Апостазија Израила. – бр. 2
TAM1897 Q1 40.5Проповед одржана у недељу увече, 14. марта 1897. Штампано у Билтену Генералне конференције, први квартал, 1897, том 2, бр. 1, стр. 40-45.
TAM1897 Q1 40.6Као што смо видели у претходној лекцији, Израел је отпао од Бога и затражио краља да би били као све нације. У овој студији видећемо колико су у потпуности постали слични нацијама. Али Израел је отпао од Бога; јер нису веровали Богу свим срцем. Реч се није удружила са вером у онима који су је слушали. Постали су формални, и онда су их зла која би избегли да су били верни Богу задесила као и сваког другог незнабошца; и онда, како нам Дух пророштва говори, сва зла која су била последица њиховог сопственог отпадништва они су приписали Божјој власти. Сматрали су да је његово управљање неуспех; није било довољно добро за њих, није било довољно за њих у овом свету, и морали су да имају своју владу — ону коју би могли сами да воде и којом би могли да управљају и штите себе.
TAM1897 Q1 40.7Онда рекоше Самуилу: “постави нам цара … као што је у свих народа, да будемо и ми као сви народи;” и иако је Господ, преко Самуила, свечано протестовао против тога, они су протестовали против тог протеста и рекоше: “Не, него цар нека буде над нама … као сви народи.” Пошто су то желели, Господ им је дозволио да тако буде. Не само да су одлучили и решили да ће имати краља, него су већ били одлучили и ко ће им бити краљ. То је био Саул, син Кишев; и Господ им је дозволио да добију и њега, јер су морали да буде по њиховом.
TAM1897 Q1 40.8Али сва зла која им је Господ најавио да ће доћи због тога што су изабрали краља и краљевство, заиста су их задесила. Почели су да жању неке од тих последица још у данима Саула. Знатно су им помогли да се спасу од тих зала утицај и влада Давида. Иако су одбацили Бога, он их није напустио, већ је остао с њима да води све који желе да буду вођени и да их спасе, ако је могуће, од невоља које су сигурно морале да дођу, за које је знао да ће доћи и од којих као народ нису могли да побегну. Али је хтео да спасе све који би хтели да побегну као појединци. Кренули су путем који их је неизбежно и неповратно носио напред, корак по корак, све док, као што ћемо видети, није дошло до пропасти.
TAM1897 Q1 40.9Са Соломоном су у најочигледнијој мери почеле невоље које су биле неизбежан резултат пута који су изабрали против протеста Господњег. И Египат је увек био уз њих. Египат се увек умеша. Соломон је узео жену из Египта, противно речи Господњој. Слао је у Египат по коње, противно речи Господњој. Славу коју му је Господ дао изопачио је за службу Египту и египатском идолопоклонству, и идолопоклонству свих околних народа. Терети који су наметнути народу да би се издржавало Соломонових седам стотина жена и триста наложница из свих незнабожачких народа у њиховом идолопоклоничком обожавању били су такви да их није требало сносити и да их народ није могао поднети на своје добро; и ради добра оба народа, Господ је одлучио да одвоји десет племена од два.
TAM1897 Q1 40.10Не можемо знати шта је то добро које је Господ наменио десет племена, или двама, јер то никада није остварено. Јеровоам је означен као онај који ће први владати десет племена. Али Јеровоам, заборавивши сјајан пример Давидов да чека Господње добро време и да га Господ на свој начин доведе на престо десет племена, чак и док је Соломон још био жив, подигао је руку на краља тиме што је предузео корак да заузме престо десет племена и влада њима, проглашавајући се краљем против Соломона. То је било издајство и побуна. Соломон је намеравао да га за то казни, па је он побегао у Египат и остао тамо до Соломонове смрти.
TAM1897 Q1 40.11Ако раније у срцу није био Египћанин, постао је након што је стигао тамо. Када је Соломон умро, Јеровоам се вратио из Египта. Дошло је време да се десет племена одвоји од два, а Рехобоам је пошао путем који их је раздвојио. Када су људи дошли и замолили га да им олакша терете које им је отац наметнуо, то је био разуман и оправдан захтев. Старешине које су биле Соломонови саветници саветовале су га да то учини. Али Рехобоам није био задовољан да прихвати савет ових, јер није желео да буде слуга народа, како су му саветовали; желео је да буде господар над народом, па се стога саветовао са младићима који су одрасли с њим. Његова мајка је била Амонка, једна од најнижих идолопоклоничких жена које је Соломон имао; а младићи који су одрасли са њим били су синови других идолопоклоничких жена које је Соломон имао за супруге. Ови младићи су одрасли у свим гнушањима идолопоклонства која је Соломон практиковао са својим женама. Рехобоам је прихватио њихова мишљења и наклонио се њиховом ставу, и, наравно, одбацио је Господњи савет и савет људи који су се бојали Господа.
TAM1897 Q1 41.1Рехобоам је народу дао одговор који нам је свима познат: “Ви сте ме замолили да вам олакшам терете, а ја ћу их, уместо тога, отежати; где су били као ваш мали прст, ја ћу их учинити као ваша бедра.” Они су рекли: “У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу.” Рехобоам, када је видео шта се догодило, заиста се изненадио; ипак, то није тако чудно за њега, јер када је био толико слеп да није могао да види да је оно што им је рекао најнемудрија ствар коју је могао рећи, уопште није чудно што се изненадио ономе што је уследило када је то рекао. Послао је свог благајника к њима да их умири, ублажи ствар и врати их, ако је могуће. Али су они одмах каменовали благајника до смрти, и Рехобоам, видевши какав је био исход, уплаши се, па појури до својих кочија и похита назад у Јерусалим, подиже војску да дође и покори их и натера их да му служе. Али му је пророк Господњи рекао да то не треба да чини, и да остану код куће, и они су тако и учинили.
TAM1897 Q1 41.2Тада је Јеровоам преузео краљевство и поставио златну телад, коју је донео из Египта, тако да су десет племена одмах одведена у Египат, у египатско идолопоклонство и египатски систем власти када су се одвојила од два племена. Тако је Јеровоам покренуо талас и дао пример који су пратили сви остали краљеви десет племена. И увек после се наводи: “Јеровоам, син Неватов, који је сагрешио и навео Израел на грех.” И отпадништво је стално, стално ишло низбрдо, све док цело краљевство не пропаде, и о њему се више никада није чуло, и никада се неће чути. Отпадништво у лози краљева десет племена ишло је од лошег ка горем и још горем. Јеровоам је био лош; они који су га одмах наследили такође су били лоши. Онда је дошао Омри, и био је гори од осталих; затим је дошао Ахав, и био је гори од свих пре њега. Тако је ишло кроз цело краљевство, све док цела држава није пропала и нестала.
TAM1897 Q1 41.3Али Господ је све време чинио све што је могао да их наведе да му служе. Слао им је пророке једне за другим; поново и поново је позивао краљеве да га се боје, да му служе. Када дођемо до последњих дана Израила, посебно пророкују Амос и Осија. Амос, Осија и Михеј су пророковали за Израел и Израелу у последњим данима Израила. Међутим, само мали део из Михеја се директно односи на десет племена. Скоро цела књига Амосова се односи на њих, као и већина књиге Осије. Пророчанства Амоса и Осије углавном, готово у потпуности, односе се на Израел и представљају Господњи последњи позив Израелу да се поново обрати Њему и буде спасен од потпуног уништења.
TAM1897 Q1 41.4Сва та пророштва, и историја Израила, стављена су у Библију као упозорење народу који живи у последњим данима историје овог света. И Божја је поука тамо народу у последњим данима — да се обрате Богу да би били спасени од стварне пропасти. Зато су те ствари тамо стављене. Тако да су Амос и Осија данас, за вас и за мене и за све људе на свету, подједнако садашња истина као што су били за народ десет племена у време када су писали.
TAM1897 Q1 41.5Амос је пророковао, а свештеник у Ветиљу му је рекао: “Не пророкуј овде; ово је краљевска кућа и краљевски двор; иди у Јуду.” И он отиде и јави другом Јеровоаму да Амос пророкује зло над земљом и учи побуни против краља, говорећи да ће мач Господњи пасти на све то и да земља не може поднети све његове речи.
TAM1897 Q1 41.6Сада да се окренемо конкретном одломку и прочитамо Амос 7:10-15:—
TAM1897 Q1 41.7Тада Амасија свештеник ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљевом и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљевог, земља не може поднети све речи његове. Јер овако говори Амос: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство. Потом рече Амасија Амосу: Видеоче, иди, бежи у земљу Јудину, и онде једи хлеб и онде пророкуј; а у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски. А Амос одговори и рече Амасији: Не бејах пророк ни пророчки син, него бех говедар и брах дудове; а Господ ме узе од стада и рече ми Господ: Иди, пророкуј народу мом Израиљу.
TAM1897 Q1 41.8И он је пророковао међу њима; али не заборављајте, то су били последњи дани Израила. Али када нису дозволили Амосу да пророкује у тој земљи, него су га протерали и гонили, као што су то раније чинили многим пророцима, Господ је подигао Осију у земљи Јудиној; и он, налазећи се у земљи Јудиној, куда је тај идолски свештеник рекао Амосу да оде, могао је пророковати о Израилу, и они га нису могли гонити и чинити му по свом нахођењу.
TAM1897 Q1 42.1Сада само реч, прегледајући још једном цело ово поље: Знате да су од времена Самуиловог надаље краљеви Израилеви прогоњали Божји народ, прогоњали пророке, убијали свештенике, како су хтели. Радили су то зато што су имали и моћ и дух да то учине. Али сада, да Израел никада није имао краља, краљевину или своју власт, да ли би могли то да ураде? — Не; то би било немогуће. Знате да су краљеви Израела били гори према људима Божијим и пророцима Господњим од незнабожачких краљева: тако да су, док су краљеви Израела и Јуде потпуно злостављали пророке Господње, незнабожачки краљеви поштовали пророке и указивали им наклоност.
TAM1897 Q1 42.2Осија, као што сам говорио, пророковао је и о томе. Сада ћу прочитати неколико стихова из Осије, да видите шта он о томе каже. Погледајте најпре девето поглавље, само реч-две:—
TAM1897 Q1 42.3Они неће наставати у земљи Господњој; него ће се вратити Јефрем у Мисир.
TAM1897 Q1 42.4Ефрем је био један од десет племена; али се име овде користи за сва племена. Десет племена је отишло у Асирију; одвели су их Асирци у ропство. Ипак, када су их Асирци одвели у ропство, шта Господ мисли када каже да ће се вратити у Египат?—Египат означава најдаље могуће отпадништво од Бога. Та тама, која је потпуно египатска тама, јесте стање у којем људи владају уместо Бога, и цела владавина — власт, људи и све — усмерена је против Бога и против његовог народа, као што је било против Израила када су били у земљи Египту непосредно пре него што су казне пале на Египат, и Израел је био ослобођен. И када Господ овде каже да Ефрем треба да оде у Египат, иако је Асирија — влада Асирије — требала да их одведе у ропство, то показује да су били одлучни да уђу у апсолутно отпадништво, и стога нису могли, једноставно зато што нису хтели, да живе “у Господњој земљи”.
TAM1897 Q1 42.5Сећате се да смо читали шта је Господ рекао Авраму: “Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.” Дакле, та земља је Господња земља. И када Он преко Осије говори да Израел неће живети у Господњој земљи, то се не односи на онај мали комад земље око Самарије; већ се односи на земљу која је показана Аврааму и у коју је Бог позвао свој народ када их је извео из Египта. Они неће живети у Господњој земљи; затим следи Египат, потпуно отпадништво. Ви ћете то даље видети, како будем читао.
TAM1897 Q1 42.6Они неће наставати у земљи Господњој; него ће се вратити Јефрем у Мисир, и они ће јести нечистоту у асирској. Неће приносити Господу вина, нити ће Му бити угодне жртве њихове, него ће им бити као хлеб оних који туже, ко га год једе оскврниће се, јер им је хлеб за жртве њихове, неће ући у дом Господњи. Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњег? Јер гле, отићи ће пустошења ради; Мисир ће их прибрати, Мемфис ће их погрепсти; закладе њихове од сребра наследиће коприва, трње ће им бити у шаторима.
TAM1897 Q1 42.7Десето поглавље:—
TAM1897 Q1 42.8Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове. Срце им је раздељено, зато су криви; Он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове. Јер сада говоре: Немамо цара.
TAM1897 Q1 42.9У то време нису имали краља. Он је убијен и био је интеррегнум. Други краљ још није дошао на његово место. Али обратите пажњу шта он каже: “Јер сада говоре: Немамо цара.” Господ им је рекао, када су изабрали тог краља против његове воље, да они одбацују њега. “Не, него цар нека буде.” Да ли су имали краља?—Да; и дошло је време када су били приморани да кажу: “Немамо цара.” Али шта је Господ рекао баш у то време?
TAM1897 Q1 42.10Јер сада говоре: Немамо цара; не бојимо се Господа; и шта би нам учинио цар? Говоре речи кунући се лажно кад уговарају веру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој. За јунице вет-авенске уплашиће се становници самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих.
TAM1897 Q1 42.11У тринаестом поглављу налази се оно што Господ говори. Девети стих:—
TAM1897 Q1 42.12О Израиљу, ти си сам себе упропастио; али у мени је твоја помоћ. Ја ћу бити твој цар. (дослован превод KJV)
TAM1897 Q1 42.13Али они то нису хтели. Дакле, као што видите кроз целу историју, Господ је желео да буде једини њихов цар; желео је да у њему нађу свог цара и да немају никог другог. Онда, као што каже у следећем стиху: “Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.” Зато ћу прочитати цео тај стих:—
TAM1897 Q1 42.14Ја ћу бити твој цар: где је ико други да те спасе у свим градовима твојим? и судије твоје, за које си рекао: Дај ми цара и кнезове? (дослован превод KJV)
TAM1897 Q1 42.15Он их усмерава право на време када су рекли: “Дајте нам цара да влада над нама.” Он сада каже: “Ја сам тада протестовао да не бисте га имали и рекао вам да ће доћи ово зло; сада сами признајете да немате цара, већ сте сами себе уништили. Ја ћу бити ваш цар; нека будем ваш цар.” Сада погледајте једанаесто поглавље, први стих:—
TAM1897 Q1 42.16Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог.
TAM1897 Q1 43.1Зашто овде говори о томе у последњим данима Израила, хиљаду година након што га је извео из Египта? Чему то?
TAM1897 Q1 43.2Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог. Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима. Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио. Вукох их узицама човечијим, ужима љубавним; и бих им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну. Неће се вратити у земљу мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтеше обратити. И мач ће стајати у градовима његовим, и потрће преворнице његове и прождрети за намере њихове. Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже.
TAM1897 Q1 43.3Господ сада плаче над Израилом, баш када је он на ивици пропасти. Он упућује последњи позив: последње пророштво долази сада; и уз то, баш у ово време, Езекија влада у Јуди. Када је дошао на престо, приступио је реформисању краљевства и његовом опоравку од отпадништва Ахаза. Када је очистио храм и све довео у ред, празнована је Пасха у трајању од две недеље. Али пре те Пасхе, Езекија је послао гласнике по целом подручју десет племена, колико их је остало, да их позову на Пасху у Јерусалим, да се клањају Господу Богу над војскама; али се каже да су се ругали гласницима и да су их презирали; ипак “мноштво” из Исахара, Зевулуна и Нефталима, као и из различитих делова провинција, дошло је у Јерусалим, празновало Пасху и приклонило се Господу. И када је тај народ узишао у Јерусалим и заузео своја места међу народом у Јуди, у то доба асирски цар је дошао и заузео целу земљу десет племена. И тако су они који су послушали тај Езекијин позив да узиђу у Јерусалим да се клањају Господу, спасени од ропства у Асирији.
TAM1897 Q1 43.4Сада, непосредно пре него што Езекија упути своју молбу, Осија ово пише, а Господ тугује због онога што су људи одлучили да учине. Погледајте шта он каже:—
TAM1897 Q1 43.5Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке.
TAM1897 Q1 43.6Господ је био толико жељан да крену правим путем да их је узео за руке и водио; али су они повукли руку, нису хтели да буду вођени ни на тај начин. Али ипак их не може предати. Погледајте:—
TAM1897 Q1 43.7Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости. Нећу извршити љутог гнева свог, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човек, Светац усред тебе; нећу доћи на град.
TAM1897 Q1 43.8Тако се уздржава од пресуда које морају да падну на њих. Пошто је он Бог, неће дозволити да оне падну још; чак и када морају да падну. Али су се ипак побунили; ипак су ишли својим путем. И резултат је забележен у 2. Краљевима 17:5-8:—
TAM1897 Q1 43.9А цар асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године. Девете године Осијине узе цар асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима мидским. А то би што синови Израиљеви грешише Господу Богу свом, који их је извео из земље мисирске испод руке Фараона, цара мисирског, и бојаше се других богова, и ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевих, и како чинише цареви Израиљеви.
TAM1897 Q1 43.10Затим их прати до тринаестог стиха:—
TAM1897 Q1 43.11И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вратите се са злих путева својих и држите заповести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповедио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима. Али не послушаше; него беху тврдоврати као и оци њихови, који не вероваше Господу Богу свом. И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они.
TAM1897 Q1 43.12Тако су десет племена изгубљена. Осија, када је пророковао о њима, рекао је: “Јуда још влада с Богом и веран је са светима.” Јуда је још неко време могао да издржи. Езекија је био цар; Манасија је наследио Езекију и поново је увукао краљевство у отпадништво; његов син је кренуо његовим стопама; Јосија га је наследио и још једном реформисао краљевство; а када је Јосија убијен, краљевство је директно кренуло ка пропасти. Након Јосије није било никога ко се бојао Господа. Чак и за време Езекије, они су непрестано позивали Египат и држали се за њега, покушавајући да их Египат спасе и да добију помоћ од њега, иако су све невоље које су их задесиле биле због њиховог неверја и одступања од Господа.
TAM1897 Q1 43.13Сада погледајте последње дане Јуде. Ахаз је послао у Асирију к краљу Тиглат-Пилесеру и замолио га да дође и спасе га из руке краља Дамаска и краља Самарије. Тиглат-Пилесер је тако и учинио; заузео је Дамаск, чиме је ослободио Ахаза. Ахаз му је плаћао данак, и отишао је у Дамаск да га дочека и да му се поклони као вазал. Док је био тамо, видео је идолски олтар, наредио је да му се направи сличан и поставио га код врата Господњег храма. Тако је навео народ на отпадништво, као и остали у Израилу.
TAM1897 Q1 43.14У Јуди је Ахаза наследио Езекија. Када је Езекија постао краљ, желео је да се ослободи асирске власти и дажбина. У Јуди је постојала група која је стајала уз Езекију и била решена да се ослободи Асирије. Та група је сматрала да је једини начин за то да се добије помоћ Египта. Исаија је тада пророковао и рекао им је да се ослоне на Господа за ослобођење и од Египта и од Асирије. Рекао им је да су због свог грешења против Господа били угњетавани. Рекао им је да њихов покушај да добију помоћ од Египта неће успети; јер ће их њихов покушај да добију помоћ од Египта довести до још већег угњетавања, јер ће их Египат само угњетавати уместо да им помогне; да Египат не може да их ослободи.
TAM1897 Q1 44.1Сада погледајте осмо поглавље Исаије. Који је то одломак из Светог писма који ми толико често користимо у књизи Исаијиној о доласку Господњем и чекању на тај долазак? Где га налазимо? Сећате ли се да осмо поглавље Исаијино говори о онима који призивају духове, који шапућу и мрмљају — мислећи на спиритуализам? Тамо пише: “Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима. Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ.” Да ли је то онда адвентно поглавље? — Да. Да ли је то поглавље које се протеже до доласка Господњег? — Да.
TAM1897 Q1 44.2Сада погледајте шта се налази у том поглављу. Погледајте шта је на почетку овог поглавља, почевши од петог стиха.
TAM1897 Q1 44.3И још ми рече Господ говорећи: Што овај народ не мари за воду силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијином [то је била Асирија и Дамаск], зато, ево, Господ ће навести на њих воду из реке силну и велику, цара асирског и сву славу његову, те ће изаћи из свих потока својих, и тећи ће поврх свих брегова својих, и навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!
TAM1897 Q1 44.4То је било буквално истинито у вези са њима. Асирски цар је дошао и поплавио целу земљу. Али зашто је то написано у контексту и на месту где се ишчекује долазак Господњи, и у вези са народом који је требало да ишчекује Христово долазак? То је написано на том месту и донето до нас, да покаже свим људима у наше време да ће тешкоће, невоље и недоумице доћи на сву земљу и све народе, да ће преплавити и прећи, да ће стићи чак до врата и испунити ширину земље, и да људи неће знати како да побегну од тога. Зато је овај одломак донет до нас који чекамо Господа. Наставимо да читамо и видимо.
TAM1897 Q1 44.5Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у далекој земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти. Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците реч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог. Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овог народа, говорећи: Не говорите „Буна” кад год овај народ каже „Буна”, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.
TAM1897 Q1 44.6Да ли су сада таква времена, баш када се ишчекује долазак Господњи? Да ли се они удружују зато што их обузима страх и збуњеност? зато што невоље долазе на земљу? Видимо ли игде нешто слично? Је ли иједан од вас то видео?—О да, видели сте! Да ли су то видели и други осим адвентиста седмог дана?—Заиста, ако уопште може бити неке разлике, скоро сви то виде јасније од адвентиста. Али то се види; то је довољно јасно. И они се удружују, везују у групе и снопове и оружају се. За шта се они оружају? Шта ће доћи?—Они ће бити разбијени на комаде. Па за шта се они оружају? — Да буду разбијени на комаде. Ипак, они тако не мисле; већ мисле да се оружају против зала која долазе. А покушаји које чине да се ослободе тих зала само продубљују ствар и доводе их још ближе пропасти и разбијању на комаде.
TAM1897 Q1 44.7Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан. И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским. И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се. Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима. Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ. Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.
TAM1897 Q1 44.8Јасно је да се то односи на долазак Господњи. То је поука народу који ће срести Господа. Али зашто се уводе невоље у време када је Асирија угњетавала Јуду? Зато што то најјасније показује какве ће невоље задесити целу земљу и узнемирити све људе у време доласка Господњег. И покушаји које је Јуда чинио да побегне од тих зала и да се ослободи од њих, управо су такви покушаји какве ће чинити они који се исповедају као Божји народ, да се ослободе зала која долазе.
TAM1897 Q1 44.9Бог непрестано позива: Не ослањајте се на Асирију; не ослањајте се на Египат; већ се ослоните само на Господа. Окрените леђа Асирији: то је исправно. Али не бежите у Египат да бисте побегли од Асирије. Тражите Господа. Не идите у Египат; идите ка Господу. И када нађете Господа свим срцем својим, бићете избављени од свих ових невоља и угњетавања Асирије. Само неколико речи о томе. Тридесето поглавље Исаијино нам открива тајну тога.
TAM1897 Q1 45.1Тешко синовима одметницима, говори Господ, који састављају намере које нису од мене, заклањају се за заклон који није од мог Духа, да домећу грех на грех; Који силазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укрепе силом Фараоновом и да се заклоне под сенком мисирском. Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сенком мисирском на поругу. Стихови 1–3.
TAM1897 Q1 45.2Његови гласници су сишли тамо да пренесу своје предлоге Египту. И када је Јуда послао гласнике у Египат, Египат се посрамио због тих гласника.
TAM1897 Q1 45.3Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес. Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу. Товар ће бити на стоци јужној: у земљу где је невоља и мука, где су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи. Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром. Стихови 4–7.
TAM1897 Q1 45.4Да бисте видели да ово није страна ствар, окрећем се овде и читам из сведочанства, датованог 5. јула 1896. године, на следећи начин:—
TAM1897 Q1 45.5Упозорења дата у Божјој речи деци Израилевој нису била намењена само њима, већ свима који ће живети на земљи. Он им говори: “Тешко непокорној деци... која узимају савете, али не од мене; и која се покривају покривачем, али не од мога Духа, да би додала грех на грех; која ходају да сиђу у Египат, а нису питала моја уста; да се ојачају у снази Фараона и да се уздају у сенку Египта.” Ако је Господ у стара времена прекоревао свој народ зато што нису тражили савет од њега када су били у невољи, зар данас неће бити незадовољан ако се његов народ, уместо да се ослања на светле зраке Сунца правде да му осветле пут, у свом искушењу и кушњи окрене од њега по помоћ људима који су подложни заблудама и неспособни као и они сами? Где је наша снага? Да ли је у људима који су беспомоћни и зависни као и ми; којима је потребно Божје вођство баш као и нама? Христос каже: “Без мене не можете ништа чинити;” и Он је обезбедио Светог Духа као присутну помоћ у сваком тренутку потребе.
TAM1897 Q1 45.6Али знате да су у тешкоћама прошле године, за које се очекивало да ће их решити политичка кампања, чак и адвентисти седмог дана били толико одвраћени од своје оданости Богу да су узели учешће у кампањи покушавајући да манипулишу политичким пословима, да контролишу изборе и да покушају да утичу на ствари. За шта? — О, да помогну земљи да се извуче из тешкоћа за које су били тако сигурни да ће доћи на земљу. Наравно, тешкоће долазе на земљу. Али хоће ли се адвентисти седмог дана организовати у чете за такав посао? Нека буду ослобођени од Асирије; нека буду ослобођени и од Асирије и од Египта за Бога. То је једино спасење. То је једино ослобођење, било тада, сада или заувек.