Наука о спасењу. – бр. 2

TAM1897 D 59.2Проповед одржана у недељу увече, 14. фебруара 1897. Штампано у Дневним билтенима Генералне конференције од 17. фебруара 1897, том 1, бр. 4, стр. 59-64 и од 18. фебруара 1897, том 1, бр. 5, стр. 65-66.

TAM1897 D 59.3Још једна или две речи објашњења пре него што вечерас започнемо проучавање: Нема сумње да су се многи питали да ли ће све што је речено претходне вечери издржати проверу. Издржаће. Нисам говорио насумично. Тачно је да нисам све разрадио у детаље, али ако будете размишљали о ономе што сам говорио када то прочитате у штампи, видећете да је истинито. Када сам рекао да је висибаба уравнотежена са земљом, а земља са висибабом, онда, ако метеор тежак неколико тона падне на земљу, зар гравитација није већа него раније? И зар то не би уништило уравнотеженост цвета са земљом? — Не; јер није само земља уравнотежена са тим цветом, већ цео универзум. Сећате ли се да је, при проучавању закона гравитације, научна тврдња: свака честица материје у универзуму привлачи се сваком другом честицом, тако да не само Земља, већ и универзум, бива уравнотежен према потребама цвећа; па пад метеорита не би повећао гравитацију универзума.

TAM1897 D 59.4Само неколико речи објашњења на почетку: Да сам на претходном часу говорио о теми “Наука у Библији” или “Наука и Библија”, детаљније бих објаснио шта је гравитација, а шта није, према научној идеји тог појма. Али нисам говорио о томе; све што сам те ноћи намеравао јесте да изнесем чињеницу открића закона гравитације и теорију тог закона. Постоје промене у схватањима од Њутновог доба у погледу теорије тог закона; али то не утиче на сам закон.

TAM1897 D 60.1У строгом смислу, гравитација уопште није закон, већ једноставно Божија сила. Заправо, не постоје “закони природе”. Закони природе су само навике Божје. Све што је закон гравитације, то је навика Божја; манифестација Божје моћи. Али пошто нисам расправљао о томе шта он заправо јесте, користио сам термине у уобичајеном смислу и само да бих га навео као оно чиме се одржава равнотежа универзума.

TAM1897 D 60.2Вечерас ћу прочитати још једну дефиницију науке. И она је преузета од једног од водећих признатих научника света: “Наука је најтачније знање које поседујемо о било којој теми.” Реч “наука” буквално значи знање. Дефиниција коју смо имали пре неколико вечери је тачна. Она је производ размишљања. Такође, може се дефинисати и као најтачније знање које имамо о тој теми.

TAM1897 D 60.3Сада се враћамо на две тачке које смо имали на претходном часу. Где се могло наћи најтачније знање о разлици у сјају звезда, хиљаду седам стотина година пре него што ју је наука открила? — У Библији. Па где се налазила права наука о тој теми? — У Библији. — Где се могло наћи најтачније знање о уравнотежености универзума две хиљаде пет стотина година пре него што је то откривено? — У Библији. Онда, која је била најнаучнија књига на свету на ту тему? — Библија. Имајте на уму и даље да не говорим о науци и Библији. Говорим о науци спасења. Иако се може помињати и друга наука, то је само у нераскидивој вези са овом главном науком. То је да бисмо ви и ја, на основу свих доказа које можемо прикупити у ова два сата проучавања, сазнали да је спасење наука, да је то највиша наука у универзуму, да је највреднија нашег проучавања и да поступамо научно када јој посвећујемо своје главно и свесрдно проучавање.

TAM1897 D 60.4Сада, Библија није трактат о било којој науци осим науке о спасењу. Она је систематски трактат о тој теми. Библија се позива на друге науке; али у Библији не постоје трактати о било којој другој науци. Друге науке се помињу, као оне које смо приметили у Првој посланици Коринћанима и у Књизи пророка Исаије; зашто се оне помињу на тим местима — да би се изнео научни став? — Не; већ да би нашем разумевању боље осветлиле науку о спасењу. Зашто је та астрономска истина унета у 1. Коринћанима 15:41? Која је сврха рећи: “јер се звезда од звезде разликује у слави?” Одмах затим се наставља: “Тако и васкрсење мртвих … сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили.” Као што се једна звезда разликује од друге по слави, тако је и са васкрсењем. Тако видите да је сврха позивања на ту научну чињеницу да илуструје једну тачку у науци спасења, да нам помогне да боље увидимо истину у науци спасења.

TAM1897 D 60.5Зашто је Исаија у своју беседу унео ту тврдњу о чињеници гравитације? Погледајмо мало даље у поглавље и видећемо. Прочитаћу тај стих, а затим још један на крају мисли коју он наставља. “Ко је измерио воду грстима својим?” “С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети. Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно?” Исаија 40:25, 26.

TAM1897 D 60.6Ниједан не умакне његовом запажању, и све је уравнотежено према потребама сваког малог цвета који расте на пољу. Али зашто нам на то скреће пажњу и уводи то у своју беседу на овом месту? — Не да би изнео научни факт; већ да би скренуо пажњу свих људи на науку спасења. Шта он из тога закључује? Треба да све ово узмемо у обзир и да размислимо шта је све то учинило? А затим даље читам: “Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?” Исаија 40:27.

TAM1897 D 60.7Када Бог толико брине о цвету који расте под нашим ногама, тај цвет није скривен ни заборављен; како онда можете рећи да сте скривени од Господа, да је ваша пресуда прошла поред Бога и да Он више не брине о вама? Тако видите да се у сваком случају научна истина уводи искључиво зато да би вама и мени илустровала науку спасења.

TAM1897 D 61.1Још једна мисао: када су ови писци ово схватили, то је било по откривењу. Наравно, они нису добили ове ствари из било каквог научног истраживања које је овај свет имао. Господ је откривао своју главну науку, науку спасења; и позвао је друге науке да то илуструју. Па која је од свих наука најважнија за Господа? — Спасење, свакако. Када је Господ користио друге науке само да илуструје ову, сасвим је јасно да он сматра ову науку важнијом од других.

TAM1897 D 61.2Међутим, то није све. Један човек поменут у Библији био је темељно упућен у универзалну науку — све природне науке овог света. Желим да видите да је постојао човек темељно упућен у науке које се данас толико цене у свету. И желим да видите шта он каже у светлу свега тога. Ево тог стиха:—

TAM1897 D 61.3И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као песак на брегу морском. Јер мудрост Соломунова беше већа од мудрости свих источних народа и од све мудрости мисирске. Мудрији беше од сваког човека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маолових; и разгласи се име његово по свим народима унаоколо. И изговори три хиљаде прича, и беше песама његових хиљаду и пет. Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама. 1. Цареви 4:29-33.

TAM1897 D 61.4Говорио је о дрвећу од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида. Како се то зове у науци? — Ботаника. Разумео је ботанику боље од било кога другог на свету.

TAM1897 D 61.5Говорио је и о зверима. Који би био научни термин да је данас убачен? — Зоологија. Соломон је разумео зоологију боље од било ког човека који данас живи на свету. Подучавао је; јер пише да је говорио о свему овоме. Подучавао је ове науке.

TAM1897 D 61.6“И о птицама.” Која је то наука? — Орнитологија. Дакле, Соломон је предавао науке: ботанику, зоологију и орнитологију.

TAM1897 D 61.7Шта даље? — “И о гмизавцима.” Која је то наука? — Ентомологија.

TAM1897 D 61.8“И о рибама.” Која је то наука? — Ихтиологија.

TAM1897 D 61.9Људи који читају овај одломак из Светог писма обично не сматрају Соломона универзалним научником. Али да је речено да је Соломон говорио о ботаници, зоологији, орнитологији, ентомологији и ихтиологији, били би спремни да кажу: “Какав је то диван човек био Соломон.” Али то онда не би било нимало чудесније него што јесте; јер одломак управо све то и каже.

TAM1897 D 61.10Читам ово да бисте видели да је Соломон знао нешто о науци, не само нешто о науци, већ више о свим тим наукама него што је ико икада знао о било којој од њих.

TAM1897 D 61.11Ипак, иако је он тако темељно разумео све ове науке и све их предавао, ево шта он каже: “Главно је свему што си чуо”; суштина свега што је речено јесте: “Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.”

TAM1897 D 61.12По његовој процени, шта је имало предност у односу на све остале науке заједно? — Спасење Божје.

TAM1897 D 61.13Анђели разумеју све науке, али сматрају да је спасење вредније за њихово проучавање од свих осталих наука заједно. И пророци су такође сматрали да је вредније; и користили су остале као средство да боље разумеју спасење. А ево и човека који је разумео остале науке, и он каже да наука о спасењу надмашује све остале. Сада желим да видите да и сам Бог, са своје стране, одвојен од свега овога, такође тако сматра.

TAM1897 D 61.14Погледајте: управо смо прочитали да је Соломон предавао све ове науке. Колико од тих учења имамо записано за наше проучавање? — Ниједно. Бог нам није пренео ниједан запис или извештај о Соломоновом учењу из ботанике. Није нам пренео, нити забележио, ниједну лекцију коју је Соломон икада држао из зоологије или иједне друге од ових наука. Али нам је, изнова и изнова, преносио лекције од Соломона, као и од свих осталих, о науци спасења. Онда, узимајући у обзир да анђели износе само мишљење анђела, пророци само мишљење пророка, а Соломон само мишљење универзалног научника; какво је Божје мишљење? — Оно је да је спасење вредније за вас и мене, и вредније за наше проучавање, од свих ових других наука, чије је познавање Он сам дао.

TAM1897 D 61.15Ова наука коју је Соломон разумео и предавао није била таква наука као што су науке Хакслија, Дарвина и других научника овог доба. Природним умом човек може да се бави природним наукама и да направи многа открића. И иако та открића нису увек тачна, ипак људи могу да открију неке ствари које су истините. Али то није био Соломонов пут. Бог је дао Соломону мудрост, тако да је све ово видео у светлости Божјој. О свему овоме говорио је мудрошћу Божјом. Тако, наука коју је Соломон предавао била је Божја наука. Ботаника коју је предавао била је истинска, божанска ботаника. Зоологија коју је предавао била је божанска зоологија. То су били Божји погледи, Божја истина, Божја наука у свему овоме. То није била наука лажно названа.

TAM1897 D 62.1Па добро, пошто је то била Божја наука, и сама по себи божанска, зашто нам Господ није све то дао? Зашто није дао свету Соломонов трактат о ботаници и о свим тим другим темама? — Постоји разлог за то; и он је у томе што то није оно што свету пре свега треба.

TAM1897 D 62.2Човек би могао да има све то, могао би да разуме све то, као што је Соломон разумео. Ипак, чему би му то служило, ако не би првенствено имао науку спасења? Соломон је имао све; ипак, када је одвратио срце од Бога, од науке спасења и од проучавања исте свим срцем, какву му је корист донело знање о другим наукама? Колико га је могло уздржати од греха? Колику је моћ имало да га одврати од његовог природног ја и од ђаволштине и покварености која је била у њему?

TAM1897 D 62.3Знате да је, када је окренуо срце од Божије науке, од науке спасења, иако је имао све остале, био подједнако лош, подједнако зао, потпуно прогутан идолопоклонством и свим што је нечастиво, као да није знао ни А од абецеде.

TAM1897 D 62.4Тако можемо да видимо зашто Господ није сачувао човеку сву науку. Замислите да су је имали сву, као што ју је имао Соломон, и да су је могли преносити као што ју је преносио Соломон. Са срцем које није предато Богу, са душом која није спасена, какву би им корист наука донела? Не би могла да их уздржи од било каквог нечестивог поступка и покварености која је у људском срцу.

TAM1897 D 62.5Ове науке нису оно што свету данас, пре свега, треба. Срце треба очистити, душу спасити, целокупни карактер обновити, ум преобразити по самој слици и слави Божијој, да би живот одражавао Његову правду, да би једино познање Божије било јавно свима људима. Иако имамо све што све науке могу да пруже, то неће бити од никакве користи без спасења; јер ће проћи само мало времена и нећемо имати ништа од тога. Ово је вредно размишљања за нас саме данас, у свим нашим студијама, читањима и истраживањима.

TAM1897 D 62.6Постоји још једна ствар: Бог жели да ти и ја, сви људи, правилно мислимо о свакој теми која има везе са Њим. Данас постоје људи који размишљају о свим овим научним темама, али не размишљају исправно. Дођу дотле да уопште не налазе места за Бога. А човек без Бога, без вођства мисли, ума Божјег, не може исправно да мисли ни о овим другим темама. Али ум није исправан док се не обнови по лику Онога који га је створио. Ум треба да се преобрази, обнови. Треба да добијемо сасвим други ум. Свака мисао треба да буде доведена у послушност, у покорност Христу.

TAM1897 D 62.7То је дело спасења. То је обнављање Божијег лика у души; довођење ума у стање у коме ће он бити само одраз, зрачење праведности, мисли живог Бога. Када се то учини, и када се Божије дело заврши у овом свету, у објављивању познања Божијег свим осталим људима, тада ће нам Господ открити универзум и вечност. Тада ће нам сва ова остала поља бити отворена за проучавање, и Господ ће нам моћи рећи: Иди где год хоћеш, могу да ти верујем. Широки универзум ти је отворен. Ништа ти није ускраћено. Све је твоје. Припада теби. Иди где год хоћеш, остани где год хоћеш, ради шта год хоћеш; могу да ти верујем. Размишљај о којој год теми хоћеш, удуби се у њу колико год хоћеш, учинићеш то исправно.

TAM1897 D 62.8Сада, не кажем да људи у потпуности треба да занемаре све друге науке док не стигнемо у други свет. Ја само кажем да наука о спасењу треба да води у проучавању свих њих. Зар нам Господ није дао пример о томе какву пажњу треба да посветимо овим стварима и какву корист треба да извучемо из њих? Која је сврха читања и проучавања ових других уџбеника? — Да нам оне могу помоћи да боље разумемо и поучавамо ствари науке спасења, него да то знање немамо. Тако их употребљава Библија. Он нас шаље да проповедамо јеванђеље са којим су ове друге имале везе, и примером нам је показао како да га употребимо. Овим нам Господ показује да наука спасења мора да води све друге науке познате у универзуму.

TAM1897 D 62.9Мора да буде испред свих осталих у овом свету, и када пређемо у онај други свет, и даље ће бити испред. Када нам вечност буде отворена, и када идемо где год пожелимо и размишљамо о којој год теми пожелимо, хоћемо ли тада окренути леђа спасењу и рећи: “У томе сам дипломирао”? — Не. Знамо да је написано: “Христов крст ће бити наука и песма откупљених кроз безбројна столећа вечности.” Онда, када завршимо свој пут овде, када дипломирамо, и дође време за велику свечаност, и уђемо у вечност учења, тада ћемо бити способнији да разумемо ову највећу од свих наука него када смо били у овом свету.

TAM1897 D 63.1У претходној лекцији смо изјавили да није злоупотреба речи “наука” и “научан” када их примењујемо на спасење. Спасење је наука, оно је научно. Деловање Духа Божијег на ум, преображавање ума и целог живота у лик Исуса Христа, од греха ка праведности — то је научна ствар. Стога, када то проучавате, имајте на уму да ни у чему нисмо ненаучни када то чинимо главним и свим у свему у сваком предмету, цело време. Ови наводни научници су ненаучни јер занемарују ову, главну од свих наука.

TAM1897 D 63.2Постоји још једна ствар која је доказана; и то је доказано у три нације које су пример у учењу света. Запис о библијском народу, јеврејском народу, Божјем народу како је описан у Библији, наводно је пример и извор проучавања за све који намеравају да служе Богу. Грчка и Рим, са својом филозофијом, својом књижевношћу и својим законима, представљају пример многима од оних који тврде да следе Библију, као и свима осталима.

TAM1897 D 63.3Сада смо видели да је међу Божјим народом био човек који је био универзални састављач пословица, као и универзални песник и универзални научник. Његових песама било је хиљаду и пет, а пословица три хиљаде. Ту видите генијалан ум; а ипак, онај који је имао такво разумевање, такву мудрост у свему томе, показао је својим животом да је свако такво знање потпуно беспомоћно за било какво добро у човеку или за човека, без науке о спасењу која је ту да контролише и држи у праведности равнотежу над свим.

TAM1897 D 63.4Пре неког времена сам вам скренуо пажњу на чињеницу да нам Бог није донео ниједно од тих научних учења. Сада вам скрећем пажњу на чињеницу да нам је донео запис о животу тог човека када се одвратио од Бога. Он нам је донео запис о огромном неуспеху који је тај човек направио упркос свем том знању, када је заборавио науку спасења. Зашто је Бог, онда, сматрао важнијим за вас и мене да забележи цео живот тог човека након што се одвратио од Бога, него да нам донесе запис свих научних поука које је он дао? У умовима људи, шта је вредније за човечанство? Запис о неуспеху, о огромном неуспеху који је Соломон направио, вреди више за човечанство него да је у књизи за данашње човечанство сачувао све научне поуке које је икада изрекао; јер је у том неуспеху целом свету показано колико је све знање о свим стварима без познања спасења Божијег потпуно узалудно и мање од ништа.

TAM1897 D 63.5Још један велики пример види се код Грка. Природни ум никада не може достићи више, ближе и савршеније размишљање него што је то учинио грчки ум. У томе је приказана савршеност људског размишљања без Бога.

TAM1897 D 63.6Али шта им је то донело? У томе је питање. Шта им је донела њихова књижевност? Шта им је донела њихова филозофија? Шта им је донела њихова уметност? Шта им је донела њихова религија? Филозофија, фило софија — љубав према мудрости. Шта је била та мудрост? — Била је апсолутна глупост. Бог тако каже. Шта је била њихова религија? — Била је само митологија. Шта је била њихова уметност? — Бог каже да је била идолопоклонство. Сећате ли се записа?

TAM1897 D 63.7Реч Божја не каже да се Павле, док је шетао међу тим статуама и гледао њихову уметност, дивио њиховој уметности. Не, каже: “раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола.” Па шта је то било? — Идолопоклонство.

TAM1897 D 63.8Ипак, чак и данас мушкарци, жене и деца узимају остатке онога што је било само идолопоклонство, обожавају га, називају га уметношћу и копирају. Њихови умови су заокупљени тиме, припремају књиге о томе и предају га и проучавају у школама земље. Али шта може произићи из свега тога? Шта је из тога произишло међу самима Грцима? Знате шта је то учинило за њих. Не треба поново набрајати — књижевност, уметност, право, филозофију, све те ствари. Рим је своју филозофију копирао од Грка више него што ју је сам створио, али књижевност је ту. А шта је то учинило за Римљане? — Неке ствари је учинило за друге, само што их је, ако је могуће, учинило горим него што су други били. У целој Грчкој, колико сам могао да приметим, видео сам свуда да су Грци имали довољно поштовања према жени да прикладно обуку сваку њену фигуру коју су извајали. Мушкарац је, наравно, увек гол; али када дођемо у Италију, то поштовање нестаје и сви су без икакве одеће. У већини случајева одећа је потпуно нестала; и, узгред, савршенство уметности данас, које обожавају они који иду у Рим и тамо студирају уметност, јесте само голотиња женских фигура, и то уопште није уметност када је урађено; ипак, то је достигло савршенство уметности, и свуда се копира, а његови недостаци се сваки пут копирају.

TAM1897 D 64.1Желим да поставим једно питање. Ко од вас је икада видео пар људских ногу од колена надоле? Док овде стојим, тежина мог тела почива на мојој левој нози. То у потпуности уравнотежује тежиште мог тела. Десна нога почива на прстима на поду. Да ли ће мишићи моје десне ноге бити потпуно исти као они на левој? — Не. Али то је управо дивно уметничко дело. Управо та разлика. Обе ноге су потпуно исте и не можемо открити ни за длаку разлике. И тако видимо да то у сваком случају није уметност. О томе би се много тога могло рећи, али вечерас не држим предавање о уметности. Говорим о томе која је вредност спасења и која је корист свих ствари без њега. Какву је корист имао Рим без њега? — Његови грехови су га потопили. Какву је корист имала Грчка без њега? — Њени грехови су је потопили.

TAM1897 D 65.1Дакле, када је та чињеница овако доказана троструком мером пред светом, о апсолутној немоћи сваког напора људског ума у свом савршенству да постигне икакво добро када је срце окренуто од Бога, шта Господ може учинити за свет ако ове три светске поуке не науче људе? Шта може учинити за људе ако они буду ишли тим путем, упркос ова три примера свечаног упозорења? Бог је забележио ова три случаја да би нас научио беспомоћности највећег напора ума у свим гранама науке, уметности и књижевности да учини икакво добро људима, да их одврати од греха, да их упути ка икаквом добру, када забораве спасење Божје и науку о спасењу, коју је дао срцима људи.

TAM1897 D 65.2Зато питам: да ли да копирамо глупост грчко-римску? Да ли да будемо очарани њиховом идолопоклонством и да мислимо да је то уметност? Да ли да се интересујемо за њихову религију, када је она у потпуности неморал? Није довољно рећи да је то митологија; то је неморал.

TAM1897 D 65.3Али ће неко рећи: Зар њихова књижевност није непроцењива? Да видимо колико је Бог мислио да вреди. У време када је преко грчког језика уводио науку о спасењу широм света, Господ је имао пред собом цео свет грчке књижевности, а и римске, уосталом. Ипак, у целој тој области нашао је само три кратке реченице које су вределе да се преузму и убаце у овај трактат о науци о спасењу. Даћу вам их. Једна од њих налази се у седамнаестом поглављу Дела апостолских. Цитирана је од грчког писца по имену Арат и гласи овако. Читам од двадесет осмог стиха. Павле говори и каже:—

TAM1897 D 65.4“и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.” Један грчки писац је рекао да је човек род Божји. Господ је то преузео и рекао: “То је истинито.”

TAM1897 D 65.5Још један је у петнаестом поглављу Прве посланице Коринћанима, у тридесет трећем стиху. Први део стиха гласи: “Не варајте се.” То су Господње речи. Остатак стиха је преузет од грчког писца по имену Менандар: “зли разговори кваре добре обичаје.”

TAM1897 D 65.6Други је у посланици Титу, у првом поглављу и дванаестом стиху, и потиче од Епименида, и гласи овако: “Крићани свагда лажљиви, зли зверови, беспослени трбуси.”

TAM1897 D 65.7Та три одломка су била све што је Господ могао да пронађе у целој области грчке књижевности, а што је било вредно да узме и стави на њих печат свог одобрења.

TAM1897 D 65.8Па, дакле, не кажем да је ово све што неко може искористити за своју корист. Постоје историјске чињенице на грчком језику које су вредне. Али Бог учи стварима које су највредније за цело човечанство; он учи принципима исправности и истине, а не само износи низ чињеница пред свет. И све што је он могао пронаћи у целој области грчке књижевности, а што се могло искористити у интересу истине или правде као принципи који воде човека, биле су управо ове три изјаве: “Јер смо и род Његов”; “зли разговори кваре добре обичаје”; и “Крићани су увек лажови.” Ко још може пронаћи више од тога, што би му било од икакве користи на путу праведности и истине, чистоте и поштења?

TAM1897 D 66.1Сада не заборавите. Грци и Римљани нису били ниски, понижени, одрпани, неуки незнабошци; били су аристократски, култивисани и високо образовани. Како би могло бити другачије када су ствари које су они знали и учили врхунац ка којем данашњи учитељи теже? Јулије Цезар био је један од најуглађенијих људи који су икада живели — у дворској вештини, бонтону, естетици и манирима уопште. Али какав је био његов карактер? Најопрезнији опис његовог карактера, да би био иоле потпун или праведан, био би неприкладан за штампу.

TAM1897 D 66.2Када Господ покаже колико је потпуно узалудна сва наука, сваки вид учења без његовог спасења, онда поново кажем: шта Он може учинити за људе ако их ове ствари које је поставио пред свет не науче да то није пут којим треба ићи? Ако људи не буду научени овим стварима да крену правим путем, да признају да је Божија наука најважнија и да је оно што Он зна најбоље, како онда човечанство може да се нада да ће избећи зло које је задесило све оне који су били пре нас?

TAM1897 D 66.3Наука о Божјем спасењу је једина ствар коју људи треба да знају, пре свега; и да нас она води, усмерава, уравнотежује, да нас држи свуда, у свим стварима и против сваког зла. И она ће све то учинити. То је блажена истина. Читао сам синоћ, и читам поново:—

TAM1897 D 66.4Мени најмањем од свих светих даде се ова благодат да објавим међу незнабошцима неисказано богатство Христово, и да откријем свима шта је служба тајне од постања света сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа. Ефешанима 3:8, 9.

TAM1897 D 66.5Која је тајна Божја? — “Христос у вама, нада славе.” Христос, сила Божја и мудрост Божја, јеванђеље, сила Божја за спасење — то је тајна Божја; то је наука спасења. То је научна истина, око које се све друге науке врте. Ту силу Божју за спасење сваки човек мора имати да би га она уздржала од зла које је у њему. Зло које је урођено сваком човеку одвешће га у пропаст, упркос целој науци, целој књижевности, целој уметности, целој религији, свему што свет може да понуди или је икада могао да понуди, осим ако се не ухвати за силу Божију за спасење, која долази човеку вером Исуса Христа.

TAM1897 D 66.6Без те силе у срцу, чак и наука коју је Бог учио — да и не говоримо о књижевности, уметности, религији и свему ономе што су учили незнабошци — немоћна је да уздржи човека од грешења. Без тога ће се сваки трачак зла који је у човеку показати, упркос свему осталом. Зато је то Божија сила за спасење: она спасава човека од сваког зла.

TAM1897 D 66.7Тајна Божја, која је Христос у вама, нада славе; Христос, сила Божја и мудрост Божја; Христос, и то распети; само то, све у свему, над свим, у свему, кроз све, сада и кроз вечност — то је наука спасења, највиша од свих наука; она која води све науке, има предност над свим и руководи у проучавању свега. Нека тако буде са свима заувек.

TAM1897 D 66.8Нека нас онда Господ својим Духом тако привуче себи; нека се срце тако отвори тој сили, заједници те тајне, Духу Божијем, да у њега може усадити Исуса Христа, своју благодат и своју врлину. И док држимо наша срца отворена за њега увек, и ни за кога осим њега, као цвет ка сунцу, примамо у свој пуноћи његову правду, његову силу, његово спасење, његово милосрђе, његову истину, његову радост, његово весеље, његов мир — о, и његов вечни живот!