Духовни Египат

TAM1897 Q1 26.25Проповед одржана у петак увече, 5. марта 1897. Објављено у Билтену Генералне конференције, први квартал, 1897, том 2, бр. 1, стр. 26-33.

TAM1897 Q1 26.26Пропустио сам да поменем у претходној лекцији да се цела историја коју сам укратко изложио налази у “Царствима Библије”. Од странице 77 до странице 150 налази се историја Египта и материјал који је обухваћен прегледом који сам изнео синоћ.

TAM1897 Q1 26.27Текст за вечерас је Откривење 11:8.

TAM1897 Q1 27.1И телеса њихова оставиће на улици града великог, који се духовно зове Содом и Мисир, где и Господ наш разапет би.

TAM1897 Q1 27.2Прочитао сам овај стих са јединим циљем да видите да постоји нешто што се зове духовни Египат, и да реч Божја открива оно што се “духовно назива Египтом”.

TAM1897 Q1 27.3Духовни Египат је заправо буквални Египат, јер су духовне ствари најбуквалније од свих ствари. Постоји, као што је увек постојао, физички Египат тамо у северној Африци, кроз који тече река Нил; али то није буквалан Египат; буквални Египат је духовни Египат.

TAM1897 Q1 27.4Враћајући се сада на синоћње лекције о ослобођењу Израила из Египта, поново ћемо пратити њихов пут од тачке у којој је отпевана Мојсијева песма. Када су прешли Црвено море по сувој земљи, између ледених зидова, и стајали на обали тријумфујући због уништења Египћана, који су, покушавајући да их прате, потонули, они су били ослобођени телесно, физички, од физичког Египта; али постојао је дубљи Египат од тога, из кога још нису били ослобођени.

TAM1897 Q1 27.5Знате да су, корак по корак у свом искуству, њихова срца била у Египту; и кад год би се догодило нешто што би их разочарало, узвикнули би: “Вратимо се у Египат!” Када су стигли до граница Ханана, и Господ је хтео да уђу, узвикнули су: “Направимо себи вођу и вратимо се у Египат!” Где су им тада била срца? — У Египту. Прва ствар у њиховим мислима увек је био Египат.

TAM1897 Q1 27.6Док су стајали код горе Синај, након што су чули глас Господњи, чекајући да се Мојсије врати са врха горе са Божјим законом, направили су себи идола и клањали му се; а који је то идол био? — Теле египатско. Онда, након што су слушали глас Господњи са врха Синаја, док је проглашавао реч свога закона, и чули глас трубе како све јаче и јаче одзвања, и видели врх горе потпуно у облаку дима — након свега тога, јасно можете видети да је Египат био толико присутан у њиховим срцима да су се окренули египатском идолопоклонству уместо да сачекају да се Мојсије врати са врха Синаја са Божијом поруком. И када су били враћени са граница земље и били приморани да лутају пустињом, можете видети да је то било због тог египатског ропства које их је држало и из којег нису били слободни. Приметићете да када их је Господ свакодневно хранио хлебом с неба — храном анђела — они су били тако далеко од њега и тако потпуно заокупљени Египтом да су рекли: “О, да смо поново у Египту, где смо имали празилук, лук и бели лук!”

TAM1897 Q1 27.7Не треба да наводим други пример; ово је довољно да скрене вашу пажњу на чињеницу да Израелци нису били потпуно изашли из Египта када су стајали на обали Црвеног мора и певали Мојсијеву песму. Телесно су били изван Египта, али духовно нису. Ослобођени су египатског телесног ропства, али су били везани египатским духовним ропством; и проблем је у томе што никада нису изашли из египатског ропства. Умрли су у египатском ропству. Када је Господ прогласио Свој закон на Синају, Мојсије им је рекао да је то зато да не греше. Сада поново прочитајте Јеврејима 11:25: “и воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха.” Али смо у другој лекцији видели да су задовољства греха на која се тамо мислило била само задовољства Египта. Мојсије, као наследник египатског престола, могао је да добије цело богатство, сву славу и сву моћ Египта, јер је само требало да ступи на престо и ужива у томе. То су била задовољства Египта; али се у запису каже да су то била задовољства греха. Па шта је онда духовно ропство Египта? и шта је духовни Египат? — Ропство греха.

TAM1897 Q1 27.8Постоји још један начин да до тога дођемо, само у кратким цртама. Бог је, сећате се, позвао Аврама из Халдеје у земљу коју ће му показати. Још му није дао ту земљу; била је глад у земљи у којој је боравио, па је сишао у Египат, и тамо је Сара добила египатску слушкињу по имену Агара. Бог је обећао Авраму да ће његово семе бити као звезде на небу. Због неверовања обећање није испуњено онако брзо како су очекивали, и Сара је рекла Авраму: “Господ ме је спречио да родим; обећање није испуњено; ево моје египатске слушкиње; узми је и можда ће нам Господ дати потомство преко ње.” То је учињено; Исмаил је рођен; и Господ је рекао Авраму да ће Сара заиста имати дете, да ће родити сина, и да ће му име бити Исак. А Аврам је на то одговорио: “Нека жив буде Исмаило пред Тобом!”

TAM1897 Q1 27.9Та египатска слушкиња била је робиња; а њен син био је роб, слуга. Када је Аврам рекао: “Нека жив буде Исмаило пред Тобом”, он се молио да Бог рачуна Исмаила као обећано семе кроз које ће избављење и слобода доћи синовима људским и свој деци Божијој. Али, може ли слобода доћи било коме кроз роба? Сам Аврам био је слободан. Он мора бити искупљен обећаним семеном. Ако би сада његов син, будући роб, био прихваћен као обећано семе, сам Аврам би био доведен у ропство, уместо да буде ослобођен од ропства. И сви који би били потчињени Исмаилу такође би били доведени у ропство. Али какво ропство? — Ропство греха. Али његова мајка је била египатска робиња. И пошто је Исмаил био роб, то је било египатско ропство. Зар не видите, дакле, да је било египатско ропство — духовни Египат — у породици Аврамовој?

TAM1897 Q1 28.1Окренимо се посланици Галатима и јасно ћемо видети да Господ истиче ту поенту. Сећате се одломка из Галатима 4:22-24:—

TAM1897 Q1 28.2Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне. Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању. Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе синајске, која рађа за робовање, а то је Агар.

TAM1897 Q1 28.3Ово, видите, указује право на породицу Аврамову и на Агару Египћанку. Тај савез, каже он, рађа у ропство, а то је Агар. Агар у породици Аврамовој представља, у алегорији, савез са Синаја. Тај савез је рађао у ропство. Агар је била Египћанка. Па какво ропство је представљено у савезу на Синају? — Египатско ропство. Али то је било духовно ропство. Стога је тада постојао духовни Египат. Прочитајте стихове 25, 26:—

TAM1897 Q1 28.4Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом. А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.

TAM1897 Q1 28.5Дакле, када је Аврам рекао: “Нека жив буде Исмаило пред Тобом”, он је затражио да се роб прихвати као обећано семе. Он је затражио да Бог, и цело човечанство, и цео универзум оду у египатско ропство у духовном Египту. Египат је симбол таме, а такође и симбол греха, као што смо видели. Грех је такође и сама тама. Египат, дакле, представљајући грех и таму, очигледно је да су грех и тама духовни Египат.

TAM1897 Q1 28.6Господ никада не би могао да прихвати роба као обећано семе. Зато је Господ одговорио Авраму овим речима:—

TAM1897 Q1 28.7Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега. А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ. А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.

TAM1897 Q1 28.8Исак је био обећано семе. И само размислите! Исак никада није био у Египту. Сећате се тога. Била је глад у Египту, и он је кренуо тамо, али му је Господ рекао: “Не иди у Египат.” Авраам је био у Египту; Сара је била у Египту; Израел је био у Египту, али Исак никада није био у Египту. Он је био дете обећања, рођено по духу, од самог почетка. Опет читамо:—

TAM1897 Q1 28.9Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне. Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању. Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе синајске, која рађа за робовање, а то је Агар. Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом. А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама. Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа. А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.

TAM1897 Q1 28.10А ко смо ми? — “кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.” Исак је био Аврамов син — син обећања. И када постанемо Аврамово семе вером у Христа, ослобођени од ропства греха — од духовног Египта — ми смо као што је био Исак; а он никада није био у Египту.

TAM1897 Q1 28.11Тако видите да су египатско ропство и хришћанска слобода били у Аврамовој породици. Исмаил је рођен по телу и представљао је египатско ропство. Исак је рођен по Духу и представљао је Божију децу по вери Исусовој.

TAM1897 Q1 28.12Јосиф је рођен и у својој младости отишао је да види своју браћу, и Исмаелци су дошли, купили су Јосифа, одвели га у Египат и тамо га продали. И после тога, Јаковљево домаћинство сишло је у Египат и коначно су ослобођени египатског ропства. Ово је довољно да вам омогући да видите њихов читав пут, од позива Аврамовог до времена када су стигли до граница обећане земље. Видите да је постојао духовни Египат, као и физички; и да када су људи физички ослобођени из Египта, постојао је дубљи Египат из кога су морали бити ослобођени ако су хтели бити Божија деца.

TAM1897 Q1 28.13Сада читам одломак на који сам се позивао синоћ. Он се налази у “Великој борби”, том 4, страница 457, овог великог издања:—

TAM1897 Q1 28.14Историја древног Израела је упечатљив пример прошлог искуства адвентистичке заједнице. Бог је водио свој народ у адвентистичком покрету, баш као што је водио децу Израилеву из Египта. У Великом разочарању њихова вера је искушена као што је била и вера Јевреја на Црвеном мору.

TAM1897 Q1 28.15Затим, у Великом разочарању адвентистичког народа, где су у историји Израела они стајали?

TAM1897 Q1 28.16(Гласови) На Црвеном мору.

TAM1897 Q1 28.17Бог је желео да Израел у то време, као што смо читали синоћ, иде право у земљу коју је обећао Авраму — у своје свето обиталиште, место које је уредио да у њему обитава; у своје наслеђе; у светилиште које су његове руке успоставиле. А пут од Египта до те земље био је дуг само једанаест дана. Али им је требало четрдесет година. И само су четворица од оних који су кренули икада стигли тамо.

TAM1897 Q1 28.18(Глас) Четири, или два?

TAM1897 Q1 29.1Четири. Нисте ли знали да их је било четири? Били су то Халев и Исус Навин, и два свештеника, сина Аронова — Елеазар и Итамар. Наравно, увек се говори о двојици — Халеву и Исусу Навину — али су и два свештеника такође ушла.

TAM1897 Q1 29.2(Глас) Можда нису имали двадесет година.

TAM1897 Q1 29.3Да; имали су тридесет година; јер су били помазани за свештеничку службу. Тако је, дакле, при Великом разочарању, адвентистички народ стајао, као да је на Црвеном мору.

TAM1897 Q1 29.4Да су и даље веровали у Руку водиљу која је била с њима у њиховом претходном искуству, видели би спасење Божје. Да су сви који су уједињено радили на делу 1844. примили поруку трећег анђела и проповедали је у сили Светог Духа, Господ би моћно деловао уз њихове напоре. На свет би се излила поплава светлости. Пре много година становници земље би били упозорени, завршно дело би било довршено, и Христос би дошао на искупљење свога народа.

TAM1897 Q1 29.5Када?

TAM1897 Q1 29.6(Гласови) Пре много година.

TAM1897 Q1 29.7Где је, онда, тај народ био од разочарања?

TAM1897 Q1 29.8(Гласови) У пустињи.

TAM1897 Q1 29.9Као што је заиста било са Израиљем некада. Али зашто је Израиљ некада био држан у пустињи? — Због неверовања. Нису видели шта је Господ имао за њих. А разлог зашто нису видели је био зато што нису веровали Богу. Да су веровали Богу, видели би оно што нису видели. И то је проблем са овим народом овде. Нисмо поверовали у оно што је речено Израилу некада. То је речено и нама, као и њима. Исто оно јеванђеље проповеда се и нама, као што је проповедан и њима.

TAM1897 Q1 29.10Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас. Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше. Јер ми који веровасмо улазимо у покој.

TAM1897 Q1 29.11Дакле, оно што их је спречило да уђу у земљу је управо оно што нас спречава да уђемо у земљу. И, као што сам рекао синоћ, ми овде по праву немамо шта да тражимо, јер не бисмо смели да будемо у свету. Као што Израел није имао шта да тражи у пустињи четрдесет година, тако ни ми немамо више шта да тражимо овде у овој пустињи. Слушајте:—

TAM1897 Q1 29.12Није била воља Божја да Израел лута четрдесет година по пустињи; желео је да их одмах поведе у земљу Ханаанску и да их тамо утврди као свет и срећан народ. Али “нису могли ући због неверовања”. Због њиховог одступања и отпадништва погинули су у пустињи, а други су подигнути да уђу у обећану земљу. На сличан начин, није била воља Божја да долазак Христов буде толико одложен и да Његов народ остане толико година у овом свету греха и туге. Али неверовање их је одвојило од Бога. Пошто су одбили да обаве дело које им је Он одредио, подигнути су други да проповедају поруку. Из милости према свету, Исус одлаже свој долазак, да грешници добију прилику да чују упозорење и нађу у њему уточиште пре него што се Божји гнев излије.

TAM1897 Q1 29.13Није била воља Божја да долазак Христа буде тако дуго одложен и да Његов народ остане толико година у овом свету греха и туге. Ах, ми смо за то одговорни. Зар није тако? Где лежи одговорност? У чему смо криви? — Неверовање. Али шта је било у срцима Израиља што је изазвало њихово неверовање? — Египат, Египат, Египат. Шта је, дакле, било у срцима овог народа што је изазвало то неверовање и то одвраћање од Бога?—Египат, баш као што је Египат то икада чинио тамо. Духовно, оно што је Египат — свет, идолопоклонство, мрак, што је неверовање. Реч „неверовање“ све то изражава. Знате да је сама реч “Египат” симбол мрака.

TAM1897 Q1 29.14Погледајте поново овај одломак:

TAM1897 Q1 29.15Да су сви који су 1844. године заједнички радили на делу примили поруку трећег анђела и проповедали је у сили Духа Светога, Господ би моћно деловао уз њихове напоре.

TAM1897 Q1 29.16Како је Господ моћно деловао уз њихове напоре на почетку дела, шта је разлог недостатка? — Недостатак Светог Духа. Једини недостатак је сила Светог Духа. То је оно што нам даје силу и што чини моћна дела. То је Свети Дух; и да је он био примљен, “поплава светлости би се излио на свет”.

TAM1897 Q1 29.17Ово је наведено у Откривењу, осамнаестом поглављу: “видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове.” То је управо исто што је и овде назначено. Шта задржава тај поток светлости? Да ли та поплава светлости чека да се излије на свет још од тог времена?—Да. Шта га је задржавало после 1844. године?—Неверица. Шта га је задржало од тада? — Неверица. Зар онда није време да се ослободимо египатског ропства? О, само замислите! Порука би била проглашена у сили Духа Светога; Господ би моћно деловао уз њихове напоре; на свет би се излила поплава светлости; пре много година становници света би били упозорени, завршно дело би било довршено и Христос би дошао на искупљење свога народа! О, дакле, да не оклевамо више! Зашто да не будемо ослобођени од Египта и од свега што та реч подразумева — духовног Египта? Нека се даде Дух Свети и донесе ту моћну силу да делује за грешнике; да та поплава светлости осветли свет; да свет буде упозорен; да Христос дође; да будемо искупљени из овог света греха и туге.

TAM1897 Q1 30.1Сада видите стање до сада. Египатска тама и ропство су нас притискивали све ове године, са истом сигурношћу као што су притискивали Израел после преласка Црвеног мора и док су били у пустињи. И Бог је понудио да и овај народ нахрани хлебом с неба — хлебом који Он може одобрити, хлебом који им може дати, а који ће довести до таквог стања да их може благословити сваким духовним благословом. Али овде многи и даље говоре: О, душа наша мрзи овај лаки хлеб. Вратимо се у Египат где можемо да имамо лук, празилук и бели лук. Ако је то здравствена реформа, ја то не желим. Где смо били? Да ли ћемо дозволити Господу да нас храни? Да ли ћемо прихватити Божји јеловник? Или ћемо чезнути за празилуком, луком и белим луком и лонцима с месом египатским? То је питање.

TAM1897 Q1 30.2Сада сте се сложили да је то ситуација, да је египатско ропство узрок свега овога и да је неверовање узрок египатског ропства. Сложили сте се да сада не морамо, као што ни други нису морали, дуже да чекамо на ослобођење од египатског ропства. Сада ћемо тренутак проучити како ће то ослобођење бити; а кључ је у овим речима: “Овде … који држе заповести Божије и веру Исусову.”

TAM1897 Q1 30.3Окренимо се Божјим заповестима и погледајмо их тренутак у двадесетом поглављу Књиге Изласка. Ако је био потребан још неки доказ да смо још увек под утицајем египатског ропства, свакако је ова ствар круна свих доказа. Донедавно, ни ви ни ја нисмо видели ниједан примерак Десет заповести који су објавили Адвентисти седмог дана, а који је садржао свих десет заповести. Ја га нисам видео све до скоро. А ипак смо говорили о чувању заповести; проповедали смо другима о заповестима; указивали смо на то како је Рим променио заповести, изоставио четврту и поделио десету, док смо ми сами, из наших објављених копија заповести, или оних које смо купили, а које је неко други објавио, изостављали део заповести.

TAM1897 Q1 30.4Бог је проговорио свој закон са неба. Да ли је рекао више него што припада заповестима? Да ли је превише говорио? Да ли је рекао више него што је било потребно? — Не; јер је био савршен и није било ничега да се дода када је престао да говори. Дакле, пошто није било шта да се дода када је престао да говори, да ли је почео пре него што је морао? Пошто није било шта да се дода када је престао да говори, да ли постоји нешто пре него што је почео да говори директно нама за наше добро? Другим речима, да ли је изговорио реч више или реч мање? — Не! не! не!

TAM1897 Q1 30.5Да видимо, дакле, шта је рекао. Ево: “Тада рече Бог све ове речи говорећи: ... Немој имати других богова уза ме.” Да ли он тамо почиње? Да ли почиње да говори са: “Немој имати других богова уза ме”?—Не. Да ли сте ви почели тамо? Знате да јесте. Па, ако Бог није почео од тога, а ви и ја почињемо од тога, зар не изостављамо нешто што је он рекао, а што је такође суштинско за наше добро? Где је он почео? Прочитајте. “Тада рече Бог све ове речи говорећи: Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског. Немој имати других богова уза ме.”

TAM1897 Q1 30.6Зар не видите да смо изоставили управо оно што показује ослобођење од египатског ропства? И зашто смо то изоставили? О, зато што смо сматрали да нисмо ослобођени из Египта — и то је тачно. Сматрали смо да никада нисмо изашли из земље Египта — и због нашег неверовања то је тачно. Мислили смо: “Никада нисмо били у ропству ниједном човеку.” Али јесмо. Били смо у ропству самих себе, у моћи греха — у духовном Египту. Али вечерас постоји ослобођење од египатског ропства, и Бог позива вас и мене на то ослобођење од египатског ропства. И он говори мени и вама вечерас, гласом који грми као са Синаја, у коме је спасење Исуса Христа: “Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.” Хоћете ли изаћи? Хоћете ли признати да вас је он избавио из земље египатске? из дома ропског? Ако не, зашто не?

TAM1897 Q1 30.7Наши непријатељи нам то бацају у лице — “О, те заповести нису за мене. Ја никада нисам изашао из Египта.” Непријатељи Божјег закона, непријатељи Божјег спасења, бацају вам то у лице. Рекли су то мени — свима нама — да тај закон не обавезује никога осим Јевреја, јер нико никада није био ослобођен египатског ропства осим Јевреја. Они кажу: “О, немој ми то проповедати, мене никада нису извели из Египта.” То је, наравно, сасвим тачно; али то није у њихову част. Ти и ја треба да устанемо као они који су искупљени из египатског ропства и одговоримо на то: “Хвала Господу, изведен сам из Египта!”; и: “Мој сироти, бедни брате, ако не будеш избављен из Египта, пропашћеш у трулежи египатској.”

TAM1897 Q1 30.8Наравно да нико не може да се придржава тог закона док је у Египту. Они то нису могли. Бог их је избавио из Египта да би могли да се придржавају закона. Бити у Египту значи бити у греху, и нико не може да се придржава Божјег закона у греху; јер је сам грех преступање закона. Наравно да не можете да се придржавате заповести док сте у Египту. Не можете; ни ја не могу. Али нека нас Господ ослободи, и онда можемо да се придржавамо заповести, а не пре тога. Господ је то добро знао; зато, када је хтео да Фараон пусти децу Израиљеву, рекао је: “Пусти народ мој, да ми послужи.” Наравно да нису могли да служе Богу у Египту. Он је желео да буду ослобођени, не само телесно, већ и духовно. А затим, када им је дао свој закон да га се придржавају, прва ствар коју им говори јесте: “Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског”, како би га могли чувати.

TAM1897 Q1 31.1Какав је то уопште закон? — Духовни закон. “знамо да је закон духован.” Који је то, онда, Египат у првом стиху закона? — То је духовни Египат. “да је закон духован.” Египат, онда, који је поменут у закону је духовни Египат, и то значи за вас и мене ослобођење од духовног Египта, што је ослобођење од ропства греха.

TAM1897 Q1 31.2С. Х. Лејн.—Мислите ли да су они неко време били духовно ван Египта?

TAM1897 Q1 31.3Тешко је рећи. Мојсије је, наравно, увек био; Халев је увек био; Исус Навин је увек био.

TAM1897 Q1 31.4Е. Џ. Вагонер.—Седамдесет старешина је видело Бога.

TAM1897 Q1 31.5Да; они су видели Бога. Међутим, тешко је рећи да ли су људи били духовно ван Египта. Мојсије је увек био. Чак и док је био у физичком Египту, он је духовно био ван њега. Халев и Исус Навин су увек били духовно ван Египта. У тријумфалној песми на Црвеном мору, цела заједница, мислим, била је духовно ван Египта, да су се томе чврсто држали. Као што је Господ рекао: “О, да је мој народ послушао мој глас и ходио у мојим законима, онда бих брзо покорио њихове непријатеље под њима.” Али када је њихова вера стављена на испит, већ на самом првом кораку који су направили, када су били у Мари, где је била горка вода, одбацили су своју веру и пожелели да се врате у Египат. Када доживимо горко искуство, да ли ћемо то сматрати доказом да нас је Господ напустио? — Не; захвалимо Господу што је то горко искуство за наше добро, и што Бог може да претвори горко у слатко.

TAM1897 Q1 31.6(Глас) Извините, брате Џонс, али ево једног стиха — двадесет седмог стиха једанаестог поглавља Посланице Јеврејима — који показује да се Мојсије управо тамо, у Египту, одвратио од Египта.

TAM1897 Q1 31.7Наравно. Тако да је, иако је телесно био у Египту, духовно био ван Египта.

TAM1897 Q1 31.8Е. Џ. Вагонер.—које искупи Господ … доћи ће у Сион певајући.

TAM1897 Q1 31.9Да: и да су наставили да певају песму Мојсијеву, и у вери којом су је тада певали, наставили би да певају док не уђу у земљу. И то је оно што Бог жели да имамо на уму. Он жели да усмеримо наша срца ка тој доброј земљи; и онда, када наша срца буду тамо, жеља наших живота ће бити тамо. И онда Бог може ускоро испунити наше животе радошћу те благословене земље. А то је Бог с нама.

TAM1897 Q1 31.10Добро знате да је чак и сада, уместо да срце буде у оној земљи, оно овде, у овој земљи. За неке од наших људи, тражити од некога да се одвоји од ове земље делује као издаја. Тражити од некога да се одвоји од ове земље, да пређе у ону земљу и да остави службе и политику ове нације на миру, за њих је готово као наметање. Тај народ је у Египту, али их је Бог позвао да изађу из Египта, да усмере своја срца ка бољој земљи, да сву своју наклоност усмере тамо и да раде за ту земљу свим снагама свог бића; како би потоци радости и славе из те земље могли да потеку у њихова срца; како би сав свет и цео универзум могли да знају да је Бог заиста њихов Бог. Када се то уради, неће бити потребно много времена да се дело заврши и да Господ дође.

TAM1897 Q1 31.11Када су деца Израиљева била на Црвеном мору, моћ Божја тамо се пројавила и задивила народе, те када су шпијуни ушли у земљу, Рахав је рекла: “Страх и трепет од вас лежи на целој земљи, јер смо чули шта је Бог учинио за вас, и срца људи су се растопила.” То је истина. Још једна мисао о духовном Египту: Записано је о Исусу: “Из Мисира дозвах Сина свог.” Зашто је то записано о Исусу? Зашто је Исус отишао у Египат? Зашто је одведен у Египат? Могао је да побегне од покоља деце која су убијена у Витлејему тако што би се удаљио на кратко растојање од тог места и не би морао да иде ни приближно тако далеко као до Египта. Нису сва мала деца у Палестини убијена када је издат Херодов налог. То се односило само на Витлејем и његову околину и предграђа. Витлејем је био удаљен само шест миља од Јерусалима, а деца у Јерусалиму нису убијена; тако да је Господ могао да побегне да су га одвели десет или дванаест миља даље.

TAM1897 Q1 31.12Зашто је онда одведен у Египат? — О, да би се испунило написано: “Из Египта сам позвао Сина свога.” Он је био ми; и ти и ја. Он је био ми; и као што се Бог срео са својим народом у Египту и извео га, тако је и Спаситељ наш дошао тамо где смо ми, и био је као ми, и позван је из Египта, тиме показујући да свако ко хоће да буде као што је он, мора такође изаћи из Египта. Он је био Син Божји и био је позван из Египта, чиме показује да сви који хоће да буду синови Божји такође морају да изађу из Египта; јер је за све написано као и за њега: “Из Мисира дозвах Сина свог.” Да ли си ти син Божји? “Из Египта сам позвао сина свога.”

TAM1897 Q1 31.13Мало пре смо видели да морамо бити изведени из Египта да бисмо чували заповести Божије. Сада видимо да, да бисмо следили Исуса, морамо бити позвани из Египта. Поштовање заповести Божијих захтева да будемо изведени из Египта; вера у Исуса такође захтева да будемо изведени из Египта. И оба ова су изражена у Откривењу 14:12: “Овде … који држе заповести Божије и веру Исусову.”

TAM1897 Q1 32.1Тако видите да од почетка до краја постоји духовни Египат; и цео план спасења је једноставно ослобођење од египатског ропства силом Божијом; то је позив да се изађе из Египта у славну слободу синова Божијих. Хоћемо ли онда изаћи из Египта да бисмо заиста служили Господу? Хоћемо ли тако поступити да бисмо заиста чували заповести Божије и веру Исусову? Шта ћемо чинити? Да ли ћемо са ове Конференције отићи још увек у Египту? Да ли ћемо остати на овој Конференцији и остати у Египту? О, зар нећемо бити потпуно ослобођени из Египта и свега што та реч подразумева?

TAM1897 Q1 32.2Ослобођење је за нас бесплатно, оно нам је дато. О, нека се онда свако срце отвори, свака душа се окрене Богу и тражи Га исповедањем греха, да бисмо били ослобођени из таме; и тако, пре него што се Конференција заврши, будемо уведени у славну светлост и слободу синова Божијих; јер: “Из Мисира дозвах Сина свог.” На то Он чека. Хоћемо ли га натерати да чека? И када то дође, ова реч ће се испунити; порука трећег анђела биће проглашена у сили Духа Светога; Господ ће моћно деловати уз наше напоре; поплава светлости ће се излити на свет; ускоро ће становници света бити упозорени; завршно дело ће бити довршено; и Христос ће доћи на искупљење свога народа. О, мислим да смо ближе времену када ће нас Бог избавити него што смо икада сањали. Божје избављење је тако близу нама! Хоћемо ли ући у земљу? Израел није успео зато што нису веровали. Нису видели чудесне ствари у његовим обећањима. Та обећања су сада за нас. Она треба да буду подједнако стварна за тебе и мене као што су била за њега када их је дао Израелу, коме она нису била стварна.

TAM1897 Q1 32.3Знате да је написано:—

TAM1897 Q1 32.4И видех као стаклено море смешано с огњем, и оне што победише звер и икону њену, и жиг њен, и број имена њеног, где стоје на мору стакленом и имају гусле Божије; и певаху песму Мојсија, слуге Божијег.

TAM1897 Q1 32.5Ах, али песма Мојсијева, слуге Божијег, била је песма ослобођења од египатског ропства; а они који победе звер и име њено и икону њезину и број имена њеног — од чега су они ослобођени? — Они су ослобођени од египатског ропства, онако сигурно као и Мојсије. И они певају песму Мојсијеву, јер су и они, такође, ослобођени од египатског ропства. Библија је пуна тога. Духовно смо били у Египту, и, о, нека нас Бог избави из њега. Тада ћемо певати ову песму Господу:—

TAM1897 Q1 32.6Певаћу Господу, јер је славно победио: коња и јахача његовог бацио је у море. Господ је моја снага и песма, и постао је моје спасење: Он је мој Бог, и ја ћу Му припремити обиталиште. (дослован превод KJV)

TAM1897 Q1 32.7Хоћете ли? Хоћете ли? Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

TAM1897 Q1 32.8Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити, И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.

TAM1897 Q1 32.9Али: “Из Мисира дозвах Сина свог.”

TAM1897 Q1 32.10[Он је] Бога оца мог, и узвишаваћу Га. Господ је велик ратник; име му је Господ. Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору. Бездани их покрише; падоше у дубину као камен. Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља. И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу. Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора. Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја. Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води. Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса? Ти пружи десницу своју, и прождре их земља. Водиш милошћу својом народ, који си искупио.

TAM1897 Q1 32.11Тако пише: “Водиш … народ, који си искупио.” Да ли те је он искупио? Искупљен од чега? — Искупљен од греха. А грех је духовни Египат.

TAM1897 Q1 32.12водиш крепошћу својом у стан светости своје. [Нека буде.] Чуће народи, и задрхтаће.

TAM1897 Q1 32.13Дошло је време да се пева песма Мојсијева. Хоћемо ли је отпевати? Али је нећемо отпевати у Египту. Не можете је отпевати ако сте у Египту, јер ни они нису могли да је отпевају док нису изашли из Египта.

TAM1897 Q1 32.14Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској. Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској. Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио. Одвешћеш их.

TAM1897 Q1 32.15Кога ће Он увести? Шта ви кажете? Кога ће Господ увести у своје обиталиште? Вас? Јесте ли изашли из Египта? “Из Мисира дозвах Сина свог.” Ти ћеш их “посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе.” Тада ћемо пребивати тамо са Господом, и тако ћемо заувек бити са Господом.

TAM1897 Q1 33.1у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле. Господ ће царовати довека. Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора. И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама. И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.

TAM1897 Q1 33.2“Из Египта сам вас позвао”, каже Господ, и из Египта смо дошли. Сада он каже: Ја сам ваш Бог, и ви сте мој народ. “Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског”; и: “Из Мисира дозвах Сина свог.” И то је оно што данас значи када се каже: Ево их, ево их “ЕВО ОНИХ који чувају заповести Божје и веру Исусову.”

TAM1897 Q1 33.3Заједница пева:—