Наука о спасењу. – бр. 1

TAM1897 D 46.2Проповед одржана у петак увече, 12. фебруара 1897. Штампано у Дневним билтенима Генералне конференције од 16. фебруара 1897, том 1, бр. 3, стр. 46-47 и од 17. фебруара 1897, том 1, бр. 4, стр. 49-53.

TAM1897 D 46.3СВИ знају да је ово веома научно доба, барем по имену, по ономе што исповеда и по стремљењу. Бог жели да његов народ увек буде у току са временом. Више од тога: он жели да његов народ увек буде испред свог времена. Посебно он жели да његов народ увек буде реформатор, а да би неко био реформатор, мора бити испред свог времена. Пошто је ово нарочито научно доба, и по ономе што исповеда и у другим погледима, Божја ствар, његов народ, мора бити научан да би одговорио захтевима доба. То је изјава тезе чије проучавање вам вечерас предлажем. Господ жели да ви и ја прихватимо ту тезу, да је проучимо и да на њој градимо, све док се на нама пред светом не покаже да је та теза научно исправна. Ако ви и ја, ако сви који исповедају име Христово учинимо то, онда ће то дело учинити Господ. Свет ће то видети, и свет ће то видети без обзира да ли ти и ја учествујемо у томе или не. Јер ако ти и ја не учествујемо у томе, учествоваће они који буду дозволили Господу да кроз њих изврши то дело; а ако му ти и ја не дозволимо да то учини, ми ћемо га пропустити.

TAM1897 D 46.4Али ви кажете: “Спасење је дело Божјег народа.” Спасење је једина ствар Господња. То је оно што су говорила и друга браћа. То је оно што смо имали на часу поподне, и што смо имали у свим часовима из Посланице Јеврејима. То је лекција коју смо имали и на другим местима у Писму. А Писмо каже да не треба да знамо ништа осим Исуса Христа и њега распетог. Ви то кажете; да, и ја то кажем. Ја кажем да је дело Божјег народа — све што је Божја ствар у свету — дело спасења. И ово се тачно слаже са оним што смо већ изнели. Стога је спасење наука.

TAM1897 D 46.5Штавише: спасење није само наука, није само једна наука; оно је главна, кључна, централна тачка свих наука. То је најнаучнија од свих ствари којима се људски умови баве у овом свету. Тако да, када Божји народ прихвати Божје спасење онакво какво јесте у Богу; када његова ствар спасења у свету заузме место које заиста представља његове идеје о спасењу, тада ће свету бити откривена наука која је изнад свих осталих наука. Тада Божји народ може да стане пред самим краљевима науке и да се не постиди у научном добу.

TAM1897 D 47.1Сада, ја сам потпуно посвећен тој истини. И желим да видите колико је она потпуно истина. Ви и ја смо посвећени спасењу Божијем. И желим да видите из Библије — књиге сваке истине — да је спасење наука. Тада ћете и ви, заједно са мном, бити посвећени тој истини.

TAM1897 D 47.2Прво, дакле, желим да размишљате трезвено и да се сами уверите не само да је спасење наука, већ и да је она највиша од свих наука.

TAM1897 D 47.3Реч “наука” буквално значи знање. Наука о ботаници јесте знање о ботаници. Наука о астрономији јесте знање о астрономији. Тако је један научник дефинисао науку као “производ мишљења”. Све знање — наука — које свет има о астрономији, јесте производ светског мишљења о астрономији.

TAM1897 D 47.4Сада је спасење познање Бога: “Ово је вечни живот: да познају Тебе, јединога истинитога Бога, и Исуса Христа кога си послао.” То је, дакле, наука. Али ово познање није производ људског мишљења: то је производ Божјег мишљења. Јер “Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе. А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.” Стога спасење, будући производ Божијег мишљења, није само наука, већ је највиша од свих наука.

TAM1897 D 47.5Поново: оно што свет признаје као науку — природне науке — производ је људског мишљења. Човек мисли умом. Дакле, умом се човек бави свим овим наукама. Али спасење се бави самим умом. Које је, дакле, више? Које је више — оно што се бави свим осталим стварима, или оно што се бави оним што се бави свим осталим стварима? — Наравно, оно друго. Дакле, пошто се људи помоћу ума баве свим осталим наукама, а спасење се бави самим умом, сасвим је јасно не само да је спасење наука подједнако сигурно као и свака друга наука, већ и да је то виша наука од свих осталих наука. То је највиша наука коју људски ум може да позна.

TAM1897 D 47.6Још једном: Спасење се односи на ум. Али ко је тај који у спасењу и по спасењу делује на ум? — То је сам Бог. Дакле, пошто је сам Бог тај који израђује, који објављује ову науку; и пошто је ова наука производ Божијег мишљења; произлази да је наука о спасењу највиша, најдубља, најшира наука која је позната, не само уму човека, већ и целом универзуму.

TAM1897 D 47.7Прочитајмо неколико стихова из Светог писма. “не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог.” Римљанима 12:2. “Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем.” Римљанима 7:25. “Знамо да је Син Божји дошао и да нам је дао ум.” “ми ум Христов имамо.” Једини начин на који нас Господ може досегнути јесте кроз ум. Он ступа у однос са нама само кроз ум. Он нама управља само кроз наше умове. Погледајте: “ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.” А прва од свих заповести јесте ова: “Слушај, Израеле; Господ, Бог наш, јесте један Господ: и љубићеш Господа, Бога свога, свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.” “Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.” Телесни ум који се не може потчинити Божијем закону — не може — мора бити промењен, мора бити замењен другим умом који увек служи Божијем закону. Та промена ума је спасење. То обнављање ума врши Бог у делу свог спасења и нико други то не може учинити. Стога је то највиша од свих наука — највиша која је позната људском уму, највиша која је позната универзуму.

TAM1897 D 47.8Не почињете ли да видите зашто Сведочанства говоре о “науци о спасењу”?

TAM1897 D 49.1Сада желим да видите да и други тако мисле. Желим да видите да нисам сам у овоме. Желим да видите да за овај став имамо ауторитет — научни ауторитет — то јест, ауторитет особа које разумеју науку.

TAM1897 D 49.2Ако бих вам вечерас могао донети доказ да они који најбоље од свих на овом свету разумеју све друге науке сведоче да су више заинтересовани за ову науку него за све остале науке заједно, да у њој виде више тога што заслужује њихову пажњу него у свим осталим наукама заједно, зар не бисте онда рекли да сам на сигурном када говорим овако — са научне тачке гледишта? Па, ја имам управо такав скуп — скуп који разуме све остале науке, и имам доказе, тачно изложене, да су они више заинтересовани за ову науку него за све остале заједно.

TAM1897 D 49.3У 1. Петровој 1:10-12 апостол говори о спасењу и тамо читам овако:—

TAM1897 D 49.4Које спасење тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше; испитујући у какво или у које време јављаше Дух Христов у њима, напред сведочећи за Христове муке и за славе по томе; којима се откри да не самим себи него нама служаху овим што вам се сад јави по онима који вам проповедише јеванђеље посланим с неба Духом Светим, у које анђели желе завирити.

TAM1897 D 49.5У које ствари анђели желе да загледају? — У спасење Божје када се проповеда са Духом Светим послатим с неба. Грчка реч за “желети” овде значи “усмерити срце на нешто”. А грчка реч за “загледати” значи: “нагнути се над нечим да би се погледало; гледати са главом погнутом напред; загледати се са савијеним телом; пажљиво загледати, испитати са знатижељом — о некоме ко жели да се упозна са нечим.” Такво је стајалиште анђела према теми спасења.

TAM1897 D 49.6Сада, да ли анђели разумеју друге науке — биологију, геологију, ихтиологију, астрономију — све друге науке? Знате да разумеју. Сви знају да анђели у потпуности разумеју све друге науке. Сви знају да је сасвим сигурно рећи да сви анђели разумеју све друге науке бескрајно боље него што било који човек разуме, или је икада разумео, иједну појединачну науку. Али анђели су више заинтересовани за тему спасења него за све друге науке. Они који знају највише од свих, највише су заинтересовани за ову једну. О, добро, сложили сте се са мном мало пре да ако бих могао да наведем такав ауторитет, рекли бисте да смо на сигурном тлу ако заузмемо овај став. Хајде онда, ми смо на сигурном. У најбољем смо друштву — да, у најбољем научном друштву. Постоји ауторитет који је коначан по том питању, научни ауторитет.

TAM1897 D 49.7Сада, вечерас не правим игру речима са речју “наука”. Речи “наука” и “научан” користим у вези са спасењем као апсолутно истините. Спасење Божје је заиста научна ствар, не лажно тако названа, већ истински, врховно научна. Зато уопште немојте помислити да правим игру речима са речима “наука” или “научан”. Користим их истинито, јер су у овом контексту исправне.

TAM1897 D 49.8Али ово није све: не само што анђели желе да у то загледају, као они који би се са нечим упознали; већ се и упознају са нечим. Они заиста уче посматрајући ово и проучавајући га. Отворите Ефешанима 3:8-11 и видећете ову мисао изражену:—

TAM1897 D 50.1Мени најмањем од свих светих даде се ова благодат да објавим међу незнабошцима неисказано богатство Христово, и да откријем свима [избацујем реч људи, јер је она додата] шта је служба тајне од постања света сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа; [Погледајте, сада: ја треба да објавим неисказано богатство Христово да бих свима открио шта је служба тајне која је била сакривена у Богу, и то је с циљем, ради сврхе] да се кроз цркву сад обзнани поглаварствима и властима на небу многоразлична премудрост Божија, по наредби векова, коју учини у Христу Исусу, Господу нашем.

TAM1897 D 50.2Који је “циљ” да људи ово виде? — Да би се кнежевима и властима “на небеским местима” (“на небу” преводе неки други преводи; и то је тачно) познала многострука мудрост Божја. Анђели, кнежеви и власти, жељно желе да загледају у ово јеванђеље спасења када се проповеда са Духом Светим послатим с неба. Они заиста гледају и проучавају. И док проучавају, сазнају нова откривења Божије мудрости — многоструке Божије мудрости — према његовој вечној намери коју је замислио у Христу Исусу, Господу нашем. Знате из других Светих Писама да се ова тајна Божија, ова вечна намера, открива у Јеванђељу. Знате да кнежеви и власти на небу нису вечни на исти начин — они нису од вечности до вечности. Они су од одређене тачке до вечности, као што смо ви и ја. Гаврило је вечан само од тренутка када је створен. Он није од вечности до вечности.

TAM1897 D 50.3Али Бог је од вечности до вечности. Ево, од вечности до вечности постојао је, постоји, један план — Његов вечни план који је замишљен у Христу Исусу, Господу нашем. Колико ће времена бити потребно анђелима да досегну дубину, да исцрпе проучавање тог вечног плана? — До вечности. То је довољно јасно. Онда, како тај план бива откривен у јеванђељу, познат кроз тајну Божију, која је “Христос у вама, нада славе”, довољно је јасно да анђели то проучавају. И док у то загледају, виде откривену многостручну мудрост Божију, по вечном плану Његовом. Желе да у то загледају. То и чине, и тако уче.

TAM1897 D 50.4Па, онда, пошто разумеју све друге науке више него што иједан човек разуме иједну, када су више заинтересовани за ову него за све остале и уче из ње; зар то није чињеница којој можемо безбедно да се поверимо? Зар онда и ово није тема достојнија нашег размишљања, нашег највишег мишљења, него све друге заједно? И зар не можемо усмерити своја срца на ово и посветити му своју целу душу, а да при том не будемо ненаучни? О, можемо, можемо! Урадимо то.

TAM1897 D 50.5Сада, не схватите ме погрешно. Не нападам друге науке. Не кажем да све друге науке треба занемарити и сматрати их блудећим пламичцима и недостојним пажње. Не; кажем да је ово веће од свих њих и да све што у њима проучавамо мора бити проучавано у потчињености овоме што је веће од њих. Кажем само да све остале морају заузети, барем, споредно место у односу на ову једну, ако желимо да будемо научни.

TAM1897 D 50.6Замислите само! Узмимо наше природне умове којима се бавимо другим наукама. Да ли бих ја, да ли би ико, био строго научан ако би уложио своје најбоље и највише размишљање у науку, када би имао највиши могући ауторитет да постоји виша наука на дохват руке? Да ли би то било научно? — Не. Па, онда, до сада видимо да је ово наука; да је она највиша наука. Онда сваки човек који не уложи своје највише, најбоље размишљање и све своје снаге у ову науку, пре свега, и не дозволи да она води све друге науке, по природи ствари није научан.

TAM1897 D 50.7А није ни мудар. Јер шта је ова наука? — Спасење. Врло добро. И она је вечни живот. Претпоставимо да сам посветио цео свој живот, све своје снаге другим наукама, занемарујући ову или сматрајући је инфериорном, да ли ћу је онда стећи? — Не. Колико ћу онда имати времена да изучим друге науке? — Највише неколико година. Онда ће мој рад на тим наукама бити заувек завршен и никада више нећу имати прилику да их изучим.

TAM1897 D 50.8Али ако прво узмем ову, и пустим остале да заузму ниже место док ову не обезбедим, хоћу ли онда имати прилику да проучим остале? — Да. Колико дуго? — До вечности. Ах, зар то онда није мудар пут? Зар то није једини мудар поступак? И зар то није једини научан и разуман поступак? — Наравно да јесте. Хајде онда, будимо научни, строго, врховно научни.

TAM1897 D 50.9Сада да погледамо мало даље. У том првом одломку који смо разматрали о анђелима, почело је са пророцима овако: “Које спасење тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше”, када су унапред сведочили о Христовим страдањима и слави која ће уследити.

TAM1897 D 51.1Ево, кроз пророке је у писаној форми изнета ова наука о спасењу, овај производ Божијег размишљања о теми спасења. Ова књига науке, ова наука о спасењу, дошла је преко пророка. Да ли су они знали нешто о другим наукама? — Да.

TAM1897 D 51.2То можемо наћи на више места — више него што бисмо имали времена да размотримо вечерас. Али погледаћемо две или три тачке, да бисмо себи предочили чињеницу да су они заиста имали то знање.

TAM1897 D 51.3У петнаестом поглављу Прве посланице Коринћанима налази се научна тврдња која је изнета око седамнаест стотина година пре него што ју је открила наука. Она је била тамо свих тих векова, али научници у чијој је то области било нису је знали путем свог размишљања. То је изношење истине из астрономије. Ко год је веровао тој изјави у Библији, знао ју је цело време, наравно, иако никада није чуо за реч астрономија; али људска наука је није знала и открила ју је тек након толико дугог времена.

TAM1897 D 51.4Још једна мисао: када је тај библијски писац изнео ту научну тврдњу коју су научници седамнаест стотина година касније утврдили као научно исправну, да ли она није била истинита научна тврдња цело то време исто колико и након њеног открића? — Сигурно. Па зар није била таква када ју је писац написао? — Наравно. Одломак је 1. Коринћанима 15:41:—

TAM1897 D 51.5Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.

TAM1897 D 51.6То пре сто година није било познато, јер пре око толико времена један човек који је сматрао себе значајним астрономом, и кога су таквим сматрали његови колеге, критиковао је ту тврдњу као нетачну и као доказ незнања библијских писаца; јер је он мислио (то јест, писац Библије је мислио) да се једна звезда разликује од друге звезде по слави, по сјају, а не по удаљености. То је тврдња овог критичара о томе. Његова идеја је била, и говорио је у име науке астрономије, да је једини разлог због којег нам је једна звезда светлија и лепша од друге тај што нам је једна ближа од друге, па зато примамо више њене светлости. Али данас је у свим областима науке познато да је истина да постоји подједнака разлика међу звездама, у њиховој величанствености, лепоти и нијансама, као и међу цвећем на земљи. Тако да, када бисмо могли да видимо све цветове на земљи постављене пред нама на једном величанственом пољу, са свом њиховом славом и разноликошћу нијанси, а затим да видимо звезде на небу подједнако јасно као што видимо ове, видели бисмо једну подједнако шаролику и лепу као и другу. Ово је данас познато, али није било познато када је тај одломак написан Коринћанима.

TAM1897 D 51.7Сада питам, зар то није била научна изјава, зар то није била изјава научне истине оног дана када ју је Павле написао и послао у Коринт, подједнако сигурно као што је и сада? Откриће науке да је нешто истина није учинило да то буде истина, нити је додало иједну честицу на тежину њене истине. Њихово откриће је једноставно показало да су сазнали нешто што је било истинито, али што раније нису знали, јер нису веровали Библији. Да су само прочитали то у Библији, и поверовали и прихватили, ту научну чињеницу би знали много пре него што ју је иједан научник открио.

TAM1897 D 51.8Постоји још једна наука: једног дана је сер Ајзек Њутн седео под стаблом јабуке. Једна јабука је пала са гране близу њега. Јабуке су и раније много пута пале са стабала. Он је и раније видео како јабуке падају са стабала. Али тог дана био је у медитативном расположењу и почео је да размишља. Зашто је та јабука пала? Мора да је то зато што је Земља имала неки утицај на њу да је привуче ка себи. Пошто је Земља већа од јабуке, привукла би је ка себи када би се одвојила од стабла. Рекао је: “Ако узмем ту јабуку и бацим је што више могу, она поново пада на земљу. Онда, ако је то утицај Земље који ју је довео ову малу даљину, када је бацим највише што могу и она се врати, то је доказ да утицај Земље допире толико далеко од Земље, и држи ту ствар и враћа је назад. Ако бих могао да бацим јабуку на висину од миље и она би се вратила, онда би било јасно да тај утицај допире миљу далеко да би вратио ту ствар.” Онда је рекао: “Ако је то истина, тај утицај треба да допире до Месеца. Питам се да ли тај утицај досеже до Месеца? Поћи ћу да проверим.” Отишао је у своју кућу, сео тамо, узео астрономске прорачуне о орбити Месеца и радио дугу серију рачунања. Али нису одговарали. Покушавао је изнова и изнова, али нису одговарали; није могао да постигне да тај утицај досегне до Месеца.

TAM1897 D 52.1Оставио је то по страни око десет година, ако се добро сећам, пре него што се поново тиме позабавио. Једног дана објављен је нови прорачун орбите Месеца, који је исправио неке нетачности у претходним бројкама. Када је то објављено, Њутн је рекао: “Питам се да ли ће то пружити оно што ми треба.” Добио је бројке, приступио је послу и израчунао дугу серију цифара којом бисмо ти и ја, наравно, били задивљени. Али је на крају стигао до последње две или три цифре и видео да ће се поклопити. Био је толико потресен том дивном чињеницом да није могао да доврши своје прорачуне. Перо му је испало из руке и морао је да замоли пријатеља да то уради уместо њега. Пријатељ је то учинио и сер Ајзек Њутн је демонстрирао научну чињеницу, или прецизније, нову науку. То се зове гравитација. И од тада је бесмртан.

TAM1897 D 52.2То је заиста била велика ствар. Међутим, то је у Библији било записано две хиљаде пет стотина година пре него што је сер Ајзек Њутн то открио у природи. Гравитација је једноставно уравнотежење универзума. То је онај принцип, онај закон, како би научници рекли, којим се одржава равнотежа универзума. То јест, свако тело у универзуму утиче на свако друго тело и уравнотежено је са њим. Не само свако тело, већ и свака честица материје у универзуму привлачи и утиче на сваку другу честицу материје у универзуму.

TAM1897 D 52.3У физичком свету то је једноставно чињеница која одговара ономе што смо данас поподне имали на часу из Библије, у погледу живота. Открили смо да не можете додирнути никога или било шта, а да то не буде познато у целом универзуму. Врабац не пада без вашег Оца, и тај врабац не пада, а да његов пад не буде осећен у целом универзуму. Ово је једноставно чињеница која томе одговара.

TAM1897 D 52.4Постоји и духовна чињеница која такође одговара овим двема.

TAM1897 D 52.5Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао? Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора: И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја. Псалам 139:7-10.

TAM1897 D 52.6Када ти и ја помислимо исправну мисао, да ли се она негде другде уочава? Помислимо погрешну мисао. Шта је погрешна мисао? — Грех. Где онда грех почиње? — У мисли. Да ли се мој грех уочава негде другде у универзуму осим у мени самом? Ко га уочава? — Бог, Својим Духом. О, дакле, да ли у нашем универзуму постоји духовни факт који се не уочава? који се не осећа? или мисао, на добро или на зло, која се не осећа? Зар онда не видите гравитацију као науку? Сер Ајзек Њутн је открио истину у универзуму која одговара другим истинама универзума.

TAM1897 D 52.7Закон који је Њутн открио јесте, као што сам рекао, онај којим се одржава равнотежа универзума. Сада ћу прочитати стих из Светог писма који показује да је ово било познато две хиљаде пет стотина година пре него што га је Њутн открио. Исаија 40:12:—

TAM1897 D 52.8Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?

TAM1897 D 52.9Када су постављене планине и брежуљци, били су уравнотежени једни с другима. Да ли је Бог уредио да се њихова равнотежа одржи? Како се научно зове закон по којем се одржава равнотежа ствари? — Гравитација. О чему је, дакле, Исаија говорио? — О гравитацији. Наравно да јесте.

TAM1897 D 52.10Научник илуструје ту чињеницу малим цветом који се зове висибаба. Замислите две врсте цветова које се размножавају семеном. Један је усправан цвет, а други висећи. Приметили сте код цветова мала вретена која стоје око једног централног. Сада, код усправног цвета који се размножава семеном, средње вретено је увек краће од оних око њега. Ако је реч о висећем цвету, средње вретено је дуже од оних око њега. Разлог за то је што цветна прашина — полен — која се налази на околним вретенима мора да падне на средњи, или не може доћи до оплођења цвета.

TAM1897 D 52.11Сада, код усправног цвета који се размножава семеном, ово средње вретено мора да буде краће од осталих, како би полен са осталих могао да падне на њега. Да је дуже, видите, полен би пао испод и промашио га, и тако семе не би могло да се формира. Ако је у питању висећи цвет, а ова нит је краћа од осталих, полен ће пасти поред и опет семе не може да се формира. Дакле, у сваком усправном цвету који се размножава семеном, средње вретено је краће од оних око њега. У сваком висећем цвету који се размножава семеном, средњи је дужи.

TAM1897 D 53.1Висибаба се размножава из семена. Иако је усправан цвет, средње вретено је дуже од оних око њега. Како је то могуће? Поновићу то да бисте боље схватили: Висибаба је, у ствари, усправан цвет и размножава се из семена. Средње вретено би, дакле, требало да буде краће од осталих. Али оно је дуже. Па како се онда може размножавати из семена? Господ се и за то побринуо. Он је уредио да, иако је то усправан цвет, он се ипак савија и обара главу. Зато је средње вретено у овом усправном цвету учињено дужим од осталих. Она расте и стоји усправно док не процвета и не сазри и не буде спремна за размножавање. Управо тада савија главу, и када полен падне на своје место, мали цвет се поново усправи и стоји.

TAM1897 D 53.2Сада, то је само по себи лепо; али овде долази илустрација закона гравитације. Овај научник ми каже да оно што узрокује да се цвет погне, да спусти главу, јесте привлачна сила Земље. То је тачно. Шта чини да јабука падне? — Тежина. Али тежина је једноставно гравитација — од латинске речи gravus, која значи тежина. Шта чини да тај усправни цвет спусти главу? — Тежина земље. Али зашто тежина Земље не натера тај цвет да спусти главу раније? — Ах, када је Бог створио тај мали цвет, он је уравнотежио Земљу, да, он је уравнотежио и универзум, према његовим потребама. Када је Бог створио ту скромну, малу висибабу, он је држао универзум на ваги и прилагодио је потреби тог ситног цвета! И ако је Бог водио рачуна о том ситном цвету, зар неће много више водити рачуна о вама, маловерни?

TAM1897 D 53.3Сада ми овај научник каже да би, да је Земља — а самим тим и универзум — била за само једну фунту, или једну унцу тежа него што јесте, то учинило да висибаба погне главу пре правог времена; јер би, будући тежа, имала већи утицај на њу. И у том случају, прва висибаба би била и последња. Али да би та мала висибаба могла да живи и радује човечанство до краја света, Бог је усагласио универзум управо према потребама тог цвета, тако да када дође прецизан тренутак његове потребе, тежина је управо довољна да га спусти. Онда, док виси, да би се омогућило размножавање, друга снага долази из корена, стабљика постаје мало чвршћа, и цвет надвладава гравитацију и усправно стоји као и раније.

TAM1897 D 53.4Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?

TAM1897 D 53.5Ко је успоставио равнотежу васионе? — Бог. Исаија је то навео скоро две хиљаде пет стотина година пре него што га је открио сер Ајзек Њутн. Није ли то била научна чињеница када је Исаија то написао? — Да. Није ли била забележена свих тих векова? — Да. Да ли то није била научна истина све време? — Била је. Да ли је постала већа научна истина када ју је Њутн открио? — Не; научници су сазнали нешто што раније нису знали, али је оно све време стајало у Библији.

TAM1897 D 53.6Размишљајте о овим стварима. Бог то жели. Он жели да ви и ја видимо да спасење, Реч коју нам је дао, и на коју позива наше највише размишљање, није нека мала, уска споредна тема; већ највећа ствар коју свет може икада да позна. То је највећа ствар коју наука света може икада да позна. То је најважнија наука коју свет може икада да позна.

TAM1897 D 53.7Ипак, не треба да га проучавамо да бисмо били научни. Треба да га проучавамо да бисмо се спасли; а спасење је научно.