Из Вавилона и Египта · Порука трећег анђела

TAM1897 Q1 45.8Проповед одржана у понедељак увече, 15. марта 1897. Штампано у Билтену Генералне конференције, први квартал, 1897, том 2, бр. 1, стр. 45-54.

TAM1897 Q1 45.9У нашој синоћној лекцији стигли смо до једне тачке у историји Јуде где су невоље од Асирије испуњавале земљу као поплава. Они су желели да то избегну, и Господ их је позивао да Га траже свим срцем, да би их Он могао избавити. Они су се трудили да се сами избаве удруживањем, савезништвом и савезом са Египтом.

TAM1897 Q1 45.10Тако је трајало све док нису дошли до тренутка у животу Езекије када је сва помоћ из Египта била потпуно прекинута, не зато што је он то желео, већ зато што је тако било. Асирски цар је прошао између Јерусалима и Средоземног мора и поставио се између војски Египта и Јерусалима, како би спречио да се снаге Јуде и снаге Египта уједине. Тада је могао да победи било коју од њих појединачно.

TAM1897 Q1 45.11Први пут када је Сенахериб дошао пред Јерусалим, учинио је исто, и Езекија је био толико крив да је у Светим списима написано да је изашао пред асирског краља и рекао: “Згрешио сам; врати се од мене, шта год наметнеш на ме носићу.” И цар Асирски му наметну тридесет таланата злата и триста таланата сребра, и Хезекија је морао да опљачка дом Божји да би платио данак.

TAM1897 Q1 45.12Разлог овог немира био је у томе што су се људи из Екрона побунили против Асираца; али је краљ Екрона био веран краљу Асирије и није се придружио народу у њиховом устанку. Тада су га људи силом узели као заробљеника и одвели у Јерусалим, и предали га Езекији на чување. И Езекија га је прихватио. Езекија је био толико склон њиховом устанку против асирског краља да је био спреман да се у толикој мери придружи.

TAM1897 Q1 45.13Асирски цар је кренуо и заузео Екрон. Затим је кренуо за Јерусалим да доведе краља Екрона и поново га смести на престо у Екрону. Езекија је утврдио град, подигао бедеме и све одбрамбене објекте који су били потребни; али то није успело, то их није спасило; јер их Бог није могао спасити на тај начин. Прочитаћу Сенахиримов извештај о тој кампањи, као и библијски извештај. Ова два извештаја су испреплетена у “Царствима Библије”, на страници 322 и на следеће три странице. Почињем са читањем од става 15. Сенахериб приповеда како су се Екронци побунили и како су свог краља ухватили и затворили. Он каже:—

TAM1897 Q1 46.1Главни свештеници, племићи и народ Екрона, који су Падију, свог краља (који је држао веровање и обожавање Асирије), ставили у гвоздене ланце; и који су га предали Езекији, краљу Јуде; и који су се непријатељски односили према божанству; ти људи су сада били ужаснути у срцима.

TAM1897 Q1 46.2И он је заузео град, и даље каже: “Езекија, цар Јудин, није се покорио мом јарему.” Онда Библија каже: Зато “подиже се Сенахирим, цар асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.” Онда Сенахериб каже:—

TAM1897 Q1 46.3Четрдесет шест од тих градова, јаких тврђава, и градова њихове територије којих је био безброј, са ратним справама, опсео сам, заузео, опљачкао и рачунао као плен.... Двеста хиљада сто педесет људи, малих и великих, мушкараца и жена, коња, кобила, магараца, камила, говеда и оваца безброј, из њихове средине сам одвео и поделио их као плен.

TAM1897 Q1 46.4Затим Библија каже:—

TAM1897 Q1 46.5А кад виде Језекија где дође Сенахирим и где се окрену да удари на Јерусалим, учини веће с кнезовима својим и с јунацима својим да зарони изворе водене, који беху иза града, и помогоше му. Јер се сабра мноштво народа, те заронише све изворе и поток који тече посред земље говорећи: Зашто кад дођу цареви асирски да нађу толико воде? И охрабри се, те озида вас зид оборени, и подиже куле, и споља озида још један зид; и утврди Милон у граду Давидовом, и начини много оружја и штитова.

TAM1897 Q1 46.6Сада Сенахериб каже:—

TAM1897 Q1 46.7Он [Езекија] сам, као птица у кавезу, унутар Јерусалима, свог краљевског града, затворих га: против њега подигох куле за опсаду (јер беше заповедио да се обнове бедеми велике капије његовог града).

TAM1897 Q1 46.8А сада Библија каже:—

TAM1897 Q1 46.9И постави војводе над народом, и сабра их к себи на улицу код врата градских, и говори им љубазно и рече: Будите слободни и храбри, не бојте се и не плашите се цара асирског ни свега мноштва што је с њим, јер је с нама већи него с њим. С њим је мишица телесна а с нама је Господ Бог наш да нам помогне и да бије наше бојеве. И народ се ослони на речи Језекије цара Јудиног.

TAM1897 Q1 46.10Све је то било сасвим тачно, да је само био невин у овој ствари; али са Падијом, краљем Екрона, који је у том тренутку био у затвору у Јерусалиму, Господ није могао да стави своје одобрење на Хезекију због пута који је он изабрао бранећи град. Стога каже Сенахериб:—

TAM1897 Q1 46.11Самога Езекију је преплавио страх од увреде мога величанства; и Урби, и његове сопствене војнике, и друге војнике које је натерао да уђу у Јерусалим, свој краљевски град.

TAM1897 Q1 46.12Затим Библија каже:—

TAM1897 Q1 46.13А цар асирски наметну на Језекију, цара Јудиног, триста таланата сребра и тридесет таланата злата. И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царског двора. У то време цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам беше оковао, и даде цару асирском.

TAM1897 Q1 46.14А о овоме Сенахериб каже:—

TAM1897 Q1 46.15На претходни данак, који се плаћао годишње, додао сам данак савезништва мог господства и наметнуо га на њега.... Радници, војници и градитељи, које је он за утврђивање Јерусалима, свог краљевског града, окупио унутар њега, сада су плаћали данак. Са тридесет таланата злата, 800 таланата сребра; ткано платно, шкрлет, везено; драгуљи велике величине; лежајеви од слоноваче, покретни престоли од слоноваче, коже бивола, дрво дан, дрво ку, велико благо сваке врсте; и његове кћери, евнухе његове палате, мушке музичаре и женске музичаре; у Ниневију, мој краљевски град, за мном посла. И да би плаћао данке и одао почаст, он посла свог изасланика. Његове градове које сам опљачкао одсекао сам од његовог краљевства и дао их Митинти, краљу Ашдода, Падији, краљу Екрона, и Зили-Белу, краљу Газе. Умањих његово краљевство.

TAM1897 Q1 46.16То је цела прича о том стиху у Светом писму где се каже да је Езекија послао гласнике асирском цару и рекао: “Згрешио сам; врати се од мене, шта год наметнеш на ме носићу.”

TAM1897 Q1 46.17Неко време након тога, Езекија је послао посланике у Египат, и Египат је склопио савез са Езекијом и послао војску. Сенахериб је на време сазнао за то и распоредио своју војску између Египта и Јерусалима. Затим је прво послао позив Езекији у Јерусалим да се преда, и да чекају док се он не врати из Египта, и да ће он доћи и одвести их све у ропство у земљу попут њихове, која ће бити подједнако добра као њихова. Али Езекија им је рекао да уопште не одговарају, и човек се вратио у Лахис, и нашао да је краљ отишао у Либну, и тамо су га известили.

TAM1897 Q1 46.18Тада је Сенахериб чуо да се војске Египта приближавају, па је поново послао писмо у Јерусалим, у коме је објашњавао шта он може да учини, а шта Господ не може; да се Хезекија не треба ослањати на Господа, јер их Господ не може избавити из његових руку; и да ће, када заврши са египатским краљем, доћи горе, и да ће Јерусалим морати да сноси последице.

TAM1897 Q1 46.19До тада је Хезекија научио да се узда у Господа, јер није имао кога другог. На крају је био приморан да се узда у Господа. Зато је отишао у храм, положио писмо Сенахерибово пред Господом и рекао Господу: “Ево га сада; ништа не можемо учинити. Господе, заузми се за нас.” И Господ је тако учинио. Те ноћи војске Сенахерибове су побијене, и он се вратио у Ниневију. Тако да су на крају, кроз сва ова тешка времена, ова зла која су их снашла, и која су их тако потпуно затворила да нису могли да добију помоћ ни од Египта ни од било кога другог, доведени тамо где их је Господ од почетка желео — тамо где их је могао спасити.

TAM1897 Q1 47.1Да су се само у сваком тренутку ослањали на Господа као тада, Господ би увек чинио оно што је учинио за њих тада. Никада не би били стављени под власт Асирије, нити би имали икакве везе са Египтом. Никада не би били опљачкани и одведени у ропство. Стајали би увек као Господњи народ и његово царство, живећи сами, не рачунајући се међу народима.

TAM1897 Q1 47.2Не треба да пратим историју Јуде у детаље. То је поново историја десет племена. То би било само понављање историје коју смо приметили синоћ, све док не дођемо до места где је Господ послао свог пророка Седекији, последњем цару, и рекао: “Уклони дијадему и скини круну: ово неће бити исто: уздигни ниског, и понижи високог. Преврнућу, преврнућу, преврнућу је: и неће бити више, док не дође онај коме припада; и даћу му је.”

TAM1897 Q1 47.3Ускоро након тога, сав народ је одведен у ропство у Вавилон, осим најсиромашнијих у земљи који ништа нису имали. Они су остали у земљи да је поседују како год су хтели. Тако је у то време било благословљено бити сиромашан и немати ништа; и то је написано за разумевање свих људи који сада живе на земљи. Сада није благослов бити богат и поседовати велика имања. И ускоро ће доћи дани када ће они који су сиромашни и немају ништа најбоље проћи на овом свету. Тако је било када је Јерусалим био уништен у онај дан, и они су одведени у ропство у Вавилон или су побијени.

TAM1897 Q1 47.4У то време они који ништа нису имали могли су да имају домове свуда по земљи; јер су имали целу земљу за себе. Сви остали су одведени у ропство. И тако ће поново бити. Они који се држе за поседе овог света, они који хоће да буду богати, биће одведени у ропство својим богатством и пропашће са целим светом. Тада ће они који су сиромашни у овосветским добрима, и немају ништа, јер су све уложили у дело Божије, населити се у земљи Господњој, када буду заробљени сви који живе у земљама земаљским, и када цела земља буде уништена.

TAM1897 Q1 47.5Овај приказ отпадништва Израила и њиховог уништења није написан узалуд. Осија и пророштва на која је синоћ било указано нису написана узалуд. Осмо поглавље Исаије није написано узалуд. Ове речи су написане за нас и морамо их узети у обзир у наше време.

TAM1897 Q1 47.6Сада долазимо до последњих дана Јуде. Читајте књиге Јеремије и Језекиила. Оне су данас садашња истина за адвентисте седмог дана, баш као и књига Откривења. Књиге Јеремије и Језекиила написане су за нас, на које су дошли последњи векови, јер су ове књиге написане у данима када је дошао крај Јуде; а разарање Јерусалима и времена која су га пратила једноставно су забележена да укажу свим људима на свету на времена када су крај света и његово разарање близу, и да их упозоре на догађаје који ће их пратити и невоље које ће их пратити.

TAM1897 Q1 47.7Израел је изабрао краља против протеста Господњег. Када су се раздвојили, десет племена је дошло до тачке када су били приморани да кажу: “Немамо краља”; и Господ је рекао: “Ја ћу бити ваш краљ”. Опет су рекли: “Не; морамо имати краља”. И добили су још једног, и то је био последњи. Онда више нису имали ни краља ни краљевину; већ су одведени у ропство и заувек нестали, јер нису хтели да Господ буде њихов краљ.

TAM1897 Q1 47.8Јуда се још неко време одржала, а затим је дошло оно што смо пре тренутка прочитали — “Уклони дијадему и скини круну”. Јуда више не може имати краља. Приморана је да каже: “Немамо краља”. Она ће отићи у вавилонско ропство. Народ и племена као такви нису више имали краљева све док не дође њихов истински Краљ, чије је право да влада и управља; и чак тада били су тако тврдоглави, тако испуњени истим духом којим су одбацили Бога у данима Саула, да нису хтели да Господ влада над њима; одбацили су га и изабрали краља овог света — “Немамо краља осим Цезара.”

TAM1897 Q1 47.9Све је то једна прича. Када су одбацили Бога, учинили су то против његове воље и изабрали краља по имену Саул. Господ је у томе видео њихово одбацивање Исуса, њиховог Краља, и избор Цезара и Вараве. Њихово одбацивање Христа и избор Цезара била је само неизбежна логика њиховог одбацивања Бога и избора Саула. Када су га одбацили и изабрали Саула, Господ је знао да ће га одбацити и изабрати Цезара. И последњи корак био је садржан у првом.

TAM1897 Q1 47.10Зато је Господ рекао: “Самуиле, они тебе не одбацују, већ одбацују мене да не владам над њима”, и то значи за адвентисте седмог дана. Бог жели да буде Владалац свога народа, он жели да буде Краљ свога народа. Да ли ће он то бити? Да ли ће његово краљевство бити довољно? Да ли ће његова влада бити довољна за његов народ? То је сада питање, као што је било и тада. Тада им то није било довољно; јер му се нису потчињали свим срцем. Упали су у формализам и постали толико слични свету да су прибегли идолопоклонству света. Морали су да имају краља, као и други незнабошци. И данас је иста прича. Ако Бог није довољан владар за адвентисте седмог дана, то је зато што му не верују свим срцем. То је зато што су толико слични незнабошцима да морају имати незнабожачку владу и незнабожачку моћ да би се заштитили од самих себе и управљали собом. О, нека адвентисти седмог дана данас послушају Господњу реч: “Ја ћу бити твој Краљ.”

TAM1897 Q1 48.1Јуда, као што сам пре тренутка рекао, одведена је у ропство у Вавилон, а неколико најсиромашнијих остало је у земљи. Тамо је требало да остану. Али су добровољно отишли у Египат. Поново, упркос Господњем протесту, отишли су у Египат. Тако се сав Господњи народ расејао међу незнабошцима, у Вавилону и у Египту. И тако, од тог времена па надаље, Свето писмо говори о томе како се његов народ изводи из Вавилона и из Египта; и тако је и данас.

TAM1897 Q1 48.2Данас је реч: “Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена.” То је Вавилон. И у једанаестом поглављу књиге Откривења говори се о ономе што се “духовно зове Египат;” и они који победе звер, и његову слику, и жиг, и број њеног имена “певају песму Мојсијеву” — не нешто слично — већ “песму Мојсијеву, Божијег слуге.” Која је била Мојсијева песма? — Песма ослобођења из Египта. Онда, када они који победе звер, и његову слику, и његову ознаку, и број њеног имена, певају Мојсијеву песму, то је зато што су ослобођени из Египта. Зато што, данас и до краја света, “Из Мисира дозвах Сина свог.” Данас постоји Вавилон и Египат. Данас постоје Божји људи у Вавилону и у Египту. И данас Господ позива: “Изиђите из ње, народе мој”; и: “Из Египта сам позвао сина свога.”

TAM1897 Q1 48.3Погледајте поново: Где је био Нимрод? — Он је био у Вавилону и владао је вавилонским царством. Где је био Авраам? — Он је био у земљи којом је владало царство које је основао Нимрод. Али га је Бог позвао из те земље. Та земља је била Вавилон и духовно и физички. И више од тога: Нимрод је био син Куша, а Куш је био син Хамов, а Египат је земља Хамова. Тако да је у Нимроду било и Египта и Вавилона. И када је Бог позвао Аврама, позвао га је и из Египта и из Вавилона. И “кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.” И ви сте позвани и из Египта и из Вавилона.

TAM1897 Q1 48.4О, да се сви позабавимо проучавањем Библије и читањем онога што она каже, због духовних значења која се у њој налазе. Тада ће цела Библија, од првог стиха до последњег, бити жива и сјајна за свакога од нас.

TAM1897 Q1 48.5Затим смо затекли Израел у Египту, и Господ их је поново позвао да изађу из Египта. Онда су одбацили Господа, и крај је био да су отишли у вавилонско ропство, и поново су отишли у Египат. И када је Исус дошао, одбацили су га и изабрали Цезара. Тада је настала хришћанска црква, и дошло је до отпадништва цркве које је створило други Вавилон, и Бог је позвао људе да изађу из тог Вавилона. У доба Реформације, Он их је позвао да изађу из тог Вавилона. Онда је дошао протестантизам, реформисано хришћанство, које такође отпада од вере, и сада прави икону звери, што поново доводи Вавилон, мајку и кћери, уједињене са владама овога света. И даље Бог позива: Изађите из Вавилона, “Изиђите из ње, народе мој.”

TAM1897 Q1 48.6Филозофија која је изазвала отпадништво у хришћанској цркви; лажно, паганско учење које је уведено у хришћанске школе и изазвало отпадништво, потиче из Египта. Та египатска филозофија изопачила је хришћанске школе, изазвала отпадништво и изградила Римску цркву, која је данас и Вавилон и Египат. И тако данас, у живој садашњој истини, Господ позива свој народ да изађе и из Вавилона и из Египта.

TAM1897 Q1 48.7Али Господ хоће све. Он хоће да влада свиме. Он хоће да његово царство обухвати све. Он хоће да тако буде у цркви; он хоће да тако буде у школи; он хоће да тако буде у издавачким установама; он хоће да тако буде свуда, где се помиње његово име. Да ли ћете му дозволити да тако буде?

TAM1897 Q1 48.8Ако је тако, ви, свако за себе, морате почети тако што ћете Господу дати цело место у свом срцу. Нека тај Цар влада тамо у свом царству, у свом царству Духа. Ово царство и влада морају бити тако пуни и апсолутни да нећете признати никаквог цара, никаквог владара, осим Бога, и никакав закон, осим Божијег.

TAM1897 Q1 48.9Тада, и тек тада, бићемо ослобођени од Египта и Вавилона. И онда, када будемо тако ослобођени од Египта и Вавилона, може се заиста рећи, и Господ ће онда рећи свим световима: “Овде … који држе заповести Божије и веру Исусову”,—не оних који су се трудили колико су могли,—већ ће то бити Божији сертификат пред свим световима, који указује на народ на земљи који чува заповести Божије и веру Исусову. То време је близу, и Бог позива народ из Вавилона и из Египта да се то оствари, и да Он може посведочити: “Ево народа који ће ми дозволити да њиме владам, и коме не треба никакав други владар, ни други закон, ни друга власт осим Божије.”

TAM1897 Q1 48.10Сада само погледајте то поново. Бог је човека створио са првом од свих заповести присутном у њему и живом у њему: “Воли Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом, и свом снагом својом.” Човек је изабрао други пут, послушао другог говорника и тако изгубио све. Бог га је поново усправио и поново му дао привилегију да воли Бога свим срцем, душом, умом и снагом. За кратко време његови потомци су се толико удаљили од Бога да Господ у њиховим животима није имао места, па је народ морао бити збрисан са земље потопом. Било је само осам душа које су биле спремне да прихвате Господа у своје животе.

TAM1897 Q1 49.1Господ је поново започео свој рад на земљи са осам људи. За њих је прва од свих заповести била: “Воли Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом, и свом снагом својом.” Али су се удаљили од тога, имали су друге богове и из идолопоклонства прешли у монархију. Организована је држава — прва држава на свету. То је био плод отпадништва.

TAM1897 Q1 49.2Из те зле државе Бог је поново позвао свој народ и започео нову расу бића. Бог је позвао Аврама из те земље, из његовог рода и из очеве куће, у земљу коју ће му показати. И није му дао ни онолико земље колико би стопом стао; али је обећао да ће је дати њему и његовом семену после њега, иако он тада још није имао дете. Тако га је Бог позвао из земље у којој је боравио и није му дао земљу у свету. Стога је Авраам, пријатељ Божји, Црква Божја, остао без иједне земље у овом свету, и “кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.”

TAM1897 Q1 49.3Треба да корачамо стопама вере нашег оца Аврама, коју је имао још пре него што је обрезан. Јесте ли без отаџбине у овом свету? Господ вас позива из ваше земље у земљу коју вам показује. То је небеска отаџбина. Хоћете ли је прихватити?

TAM1897 Q1 49.4Аврамово потомство је отишло у Египат, и Бог их је одвојио од те земље. Мојсије је био велики пример у том добу. Он је био наследник престола. Али је окренуо леђа томе и отишао са Богом; и морао је да окрене леђа томе да би отишао са Богом.

TAM1897 Q1 49.5Бог је избавио свој народ и рекао им: “овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.” Али су они отпали од Бога и поставили себи краља и државу као и незнабошци око њих; и шта је од тога постало? Да ли им је то донело икакво добро? Господ их није напустио; али је ли им та ствар донела икакво добро? Био је то један непрекидан пут наниже, наниже, наниже, све док нису били подељени, и онда су оба пропала; и од тог дана до данас они су “лутали међу народима”. Нису се рачунали међу народима, иако су покушавали.

TAM1897 Q1 49.6Тако када је Христос дошао, он је поново успоставио духовну породицу. Али поново је дошло до отпадништва, и црква је западнула у идолопоклонство и паганство, и подигла владу — поново цркву и државу. То је било папство; а шта ће бити с њим? — Знате да ће “отићи у пропаст”. Тада је Бог поново подигао духовну породицу у хришћанском протестантизму. Али и она је отпала, придружила се мајци блудница и подиже икону звери — државу на земљи која тврди да је царство Божје; и шта ће бити од свега тога? — Знате да ће бити уништено вечним уништењем.

TAM1897 Q1 49.7Шта је било са царством Нимрода?—Уништено је. Шта је било са царством Египта?—Уништено је. Шта је било са царством Асирије?—Уништено је. Шта је било са царством десет племена?—Уништено је. Шта је било са царством Јуде?—Уништено је. Шта је било са царством Вавилона?—Уништено је. Шта је било са царством Медо-Персије?—Уништено је. Шта је било са царством Грчке?—Уништено је. Шта је било са царством Рима?—Уништено је. Шта је било са десет царстава која су уследила?—Биће уништена. Шта је било са папством које се успоставило на рушевинама Рима?—Биће уништено. Шта ће бити са царством које је по његовом узору, у Сједињеним Државама?—Оно ће бити уништено.

TAM1897 Q1 49.8Господ жели да нам покаже да не жели да његов народ буде повезан са тим стварима. Зар то није поука? Да ли он жели да његов народ веже своје наклоности за оно што пролази? Од Адама до данас, Бог позива људе да му дозволе да влада, да би он био њихов цар; да народ изађе из своје земље, из свог рода, из очеве куће, и да живи сам, и да не буде рачунат међу народима. Хоће ли он икада наћи народ који ће му дозволити да чини по свом?

TAM1897 Q1 49.9(Гласови) Да.

TAM1897 Q1 49.10Да; знамо да ће имати такав народ, јер тако каже реч Божја. Али хоће ли он тај народ имати међу онима који сада исповедају да су његов народ? То је питање. Хоћете ли ви бити један од њих? Желите ли да будете један од њих? — Ви кажете: Да. Онда ћете ли изаћи из своје земље, и из свог рода, и из очевог дома? Хоћете ли да живите сами и да не будете рачунати међу народима? Хоћете ли имати Бога за свог краља и немати другог краља? Хоћете ли имати Божју власт за своју власт и немати потребу ни за каквом другом влашћу?

TAM1897 Q1 49.11Не зато што ћете се побунити против било које друге власти; једноставно вам не треба ниједна друга јер имате најбољу власт — власт која је савршена. Ако та власт постоји у вашем животу, неће вам бити потребна ниједна друга власт на земљи да вама управља, и они неће имати никаквих проблема или потешкоћа са вама. То је све што Господ тражи. Да ли ћете му дозволити да то има у вашем животу?

TAM1897 Q1 50.1У поруци трећег анђела јасно стоји да њоме и кроз њу Бог намерава да “утемељи хришћанство на вечној основи”. Онда, тако сигурно као што Бог у поруци трећег анђела утемељује хришћанство на вечној основи, оно ће бити хришћанство које неће бити повезано ни са чим на овој земљи. Биће повезано само са Богом; само са Његовом вечном речју; просветљено Његовим вечним Духом; поучено од Онога чији је излазак од дана вечности; и тако ће бити вођено ка вечном Богу, да Он влада, а испод ће бити вечне руке.

TAM1897 Q1 50.2Знам, и ви знате, да има неке браће која не мисле да је ово исправно. Пре две године је проповедано и објављено у БИЛТЕНУ. Многи то нису прихватили. Неки то још увек не прихватају. Сматра се потпуно погрешним. Али на недавној Генералној конференцији прочитана су нам два сведочанства — посебно написана за ову конференцију, и једно од њих, видим, штампано је у БИЛТЕНУ бр. 4; друго још није штампано, али ће, претпостављам, ускоро бити — у којима се адвентисти седмог дана прекоревају због мешања у политичке послове. Читаћу овде један одломак који ће вам показати о чему се ради:—

TAM1897 Q1 50.3Господ Исус је разочаран у свој народ. Он је Вођа, они треба да се придруже његовој застави. Они немају времена, мудрости ни снаге да троше на узимање стране у политичким странкама. Људи се одоздо подстичу на силну активност, а синови и кћери Божје не смеју да свој утицај упуте у ову политичку борбу. Али какав дух обузима наш народ када се они који верују да смо сада под поруком трећег анђела, последњом поруком милосрђа свету, браћа у истој вери, појављују носећи значке супротстављених политичких странака, изражавајући супротна мишљења и објављујући своја подељена уверења?

TAM1897 Q1 50.4Сада постављам ово питање у виду поставке: Ако би оно што је проповедано пре две године на ову тему о влади и цркви било прихваћено и спроведено од стране свих адвентиста седмог дана, да ли би уопште било повода за то сведочанство? — Јасно је, не. Да ли су те лекције онда тражиле нешто погрешно, када су Божји народ позвале у положај у којем Он не би могао да нађе замерку на њих? Мислим на ову конкретну тачку. Мислим да, када се из Божје речи изложи једна истина, која би, када би је Његов народ прихватио пред Богом и светом, ставила их у такав положај да Господ не би могао да нађе замерку на њих у стварима везаним за ту истину, зар није сигурно прихватити то као истину? Како би то уопште могло бити погрешно?

TAM1897 Q1 50.5Али ово је само једно од сведочанстава. Друго сведочанство има страницу за страницом прекора истог типа, упућених његовом народу, због упуштања у политичке дискусије недавне изборне кампање; тако да је у два узастопна сведочанства Господ био приморан да пошаље прекор свом народу зато што су чинили управо оно од чега би били поштеђени да су прихватили поруку дату им осамнаест месеци пре почетка кампање. Зашто је, онда, Господ послао ту поруку свом народу осамнаест месеци пре него што се уопште указала прилика да поступе супротно? Зар није желео да његов народ буде припремљен када их је то време збрка и расправа задесило, да би знали исправан пут и не би били збуњени као остали, и тако не би учествовали у стварима које је он био приморан да укори?

TAM1897 Q1 50.6Не тражим сада да ико то прихвати само зато што је ту. Тражим да то прихвате, да га проуче, да се моле над њим, да га испитају и да га прихвате зато што је истина и што ће спасити Божји народ од могућности да Он икада буде принуђен да их опомене или исправи по било којој таквој тачки. Ипак знам да има браће која и даље мисле да је све то погрешно; и кажу да је то захтевало од нашег народа да заузме екстремну позицију, и да је то било заузимање екстремне позиције. Може ли то бити екстремна позиција која поставља Божји народ тамо где Он жели да стоји, како би био потпуно слободан од свих ових збуњујућих ствари које збуњују свет?

TAM1897 Q1 50.7Ове године исти ток мисли појавио се на други начин. Текстови Светог писма на које смо се позивали пре две године уопште нису ушла у овогодишње лекције. Тада је то било јеванђеље; и сада је то јеванђеље; јер је то једноставно јеванђеље које провија кроз целу Библију, и не можете нигде дотаћи Библију а да она то не каже.

TAM1897 Q1 50.8Постоји још једна ствар коју треба да узмемо у обзир. Ако учествујемо у политичким пословима и политичким дискусијама, различити појединци ће заузимати различита становишта, припадајући супротним политичким странкама, заговарајући супротна уверења и износећи своја подељена мишљења, а да при том тврде да су браћа. Који је последњи корак у политичком деловању?—Рат, наравно. Па шта је у томе на почетку?—Једноставно оно што је у томе на крају—рат. То је тај дух, од почетка до краја. Могу ли браћа у Христу, који су једно у Христу, да се упусте у било шта што ће их поделити, у духу антагонизма? Могу ли? — Не; не могу, а да остану једно у Христу. Они треба да траже јединство, да траже јединство Духа, “старајући се држати јединство Духа у свези мира.”

TAM1897 Q1 50.9Неки су били спремни да прате ту логику и да прихвате да је на крају дозвољено да чак и хришћани, било који хришћанин, адвентисти седмог дана или други, ратују. Наравно, не да се међусобно боре, већ да ратују за своју земљу и да учествују у рату како би одржали грађанску власт. Али где је земља хришћанина? Где је влада хришћанина? Можете ли да кажете?

TAM1897 Q1 50.10(Гласови) “Није од овог света.”

TAM1897 Q1 50.11Она није од ове земље и није од овог света. Наше царство и наша земља нису од овог света. Али могу ли хришћани да се боре за своју земљу оружјем телесног ратовања? Цар те земље дозволио је да буде распет, убијен и сахрањен и скривен од очију, радије него што би подигао руку да се бори за своју земљу. Онда, може ли ишта чија логика води до те крајности бити истинито на почетку?

TAM1897 Q1 51.1Али то није све. Ако ми као адвентисти седмог дана треба да проповедамо те принципе и да се држимо њих, постоји важан корак који мора бити предузет, ради правде према влади Сједињених Држава, према држави Мичиген и неколико других држава, како бисмо се показали у правом светлу.

TAM1897 Q1 51.2Поново то кажем, да бисте разумели о чему говорим. Ако ћемо прихватити начело да хришћани могу да се боре, да подигну десну руку да би бранили земљу и владу и све то, онда наша верска заједница, ради правде према себи, а нарочито ради правде према влади Сједињених Држава и према неколико држава, мора то јавно прогласити и одрећи се става који је некада као таква заузела и опозвати га.

TAM1897 Q1 51.3Имам овде два мала документа штампана 1865. године, али оно што је у њима написано догодило се 1864. Један од њих носи наслов “Ставови адвентиста седмог дана у вези са ношењем оружја, изнети пред гувернере неколико држава и главног провост-маршала [то јест, Сједињених Држава], са делом закона о мобилизацији.”

TAM1897 Q1 51.4У то време адвентисти седмог дана, преко Одбора Генералне конференције, представили су влади Сједињених Држава, влади држава Илиноис, Мичиген, Пенсилванија, Висконсин и још једне или две државе, да адвентисти седмог дана, као хришћани и зато што су хришћани, не могу дозволити да хришћани под било којим околностима носе оружје или се боре. Други документ садржи изводе из писаних и штампаних публикација адвентиста седмог дана, како би влада имала оправдање да од деноминације прихвати тај захтев као искрен.

TAM1897 Q1 51.5Сада, ако та одлука треба да буде поништена, и ако треба да прихватимо став да хришћани могу да се боре у било каквим околностима, за владу или шта год да је у питању, онда смо дужни према влади Сједињених Држава да Одбор Генералне конференције, који представља деноминацију, оде код владе Сједињених Држава и каже им да смо променили наша гледишта; и да оде код гувернера ових држава и каже им да смо променили своја гледишта; како би записи остали у складу са нашим новим и ревидираним ставовима о тој теми.

TAM1897 Q1 51.6Сада ни за тренутак не верујем да би требало да се држимо нечега што је учињено, само зато што је учињено. Али ако је оно што је учињено било исправно, онда се држите тога. И сада кажем да, ако ћемо променити наша схватања по том питању, дугујемо тим владама обавештење о томе, како не би о нама мислиле да смо нешто друго осим онога што јесмо. То је једино поштено према владама; јер смо као верска заједница званично и писмено изјавили да заступамо супротан став.

TAM1897 Q1 51.7Пре две године, када су те лекције држане, нисам знао да ови документи постоје. Нисам знао да постоје све до отприлике почетка 1897. године. Неко ми их је послао у коверти, и то је све што знам о томе. Штампани су 1865. године у “Steam Press of the Seventh-day Adventist Publishing Association, Battle Creek, Mich.” Имена чланова Одбора Генералне конференције су тамо потписана на документима представљеним влади Сједињених Држава, а имена чланова Одбора државних конференција су тамо потписана на документима представљеним гувернерима држава.

TAM1897 Q1 51.8Сада ћу вам прочитати неке од извода који су тада штампани из докумената, публикација и списа адвентиста седмог дана, као доказ америчкој влади и гувернерима држава да је тај став који је заузео Одбор Генералне конференције деноминације био њихов познат и прихваћен став, а не став смишљен за ту прилику, да би се избегла мобилизација или последице које су због рата задесиле земљу. Ово је издано као доказ тим владама да је то био принцип адвентиста седмог дана и да су се држали тога јер је то било хришћанство.

TAM1897 Q1 51.9Прочитаћу неколико извадака из овога и видећете шта сам ја видео чим сам га прочитао — да да сам тај документ имао пред собом пре две године у овом Табернакулу, не бих могао јасније да објасним принципе који су у њему изнети него што сам то учинио у лекцијама које сам држао, а које су објављене у БИЛТЕНУ. Ево извода из нечега што је написано у “Signs of the Times”, од пастора Џејмса Вајта, 1853. године:—

TAM1897 Q1 51.10Наводна Христова црква оставила је руку свог правог мужа и сада се ослања на јаку руку закона. Она тражи заштиту и да буде храњена од стране покварених влада овога света, и она је правилно представљена блудним кћерима старе мајке, која је симбол Католичке цркве. Као што жена треба да се прилепи за свог мужа, тако се и црква треба да прилепи за Христа и уместо да тражи заштиту у руци закона, да се ослони само на моћну руку свог Вољеног. Црква је незаконито удата за свет. Ово се може видети у различитим одељењима цивилне власти. Чак и у Министарству рата види се како наводни проповедник Исуса Христа исмева Бога мира својим молитвама за успех у бици.

TAM1897 Q1 51.11Поново, извод цитиран из “Review and Herald” од 9. маја 1854:—

TAM1897 Q1 52.1Било да су ове ствари близу или не [ради се о Господњем доласку], чињеница остаје; влада ратнички дух, дух мржње и обмане. Страхујемо од његовог заразног утицаја,—то је деморализујући утицај навикавања на идеје рата и проливања крви, то је нездраво узбуђење, горки партијски дух, који је зао и узрокује ширење зла.

TAM1897 Q1 52.2Нека се не каже да за Христове ученике из ових узрока нема опасности. Опасност постоји; јер: “И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.” Такве су тајанствене и необјашњиве симпатије које везују човека за човека, које забрањују посебан и изолован интерес, да несвесно прихватамо преовлађујући тон, и не знамо док се ум не искриви и не узнемири; и тако, будући у нездравом стању, спреман је да прими и да зачне зло. Морални бич је чак и разорнија од помора.

TAM1897 Q1 52.3Још један извод преузет из часописа “Review and Herald” од 31. јула 1856:—

TAM1897 Q1 52.4Исус је рекао: “Иди за мном.” Шта је, драги брате, драга сестро, ваше мерило вере? Зар није Библија? Ви кажете: Да. Онда ћемо се њој обратити, да бисмо сазнали да ли идемо за Исусом или не. Ја ћу изаћи испред вас на вашем путу и расправљати са вама; а тај пут је сваки наш чин у животу. Прво ћемо направити шири преглед и питати се: Да ли поступате као свет? Али ви питате: Шта мислите под тим? Покушаћу да вам објасним. Да ли се стављате на страну света у његовим максимама и законима? Ако јесте, ваш пут није онај којим је Исус ходио. Исус је рекао: “Они (ученици) нису од овога света, као што ни ја нисам од овога света.” Када сте видели Исуса у царевој судници?—Никада, осим када је вођен као јагње на клање.

TAM1897 Q1 52.5Али ми желимо добре законе, и наша је дужност да обезбедимо да их добри људи доносе и спроводе.

TAM1897 Q1 52.6Заиста желимо добре законе; и Исус нас није оставио да га следимо без њих. Он каже: “Реч коју чујете није моја, већ Оца који ме је послао.” Јован 14:24.

TAM1897 Q1 52.7Псалмиста каже: “Закон је Господњи савршен, крепи душу.” Псалам 19:7. Павле каже: “Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди, да буде савршен човек Божји, за свако добро дело приправљен.” 2. Тимотеју 3:16, 17. Шта још желите? Или шта мање желите, драги брате?

TAM1897 Q1 52.8Следећи корак који од свог агента захтевате јесте доношење закона које, уколико се игноришу, спроводе мачем, нехришћанским оружјем. Поменути закони су суштина, витално биће поменуте власти чији је он саставни део, која своју нацију може одржати само арсеналима или справама смрти, великим ратним флотама и војском наоружаном смртоносним оружјем. Затим свог доброг хришћанског брата, следбеника Кнеза мира, постављате поред виселице да изврши смртну казну; или на чело војске, са наредбом habeas corpus, да врати у ропство бедног брата због злочина жеље да удише слободни ваздух небески. Или, ако је он ваш највиши државни поглавар, ви постављате свог доброг бискупа, наоружаног од главе до пете, на ратног коња, као врховног генерала над свим силама смрти у нацији.

TAM1897 Q1 52.9Питам, драги Исусови следбеници, може ли човек учинити убијање исправним, када је Бог рекао: “Не убиј”? Зар читав оквир људске власти не почива на мачу? Зар људске власти неће бити разбијене у комаде када дође Онај чије је право да влада у праведности?

TAM1897 Q1 52.10Али ја нисам у рату са људским владама. Не, не. Давид каже у химни хвале Богу: “И гнев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гневом.” Псалам 76:10. “Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње; јер је слуга Божји теби [хришћанину] за добро.” Римљанима 13:3, 4.

TAM1897 Q1 52.11Ако, браћо моја, имате на уму да су хришћани другачија дружина, мало стадо, одвојено, изабрано из света, да буду светлост у свету, или за свет, да би свет, видећи њихова добра дела (светлост), био наведен да се придружи малом стаду, које се сваки дан броји за клање, и тиме прослави вашег Небеског Оца, онда ћете моћи да схватите такве стихове као што су Римљанима 13, и 1. Тимотеју 1; 2, које ћу размотрити касније. “цреп с другим цреповима нека се свађа” [Исаија 45:9]; али нека хришћани имају Исусов ум, онда ће следити Исуса.

TAM1897 Q1 52.12Да ли смо видели неке последице тога што су се тобожњи хришћани угледали на свет? Нека нас то онда припреми да се попнемо на узвишење као што је то учинио Билам, када га је Валак позвао да проклетствује Израел, када је изрекао своју причу и рекао: “Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи? Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.” Бројеви 23:8, 9.

TAM1897 Q1 52.13Сада читам још један извод, прештампан из “Review”, од 14. августа 1856. године:—

TAM1897 Q1 52.14Да ли вам је јеванђеље Исусово дало право да употребите мач, да се наоружате телесним оружјем, да узмете мач да “обезбедите своје домаћинство”, да ослободите угњетене из власти угњетача, кршећи шесту заповест Божију: “Не убиј”? Исус каже: “љубите непријатеље своје.”

TAM1897 Q1 52.15Да ли мислите да ви, као хришћанин који живи по јеванђељу, имате библијско овлашћење да се на било који начин мешате у политичке сукобе? Било у доношењу закона или у спровођењу закона људске власти? Ако је тако, мислим да се веома варате.

TAM1897 Q1 52.16То је оно што је деноминација рекла 1864. године. Они су то представили влади Сједињених Држава као доказ да не верују у рат, да се не могу бавити ношењем оружја и да се од њих не може очекивати да ће се борити ако буду мобилисани. И влада Сједињених Држава је узела у обзир њихове представке и обезбедила да буду распоређени у болнице где могу да обављају посао проповедника јеванђеља, брину о болеснима и доносе спасење умирајућим. Сада, ако то треба да се преокрене, требало би да поштено иступимо пред владу и саопштимо да је то преокренуто.

TAM1897 Q1 52.17Настављам да читам:—

TAM1897 Q1 52.18Сваки текст који цитирате или наизглед уверљив разлог који наводите мора бити испитан по једноставном, буквалном тексту Светог писма. Можда ћемо у одговарајуће време размотрити све такве текстове Писма или разлоге које наводите; али прво ћемо послушати Јеванђеље. Хришћанима који су спремни да следе Исуса, ово би требало да буде довољно.

TAM1897 Q1 52.19Исус каже: “Ако ми ко служи, нека иде за мном.” Јован 12:26. Али да ли ви кажете: “Ово могу да урадим и служим као веран грађанин своје земље, у њеним националним политикама и влади?” Станите. Исус каже: “Нико не може два господара служити.” Матеј 6:24. “Да бејахте од света, свет би љубио своје; а пошто нисте од света, него сам вас изабрао из света, зато вас свет мрзи.” Јован 15:19.

TAM1897 Q1 52.20Који удео можете имати у политици овог света, ако “нисте од овог света”, већ сте омражени од света и изабрани “из овог света”? Али, кажете, зар морамо предати власт у руке нечестивцима? Не можете ништа да урадите. Злобни људи и обмањивачи све ће горе и горе постајати; а у време краја света злобни ће чинити зло, и ниједан од злобних неће разумети. Данило 12:10. Разлог је у томе што свет не жели да се покорава Богу, или да следи Исуса, не признајући да постоји један Законодавац. Јаков 4:12.

TAM1897 Q1 53.1“Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени, Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће.” Исаија 29:13, 14. Колико је то дивно илустровано на примеру многих угледних богослова, који су, пре само кратког времена, стајали на челу верских пробуђења, моралних реформи и друштава за мир: водећи Христову цркву, наоружану јеванђељем које просветљује живот и бесмртност; служећи се молбама, молитвама и сузама; сада, управо пред лицем јеванђеља, када је Исус рекао, “Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.” “Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.” Матеј 5:43-45; Лука 6:36. Упркос овим стиховима, видимо жалосно стање хришћанских цркава док развијају свој морални пад и прилагођавање свету. Наводимо неколико од многих примера.

TAM1897 Q1 53.2Овде следи неколико изјава угледних проповедника, које дишу “оружјем”, “борбом”, “ратним сукобом”, “ратом” итд. Затим се наставља овако:—

TAM1897 Q1 53.3У светлу оваквих чињеница, које показују претварање најчистијег злата у нешто горе од шљаке, потпуно занемаривање Христових сведочанстава и њихове бивше исповести вере, морамо узвикнути: “путем Каиновим пођоше и у превару Валамове плате падоше.”

TAM1897 Q1 53.4Да ли ови људи следе Исуса? Да ли наоружавају себе и своје следбенике оружјем јеванђеља? Да ли показују безусловно поверење у савршени закон Божји? Да ли признају да за хришћанина постоји само један Законодавац? Да ли чују Павла како каже: “оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова”? (2. Коринћанима 10:4). Да ли коначно обраћају пажњу на Писма која, како тврде, подучавају?

TAM1897 Q1 53.5Обуците се у све оружје Божије, да бисте могли да се одупрете ђаволовим замкама. Зашто? — “Јер наш рат није с крвљу и с телом.” Не; то није позив Исусових следбеника. Већ се боримо “с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости [нечестивих духова, на маргини] испод неба.” “Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.” Ефешанима 6:11-13.

TAM1897 Q1 53.6Павле набраја хришћанско оружје у Ефешанима 6:14-18 и каже: узмите “мач духовни [не од челика] који је реч Божија. И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка”; обучени у ово небеско оружје и обувши ноге у приправност јеванђеља мира, настојећи да уживају у Христовом благослову,—“Благо милостивима, јер ће бити помиловани. … Благо онима који мир граде [а не онима који мир руше], јер ће се синови Божји назвати.” Матеј 5:7, 9. Послушајте Јована како се обраћа војницима када су га питали шта да чине. Он одговара: “Никоме не чините насиље.” Лука 3:14.

TAM1897 Q1 53.7Запамтите да је Исус рекао Петру, када је велика практична доктрина за све хришћане о томе шта да раде са мачем била објашњена, “Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.” Матеј 26:52.

TAM1897 Q1 53.8Нека хришћани ходају у светлости ових истина, и било би само неколико хришћанских генерала или војника који би користили “двадесет пет Шарпсових пушака рев. г. Бичера”, иако би за кундак сваке била лицемерно-побожно причвршћена Библија.

TAM1897 Q1 53.9Они чују Исуса како каже: “Царство моје није од овога света: да је царство моје од овога света, слуге моје би се бориле.” Јован 18:36. Хришћани, тако наоружани овим јеванђељским оружјем и потпуно разоружани од телесних оружја, потпуно одвојени од влада овог света, могу дозволити свету, наоружаном оружјем смрти, да јури широким путем, спроводећи своје нехришћанске законе казном смрти.

TAM1897 Q1 53.10То је неизрецива привилегија остатка цркве, док прегледају историју прошлости и виде, иако су Христови ученици, попут Павла, узвикивали, “За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање [Римљанима 8:36]”; док је њихов пут био орошен сузама, натопљен њиховом крвљу и покривен њиховим растрганим лешевима и избељеним костима;— њихова је привилегија да узвикну са Валамом, када виде да ће Божји “народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати”, “Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!” Бројеви 23:9, 10.

TAM1897 Q1 53.11У овом летку има још доста, али нема потребе да читам даље. Прочитаћу још један или два одломка од Господа, који су овде за нас у наше време. Ово нам је дато пре четири године од Духа пророштва и прочитано нам је у овом Табернакулу:—

TAM1897 Q1 53.12“Господ је изабрао Јакова за себе, а Израела за своје посебно благо. Јер знам да је Господ велики, и да је Господ наш над свим боговима.” Размислите, браћо и сестре моје, да Господ има народ, изабрани народ, своју цркву, да буде његова својина, његова тврђава, коју он држи у свету погођеном грехом, побуњеном свету; и он је намеравао да у њој не буде позната никаква власт, да она не признаје никакве законе, осим његових.

TAM1897 Q1 53.13Још једна је дошла до нас на Генералној конференцији ове текуће године. То нас враћа право тамо где је почела отпадништво и суочава нас лицем у лице са Богом, са Његовом истином и са целим овим предметом онаквим какав је од Господа; како Он жели да буде са Својим народом данас.

TAM1897 Q1 53.14Линија раздвајања између Божјег народа који исповеда да држи заповести и света није тако јасна као некада. Они који ходају у складу са Богом неће бити нађени да учествују у политичким окупљањима. Они који то чине дају доказ да нису верни Исусови слуге. Толико су дуго руковали обичном ватром да су изгубили моћ расуђивања. Постоји народ који се придружио да стане под барјак Исуса. Они су Христова војска. Обећали су да ће изаћи из света и бити одвојени. Обећали су да ће користити мач Духа, реч Божију, да воде агресиван рат против греха и сваке неправде. Ми треба да покажемо нашу лојалност.

TAM1897 Q1 53.15Ево израза из области власти; ево израза који се односи на држављанство. Коме треба да покажемо нашу лојалност? То је питање.

TAM1897 Q1 53.16Ми треба да покажемо нашу лојалност нашем Цару, Господу Исусу Христу. Апостол Јаков објављује: “Ко год дакле хоће да буде пријатељ свету, постаје непријатељ Богу.” А вољени Јован, ученик по духу најсличнији Исусу, дао је упозорење: “Не љубите свет, нити ствари које су у свету. Ако неко љуби свет, љубав Очева није у њему.” Нико неће пронаћи срећу пратећи пример Адама и удаљавајући се од свог Творца.

TAM1897 Q1 54.1Тако се ове лекције завршавају баш тамо где смо и почели — са Адамом и његовим Творцем и првом од свих заповести у универзуму — “ЉУБИ Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом.” Тада нећете лутати од свог Творца. Тада неће бити отпадништва. Тада неће бити идолопоклонства. Тада неће бити власти успостављене по узору на незнабошце који су се удаљили од Бога; већ ће Бог бити све у свему и повешће свој народ у ту славну земљу коју је показао нашем оцу Авраму када га је одвојио од свих влада на свету и одржао одвојеним док је живео у свету.

TAM1897 Q1 54.2Онај који нас позива да ходимо стопама оне вере коју је наш отац Авраам имао, још необрезан, одвешће нас тада у ту земљу која је слава свих земаља; и тамо ћемо боравити у присуству Господњем и под славним крилима Свемоћног заувек — љубећи Бога свим срцем, свом душом, свим умом и свом снагом; и Он може указати на нас сада, тада и заувек у присуству целог универзума и рећи: “Овде … који држе заповести Божије и веру Исусову.”

TAM1897 Q1 54.3И сав народ нека каже: “Амин, амин.”