Поглавље 3 — Долазак обећаног семена

GSAM 57.1„кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, ... покорен закону, да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.“¹

GSAM 57.2„А ономе који вас може утврдити по јеванђељу мом и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне која је била сакривена од постања света, а сад се јавила и обзнанила кроз писма пророчка, по заповести вечног Бога, за послушање вере међу свима незнабошцима, једином премудром Богу, кроз Исуса Христа, слава вавек.“²

GSAM 57.3„да се мени по откривењу каза тајна; као што горе написах укратко, ... која се у другим нараштајима не каза синовима човечијим, како се сад откри светим Његовим апостолима и пророцима Духом Светим; ... Мени најмањем од свих светих даде се ова благодат да објавим међу незнабошцима неисказано богатство Христово, и да откријем свима шта је служба тајне од постања света сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа.“³

GSAM 57.4Речено је да је у Старом завету јеванђеље скривено; у Новом завету оно је откривено. Као што је други изразио: „Како су се удаљили од Бога, Јевреји су у великој мери изгубили из вида учења о ритуалној служби. Ту службу је установио сам Христос. У сваком свом делу она је била симбол њега; и била је пуна живости и духовне лепоте. Али Јевреји су изгубили духовни живот из својих обреда и држали су се мртвих облика. Поуздали су се у саме жртве и прописе, уместо да се уздају у онога на кога су указивали.

GSAM 58Чекајући световну владавину

GSAM 58.1„Иако су Јевреји желели долазак Месије, нису имали појма о његовој мисији. Нису тражили искупљење од греха, већ ослобођење од Римљана. Очекивали су да ће Месија доћи као освајач, да ће сломити моћ угњетача и узвисити Израиља до универзалне власти. Тако је припремљен пут да одбаце Спаситеља.

GSAM 58.2„Народ, у свом мраку и угњетавању, и владари, жедни власти, чезнули су за доласком онога ко ће победити њихове непријатеље и вратити царство Израиљу. Проучавали су пророштва, али без духовног увида. Тако су занемарили списе који указују на понижење Христовог првог доласка и погрешно применили оне који говоре о слави његовог другог доласка. Сујета им је затамнила вид; пророштва су тумачили у складу са својим себичним жељама.

GSAM 58.3„Више од хиљаду година јеврејски народ је чекао долазак Спаситеља. На тај догађај су полагали своје најсјајније наде. У песмама и пророштвима, у храмским обредима и породичној молитви, уградили су његово име. А ипак, када је дошао, нису га познали. Вољени од неба био је за њих ‚као корен из суве земље‘; он није имао ‚обличја ни лепоте‘; и у њему нису видели никакву лепоту да би га пожелели. ‚К својима дође, и своји Га не примише.‘“⁴

GSAM 58Из рода Давидовог

GSAM 58.4Како се приближавало време предсказано Данилом, када ће доћи до појаве „помазаника војводе“ — Помазаник, јеврејски народ је могао да закључи, и несумњиво је тако и учинио, на овај начин: Месија по телу треба да буде из дома и рода Давидовог, стога његово рођење мора бити у том роду; и према прописима јеврејског закона и обичаја, он мора бити помазан за јавну службу са тридесет година; и ако се он треба појавити као помазаник у тој доби, онда његово рођење мора бити тридесет година пре завршетка шездесет и девет недеља година, које се протежу до доласка Месије.

GSAM 59Пророчанства Симеуна и Ане

GSAM 59.1Око тог времена сав Израиљ је био у ишчекивању. Ревносни, посвећени студенти Светог писма ишчекивали су рођење онога који је требало да буде њихов Владалац и Управилац. Старом и побожном Симеуну било је откривено Духом Светим „да неће видети смрт док не види Христа Господњег.“⁵

GSAM 59.2Када је новорођени Спаситељ донесен у храм, Симеун је знао да је ово дете онај на кога се мислило — Христос. „и он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече: Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој; Јер видеше очи моје спасење Твоје, Које си уготовио пред лицем свих народа, Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља....

GSAM 59.3„И благослови их [Јосифа и Марију] Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити (а и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.

GSAM 59.4„И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог.... И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.“⁶

GSAM 59Анђели посећују пастире

GSAM 59.5Пре тога су анђели најавили радосну вест о рођењу Спаситеља пастирима на пољима Витлејема. У уши пастира које су слушале, анђели су отпевали ове мелодичне звуке:—

GSAM 60Мудраци посећују Витлејем

GSAM 60.2Тада су дошли мудраци са Истока који су видели „звезду како се уздиже“, као што је предвидео Валам. Следећи њено вођство стигли су у Јерусалим, где је било потребно распитати се за новорођеног Краља. Када су сазнали да ће Витлејем бити родно место Пожељног, наставили су своје путовање; а вођени звездом која се поново појавила, стигли су до скромног места где је лежао Спаситељ. Овде су се поклонили светом Детету, приносећи му дарове: злато, тамјан и миру, и затим су се упутили на дуг пут кући.

GSAM 60Спаситељ са дванаест година

GSAM 60.3Од детињства до дванаесте године о Христу Спаситељу је мало записано, осим да је напредовао у мудрости и расту и да се побожно покоравао родитељима. Али са дванаест година, када је пратио Јосифа и Марију у Јерусалим да присуствује годишњем празнику, тамо је задивио свештенике знањем које је показао у својим питањима и у одговорима које је дао на њихове замршене загонетке. Од тог времена па све до почетка свог јавног рада, он је поштовао скромно занимање столара, радећи са Јосифом, Маријиним мужем.

GSAM 60Мисија Јована Крститеља

GSAM 60.4Шест месеци пре његове јавне службе, Јован Крститељ је најављивао Христову мисију. Народ је долазио у великим гомилама да чује Јована и да се крсти од њега. Док су „били у ишчекивању [очекујући долазак Месије] и сви су људи у себи размишљали [‚расуђивали или расправљали‘, у фусноти] о Јовану, да ли је он Христос или не (дослован превод KJV). Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а плеву ће сажећи огњем вечним.“⁷

GSAM 61Исусово крштење

GSAM 61.1Док је Јован вршио обред крштења, виде Исуса како му прилази да се крсти и рече: „Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.... И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему. И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим. И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.“⁸

GSAM 61Глас са неба

GSAM 61.2Не само да је Христово месијанство сведочено видљивим силаском Светог Духа у телесном облику као голуба, већ и гласом с неба. У Јеванђељу по Матеју читамо: „крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега. И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.“⁹

GSAM 61.3Иако „Јован не учини ни једног чуда“, народ, када је видео моћну силу која је пратила Христову службу, био је приморан да каже: „све што каза Јован за Овог истина беше.“¹⁰

GSAM 61Христос помазан по закону

GSAM 61.4У вези са Лукиним записом о крштењу и истом помазању Духом Светим у облику голуба, читамо: „тај Исус имаше око тридесет година кад поче.“¹¹

GSAM 62.1Након дугог четрдесетодневног поста Господњег и жестоких искушења ђавола у пустињи, која су одмах уследила након његовог крштења, он „дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.... Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима.... И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.“¹²

GSAM 62Време се испунило

GSAM 62.2Марко, бележећи исти догађај, каже: „Изађе време и приближи се царство Божје; покајте се и верујте јеванђеље.“¹³ Време предвиђено за појаву Помазаника било је дошло. Помазање Духом Светим догодило се при његовом крштењу, и он је сада почињао своју службу, баш у време и на начин предвиђене од светих пророка старозаветних.

GSAM 62Видљив доказ Христовог месијанства

GSAM 62.3Христова служба била је праћена сталним чинењем чуда, која су, за народ, чак и ако није у потпуности разумео његове приче и речи, била видљив доказ да је он Емануило, односно да је „Бог беше с њим“.¹⁴ У тим чудима Христос је свету давао не само доказ Божије моћи у себи, већ и практичну демонстрацију Божијег карактера и Његове љубазне доброте. Када је Филип, након три године непрекидног дружења са Христом и сведочења Његових моћних чуда, рекао: „Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.“, Исус му је рекао: „Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца? ... Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако ли мени не верујете, верујте ми по тим делима.“¹⁵

GSAM 63Јован збуњен

GSAM 63.1Иако је на Христовом крштењу Јован био сведок видљивог силаска Светог Духа, и чуо глас с неба који га је прогласио Сином Божијим, и сам је прогласио да је он „Јагње Божје које узима грех света“, догађаји су се одвијали тако другачије од његових очекивања да је он, у свом мрачном затвору, био узнемирен и збуњен.

GSAM 63.2„Као и Спаситељеви ученици, Јован Крститељ није разумео природу Христовог царства. Очекивао је да ће Исус заузети Давидов престо; и како је време пролазило, а Спаситељ није полагао право на краљевску власт, Јован је постајао збуњен и узнемирен.“¹⁶ „И дозвавши Јован два од ученика својих, [он] посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?“ „у тај час [Исус] исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид. И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте.“¹⁷

GSAM 63.3Јеврејима, па чак и ученицима, било је тешко да јасно уоче многе истине које је Спаситељ изговарао, јер су били чврсто уверени да ће, када Месија дође, он сломити римски јарам, који им је био толико тежак, и одмах обновити Давидово царство и владати као земаљски краљ.

GSAM 63.4Исус је започео своје проповедање речима: „Покајте се, јер се приближи царство небеско.“¹⁸ Када је његових дванаест апостола послано, они су донели исту поруку: „да се приближило царство небеско.“¹⁹ Још касније у својој служби, када су послати седамдесеторица, то је било са речима: „Приближи се к вама царство Божије.“²⁰

GSAM 64Људи задивљени Христовим делима

GSAM 64.1Чудесне речи и учења Христова навеле су људе да кажу: „Никад човек није тако говорио као овај човек.“²¹ А када је исцелио слепог и немог човека, „дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?“²² или, другим речима, зар ово није семе Давидово, обећани Спаситељ? „дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи? Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?“²³

GSAM 64.2Око треће године Христове службе, када је био у храму на празнику посвећења, Јудејци су му приступили и рекли му: „Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.“²⁴ Претходне године, када је учинио моћно чудо хранећи пет хиљада људи са „пет хлебова јечмених и две рибе“, он је „схватио да ће доћи и узети га силом да га прогласе краљем, [зато] отиде опет у гору“.²⁵

GSAM 64Христос учи ученике о својој смрти

GSAM 64.3У подучавању својих ученика, Христос је посебно нагласио да одбаце идеју о непосредном земаљском владању и показао им да мора умрети и васкрснути, отићи и поново доћи. Затим их је упитао: „А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?“²⁶ Након што их је задужио „да ником не казују да је Он Христос“, читамо: „Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати. И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе.“²⁷

GSAM 65.1Истовремено им је рекао да међу њима има оних који неће умрети пре него што не виде Сина човечијег како долази у свом царству.²⁸ Око осам дана касније ово пророштво се испунило; и апостол Петар се позива на ту „визију“ Христа како долази у свом царству као доказ стварног другог доласка Христа који тек треба да се деси у будућности.²⁹

GSAM 65.2Једном, када су Христос и његови ученици били у Галилеји, Исус им је рекао: „Предаће се Син човечији у руке људске; и убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло.“³⁰ Ипак, нису успели да разумеју његову поенту, јер су чак и док је он покушавао да им уреже у памћење свечану истину о својој смрти и васкрсењу, расправљали међу собом о томе ко ће бити највећи у царству небеском.³¹

GSAM 65.3Једном приликом Петар је рекао Исусу: „ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама? А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.“³² Ипак, мисао о царству које ће ускоро бити успостављено била им је најприсутнија, и они, као људи, почели су да траже највише место у том царству.

GSAM 65.4Затим долази амбициозна мајка Јакова и Јована, синова Зеведејевих, молећи Христа да њени синови добију високе положаје — један с десне, а други с леве стране његовог престола; или, можда, један да буде премијер владе, а други државни секретар. Али Христос је јасно рекао: „Не знате шта тражите.“³³

GSAM 66Тријумфални улазак у Јерусалим

GSAM 66.1Не много после тога догодио се велики и запањујући догађај. То је било васкрсење Лазара из гроба, који је већ четири дана био мртав. Тако моћно чудо толико је узбудило и задивило народ да су се фарисеји узнемирили, и они су, заједно са свештеницима, одмах сазвали сабор; и у својим разматрањима су питали: „Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса. Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.“³⁴ Док је сатанска сила одоздо тако овладавала онима који су тражили да погубе Христа, сила одозго је покретала масе да га прославе и испуне оно што је било предсказано о њему.

GSAM 66.2Поводом горе поменуте прилике, народ је изашао у великом броју, не само да види Исуса, већ и Лазара, кога је он васкрсао из мртвих. Сада им се чинило извесним да је Исус њихов дуго очекивани цар, и док су га сретали како долази ка Јерусалиму, седећи на ждребету, речи Светог писма снажно су им долазиле на ум, „Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.“³⁵ Моћан узвик тријумфа одјекнуо је из те огромне гомиле, што је веома узнемирило хладнокрвне, рачунаџијске фарисеје. Међу собом су рекли: „Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.“³⁶ На њихов захтев да Христос заустави викање, он је одговорио: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.“³⁷ Господ је за ову прилику рекао: „подвикуј,“ и ако народ не испуни његову реч, он ће улити глас у камење улице и оно ће викати; јер његова реч мора бити испуњена.

GSAM 66Христос да оде и поново се врати

GSAM 66.3Не само што је наш Спаситељ настојао да усмери умове ученика на чињеницу да ће умрети и васкрснути, већ је желео и да их научи да царство неће доћи док он не оде и не врати се поново. Говорећи о свом распећу, рекао је: „кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи. А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети. Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?“³⁸

GSAM 67.1Да би још више утиснуо у умове ученика чињеницу да ће морати да оде и врати се пре него што се његово царство успостави на земљи, рекао је: „Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.... Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.“³⁹ Онда је охрабрио њихова узнемирена и ожалошћена срца овим речима: „Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте. Многи су станови у кући Оца мог. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим место. И кад отидем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете где сам ја.“⁴⁰

GSAM 67Прича о благороднику

GSAM 67.2Поново је Спаситељ настојао да исправи погрешну представу да ће се царство одмах појавити, употребом следеће приче док су он и ученици ишли у Јерусалим: „Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати. Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.... И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.“⁴¹ У овој приповести Господ себе представља као племића. Он је требало да оде у далеку земљу — код Оца — и тамо прими царство, пре него што се врати да влада.

GSAM 68.1Као одговор на питање ученика: „какав је знак Твог доласка и краја века?“⁴² Спаситељ им је дао списак догађаја који ће се збити кроз велику невољу која ће задесити цркву, и конкретне знаке који ће се појавити. Када се они појаве, могли су знати да је његов долазак близу, чак пред вратима, и да се то поколење које их види неће повући са позорнице деловања док он не дође.⁴³

GSAM 68Напуштен од свих ученика

GSAM 68.2Али, упркос свим Христовим поукама апостолима о његовој смрти и понижењу, они уопште нису успели да схвате истину коју им је он предао о свом суђењу и распећу. Имали су тако слабу представу о истини да, када је дошло до суђења, њихова нада је умрла и сви „оставише Га, и побегоше.“⁴⁴ Чак и Петар, увек ревносни Петар, који је тако самоуверено тврдио да, ако га сви људи напусте, он никада неће, неколико сати касније је порекао свог Господа и под заклетвом изјавио да не познаје тог човека. Били су тако спори у схватању Господње тврдње да ће трећег дана након распећа васкрснути из мртвих, да су међусобно испитивали и расправљали „Шта то значи устати из мртвих?“⁴⁵ Заиста, били су толико лишени вере да су, након што је он умро и када је његово тело положено у Јосифов нови гроб, припремили све за његово балсамовање. Са надом изгубљеном — сахрањеном са Христом у гробу — каква је то била субота за ученике! Са срцима оптерећеним тугом и разочарањем, и без милосрдног, саосећајног Спаситеља, чији је живот био испуњен делима нежности и милосрђа, који би их утешио и ојачао, каква им је само пустош била!

GSAM 69Узбудљиви догађаји ујутру васкрсења

GSAM 69.1Зора првог дана недеље свиће! Каква узбуна на небу и на земљи! Моћан анђео силази из царства славе до Јосифовог гроба, са поруком која заповеда Сину Божијем да устане. „И гле, земља се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему. А лице његово беше као муња, и одело његово као снег. И од страха његовог уздрхташе се стражари, и постадоше као мртви.“⁴⁶ „усташе многа тела светих који су помрли; и изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.“⁴⁷ Замислите такве посетиоце у Јерусалиму, на вратима њихових пријатеља, са поруком да је распети Христос васкрснуо из мртвих и да су и они оживели његовом силом, да сведоче о његовом васкрсењу. Каква је то активност међу ученицима и светим женама — трче овамо-онамо да објаве радосну вест: „Устао је из мртвих, јер смо га видели и разговарали с њим!“

GSAM 69Исус улази у село

GSAM 69.2„И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта [седам и по миља] и зваше се Емаус. А они говораху међу собом о свима овим догађајима. И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима. А очи им се држаху да Га не познаше. А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели? А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана? И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом; како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га? А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би. А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу, и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив. И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

GSAM 70.1„И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци! Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју? И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.“⁴⁸ Када је требало да једе са њима, преломио је хлеб и узнео захвалност, „Тада се њима отворише очи и познаше Га.... И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?“⁴⁹

GSAM 70.2Сада, коначно, ученици могу да виде, након што им је проблем у потпуности демонстриран, да је са Спаситељевом мисијом била повезана смрт и васкрсење. Али како ће они гледати на питање његовог царства?

GSAM 70.2„по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем. И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене; јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.

GSAM 71Да ли ћеш сада обновити Царство?

GSAM 71.1„они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево? [то јест: Сазнали смо да је по Писму било потребно да будеш распет и да устанеш из мртвих, али зар нећеш сада поново успоставити царство?] А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти; него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље. И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових. И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама, који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.“⁵⁰

GSAM 71Исус ће остати на небу до обнове

GSAM 71.2Сада када их је Спаситељ напустио, и они су заиста видели „да одлази горе где је пре био“, имали су уверење да ће их Свети Дух поучити о времену када ће доћи царство. Тако је Петар, у свом поучавању народа, након пријема Духа, рекао: „и да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса, ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света.“⁵¹

GSAM 71.3Апостолу Петру су такође од Светог Духа откривене чињенице о три света: Прво, онај пре потопа, који је уништен водом; друго, садашњи свет који је сачуван за ватру — ватру која је похрањена у земљи, како гласи Revised Version — ту ватру која ће бити пропаст, руина и уништење безбожних људи; треће, нова земља, „где правда живи“; или, како неки преводе, „у којој ће обитавати праведници“.⁵²

GSAM 72.1Апостол Павле је изложио васкрсење Божјег народа и преображај свих његових светих из смртних у бесмртне, „у тренућу ока у последњој труби“. Он је Коринћанима рекао да је Христос сада на престолу свог Оца и да ће тамо остати све док му сви његови непријатељи не буду потчињени. То јест, док му Отац не преда царство — његово царство — у руке, како је пророковано у Данилу 7:13, 14; Псалму 2:8, 9. Цркви у Солуну он је представио Христов долазак и васкрсење као њихову једину наду и као извор праве утехе када су им вољени били одвојени од њих руком смрти.⁵³

GSAM 72Неодређено враћање Господа

GSAM 72.2Црква тада још није имала јасно знање о времену када ће се Господ вратити. Када је апостол у свом првом писму Солуњанима рекао: „ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети“, браћа су то разумела у смислу да Христос долази док су неки од њих још живи. У свом другом послању он исправља њихову погрешну представу о свом писму и каже им да „неће доћи док не дође најпре отпад, и не покаже се човек безакоња, син погибли, који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује.“⁵⁴

GSAM 72Отпад

GSAM 72.3Ипак, Црква је и даље остала да се у мраку пробија у покушају да одреди време Христовог другог доласка. Браћа су сазнала да ће доћи отпад; али је питање било колико ће он трајати. Одговор је касније дат Јовану док је у визији на острву Патмосу, у симболима пронађеним у дванаестом и тринаестом поглављу Откривења — „време и времена и по времена“, „четрдесет и два месеца“, „хиљаду и двеста и шездесет дана“ (година); али догађај који означава почетак тог дугог периода још се није догодио. Тако се црква и даље надала и чекала Христов долазак, не знајући поуздано тачно време његовог појављивања; јер када тај период невоље прође, за цркву „остатка“ и даље ће остати кратко време сукоба и тријумфа.⁵⁵

GSAM 73.1Са завршетком записа Новог завета, тема Христовог другог доласка нам је јасно постављена пред нама. Отприлике један стих од сваких тридесет на неки начин помиње други долазак нашег Господа Исуса Христа. О томе, и о положају цркве у вези са том надом кроз векове до савременог доба, Роберт Патерсон, доктор богословља, говори у листу под називом Interior, под насловом „Блажена нада“, на следећи начин:—

GSAM 73Земаљски миленијум — Патерсон

GSAM 73.2„Када је наш Господ оставио своју цркву на земљи да оде Оцу, оставио ју је у тужном стању. Његових пет стотина ученика било је окружено целим светом његових непријатеља, организованих у антихришћанске религије и владе од стране једне од највиших интелигенција, покретане најотровнијом злобом и школоване искуством векова у најефикаснијим методама разарања. Господ није био неупућен у нашу опасност; ни у својим последњим говорима није ублажио ту опасност, нити обећао икакво умањење непријатељства света и невоља Цркве. Али је обећао да ће се сам вратити да сруши своје непријатеље и да ће нас подржати до тог благословеног дана. ‚мрзи на вас свет. У свету ћете имати невољу. Плакаћете и туговати, а свет ће се радовати. Ви ћете бити тужни, али ваша туга претвориће се у радост.... ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас. Кад ја одем, доћи ћу опет и примити вас к себи, да где сам ја, и ви будете.‘

GSAM 74.1„Таква је била блажена нада његовог личног повратка којом је тешио своју цркву при свом личном одласку. Током целог периода његовог одсуства, рекао је да морамо трпети невољу; и тако се и догодило. Ако бисмо уживали у било ком периоду спољашњег мира током његовог одсуства, ако би његова црква била поштеђена напада света, ако би постојало неко доба чистоте када кукољ не би растао међу пшеницом, или ако би, по његовом доласку, био дочекан од стране становништва земље испуњене славом Господњом, или чак ако би могао да нађе веру на земљи, то би за њега било најнеочекиваније изненађење. Исус није знао за овај миленијум. Кажемо да он није знао за њега, јер нам о њему није говорио; а он каже: ‚вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од Оца свог.‘ Али у свим његовим беседама и причама нема ни најмањег трага да треба да се надамо неком периоду мира или славе пре његовог доласка. Апостоли су подједнако неупућени у миленијум без Христа. Три стотине година после одласка Господњег, блажена нада Цркве била је нада у његов повратак.

GSAM 74.2„Али када је, у току свог предсказаног отпадања, невеста Христова почела да се утешава у његовом одсуству пријатељством земаљских краљева, сасвим природно је одвратила поглед од источног неба и од повратка свог Господа, који би ставио крај њеној земаљској величини. Када су реформатори принели јеванђељску трубу устима ... снови о миленијуму без Христа одмах су однети ... и црква је поново почела да ишчекује долазак Господа да погуби антихриста.... У својим писмима, проповедима и исповедањима вере, реформатори су прогласили своје предмиленијумске наде.

GSAM 74.3„Вестминстерска скупштина закључује своје исповедање веровањем у други долазак Господњи речима које у потпуности изражавају веру премиленијалиста. Они проглашавају овим тешким речима: ‚Као што Христос жели да нас увери да ће доћи дан суда, како би одвратио све људе од греха и ради веће утехе побожних у њиховој невољи, тако жели и да тај дан остане непознат људима, да би одбацили сваку телесну сигурност и били увек будни, јер не знају у који час ће Господ доћи: и да буду увек спремни да кажу: Дођи, Господе Исусе; дођи брзо!‘⁵⁶

GSAM 75.1„Наши реформаторски преци су ојачавали своја срца ишчекујући Христов долазак и охрабривали једни друге узвиком: ‚Држите поље! јер Он долази са легијама помоћи‘, осећање које је недавно уткано у једну популарну химну за пробуђење, али је било познато старим шкотским заветницима.

GSAM 75.2„Али ускоро је међу реформисаним црквама настао други пад у безверје. У Шкотској је био познат као модератизам; у Енглеској као аријанство, а у новије време као брод-черчизам; у Америци се називао унитаријанизмом; а у Немачкој рационализмом. Постављајући људски разум за судију, а наше веома ограничено савремено запажање за доказ, и поричући да се било који догађај може догодити осим у складу са током уочених закона природе, он је спустио Исуса на ранг јеврејског рабина, прилично напредног за своје време, али потпуно неупућеног у савремену науку. Наравно, идеја да се такав човек враћа из невидљивог света да би владао на земљи била је одбачена као хебрејска митологија.

GSAM 75Данило Витби о миленијуму

GSAM 75.3„Обећања о његовом другом доласку и владавини на земљи тумачена су у смислу једноставно ширења његове јеванђелистичке поруке и потчињавања великог дела света хришћанству на период од хиљаду, или, како су неки сматрали, 360.000 година; током којих би човечанство напредовало у уметностима цивилизације и уживало у невиђеном миру и просперитету. И на крају тог продуженог циклуса, превише обимног да би га обичан ум могао обухватити, можда би дошло до неког великог природног потреса, и могло би се рећи да ће Господ доћи и уништити свет и позвати људску расу на суд. Ову теорију је развио и популаризовао енглески коментатор по имену Витби [Данило Витби је умро 1726. године], за кога се из његове објављене преписке доказује да је био аријанац, али чији су коментари били популарни међу његовом класом, а чији је митски миленијум с повољним пријемом наишао код многих ортодоксних издржаваника и пријатеља државних цркава Европе, којима је он обећавао дуготрајно уживање десетака и почасти. Кроз њихов утицај увезена је у Америку, где је одмах искоришћена као материјал за говорничке флоскуле и завршне речи.“

GSAM 76.1Такве су биле теорије у разним деловима света док се приближавамо времену када је Господ упутио свечано упозорење о свом доласку, чак „код врата“.