То је истина, и ви то знате. Па зашто бисмо дозволили да се то изгуби из вида? Нешто такво нам је било потребно у нашем раду све ове године. Велике суме новца би биле уштедене да се на томе инсистирало пре него што сте кренули. Велике грешке би биле избегнуте, и огромна количина патње, да се на томе инсистирало, и то пре него што су радници отишли.

TAM1897 Q1 18.8Као што сам рекао пре тренутка, ако сте заиста мртви пре него што одете, и док сте тамо, нећете бити много узнемирени изгледима смрти. То не значи да ћете умрети зато што се разболите, веома разболите — са високом температуром. То не значи да ћете умрети, и да би требало да мислите да морате да се прикупите и кренете кући чим се опоравите или будете довољно добро да кренете.

TAM1897 Q1 18.9Знам мисионаре, можда и ви, једног посебно, и његову жену, које имам на уму, који су отишли на мисију у иностранство. Обоје су били млади људи. Ниједно од њих, мислим, није имао више од двадесет две године; муж је вероватно имао највише двадесет три. Отишли су на своје поље и приступили послу. Временом су их задесиле болести. Прво је супругу погодила локална грозница и била је ужасно болесна — колико год се може бити болестан, претпостављам, и при том остати жив; али ниједно од њих двоје није обузела носталгија уз ту грозницу. Они су храбро истрајали; муж је неговао жену током њене болести, и баш када је она једва могла да седи и шета, он је сам био погођен истом грозницом подједнако тешко као и она; а она га је, у том слабом стању, неговала док није оздравио. Али су све прошли као храбри хришћани, хвала Господу. Још су на том пољу; успешни су тамо где јесу и успешни су од дана када су тамо стигли. То треба да нам буде идеал.

TAM1897 Q1 18.10Сада не кажем да ниједан од оних који су отишли никада није требало да се врати. Не кажем да ниједан од њих није требало да се врати одмах након што су стигли на терен. Али хоћу да кажем, браћо, да је требало да знају пре него што су отишли, да ли ће се одмах вратити или не.

TAM1897 Q1 18.11То што Одбор за мисију мисли да бисте могли бити добар мисионар није довољан доказ да на основу тога одете на страну мисију. Ви морате сами знати да вас Бог зове да одете тамо; и да идете тамо зато што Бог жели да будете на том месту. Тада, када одете, ићи ћете зато што вас Бог зове, и знаћете да је он са вама док идете. Знаћете да је он с вама када стигнете тамо; нећете се уплашити никаквих тешкоћа, нећете се обесхрабрити никаквим невољама, нећете се вратити због болести, па чак ни пред изгледом смрти.

TAM1897 Q1 19.1Ако дође до самог чина физичке смрти, не знате колико штетите делу ако побегнете да бисте је избегли. Ти и ја, сваки хришћанин, а посебно сваки адвентиста седмог дана, јер је то хришћанско искуство, морамо се чврсто ухватити овог једног живог принципа: да хришћанин свој посао не завршава када умре телесном смрти. Ако је био веран свом послу док је живео и умре на свом посту, његово дело се наставља и после смрти.

TAM1897 Q1 19.2То је чињеница. Ако кренете по Божјем позиву, ако кренете тако да је Бог с вама, и ако умрете пре него што кренете, ако сте она врста мисионара коју Бог зове — онаква какав је био Авраам — ви сами морате знати за себе, пред Богом, под Богом и са Богом, да је ово његова воља за вас.

TAM1897 Q1 19.3То што данас имате убеђење да треба да одете као мисионар није доказ да треба да кренете са ове конференције да бисте отишли на то поље. Ако је ваше уверење исправно и добро, оно ће опстати. Ако није праве врсте уверења, не би требало да опстане. Требало би да се поквари што пре. А ако га морате чувати још мало, и оно се поквари, боље је да се поквари овде него пошто одете на терен.

TAM1897 Q1 19.4Ако ваше уверење потиче од Господа, оно је добро и може да се сачува. Давид је двадесет година имао уверење да ће бити цар Израила. Али он уопште није жудео за временом када ће постати цар Израила. Није журио с тим. Када је све било у његовим рукама, није померио ни прст да седне на престо. Имао је убеђење које је било довољно добро да се сачува двадесет година; и када га је Господ искушао и могао му веровати, сам га је довео на престо.

TAM1897 Q1 19.5Дакле, можете имати убеђење у вези са одређеним пољем. То може бити од Бога. Сада, не покушавајте да спроведете своју идеју без обзира да ли Одбор за мисију верује у то или не, или да ли Конференција верује у то или не. Само сачекајте на Бога и пустите да он каже другим људима да је то тако. Када тако чекамо на Бога, а затим кренемо, Господ иде с нама и знамо то; и он је с нама док смо тамо и знамо то. То је наша позиција и стајаћемо на тој позицији све док нас Бог не позове одатле. И ако нас је тамо користио, делотворно, док смо били живи, онолико дуго колико је могао, а ваш утицај може боље да искористи ако сте мртви, онда је оно што треба да урадите да мирно легнете да умрете као срећан хришћанин, знајући да ће Бог наставити ваше дело након ваше смрти. Уверење које је Бог усадио у срца преко вас док сте били живи и разговарали с њима, биће продубљено, ојачано и оживљено вашим добрим примером након ваше смрти; и кроз то ће они бити доведени до Исуса Христа.

TAM1897 Q1 19.6Да ли сте, дакле, спремни да Бог проповеда јеванђеље вашом смрћу, као и вашим животом? Да ли сте спремни да он проповеда јеванђеље кроз вас мртве, физички мртве и у гробу, подједнако сигурно као што сте спремни да проповеда јеванђеље са вама, живима, који ходате по земљи? Ако нисте, нисте спремни да одете на мисију.

TAM1897 Q1 19.7Сада ћу то прочитати из Светог писма. Отворите прво поглавље Посланице Филипљанима. Ту је пример тог мисионара кога је Бог позвао, као узора вама, као примера свима који ће потом поверовати у Исуса Христа за живот вечни. Сећате се тешкоћа апостола Павла. Сећате се његових недаћа, његових искушења, његових прогона, његових бичевања, његових опасности свуда; и знате да он никада није посустао нигде где је био.

TAM1897 Q1 19.8Али желим да знате, браћо, да су ствари које су ми се догодиле више допринеле напретку јеванђеља; тако да су моји окови у Христу постали познати по целом дворцу и на свим осталим местима. Стихови 12, 13.

TAM1897 Q1 19.9Када је ово писано, он није знао ког ће дана бити извршена царева одлука и он погубљен. Он је то очекивао. Сада размислите о свему кроз шта је прошао. Бичевања, искушења, прогони, опасности, пљачке, једном су га засули камењем, извукли из града и оставили за мртва. Сада он каже: желео бих да разумете да су ми се ове ствари догодиле ради ширења јеванђеља. Шта је Бог чинио кроз свако од ових искушења, страдања и опасности?—Он је користио тог човека да преко њега проповеда јеванђеље, тако да када су га ти људи каменовали, извукли из града и оставили за мртва, Божји Свети Дух је утискивао у њихова срца печат његове истине, да је тај човек од Бога, да је порука коју им је донео од Бога; и ако би се побунили против тога, њихова пропаст је била запечаћена; а ако би се предали, били су спасени.

TAM1897 Q1 19.10То је оно што Бог жели да чини преко нас. Цела сврха нашег постојања у свету јесте да Бог проповеда јеванђеље преко нас. Не толико да ми то чинимо, колико да Бог то чини преко нас, било речју, било утицајем; и Бог може подједнако добро деловати утицајем као и речју. Бог ће уложити јеванђеље у наш утицај подједнако као и у наше речи. Ми увек проповедамо и кроз наш утицај, баш као и кроз наше речи.

TAM1897 Q1 19.11И многа браћа у Господу, охрабрена мојим оковима, много су смелија да без страха проповедају реч. Неки, истина, проповедају Христа чак и из зависти и свађе, а неки и из добре воље: једни проповедају Христа из препирке, неискрено, мислећи да ће додати невоље мојим оковима; а други из љубави, знајући да сам постављен за одбрану јеванђеља. Шта дакле? Ипак, на сваки начин, било из претварања, било искрено, Христос се проповеда; и у томе се радујем, и радоваћу се. Јер знам да ће ово послужити мом спасењу кроз ваше молитве и помоћ Духа Исуса Христа, према мом искреном очекивању и нади, да се ни у чему нећу постидети, већ да ће се, као и увек, тако и сада, Христос у мом телу прославити кроз моју храброст, било животом, било смрћу.

TAM1897 Q1 20.1Зар није написано да ће Бог употребити мртва човека да узвиси јеванђеље и славу Исуса Христа? Да ли сте вољни да он то учини преко вас, када то може боље учинити са вашим мртвим телом него да сте живи? Мртви, заиста, али живи за њега. Онда зар не видите да у том добром смислу хришћанин никада не умире. “јер су Њему сви живи.” “Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.” Јесте ли? Ако сте Господњи док живите, Господњи сте и када умрете. И онако сигурно као што вас Бог користи док сте живи да проповедате јеванђеље, користиће вас и када умрете да проповедате јеванђеље. И ваш рад неће престати када умрете. Као што је сигурно да је ваш рад Христово дело док сте живи, тако ће се он наставити и када умрете. Ваш утицај ће деловати, и Бог ће чинити ствари преко вас после ваше смрти, које не може тако добро чинити док сте живи.

TAM1897 Q1 20.2Замислите да Павле умре. Он је то очекивао. Погледајте седамнаести стих следећег поглавља. Али, узгред, имајући то у виду, шта је он цело време радио? “У томе се радујем, и радоваћу се.”

TAM1897 Q1 20.3“А ако будем принет као принос и жртва на службу ваше вере, радујем се и веселим се са свима вама.” На шта је мислио када је рекао: “Ако будем принет као принос и жртва на службу ваше вере”? Он је свакодневно очекивао да ће бити принет као жртва за веру Исуса Христа. Шта је по том питању радио? — “Радујем се и веселим се са свима вама.” Шта је требало да они раде? — “И ви се због истог узрока радујте и веселите са мном.”

TAM1897 Q1 20.4Да ли је очекивао да се Филипљани радују с њим када му је глава одсечена? — Да; он то каже. Браћо, када схватимо да хришћанинов рад не престаје када он умре, нећемо толико да доносимо резолуције и да шаљемо људима резолуције саучешћа зато што је неко умро. Хвала Господу што, иако је он мртав, његов рад наставља да траје. Радујте се томе — не зато што је он мртав, већ зато што његов рад се наставља; што га Бог на тај начин боље користи него да је жив.

TAM1897 Q1 20.5Зато нека Бог заузме цело место, да бисмо волели Бога свим срцем, свом душом, свим умом и свом снагом. То значи бити мисионар.

TAM1897 Q1 20.6А прва ствар од свега, да би био такав мисионар, јесте: “изађи из своје земље.”