Египат и Израел

TAM1897 Q1 20.8Проповед одржана у четвртак увече, 4. марта 1897. Штампано у Билтену Генералне конференције, први квартал, 1897, том 2, бр. 1, стр. 20-26.

TAM1897 Q1 20.9Наша прва лекција нам је дала порекло државе; оснивање прве у историји. Наша друга лекција нам је дала први пример одвајања цркве и државе у историји. У то рано време Господ је јасно показао колико потпуно одвајање цркве и државе треба да буде. Вечерас ћемо пратити оба ова, све док се поново не сретну, у истој земљи.

TAM1897 Q1 20.10Нимрод је био син Куша; Куш је насељавао Етиопију; Куш је био син Хама; а Египат је био земља Хама. Тако порекло Нимрода директно водимо од Египта; и његов пример такође можемо пратити до Египта. Иако је Нимрод био први човек који је носио краљевску круну, први који је носио титулу и тврдио краљевску власт, ипак је у Египту тај пример Нимрода у свим својим фазама био најпотпуније праћен и најцеловитије успостављен.

TAM1897 Q1 20.11У Египту није било краља све до времена Нимрода; не пре него што је он отео место и власт краља. Јер, сећате се, када је Нимрод то учинио, било је то против Бога, против народне представе о Богу и против њиховог знања о Њему. У то време народ је знао да Нимрод тиме заузима место Божје; а његово име указује на ставове који су тада били распрострањени у вези са тим поступком. У Египту је праћен исти поступак. Египатски записи потврђују да су први владари Египта били богови, затим полубогови, односно полубожанства; после њих су били сами краљеви, који су били људи.

TAM1897 Q1 20.12Тако видите да је у тој земљи поступак био идентичан оном у Шинару. У Египту је краљ намерно и отворено, са своје стране, заузимао место бога међу народом. Народ га је тако и доживљавао. Сунце је било бог; египатски краљ је био син сунца. Он је био Бог за народ. Народ је живео његовим дахом. Он је био њихов дах живота. Дух су црпели из њега. За њих је он био “давалац живота, сличан вечном сунцу”. (Види “Царства Библије”, поглавље 7, пар. 27, 38, 43, 44, 49, 64, 71–83, 96, 102; поглавље 14, пар. 15, 16.) Тако је у Египту краљ био не само представник, намесник бога; он је био утелотворење Бога. Живот Божји становао је у краљу и преко краља долазио до народа. Тако је краљ био живот народу, јер је у њему био представљен велики свепрожимајући бог, сунце. Није било атрибута Бога који краљ није представљао народу. Такав је био систем краљевске власти и управе у древном Египту.

TAM1897 Q1 21.1Сада се вратимо у Халдеју када је Бог одвојио цркву од државе, као што читамо у претходној лекцији, када је рекао Авраму: “Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.” И имајте на уму да Господ није показао Авраму ту земљу све док се он није раздвојио од свог последњег сродника. Авраам се прво раздвојио од своје земље; друго, од очеве куће; и треће, од свог сродства. Господ је показао Аврааму ту земљу тек након што је Лот отишао у долину Содома. Постанак 13:14, 15. Када је Божји позив упућен Авраму, и он се одвојио од своје земље — срцем, душом и свиме — и од очеве куће и свих својих сродника, и стајао тамо где је Господ хтео да он стоји, тада му је Господ рекао: “Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад. Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века.” Даћу је у вечно власништво.

TAM1897 Q1 21.2Сада вас питам, када је Бог рекао Авраму да подигне очи и погледа, да ли је Авраам видео више него што би видео да је подигао очи без Божјег наређења?

TAM1897 Q1 21.3(Скупштина) Да.

TAM1897 Q1 21.4Он је, дакле, видео нешто што не би могао да види да му Бог није рекао да погледа. И када му је Бог рекао да подигне очи и погледа, оно што је видео била је земља коју му је Бог обећао. У то време Бог му је показао обећану земљу, и то је била земља у коју га је Господ позвао. Није му је дао у то време, “ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега.” И он је заувек гледао у ту небеску земљу; земљу која има град са темељима, чији је градитељ и творач Бог. Ту је било “обећање … да буде наследник свету”; и Авраам га је примио “кроз праведност вере.” Онда, када је Бог рекао Аврааму да погледа на њу, и да ће му је дати и семену његовом у вечно власништво, шта је он видео? Свет?

TAM1897 Q1 21.5(Гласови) Он је видео свет који долази.

TAM1897 Q1 21.6И то је земља која му је од тада припадала. “А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.” И то је ваша земља, и моја. О, да само помислимо колико уских, колико потпуно недостојних идеја мора да има онај ко је задовољан било којом другом земљом, или ко има склоност ка било којој другој земљи, или ко има икакву наклоност према било којој другој земљи. Како може неко да чини тако нешто, када му је поглед упрт у ту земљу коју му је Бог показао и у коју га позива!

TAM1897 Q1 21.7Авраам је умро. Исак је живео и умро. Јаков и његова породица су одведени у Египат, као што је Господ рекао Аврааму: “да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој”, а то је био Египат. Сада пажљиво размислите. Не заборавите овај израз који нам Господ даје у вези са Египтом, јер ће бити од користи у наредним лекцијама. Земља у којој је требало да буду странци и служе Господу била је Египат. Живели су тамо стотинама година — у земљи која није била њихова. И запамтите да је то био Египат који смо описали, у којем је краљ био на месту Бога и био је Бог за народ.

TAM1897 Q1 21.8Погледајмо још тренутак ову цркву и видимо шта је Господ радио с њом. Пред нама вечерас је мапа која нам показује ту земљу. Ево Халдеје, одакле је Аврам позван; он је отишао овде у Месопотамију, у Харан, где је умро његов отац. Тамо је био одвојен од очеве куће, а затим је дошао у земљу у којој се раздвојио од Лота.

TAM1897 Q1 21.9Док је Аврам био у овој земљи, стварала се историја: народи Истока су освајали ка западу, чак до граница Египта. Али до времена када је Израел отишао у Египат, или мало пре тога, Египатско царство се простирало по целој овој источној земљи. Простирало се по целом Египту, низ до Етиопије, обухватајући целу јужну и западну границу Мале Азије све до Арменије, Асирије и Шинара; тако да је Египатско царство обухватало цео источни регион, тада познати свет. Египатско царство, у своје време, било је универзално као што је Римско било у своје време, или било који од других народа који су уследили.

TAM1897 Q1 21.10Док је историја настајала на Истоку, а краљеви тих земаља освајали су западне крајеве све до граница Египта, Бог је поставио своју цркву у земљи Ханаанској да одржи у животу знање о истинитом Богу међу народима који су тамо пролазили и долазили. И када се египатско краљевство проширило по целој овој земљи, а престоница светске империје постала је сама престоница Египта, Бог је довео свој народ у Египат, како би се амбасадори и управници свих народа, који су пролазили из свих тих земаља до главе своје власти, која је била Египат, сусрели са народом Божијим.

TAM1897 Q1 21.11У Египту је Господ поставио свој народ у Гесем, на путу између тих незнабожачких народа и престонице Египта, тако да би народ, њихови амбасадори и управници, пролазећи кроз Гесем, земљу у којој је живео Божји народ, обратили пажњу на истинитог Бога.

TAM1897 Q1 22.1У Египту је и Јосиф био уз престо, тако да су амбасадори који су долазили у Египат морали да се сретну са Јосифом, који би им пренео познање истинитог Бога. Након Јосифове смрти, знање о Јосифу и његов утицај остали су у египатској престоници све до Мојсија. Онда је Мојсије био у дворцу и уз престо. Не само уз престо као што је био Јосиф; већ је Мојсије стајао на првом степену престола, јер је био син фараонове кћери. Фараонова кћи била је фараонова супруга; и Мојсије, као син фараонове кћери, био је двоструко легитимни наследник престола. Да фараонова супруга није била његова кћи, њен усвојени прворођени син би био наследник престола. С друге стране, да је фараон имао другу жену и да није имао друге деце, његова кћи би била наследница престола. Али када је фараонова кћи била фараонова супруга, тада је њен усвојени син био двоструко наследник престола. Није било никакве расправе о његовом праву наслеђа на престо Египта, који је тада био престо света.

TAM1897 Q1 22.2У то време фараон Египта је имао око осамдесет година, тако да је био мали размак између Мојсија и његовог двоструко легитимног места на престолу и поседовања целе моћи египатског царства које је обухватало свет. И у то време такође приближило се време обећања за које се Бог заклео Авраму, и Мојсије је у то веровао, и због тога је свесно и потпуно одбацио престо и сву моћ и славу Египта — он “не хтеде да се назива син кћери Фараонове”.

TAM1897 Q1 22.3Мојсије је веровао да се приближило време обећања за које се Бог заклео Авраму. И, узгред, боље би било да се одлучимо да ли у то верујемо; јер ако смо сигурни да верујемо, у Мојсијевој вери у то угледаћемо много више. Погледајте Дела апостолска 7:17:—

TAM1897 Q1 22.4И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру.

TAM1897 Q1 22.5У време када је Мојсије рођен, фараон је помислио да уништи народ, да се не би умножио и ојачао до те мере да би могао да изађе из земље. Поента је у томе што Египат није имао само Јевреје као стране људе, већ је имао мноштво страних људи — заробљеника који су доведени из других земаља у Египат. Тако је у то време око једне трећине становништва Египта било страних људи. Хебрејска реч која означава умножавање народа значи да су они “врвели” као пчеле или рибе. Када је фараон видео да се народ толико обилно умножава, а земља је поред тога била препуна странаца, уплашио се да ће они у устанку заузети земљу и напустити је.

TAM1897 Q1 22.6Још једна ствар која је довела до тога била је то што је, док је Израел био у Египту и док је египатско царство обухватало цео Исток, постојао одлучан покушај државне власти да натера цело царство да обожава само сунце. Различити облици обожавања сунца проширили су се по том царству, али је сва власт царства покушала да укине све облике обожавања сунца осим голе сунчеве плоче на небу или слике сунчеве плоче пред њима. Наравно, Израелци нису послушали тај едикт. Нису хтели да обожавају сунце. Они су се држали Божије истине, и њихово такво поступање било је једна ставка која је и даље била пред умом овог краља. Био је то други краљ који је покушао да наметне обожавање сунца; али када је овај краљ дошао на власт, та мисао му је била у уму и била је основа на основу које је могао закључити да ће овај народ, ако добије прилику, предводити у напуштању земље.

TAM1897 Q1 22.7О том времену запис не каже само да “народ порасте и умножи се”, већ и да “се приближило време обећања за које се Бог заклео Авраму”. За које се обећање Бог заклео Авраму? Шта је било Божије обећање Авраму? — Да му да земљу коју је видео. Која је то била земља?

TAM1897 Q1 22.8(Гласови) Свет.

TAM1897 Q1 22.9Који свет?

TAM1897 Q1 22.10Свет који долази.

TAM1897 Q1 22.11То су Стефанове речи: “Приближило се време обећања, за које се Бог заклео Аврааму.” Да ли јесте? Верујете ли у то? Верујете ли да се приближило време да Бог даде ту земљу Авраму коју му је показао? Пише: “Авраму.” И други ће бити тамо, али било је Авраму. Не неком другом без Аврама; већ Авраму и његовом семену. “не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос.”

TAM1897 Q1 22.12Да ли је, дакле, било близу време обећања, када ће Бог дати Авраму и Христу ону земљу коју је показао Авраму? Не питам да ли сте раније размишљали о овоме или не. Питам да ли верујете у оно што је речено. Нећу да покушам да то објасним. То не треба објашњавати када једном поверујемо, јер је речено. Знате довољно добро и без позивања на стихове, из вашег познавања Библије, да је Бог сваки пут дао ово обећање Авраму и његовом семену. Никада семену без Аврама. Никада Авраму без семена,—и “не семенима”, већ твом семену. Онда, када се време обећања приближило да то да Авраму, коме је још дошло?—Христу. Како је то требало да дође Авраму?—Кроз Христа.

TAM1897 Q1 22.13С. Х. Лејн.—Када је обећање поновљено Исаку и Јакову, зар речи нису биле исте?

TAM1897 Q1 22.14Да. Увек је било исто.

TAM1897 Q1 22.15С. Х. Лејн.—Онда би се поставило питање: да ли је Авраам морао да буде тамо да би испунио Стефанову изјаву?

TAM1897 Q1 23.1Да, јер се цело време каже: “теби и семену твом”. Али уследиће други стихови који ће то потврдити.

TAM1897 Q1 23.2Само реч сада. Јаков је умро у Египту, и пренет је у земљу, и тамо је сахрањен. Јосиф је умро у Египту, али је рекао: “Не сахраните ме; чак ни тамо у земљи.” Јосиф није хтео да га пренесу у Палестину, где је Јаков пренет и тамо сахрањен. Јосиф је рекао: “Бог ће вас посетити. Чувајте моје тело, и када вас Бог посети, изнесите ме са собом. Изнесите моје кости са собом.” И они су то учинили. И када стигну у земљу, која је то земља била на коју је Бог мислио у обећању Авраму?

TAM1897 Q1 23.3(Скупштина) Свет који долази.

TAM1897 Q1 23.4Зар не видите да Јосиф никада није очекивао да буде сахрањен у овом свету?

TAM1897 Q1 23.5Погледајте ово другачије. Писмо каже: “Приближило се време обећања, за које се Бог заклео Аврааму.” Бог се заклео да ће Аврааму дати земљу коју му је показао, у вечно власништво. Али Авраам је сада био мртав, и то већ стотинама година. Како је, дакле, Бог могао дати земљу Аврааму када је он био мртав? Јасно је да није могао. Онда, пошто се Бог заклео да ће дати земљу Авраму; пошто је време које је Бог заклео Авраму сада било близу; и пошто је Авраам сада био мртав, извесно је да му земља није могла бити дата док је био мртав; и подједнако је извесно да је било близу време када ће Авраам бити васкрснут из мртвих, да би му Бог могао дати земљу за коју се заклео да ће му је дати као вечно власништво. Из овога, дакле, зар не видите зашто Јосиф није дозволио да буде сахрањен — чак ни у земљи Ханаанској, као што је било са Јаковом? Истина је да је Јосиф веровао да се приближило време за које се Бог заклео Авраму да ће му дати ту земљу, и Јосиф је очекивао да ће заједно са Аврамом ући у то наслеђе.

TAM1897 Q1 23.6(Глас) Зар то обећање није оно које је Бог дао Авраму, а на које се указује у петнаестом поглављу Постања?

TAM1897 Q1 23.7Да, управо то, хвала Господу. И тако, Јосиф умре, и би балсамован у Египту, и положен у ковчег, и када је Израел изашао из Египта, Јосифове кости су ношене са њима четрдесет година у пустињи; и читаво то време Јосифов леш био је са њима, пред њиховим очима, дан за даном, и био је прекор њиховој неверици.

TAM1897 Q1 23.8Многи људи, установио сам, читајући тај стих из Стефановог говора, тумаче га овако, онако и онако, уместо да верују у оно што пише, уместо да погледају у обећање које је Бог дао Авраму и за које му се заклео, да ће му дати земљу коју му је показао. Али сте се сложили да је земља коју је Бог показао Авраму била свет, и не овај свет, већ свет који долази? То је земља за коју се Бог заклео да ће му је дати; и то је земља коју је он ишчекивао. То је земља која је имала град који је он ишчекивао, чији је градитељ и творач Бог. И није ни помишљао на прилику да се врати у другу земљу, из које је изишао.

TAM1897 Q1 23.9Цело време је Божја заклетва била да ту земљу да Авраму и његовом семену. Не додајте му “семена”, када је Бог то уклонио; не додајте му множину када ју је Бог одстранио. “не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос.” Било их је много, то је истина. Из Египта је изашло три милиона, али то нису они о којима је Бог говорио када је рекао: “теби и семену твом”, што је “као од једног” и “који је Христос”. Видите ли то? Не дозволите да вам мноштво Израила уђе у ум када читате речи: “теби и семену твом.” Када Бог уклони множину, ми је уопште не смемо вратити. Не смемо га стављати ни у својим мислима. Ко је био семе? — Христос. Када каже: “теби и семену твом”, ви и ја то не смемо читати на други начин осим као: теби и Христу ћу то дати, у вечно власништво. Не смемо ту стављати никога другог осим Христа, осим кроз Христа. Теби и Христу ћу то дати.

TAM1897 Q1 23.10Стефан каже да се “приближило време обећања за које се Бог заклео Авраму”. Стефан је то узео из Библије. Желим да видите да то није била посебна инспирација Светог Духа дата Стефану баш тада, већ је све било раније у Библији, а Свети Дух је то дао овима преко Стефана, подсетивши га на ствари које је раније прочитао у Библији. Молим вас, отворите шесто поглавље Књиге Изласка. Ово је тако јасно у Писму да нема могућности да се то објасни на други начин. Ово је време ослобођења Израила, и Господ ће то учинити. Излазак 6:1-5:—

TAM1897 Q1 23.11А Господ рече Мојсију: Сад ћеш видети шта ћу учинити Фараону; јер под руком крепком пустиће их, и истераће их из земље своје под руком крепком. Још говори Бог Мојсију и рече му: Ја сам Господ. И јавио сам се Авраму, Исаку и Јакову именом Бог Свемогући, а именом својим, Господ, не бих им познат. И учиних завет свој с њима да ћу им дати земљу хананску, земљу у којој беху дошљаци, у којој живљаху као странци. И чух уздисање синова Израиљевих, које Мисирци држе у ропству, и опоменух се завета свог.

TAM1897 Q1 23.12Који је био његов савез? — Да им да земљу. Шта је земља представљала? Шта је она била? — Земља, свет, који је Господ показао Авраму и заклео се да ће му га дати у вечно власништво.

TAM1897 Q1 24.1(Гласови) Свет који долази.

TAM1897 Q1 24.2Сада он каже: “опоменух се завета свог.” Шта је то значило? “Сетио сам се завета свог.” Да ли га је био заборавио? — Не; већ да је сада дошло време да испуни оно што је обећао. Сећате се да у осамнаестом поглављу Откривења пише:—

TAM1897 Q1 24.3И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена. Јер греси њени допреше тја до неба, и Бог се опомену неправде њене. Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по делима њеним: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пут онолико. Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети. Зато ће у један дан доћи зла њена: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.

TAM1897 Q1 24.4Када се Бог сетио њених безакоња, дошло је време када ће бити суђено. Када се сетио свог завета, какво је време дошло?—Дошло је време да се испуни заклетва. Али шта је био завет са Аврамом, Исаком и Јаковом?—Био је да им се да та земља у вечно власништво, и да се да њима и њиховом семену. Ко је било семе?—Христос.

TAM1897 Q1 24.5Зато кажи синовима Израиљевим: Ја сам Господ, и извешћу вас испод бремена мисирских, и опростићу вас ропства њиховог, и избавићу вас мишицом подигнутом и судовима великим. И узећу вас да ми будете народ, и ја ћу вам бити Бог, те ћете познати да сам ја Господ Бог ваш, који вас изводим испод бремена мисирских.

TAM1897 Q1 24.6Да је Израел у то поверовао, да ли би икада морао да уђе у тај споразум на Синају? Пре него што је уопште кренуо с њима из Египта, рекао је: “Ја ћу бити ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. Сазнаћете да сам ја Господ.”

TAM1897 Q1 24.7Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Авраму, Исаку и Јакову; и даћу вам је у наследство, ја Господ.

TAM1897 Q1 24.8“Приближило се време обећања, за које се Бог заклео Аврааму.” Увешћу те у земљу за коју се заклињем да ћу ти је дати. Шта је онда то обећање? У коју је земљу Бог хтео да уведе Израел? Која је земља била за њих? — Свет који долази. Сада немојте покушавати да све ово објасните. Немам објашњење за то. Ево шта реч каже, и ја у то верујем. То не треба објашњавати. Треба само веровати. Не, немојте покушавати да то објасните ни самима себи. Ако вам је то ново, ако сте имали друге идеје о томе, немојте покушавати да их ускладите са овим. Ослободите се свега тога и видите шта ово каже.

TAM1897 Q1 24.9Опет питам. Која је то земља за коју се Бог заклео да ће је дати Авраму, Исаку и Јакову?

TAM1897 Q1 24.10(Скупштина) Свет који долази.

TAM1897 Q1 24.11Да ли ћете се тога држати? Пре неког времена сте се сложили да је то тачно. Да не одступамо од тога сада, ради наших душа.

TAM1897 Q1 24.12(Глас) Да ли би им дошло искупљење?

TAM1897 Q1 24.13Да; искупљење би дошло њима. Искупљење би дошло свету. Све би то дошло. Али би дошло на другачији начин него што је дошло. Свет би имао другачије искуство него што је имао. Грешимо када погледамо искуство које су они имали и помислимо да је то оно на шта их је Бог позвао. Имали су то ужасно искуство зато што нису поверовали у оно на шта их је Бог позвао. И, браћо, ако ви и ја данас гледамо на ове ствари које су тада биле постављене пред Израиљем, онако како су их они гледали, учинићемо сада исто што је Израиљ тада учинио. Израел тада није видео шта је Бог за њих имао, и зато нису добили оно што је он за њих имао. Сада, ако ви и ја у тим стварима не видимо више него што је Израел видео, нећемо добити више него што је Израел добио. Онако сигурно као што гледамо на ове ствари као што је Израел тада гледао, учинићемо данас исто што је Израел тада учинио.

TAM1897 Q1 24.14Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше. Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.

TAM1897 Q1 24.15Да ли ће нам ово сада користити ако се помеша са вером у нама који слушамо? Боже сачувај да се искуство Израиљево понови у нама. Ово је стављено пред нас да бисмо се спасли.

TAM1897 Q1 24.16Да видимо шта они нису видели због свог неверја у Бога. Да видимо шта је Бог имао за њих и приступимо томе, уместо да гледамо ствари онако како су они гледали и да то, као ни они, не добијемо.

TAM1897 Q1 24.17Отворите петнаесто поглавље Књиге Изласка и тамо ћете то јасно наћи. Када је Израел изашао из Египта и прешао Црвено море, у тринаестом стиху налазе се ове речи:—

TAM1897 Q1 24.18Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје.

TAM1897 Q1 24.19Ово поглавље је песма Мојсијева. Они који стоје на гори Сион и који су победили звер и његову икону и број његовог имена, певају песму Мојсијеву. Не песму по узору на ту песму. Не песму која је само слична. Већ они певају песму Мојсијеву. То петнаесто поглавље Изласка јесте наша песма.

TAM1897 Q1 24.20Куда их је Бог намеравао да одведе? — У своје “свето обиталиште”. Где се налазило то свето обиталиште?

TAM1897 Q1 24.21(Скупштина) “град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.”

TAM1897 Q1 24.22Још. “Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској.”

TAM1897 Q1 24.23Е. Џ. Вагонер.— Заиста јесте.

TAM1897 Q1 24.24Наравно да јесте. Када су стигли до те границе, кнезови Едома су се задивили. “јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској.” Шта је требало да буде са становницима?

TAM1897 Q1 25.1(Гласови) Требало је да се растопе.

TAM1897 Q1 25.2Е. Џ. Вагонер.—Они су то већ учинили.

TAM1897 Q1 25.3Управо када су стигли тамо, Израел је упитао: “Да ли ћете нам дозволити да прођемо кроз вашу земљу?” Шта су рекли? — “Не, господине.” Није им било дозвољено да ступе на њихову земљу. Али да су кренули право од Црвеног мора до граница Едома, цео Едом би стајао задивљен док не би прошли. О, Израел ни до данас није схватио шта је Израел тада пропустио. Браћо, када сазнамо шта је Израел тамо пропустио, то ће нам дати инспирацију која ће донети Божију силу, и ми ћемо у то поверовати.

TAM1897 Q1 25.4Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио.

TAM1897 Q1 25.5Шта ће он да уради са њима? “Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог.” Чије наслеђе? — Господње. Али “Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина, ког постави наследника свему.” Ко је водио Израел?—Бог. У шта?—“У твоје наслеђе;” не наше—твоје. “А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.” “Твоје наслеђе, Господе.” То није све. “Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе.” То није све. “у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.” Које је то светилиште које су Господње руке утврдиле?

TAM1897 Q1 25.6(Гласови) Истинско светилиште.

TAM1897 Q1 25.7Наравно да јесте. “А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима; који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.” То је сажетак наше вечерашње беседе, зар не? То је било место куда је Бог хтео да поведе Израел. Али они нису видели. Видите ли? То је место куда Он жели да нас поведе.

TAM1897 Q1 25.8Видите ли да је то оно место куда је Бог тада желео да поведе Израел? Ако видите, онда ћете бити спремни да одете на место које је Израел пропустио. Али ако мислите да је то био неко земаљско светилиште које је човек подигао, то је све што је Израел видео, и то је све што ћете и ви видети. И Израел није ушао у земљу, и ви нећете. Морамо видети више него што је Израел видео, или никада нећемо стићи даље од тога где је Израел стигао. Али зашто Израел није видео више него што је видео?—Нису поверовали. Али ти и ја морамо сада да поверујемо ономе у шта Израел тада није поверовао, иначе никада нећемо примити оно што је Израел пропустио. Али ако поверујемо ономе у шта Израел није поверовао, онда ћемо бити уведени у наслеђе у које Израел није уведен, у скинију у коју Израел није ушао, у свето обиталиште Божје, у град који има темеље, чији је градитељ и творац Бог.

TAM1897 Q1 25.9Осамнаести стих: “Господ ће царовати довека.” Он жели да сам царује над њима; више не Фараон; више не Нимрод; више не идолопоклоници; више не побуњенички народ. Бог је желео да уведе Израел у благословену земљу и да влада над њима тамо заувек, али они то нису знали. О, шта су све пропустили јер нису поверовали Господу! О, шта смо све пропустили све ове године! јер, као што ћу вам читати сутра увече, већ бисмо одавно били тамо да смо само поверовали Господу. Бог тако каже, и тако је. Ми немамо шта да тражимо у овом шатору вечерас. По праву, овде нам уопште није место, јер нам није место ни у свету. Међутим, пошто смо у свету, ово је место за нас. Али уопште не бисмо смели бити у свету. Већ бисмо одавно требали бити у Царству Божијем. То је чињеница, браћо. У Библији има више него што бисмо могли изнети за још један сат овде, само о тој једној мисли.

TAM1897 Q1 25.10Мојсије је у све то веровао. Веровао је да је време испуњења обећања близу. Али је ускоро требало да заузме престо Египта. Требало је да буде краљ. Требало је да влада; да има дужност вишу од градоначелника или писара било ког града. Требало је да влада не само краљевством, већ и царством; царством света, и то је било његово право. По двоструком праву припадало му је. Није морао да се кандидује за функцију. Требало је да му припадне, и није било никога ко би оспорио његово право. Био је то само један корак до престола; само док овај фараон не умре, а имао је скоро сто година. Тада би овај Мојсије постао краљ света, јер је Египатско царство било светског обима.

TAM1897 Q1 25.11Израел је тада такође пролазио кроз тешка времена. Био је угњетаван, прогоњен и приморан да ради у пећима за цигле. Мојсије је могао рећи: “Сада је наш народ угњетан; прогоњен је; трпи због свог Бога; али неће проћи много времена, јер је фараон скоро стогодишњи и не може дуго живети. Онда ћу увести реформу. Поправићу ову власт. Владаћу праведно. Не као ови зли фараони. Верујем у Бога. Хришћанин сам и управо због тога сам још подобнији да управљам, јер сам хришћанин.” И он не само да је могао да им скине терете, већ је могао и да их постави на дужности и да управља светом кроз Божји народ. Зар пут није био отворен? Био је то само корак до престола, и тај корак ће ускоро бити направљен. Али да видимо шта је тај хришћанин учинио у таквим околностима. Отворите једанаесто поглавље Посланице Јеврејима. Погледајте пажљиво, прочитајте га брижљиво и видећете шта пише. Двадесет четврти стих:—

TAM1897 Q1 26.1Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове.

TAM1897 Q1 26.2Шта је значило одбити да буде назван сином фараонове кћери? — Одбити да буде краљ. Пред њим је био престол. До њега је био само један корак. Али уместо да се попне тамо и заузме престо, он се повукао. Окренуо је леђа престолу Египта и свим благима и задовољствима Египта, и окренуо лице ка другој земљи; јер је дошло време када ће Бог позвати свој народ из те земље у ову другу земљу. Мојсије је веровао у Исуса Христа, и стога је веровао у раздвајање цркве и државе. Стога се одвојио од државе и стајао је свим срцем уз цркву. Бог га је позвао да изађе из те земље, као што је најпре позвао оца његовог, Аврама, из његове земље. Али то није све. Слушајте: “И воље страдати с народом Божијим, неголи имати привремену сладост Египта?” (Џонсов цитат, дослован превод)

TAM1897 Q1 26.3(Скупштина) Грех.

TAM1897 Q1 26.4Грех? Био је наследник престола. Шта би, онда, за њега значило да свој ум усмери на престо Египта, на моћ и задовољства овог света и на владе овог света? Шта је било?—Грех. Да ли то пише?

TAM1897 Q1 26.5(Гласови) Да.

TAM1897 Q1 26.6Верујете ли у то?

TAM1897 Q1 26.7(Гласови) Да.

TAM1897 Q1 26.8Да ли је то тада био грех за Израел?

TAM1897 Q1 26.9(Гласови) Да.

TAM1897 Q1 26.10Шта је то сада?

TAM1897 Q1 26.11(Гласови) Грех.

TAM1897 Q1 26.12Браћо, постоје неке ствари у Библији о којима бисмо требали да размислимо. “и воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха.” Али не заборавите да су задовољства о којима је овде реч — задовољства греха — заправо задовољства Египта; задовољства владања Египтом, обављања дужности у земаљској власти, владања другим људима. Све то је требало да му припадне по праву легитимног порекла. Није морао да се кандидује или да тражи гласове. Сасвим природно му је припадало. У запису стоји да би, да је он прихватио и уживао у свим тим задовољствима, уживао у задовољствима греха. Али он је то одбацио. Зашто? — “Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског.”

TAM1897 Q1 26.13Где је био Христос у односу на египатску власт и престо? Да ли је Христос био једно са Египтом? — Не. Да ли је Мојсије могао имати и Христа и египатски престо?

TAM1897 Q1 26.14(Гласови) Не.

TAM1897 Q1 26.15Али египатски престо му је припадао подједнако природно као што листови падају са дрвећа. Није морао да се бори за дужност. Нити чак да буде номинован.

TAM1897 Q1 26.16А. Ф. Баленџер.—Или да састави петицију.

TAM1897 Q1 26.17Не. Није морао ни да нађе заступника који би предао његову петицију председнику.

TAM1897 Q1 26.18Погледајте поново ситуацију. Био је Египат са својим престолом, својим задовољствима и благима, који су му припадали тако природно као што листови падају са дрвета, без икаквог личног напора с његове стране. Све што је требало да уради било је да седи са скрштеним рукама, док краљ не умре од старости, и онда би све било његово. Ипак, он би радије био са Христом и трпео Његову срамоту, него да буде тамо на египатском престолу. И имајте нарочито на уму да је, да би био са Христом, морао да окрене леђа престолу и свим благима и задовољствима Египта.

TAM1897 Q1 26.19Сада немојте рећи да сам то ја убацио, да сам то измислио. Обратите пажњу на оно што реч каже и видећете да је све тамо. Зар заиста није тамо?

TAM1897 Q1 26.20(Гласови) Да.

TAM1897 Q1 26.21Прочитајмо то још једном, и биће време да завршимо за вечерас; а сутра увече поново ћемо проучавати Израел:—

TAM1897 Q1 26.22Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове; и воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха: Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.

TAM1897 Q1 26.23“Време обећања се приближило, за које се Бог заклео Аврааму” да му да благословену награду. Мојсије је у то поверовао, одвојио се од државе, окренуо леђа престолу, изабравши срамоту Христову уместо све моћи, задовољства и славе Египта. И не заборављајте да је морао да окрене леђа свему томе, да би постао учесник у срамоти Христовој.