Поглавље 9 — Време одлагања

GSAM 148.1„Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику. Пет од њих беху мудре, а пет луде. И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим. А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.“¹

GSAM 148.2Христос је женик из приче.² Изаћи у сусрет младожењи стога мора представљати покрет народа Господњег да дочека Христа при његовом доласку, јер је тема беседе у Матеју двадесет четвртом и двадесет петом поглављу долазак Господњи. Реч Господња је светиљка.³ Све девице су узеле своје светиљке. Глупост дела девојака састојала се у томе што су прихватиле само теорију истине, без оног искреног посвећења Господу које би развило благодати Духа у срцу верника. Ово дело је у причи представљено као „уље у судовима“. Одуговлачење младожење мора представљати неко разочарање оних који су ишли у сусрет очекујући да сретну свог Господа.

GSAM 148Време када се прича примењује

GSAM 148.3Реч „тада“, којом се прича отвара, даје нам назнаку времена њене примене. Она непосредно следи након онога што је речено у претходном поглављу, не после Христовог другог доласка, већ након што је проглашена прича о смокви, која најављује да је Христов долазак „код врата“ и да је дошло поколење које неће проћи док се сам Христос не појави на облацима небеским. Она се такође односи на време када неко од слугу који су преносили поруку каже у себи: „Неће мој господар још задуго доћи; и почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама.“

GSAM 149Тукући своје суслужитеље

GSAM 149.1Они су били „суслужитељи“, хармонично проповедајући исту поруку; али сада се део њих одвраћа од онога што су учили и „удара“ своје суслужитеље који дају „храну на оброк“ — објављујући неопходну припрему за сусрет са Господом који ће ускоро доћи. Они „ударају“ на исти начин на који је било предложено да се удари Јеремија. Народ рече: „ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.“⁴ Тако су и ове слуге почеле да уче на начин који омета дело „верних“ слугу. Овој истој класи је тако речено: „Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе.“⁵

GSAM 149.2Прича о девицама примењује се у време када „суслужитељи“ одступају од поруке о блиском доласку Господњем и сваки од њих „почне бити“. Оне такође почињу да раде нешто друго — да једу и пију „с пијаницама“. Придружују се гозби оних који желе да задовоље своје прохтеве. Соломон је о таквима рекао: „Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама. Јер пијаница и изјелица осиромашиће“.⁶

GSAM 149Прво разочарање

GSAM 149.3Сада ће се поставити питање: „Који је део адвентистичког искуства одговарао овим тврдњама?“ Постојали су покрети који се у потпуности слажу са пророштвом. Они који су проповедали поруку до априла 1844. године радили су међу црквама, а проповедници различитих цркава придружили су се њиховим напорима. Тако су они били „суслужитељи“.

GSAM 150.1Они који су проповедали ту поруку учили су да ће две хиљаде триста дана из Данила 8:14 истећи са јеврејском годином 1843, што је по нашем рачунању била 1844. година. Проглашавали су да ће час Божјег суда доћи на крају тог периода. Свака верска заједница у земљи у то време сматрала је да ће дан суда бити уведен Другим Христовим доласком. Тако се лако може видети да су адвентисти претпостављали да ће Господ доћи на крају тог пророчког периода. Рекли су: „Овај период може да се заврши 21. марта 1844. године, последњег дана природне јеврејске године 1843.“ Зато су гледали на крај марта или почетак априла 1844. године као време када би Спаситељ могао доћи.

GSAM 150Развој злих слугу

GSAM 150.2Када је крај марта дошао и прошао, а Господ није дошао, они који су раније радили са Господњим гласницима, али нису из срца у потпуности посветили своје животе поруци, окренули су се против ње, почели да се противе делу и да чине све што је у њиховој моћи да заклоне пут онима који су и даље настављали да проповедају учење о Господњем скором доласку и поруку о часу суда. „У својим срцима“, рекоше, „Неће мој господар још задуго доћи“. Устима су сада учили да се цео свет мора обратити пре него што Господ дође; да се сви Јевреји морају вратити у Палестину и успоставити службу у свом храму у Јерусалиму пре него што Месија дође. Неки су чак учили да је Христов долазак „духовни долазак“, да се он догађа при обраћењу, као и при смрти његовог народа.

GSAM 151Давање хране „на оброк“

GSAM 151.1Док су се они тако окренули против својих суслужитеља, они који су и даље чврсто држали веру звали су вернике у сале и шумске гајеве, пружајући им „храну на оброк“ — показујући им да знаци времена и испуњено пророштво, као и пре њиховог разочарања, објављују да је Христов долазак „близу код врата“.

GSAM 151Црквена гозба

GSAM 151.2Док су они то чинили, почело је нешто што раније није било познато у протестантским црквама — сазивање народа у цркву ради гозбе и „забаве“. Сви који би дошли били су позвани да уживају у њиховим деликатесима.

GSAM 151.3Први пут смо чули за нешто овакво у Америци у месецу мају 1844. године, одмах после разочарања. Било је тако: Док је Вилијам Милер у једној сали у Рочестеру, Њујорк, подучавао и охрабривао неколико стотина адвентиста, говорећи им: „Ми смо у времену одлагања из двадесет петог поглавља Матеја; држите чврсто своју веру; ускоро ћемо имати више светла о овој ствари“, у подруму једног од највећих домова за састанке у Рочестеру био је заказан „фестивал“. Окупила се гомила људи, и верника и неверника, и док је председник богословског колеџа забављао публику ругајући се Вилијаму Милеру, продавали су им остриге, сладолед, слаткише, а за двадесет пет центи и мали памфлет који је он припремио. Књига се звала „An Exposé of Millerism“.

GSAM 151.4У року од мање од две недеље од тог дана, друга конфесија у истом граду заказала је „фестивал“ у јавној сали, наплаћујући улазницу од двадесет пет центи и позивајући све који су хтели да дођу и уживају са њима у остригама, сладоледу, колачима и слаткишима. Тада је почело ово савремено гозбење у црквама, које се развило у „луда дружења“, „торбе изненађења“, „рибњаке“, „забаве с пољупцима“ и тако даље. Овај облик гозбења у црквама развио се до те мере да данас савремена црквена зграда не испуњава стандард ако нема своју кухињу, оставу и трпезарију. Ово стање је оно што је почело у „времену одлагања“, баш онако како је означено у причи.

GSAM 152.1Сам Вилијам Милер говори о догађају који се десио у Рочестеру следећим речима:

GSAM 152.1„Један од доктора теологије у Рочестеру, господин _____, из _____ цркве, написао је памфлет против милеризма, позвао своју господу и даме у дом Господњи, приредио велику гозбу од острига и других ‚пикника‘, као Валтасар, пио је њихову кафу и чај, јео њихове скупе деликатесе, продавао њихове сладоледе и слаткише, и своју брошуру против другог доласка драгог Спаситеља.

GSAM 152.2„Ноћ пре него што сам отишао, још један од уважене господе приредио је пикник-гозбу у гостионици, односно сали, и продавао, као и горе поменуто, своје карте, сладолед и слаткише. Био сам срећан када сам чуо да неке цркве различитих секти не одобравају такве вавилонске гозбе; и у души се надам да се неће све те секташке цркве затећи једући и пијући ‚с пијаницама‘ када Христос дође. Задивљен сам што се ови уважени господа не виде у огледалу Божје речи; и препоручио бих им да прочитају Лука 14:12-14; Матеј 24:48-51; Лука 13:25-28; 2. Петрова 2:13; Јуда 10-21. Ово су заиста последњи дани.“

GSAM 152.3Да је пастор Милер могао да види у шта су цркве од тада зашле у својим донаторским забавама са „колачима с прстеном и игром погађања, забавама с пољупцима по десет центи, магарским представама, лудим дружењима, светим лутријама“ и другим играма на срећу, итд., он би се ужаснуо светом ужасношћу.

GSAM 152Време одлагања

GSAM 152.4Адвентисти су нашли утеху у библијској чињеници да ће уз објаву блиског доласка Господњег бити повезано „време одлагања“. То су видели у речима нашег Спаситеља у Матеју 25:5, 6 и у Авакуму 2:1-3.

GSAM 153.1Што се тиче њиховог става у пролеће 1844. године, цитирамо из Midnight Cry од 9. маја 1844:—

GSAM 153.2„Пошто смо прошли тачку привидног окончања пророчких периода, налазимо се у положају у којем је Бог предвидео да ће се његова деца наћи на крају визије; и за који је обезбедио одредбу преко пророка Авакума, када он каже, ‚На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше,‘ или, како гласи у маргини, ‚када ми се противречи.‘ ‚И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита. Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја [пророчких периода] и неће слагати; ако оклева, [преко њиховог очигледног завршетка] чекај је, јер ће зацело доћи, [у пуноћи пророчких времена, после којих] и неће одоцнити.‘⁷

GSAM 153.3„Да се ова опомена односи на садашње време, очигледно је из Павловог цитата у Посланици Јеврејима 10:36-39: ‚Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити. А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе. А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.‘

GSAM 153.4„Верујемо да се налазимо у том периоду о којем је Спаситељ говорио, када младожења касни (Матеј 25:5) — са којим треба упоредити царство небеско — када ће ‚тај рђави слуга [пошто је привидно изостало испуњење у очекивано време] рећи у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама‘, и Господ ће ‚доћи у дан у који се не нада‘.

GSAM 154.1„Верујемо да сада живимо у том периоду о којем је Петар говорио, када њихов ‚суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема;‘ када ће бити оних ‚који ће унети јереси погибли.‘⁸ Ове, каже Петар, требало је да настану, као што су постојали лажни пророци када су Свети списи писани. Као што су они из дома Израиљевог рекли: ‚Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа‘,⁹ тако је морало доћи до времена када ће изгледати да је очекивано време прошло, да би ругачи из 2. Петрове 3:4 могли питати: ‚Где је обећање доласка његовог?‘ и утешити се мишљу да ‚све стоји тако од почетка створења.‘

GSAM 154.2„Верујемо да је управо у вези са таквим одлагањем визије апостол Јаков рекао: ‚Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњег.‘ ‚Трпите, дакле, и ви и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.‘ И: ‚гле, судија стоји пред вратима.‘

GSAM 154.3„И верујемо да нас је Спаситељ, у ишчекивању проласка очекиваног времена, поучио у дванаестом поглављу по Луки: ‚Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене; и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.‘¹⁰ Чекање подразумева пролазак времена, јер до тада не чекамо. Зато наш Господ додаје: ‚Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже.‘

GSAM 154.4„Наставићемо, ако Бог да, да проповедамо: ‚Ето женика где иде, излазите му на сусрет;‘ и: ‚дође час суда Његовог‘. И верујемо да нећемо престати да гласно вичемо свету и цркви, да се пробуде из својих песама о ‚миру‘ и да послушају Божије понуде милости. Намеравамо да наставимо да чекамо долазак Господњи и будно стражаримо, верујући да је он пред нама.“

GSAM 155Оправдање њиховог дела

GSAM 155.1Добра представа о томе како су адвентисти гледали на свој рад пре 21. марта 1844. и непосредно после тог датума може се стећи читањем следећег цитата, преузетог из чланка под насловом „Оправдање“, у Advent Herald од 13. новембра 1844, који су објавили Џ. В. Хајмс, С. Блис и А. Хејл:—

GSAM 155.2„Нисмо журили да прихватимо своја мишљења. Верујемо да смо били искрени и поштени трагачи за истином. Послушали смо заповест нашега Спаситеља да претражимо Свето писмо. Нисмо се ослањали на своју мудрост; већ смо тражили вођство и упутства од Бога и настојали да се предамо на његов олтар, верујући да ће Он усмерити наше кораке на прави пут. Испитали смо све аргументе који су изнети против нас са искреном жељом да сазнамо истину и да се сачувамо од заблуде; али морамо признати да су разноврсна и разнолика стајалишта наших противника само нас учврстила у нашим гледиштима. Видели смо да, без обзира да ли смо били у праву или не, наши противници не могу бити у праву; и међу њима није било сагласности. Аргументи сваког од њих били су тако слаби и детињасти да су били приморани да непрестано поништавају оно што су сами урадили; и својим супротним и међусобно сукобљеним ставовима показали су да, без обзира на то како су гледали на наша мишљења, нису имали поверења у мишљења једни других. Штавише, није било ниједне кључне тачке у нашем стајалишту коју није подржао бар један од оних који су настојали да побију непосредни долазак Господњи. Док смо ми имали дословно тумачење Светог писма као потпору, наши противници су узалуд покушавали да докажу да Свето писмо не треба схватити дословно, иако је свако пророштво које се испунило испуњено управо у најситнијим дословним детаљима.

GSAM 156Објашњење разочарања

GSAM 156.1„Али време — година 1843, јеврејска година — прошло је, и ми смо били разочарани што нисмо угледали Краља у свој својој лепоти. И сви који су нам се супротстављали искрено су сматрали да је свака посебна карактеристика наше вере доказана као лажна; и да бисмо ми, као поштени људи, требало да напустимо целокупну нашу позицију. И зато су са изненађењем видели да се ми и даље држимо наше наде и да и даље очекујемо нашег Краља.

GSAM 156.2„Ми, међутим, у нашем разочарању нисмо видели разлог за одустајање. Видели смо да Свето писмо указује да мора да буде време одлагања и да, док визија касни, ми морамо да чекамо на њу. Такође смо видели да се тај период не може у потпуности завршити са крајем године, чак и да је наша хронологија била исправна; и да се они могу испунити тек неком приликом у овој години; ипак смо ми отворено и у потпуности признали свету да смо погрешили у одређеној тачки на коју смо гледали са толико поверења; али док смо се тако заваравали, можемо видети Божију руку у тој ствари. Видимо да је он искористио ту прокламацију као узбуну за свет и као испит за цркву. Она је ставила његов народ у став ишчекивања. Она је призвала оне који су били спремни да страдају за његово име. Она је показала коме је вапај о доласку Господњем био вест о великој радости, а коме је био непожељан звук у ушима. Показала је васељени ко ће поздравити Христов повратак, а ко ће га одбити при његовом другом доласку, као што су Јевреји учинили при његовом првом доласку. И ми то сматрамо кораком у испуњењу Божје намере у овом ‚дан кад се уврста‘, да би он могао извести народ који ће тражити само вољу Господњу, да би били припремљени за његов долазак.“

GSAM 157ИСТОРИЈА ПОКРЕТА НАКОН МАРТА 1844.

GSAM 157.1Кратку историју адвентистичког покрета након 21. марта 1844. године изложићемо у наставку, преузету из Signs of the Times, од 31. октобра 1844. године:—

GSAM 157.2„Након истека 1843. године — јеврејске године — већина адвентиста се учврстила у уверењу да од сада не можемо ни са каквом сигурношћу рачунати на одређена времена. Веровали су да смо на месту на које указује наша хронологија, на крају свих пророчких периода, по чијем се завршетку очекује долазак; и, иако ћемо морати да чекамо само оно мало времена за које наша хронологија може да се разликује од Божјег времена, ипак су веровали да не можемо више имати никаквог трага о одређеном времену. Сви су узели своје лампе и изашли да дочекају Женика; али је Женик одоцнио после времена (1843) када се очекивао. Током овог одлагања визије, чинило се да је одлука свих да чекају на њу, верујући да се не може одложити и да се може очекивати из тренутка у тренутак. Међутим, ускоро је постало сасвим очигледно да су многи правили планове за будућност, које не би правили да су веровали да ће Господ доћи те године; и да су заспали у погледу непосредног појављивања Господњег. Другим речима, мислили су да би могао доћи сваког дана или да би се могло мало одложити, током чега би могли уживати у освежавајућем одмору. Па, било је тако како је наш Спаситељ рекао да ће бити: ‚будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.‘

GSAM 157Пажња усмерена на јесен 1844. године

GSAM 157.3„Још у мају 1843. године брат Милер је скренуо нашу пажњу на седми месец јеврејске свете године као време прослављања оних типова који указују на други долазак; и прошле јесени смо са великим интересовањем гледали на тај временски период. Након што је тај период прошао, брат С. С. Сноу у потпуности је прихватио мишљење да, према типовима, долазак Господњи, када се год он деси, мора да се догоди десетог дана седмог месеца; али није био сигуран које године. Он је касније увидео да пророчки периоди заправо не истичу пре текуће године, 1844; он је затим заузео став да ћемо око 22. октобра — десетог дана седмог месеца ове године — бити сведоци доласка Господа славе. То је проповедао у Њујорку, Филаделфији и другим местима током прошлог пролећа и лета; и иако су многи прихватили његова уверења, ниједан посебан знак његових ефеката није виђен све до око јула.

GSAM 158Урођај остао на њивама

GSAM 158.1„У ранијем делу сезоне неки од наше браће на северу Њу Хемпшира били су толико убеђени да ће Господ доћи пре следеће зиме, да нису обрађивали своја поља. Око средине јула — што је било вече поноћи јеврејске године-дана (вече-јутро, рачунајући од младог месеца у априлу, почетка ове јеврејске године) — други који су посејали и засадили своја поља били су толико обузети уверењем о Господњем непосредном доласку да нису могли, у складу са својом вером, да уберу свој усев. Неки, када су ушли у своја поља да косе траву, нису могли да наставе, и, у складу са својим осећањем дужности, оставили су усеве да стоје на пољу, да покажу своју веру делима и тако осуде свет. Ово се брзо проширило северним делом Нове Енглеске.

GSAM 158Суд мора претходити доласку

GSAM 158.2„У то време наша браћа у Мејну прихватила су став да суд мора претходити доласку; да се поклапа са жетвом и да се не односи само на крај света, већ да обухвата период непосредно пре краја. У складу са овим гледиштем, сматрала су да смо у суду, да се црта линија раздвајања и да се слуге Божије печате на челима, чије ће испуњење бити знак за четири анђела који држе четири ветра земље (Откривење 7:1) да отпусте свој хват.

GSAM 159Поноћно буђење

GSAM 159.1„Око средине јула благослов Божји у повратку оних који су одступили почео је да прати проповед о том времену, и они који су прихватили било које од поменутих схватања показали су изражену промену у свом понашању и изненадно буђење из сна, као што је било предвиђено. ‚у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет. Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.‘ Од јула месеца ти покрети су били у различитим деловима Нове Енглеске, и били су одвојени једни од других; али су сви били праћени Божјим благословом у повратку многих чије су светиљке једва гореле, и у посвећењу његових светих. На састанку под шаторима у Ексетеру, сви ти утицаји су се срели, спојили у један велики покрет и брзо се проширили по свим адвентистичким заједницама у земљи.“