Поглавље 11 — Порука другог анђела
GSAM 171.1„И други анђео за њим иде говорећи: Паде, паде Вавилон град велики: јер отровним вином курварства свог напоји све народе.“1
GSAM 171.2„Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.“2
GSAM 171.3Господ је преко својих проповедника узнемирио свет поруком: „дође час суда Његовог“ — поруком око које су се сви људи који су исповедали веру у њега могли ујединити да су хтели. То је био први позив на „вечеру“ венчања. Био је објављен „званима“.3 Како је овај позив одбачен уз разне изговоре, упућен је други позив, у складу са поруком другог анђела.4 Овим позивом Господ је одвојио народ да иде напред до краја времена са све јаснијом светлошћу своје истине.
GSAM 171Други позив на свадбену гозбу
GSAM 171.4Друга порука — она која следи након крика сата суда — каже: „Паде, паде Вавилон град велики: јер отровним вином курварства свог напоји све народе.“ А други позив на гозбу гласи: „Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.“ У сваком од ових стихова народ који се изјашњава као Господњи назива се „град“. Са својим супротстављеним, збуњеним веровањима они се називају „Вавилон“. По другом стиху који се односи на последња времена, видимо да се непосредно пре Господњег доласка његов народ позива да изађе из „Вавилона“: „Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница сваком духу нечистом, и тамница свих птица нечистих и мрских... Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена.“5
GSAM 172Опомињи се како си чуо
GSAM 172.1У обраћању цркви у Сарду читамо: „Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе.“6 Чини се да је црква у Сарду настала у доба Реформације, након мрачног периода дела „Језавеље“ — апостатске цркве. Цркви у Сарду је речено да је некада била жива црква; али када је чула и одбацила учење о Господњем доласку, ставила се у положај у којем ју тај догађај може затећи као „лупеж по ноћи“. Тако апостол Павле у 1. Солуњанима 5:1-5 наводи да ће бити стање оних који вичу: „Мир је, и нема се шта бојати“, када је Господњи долазак близу. Они који следе светлост истине описују се речима: „синови дана“, и Господ неће доћи на њих као лупеж.
GSAM 172.2У овом пророчком опису седам цркава, видимо да одмах након пада цркве у Сарду следи црква Филаделфијска, односно (како реч значи) црква братске љубави. Уистину, такви су били они 50.000 верника који су, путем поруке другог анђела, издвојени из свих разноликих цркава и уједињени у једну везу братске љубави око велике темељне истине о непосредном Христовом доласку.
GSAM 173Како је проглашена Друга порука
GSAM 173.1Midnight Cry од 12. септембра 1844. садржи изјаву коју је дао пастор Џ. В. Хајмс у вези са поруком другог анђела и околностима које су довеле до њене проповеди. Његово писмо је датовано у Меконелсвилу, Охајо, 29. августа 1844. и гласи:—
GSAM 173.2„Када смо 1840. године започели рад са братом Милером, он је већ девет година држао предавања. Током тог времена он је стајао готово сам. Али његов рад је био непрекидан и ефикасан у буђењу верника у истинску наду Божјег народа и у неопходну припрему за долазак Господњи; као и у буђењу свих класа неверника за свест о њиховом изгубљеном стању и о дужности непосредног покајања и обраћења Богу, као припрема за сусрет са Жеником у миру при његовом доласку. То су били велики циљеви његовог рада. Није покушавао да придобије људе за неку верску секту или странку.
GSAM 173.3„Када смо се уверили у истину блиског доласка и јавно прихватили ту доктрину, имали смо иста уверења и исти поступак међу различитим сектама, где смо, по Божјој провидности, били позвани да радимо. Рекли смо проповедницима и црквама да није наша улога да их раздвајамо, делимо или одвраћамо: имали смо један јасан циљ, а то је био да упутимо ‚вапај‘, упозорење о суду ‚на вратима‘, и убедимо наше ближње да се припреме за тај догађај.... Проповедници и чланови који су користили наш рад, али нису искрено прихватили доктрину, видели су да морају или да се придруже доктрини и да је проповедају и одржавају, или ће у кризном тренутку који је био пред њима имати потешкоће са одлучним и решеним верницима. Стога су се одрекли доктрине и одлучили, неки једном, неки другом политиком, да угуше ту тему. То је нашу браћу и сестре међу њима ставило у веома тежак положај. Већина њих је волела своје цркве и није могла ни да помисли да их напусти. Али када су им се ругали, угњетавали и на разне начине лишавали ранијих повластица и задовољстава, и када су им ускратили ‚храну на оброк‘, а уши су им од суботе до суботе заглушиване заводљивом песмом чије су речи: ‚Мир је, и нема се шта бојати‘, они су се ускоро одрекли својих страначких предрасуда, подигли се у сјају своје снаге, отресли јарам и подигли поклич, ‚Изиђите из ње, народе мој‘.
GSAM 174У тешком положају
GSAM 174.1„Ово стање ствари нас је довело у тежак положај, (1) јер смо били на самом крају нашег пророчког времена, у којем смо очекивали да ће Господ окупити свој народ у једно; и (2) увек смо проповедали другачију доктрину; а сада, када су се околности промениле, сматрало би се нечасним да се придружимо повику на раздвајање и распад цркава које су нас прихватиле и нашу поруку. Стога смо оклевали и наставили да поступамо по нашем првом стајалишту, све док црква и проповедници нису довели ствар до те мере да смо били приморани, у страху Божијем, да заузмемо став одбране истине и понижене деце Божије.
GSAM 174Апостолски пример за наш поступак
GSAM 174.2„‚И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје. А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.‘7 Наша браћа нису се одлучила да изађу и одвоје се од цркава све док ‚неки беху отврднули‘ и ‚свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом‘ [о Господњем доласку]. Нису могла поднети то ‚злоречиво говорење‘ ‚злих слугу‘, а цркве које су могле да наставе пут угњетавања и ‚злоречивог говорења‘ према онима који су ишчекивали ‚блажену наду‘ биле су за њих ништа друго до кћери мистичног Вавилона. Тако су их прогласила и ушла у слободу јеванђеља. Иако се можда не слажемо сви у вези са тим шта чини Вавилон, сагласни смо у тренутној и коначној одвојености од свих који се противе учењу о доласку и царству Божијем које је близу. Сматрамо да је то питање живота и смрти. Останак у вези са оним телима која олако говоре о доласку Господњем или му се противе представља смрт. Изаћи из свих људских предања, стајати на речи Божијој и свакодневно ишчекивати појаву Господњу представља живот. Стога сада говоримо свима који су на било који начин заплетени у јарам ропства: ‚изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити, И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.‘“8
GSAM 175Необјашњив отпор
GSAM 175.1Вилијам Милер овако говори о сукобу који је у то време постојао између цркава и адвентиста:—
GSAM 175.2„Веома је неприродно и необјашњиво да хришћанске цркве искључују ову доктрину и своје чланове због ове благословене наде. Знам да неке баптистичке цркве кажу да их не искључују због њихове вере, већ због њиховог причешћа са адвентистичким верницима. Па ако није због њихове вере у долазећег Спаситеља, зашто сам ја искључен из њихових проповедаоница, а никада се нисам причешћивао ни са ким осим са баптистичком црквом? То је лажан изговор. Али ово не може бити изговор методиста и презвитеријанаца; јер они верују у мешовито причешће. Због чега их онда искључују? Чуо сам да су неке искључили због ‚певања‘ мелодија о другом доласку; друге због лудила, а једино лудило које су им замерили било је то што су чекали Христа. О Боже, ‚Опрости им; јер не знаду шта чине.‘“
GSAM 176Сторс о ставу цркава
GSAM 176.1Џорџ Сторс је говорио о ставу цркава према адвентистима на овај начин:—
GSAM 176.2„Које од њих, у овом тренутку, не говоре: ‚Седим као царица‘? И које од њих не уживају у замисли да ће једног дана освојити свет и да ће он бити потчињен њиховој вери? Које од њих ће дозволити души да остане међу њима у миру, која отворено и храбро исповеда своју веру у Христов долазак на вратима? Зар услови да останете међу њима недирнути нису да се ‚у потпуности уздржите‘ од јавног исказивања вере у долазак Господњи ове године, без обзира на ваше уверење о томе и колико год вам било важно да вичете: ‚Бојте се Бога, и подајте Му славу, јер дође час суда Његовог‘?“
GSAM 176Менсфилдово сведочанство
GSAM 176.3Л. Д. Менсфилд, пишући из Онејде, Њујорк, 21. марта 1844, овако сведочи:—
GSAM 176.4„Бог делује на умовима своје драге деце која чекају Господа с неба и води их не само да обрате пажњу на анђела ‚који има вечну јеванђелију да проповеда, говорећи: Дође час суда Његовог‘, већ и да послушају наредну заповест: ‚Изиђите из ње, народе мој!‘ Ја сам више него икада убеђен да верске организације данашњице чине не мали део оног Вавилона који ће бити насилно срушен и који се више никада неће наћи.... Међутим, чини ми се да је у неким организацијама сличност са малим рогом најочигледнија. Неколико примера ће илустровати ту ствар.
GSAM 176Манифестан дух масе
GSAM 176.5„Брат који је веома успешно радио у овом крају проповедајући Господњи долазак, заказао је предавање на одређеном месту у одређено време. Господ је тако уредио да је он био шеснаест миља удаљен од места састанка, али је један _____ проповедник био присутан, на челу гомиле, са катраном и перјем, с циљем да их нанесе том слузи Свевишњег Бога. Тај исти проповедник је ускоро након тога започео дугу молитвену скупштину, али све је било хладно и ледено као северни ледњак — ниједна душа није пробуђена ни обраћена. На крају је проповедник рекао да верује да ће морати да заузме ‚клупу за покајнике‘.
GSAM 177.1„Вођа црквене групе у овом селу рекао је својој групи, откако овде одржавамо састанке, да ако неки човек дође у његову кућу и каже да верује да ће Христос доћи ове године, он ће га истерати напоље.“
GSAM 177Дужност према црквама
GSAM 177.2На овом месту ћемо представити сведочанство из говора упућеног адвентистичкој конференцији верника окупљених у Бостону, Масачусетс, од 31. маја 1844. године, које су потписали Вилијам Милер, Елон Галуша, Н. Н. Вајтинг, Аполос Хејл и Џ. В. Хајмс. Они кажу:—
GSAM 177.3„О нашој дужности према црквама можемо рећи и реч. Опасност овде, као и у већини других случајева, чини нам се да је у крајностима. Први облик опасности јесте дозволити ауторитету цркве с којом смо повезани да нас ућутка у питању дужности. Не сумњамо да су хиљаде људи довели себе под осуду пред Богом попуштајући небиблијским захтевима својих цркава у овој ствари, а да би, да су били одлучни и верни, сада били у много безбеднијем и кориснијем положају, иако би и они могли бити позвани да трпе.
GSAM 177.4„Други облик опасности јесте попуштање пред духом освете према црквама због њихове неправде према нама и вођење недиференцираног рата против свих таквих организација. Што се тиче дужности адвентиста у односу на цркве са којима могу бити повезани, ако бисмо били позвани да то учинимо, не бисмо могли дати никаква упутства која би могла бити опште примењива. Они морају поступати у страху Божијем, како то околности случаја налажу.
GSAM 178.1„Међутим, треба да будемо одлучни у обављању своје дужности, сведочећи за истину при свакој прилици која је умесна и прикладна. И ако тиме што поступимо на овај начин увредимо цркве, и оне нам запрете искључењем ако не ућутимо (иако, ако сматрамо да је боље пријатељски раскинути везу са црквом, то може бити бољи пут), нека вршимо своју дужност, и када нас искључе, нека будемо стрпљиви у трпљењу неправде и спремни са нашим Господом да изађемо ‚изван логора, носећи Његову срамоту.‘“
GSAM 178.2Из ових цитата који се односе на поступање цркава према онима који су проповедали поруку другог анђела, може се лако видети како, као први резултат упућивања овог другог позива на „вечеру“, они који су се окупили у једно духовно стадо описују се речима „кљасте“, и „богаљасте“, и „слепе“, што снажно указује на лоше поступање које су претрпели од поступања описаног речима „бити“ своје „другаре“, од којих су били одвојени.
GSAM 178Одвојени народ изабран да прими нове истине
GSAM 178.3Сврха Господња јасно се уочава у издвајању посебног народа кроз проповедање поруке другог анђела — другог позива на „вечеру“ — и „поноћног узвика“. Благородне истине за последње дане требало је истражити и проповедати — дело које се није могло обавити у црквама „везаним догмама“, баш као што апостолска црква није могла проповедати јеванђеље свету док је била у вези са јеврејским сектама. Бог је тамо позвао на одвајање,9 и такође је позвао адвентисте да се одвоје од оних који би их покушали држати у кругу својих догми.
GSAM 179„Six Sermons“ Сторса
GSAM 179.1Ускоро након овог изласка из заједнице примећујемо да је светлост дошла до адвентистичких заједница по питању будуће казне, како је изложено у памфлету, „Six Sermons“, Џорџа Сторса, који у којем се заступа став да је човек по природи смртан; да мртви нису свесни између смрти и васкрсења; да ће коначна казна нечестивих бити потпуно нестајање; и да је бесмртност дар Божји, који се прима само вером у Господа нашег Исуса Христа.
GSAM 179.2Хиљаде адвентиста прихватило је ову доктрину о природи човека, али не сви. Одбијање те доктрине није донело никакву конфузију међу њима, јер се сматрало искључиво питањем вере, а не мерилом моралног стања; стога је заједнички напор да се свет упозори на Христов блиски долазак остао непрекидан. Међутим, то је изазвало гнев цркава према њима.
GSAM 179Неспособни да побију „Six Sermons“
GSAM 179.3Методистички проповедник у граду у којем сам живео, а који се раније придружио проповедању учења о доласку 1843. године, примио је „Six Sermons“, прочитао их и признао члановима своје цркве да није у стању да оповргне то учење; али када је сазнао да многи чланови његове цркве прихватају то учење, саветовао је друге да не читају књигу, јер би „поверовали у учење ако би је прочитали.“ У септембру 1844. године, након што се овај проповедник вратио са годишње конференције, устао је у свом амвону и јавно се одрекао учења о доласку, и понизно затражио опроштај од цркве што је икада позвао предаваче да говоре у цркви.
GSAM 179Суђено због јереси
GSAM 179.4Овај потез проповедника ускоро је праћен покушајем да се адвентистички верници оптуже за јерес; али пошто им је било дозвољено да своје случајеве заснивају на Библији, црква није остварила победу. Неколико особа је искључено из ове цркве јер њихов поступак није био у складу са црквеном дисциплином, а многи други су се повукли због искључења чланова чија вера није могла бити показана као супротна Светом писму. Тако је учење о доласку заувек искључено из цркве у којој су стотине људи нашле Спаситеља и биле срећне у Богу.
GSAM 180.1Оно што је учињено у мом родном граду догодило се и у стотинама других цркава широм земље. Они који су тако третирани од стране своје бивше браће нашли су много утехе у речима пророка Исаије: „Слушајте реч Господњу, који дрхћете од Његове речи: браћа ваша, која мрзе на вас и изгоне вас имена мог ради, говоре: Нека се покаже слава Господња. И показаће се на вашу радост, а они ће се посрамити.“10
GSAM 180Пројављен гнев нечестивих
GSAM 180.2Како се приближавао дан када се очекивао Господ, верници су постајали марљивији у свом труду, а нечестивци су све жешће беснели и ругали се, као што се види из следеће изјаве уредника Midnight Cry од 31. октобра 1844:—
GSAM 180.3„Утицај који је овај покрет имао на нечестиве такође је у великој мери допринео да се уверимо да је Бог у томе. Када су се Божија деца сабрала да се поклоне и понизе пред Њим и да се припреме за Његово појављивање, као што је пристојно за дружину грешника која може бити спасена само благодаћу, нечестивци су показали највећу злобу. Када нисмо објавили никакво обавештење о нашим састанцима осим у нашем листу, нити смо јавно позивали, синови Велијарови нагрнули су на њих и изазвали велики неред. Вечером суботе, 12. овог месеца [12. октобра 1844.], нисмо одржали састанак у шатору, како би црквењак [домар] имао прилику да очисти зграду за суботу [недељу]. Али је гомила упала у зграду и ускратила чак и ту привилегију. Међутим, градоначелник, без икаквог позива, одмах је интервенисао и истерао их.
GSAM 181.1„На нашим састанцима следеће суботе, након што је шатор био пун, густа гомила заузела је улицу испред зграде, многи од њих бесни што ико може веровати у Господњи долазак. Вечером, због узбуђења народа, састанак није одржан; ипак је улица била рано препуна руље; али је брза интервенција градоначелника и његове ефикасне полиције очистила улицу, након што је неколико њих послато у полицијску станицу. Могли смо само упоредити понашање гомиле са оним што је окруживало врата Лотова оне вечери пред погубљење Содома.... Овај покрет са њихове стране био је тако изненадан, истовремен и обиман, да нас је његово појављивање првог дана седмог јеврејског месеца уверило у наше мишљење да то мора бити тај месец.“
GSAM 181Подсмевачи облаче хаљине за вазнесење
GSAM 181.222. октобра 1844. године, на дан када се завршило две хиљаде триста дана, у Парису, Мејн, док су се верници окупили у божјој кући, у свечаној молитви Богу, у очекивању да ће Господ доћи тог дана, подругљиви ругачи окупили су се око куће, певајући бурлескне песме. Двојица од тих силеџија обукли су дуге беле хаљине, попели се на кров куће, певали песме и ругали се онима у кући који су се молили и чекали да Господ дође.
GSAM 181.3Вероватно је да је из овог догађаја проистекла лаж о томе да адвентисти облаче хаљине за вазнесење; јер и поред тога што су адвентистички листови нудили награде и до 500 долара за један аутентичан пример у коме је адвентиста обукао хаљину за вазнесење 1844. године и тако чекао долазак Господњи, ниједан такав случај никада није доказан.
GSAM 182Визија Хазена Фоса, 1844
GSAM 182.1Око тог времена у месту Поланд, у држави Мејн, живео је младић по имену Хазен Фос, који је чврсто веровао да ће Господ доћи десетог дана седмог месеца. Био је лепог изгледа, пријатног понашања и прилично добро образован. Неколико недеља пре него што се „поноћни узвик“ завршио, Господ му се приближио и дао му визију, у којој му је показано путовање адвентиста ка Божјем граду, са свим опасностима које су их пратиле. Дате су му неке поруке упозорења које је требало да пренесе, и такође је имао увид у искушења и прогонства која ће уследити ако буде био веран у преношењу онога што му је показано. Њему су, као и господину Фоју, показана три корака помоћу којих ће Божји народ у потпуности ступити на пут ка светом граду. Будући чврст верник у Господњи долазак „за још неколико дана“ (као што су тада певали), део визије који се односио на три корака на пут био му је необјашњив; а пошто је по природи био гордог духа, повукао се од крста и одбио да га исприча. Визија је поновљена други пут, и уз то му је речено да ће му, ако и даље одбија да исприча оно што му је показано, терет бити узет и дат једном од најслабије Господње деце, које ће верно пренети оно што Бог открије. Он је поново одбио. Тада је дата трећа визија и речено му је да је ослобођен, а терет је положен на једног од најслабијих међу слабима, који ће испунити Господњу заповест.
GSAM 182Фос не успева да исприча своју визију
GSAM 182.2То је уплашило младог човека, па је одлучио да исприча шта му је показано и у складу с тим је објавио састанак. Народ се окупио да види и чује. Он је пажљиво испричао своје искуство, како је одбио да исприча шта му је Господ показао и шта ће бити последица његовог одбијања. „Сада“, рекао је он, „испричаћу визију.“ Али, авај! било је прекасно: стајао је пред народом нем као кип, и коначно је у најдубљој агонији рекао: „Не могу да се сетим ни речи од визије.“ Кршио је руке у болу, говорећи: „Бог је испунио своју реч. Узео ми је визију“, и у великој душевној невољи рекао: „Ја сам изгубљен човек.“ Од тог тренутка изгубио је наду у Христа и пао у очај. Више никада није присуствовао адвентистичком састанку и није имао личног интересовања за религију. Његово понашање у многим погледима, благо речено, било је као код човека лишеног благог утицаја Духа Учитеља, као код онога „који је препуштен својим путевима, да се напуни својим делима“. У том стању духа умро је 1893. године.
GSAM 183Визија Фоса коју је пренео неко други
GSAM 183.1Отприлике три месеца након што није успео да се сети своје визије, чуо је из суседне собе како неко други препричава визију. Састанак се одржавао у кући у којој је он био. Наговарали су га да дође на састанак, али је одбио. Рекао је да је визија била онолико слична ономе што је њему показано колико две особе могу на исти начин испричати исту ствар. И тако је сазнато оно што је видео, али се није могао сетити када је покушавао да то исприча. Када је касније видео ту особу, рекао је: „То је инструмент на кога је Господ ставио терет.“
GSAM 183Тужно разочаран
GSAM 183.2Десети дан седмог месеца, по јеврејском времену (22. октобар 1844.), коначно је дошао. Затекао је хиљаде и хиљаде оних који су ишчекивали испуњење својих надања. Нису направили никакве припреме за било шта земаљско после тог датума. Нису ни неговали помисао „ако се не догоди“, већ су уређивали своје земаљске послове као да су очекивали да ће тај дан окончати период њихових природних живота. Упозоравали су и охрабривали нечестиве да побегну од гнева који долази, и многи од њих су се плашили да порука можда ипак буде истинита. Саветовали су и молили се са својим рођацима и опростили се од оних који своја срца нису посветили Богу. Укратко, они су се опростили од свих земаљских ствари са свом свечаношћу онога који сматра да ће се ускоро појавити лицем у лице пред Судијом целе земље. Тако су се, готово без даха од стрепње, окупили у својим богомољама, очекујући да ће сваког тренутка чути глас архангела и трубу Божију и да ће видети небеса у пламену славе свог долазећег Краља.
GSAM 184.1Сати су полако пролазили, и када се коначно сунце спустило испод западног хоризонта, завршио се јеврејски десети дан седмог месеца. Сенке ноћи поново су рашириле свој мрачан покров над светом; али са тим мраком дошла је и бол туге у срца адвентистичких верника, туга каква може наћи паралелу само у жалости Христових ученика, док су се свечано кретали ка својим домовима у ноћи након распећа и погреба онога кога су само пре кратког времена тријумфално пратили у Јерусалим као свог Краља.