Поглавље 1 — Увод

GSAM 21.1КАДА говоримо о другом Христовом доласку, дотичемо се теме која је у стварности била нада Божјег народа још од протеривања наших првих родитеља из Едемског врта. У речима упућеним змији, да ће семе жене смрскати њену главу, била је потврда да ће на крају доћи обновитељ који ће победити Сотонине узурпације и испунити Божју сврху на земљи. Постоји претпоставка да су Адам и Јева мислили да ће ово дело бити веома брзо извршено и да ће непосредни потомак из њиховог рода бити победник. Међутим, у Божјем плану обећање о Спаситељу од привидне пропасти обухватало је све што се од тада развило у остварењу „по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу пре времена вечних“.¹

GSAM 21.2Да су Адам и Јева одмах угледали беду и невољу која ће испунити свет током дугих векова између његове пропасти и обнове, њихова туга би била неподношљива. Бог небески, у својој нежној милости и саосећању, сакрио им је тај призор, остављајући их да негују драгу наду да ће ускоро бити избављени у слободу славе деце Божије. Мисао да је искупљење близу природно би их подстакла на већу озбиљност у припремама за тај догађај.

GSAM 22.1На исти начин било је и са Божјим народом у свим поколењима од дана Адамових. Они су били сигурни да ће се неки велики и важан догађај некада у будућности догодити — да ће Христос коначно доћи и успоставити своје царство. И они су, као Адам и Јева, веровали да је догађај близу, и, као и они, нису били свесни шта ће се догодити између њиховог доба и тог догађаја; иначе би могли да се обесхрабре у настојању да достигну циљ награде.

GSAM 22.2Ову мисао можемо илустровати догађајима који су се одиграли у вези са великим открићима. Људи који су их покренули, иако тога нису били свесни, заправо су испуњавали Божју сврху; ипак су били покренути идејама које се нису у сваком погледу показале у складу са сопственим теоријама које су их навеле на деловање.

GSAM 22Далекосежне последице Колумбових открића

GSAM 22.3Монтгомери, у својој American History,² издање из 1902. године, на страницама 8 и 9, говорећи о теорији која је навела Колумба да крене на своје путовање и о спровођењу његовог плана да дође до Источних Индија пловидбом на запад, каже:—

GSAM 22.4„Колумбо је мислио да може унапредити пројекат португалског краља. Био је убеђен да постоји краћи и бољи пут до Индија него траса коју је обележио Дијаз. План ђеновског морнара [Колумба] био је подједнако смео и оригиналан. Уместо да плови према истоку или на југ и исток, предложио је да плови право на запад. Имао је, како је веровао, три добра и чврста разлога за такав подухват: Прво, у складу са најбољим географским делима његовог доба, Колумбо је био убеђен да Земља није равна, како је већина људи мислила, већ да је глобус. Друго, претпостављао је да је та Земља много мања него што јесте и да већи део чини копно уместо воде. Треће, пошто није знао ништа и није ништа слутио о постојању континента Америке или Тихог океана, замишљао је да се обала Азије или Индије налази директно преко пута Шпаније и западне обале Европе. Целу удаљеност до Ципанга, односно Јапана, процењивао је да вероватно неће прећи око четири хиљаде миља.

GSAM 23.1„Његов план је био следећи: кренуће из Европе; упутиће брод ка западу према Јапану и пратиће кривину глобуса све док га не доведе до онога што тражи. У његовом уму то је било сигурно и једноставно као што је мушици лако обићи јабуку.

GSAM 23.2„Уколико би експедиција била успешна, он би имао ову огромну предност: ушао би у Индије директно главним улазом, уместо да до њих стиже заобилазним путем и кроз неку врсту споредног улаза, као што су то морали Португалци.

GSAM 23.3„Видимо да је овај човек, који је разумео практичну математику, географију и навигацију као и било ко у своје време, био у праву по првом питању — облику Земље — али је потпуно погрешио у преостала два.

GSAM 23Срећна грешка

GSAM 23.4„Ипак, необично је што су његове грешке у једном погледу биле помоћ за њега. Грешка коју је направио у погледу удаљености била је изузетно срећна. Да је Колумбо тачно израчунао величину Земље и стварну дужину таквог путовања, вероватно не би испловио, јер би одмах видео да је предложена португалска рута и далеко краћа и јефтинија. Поново, да је могао да замисли или на било који начин предвиди да се амерички континент налази право на његовом путу, то само по себи можда га тада не би навело да крене на путовање у откривање, јер му циљ није био да пронађе нову земљу, већ нови пут до старе.“

GSAM 23Велика нада векова

GSAM 23.5Тако је народ Божији, кроз векове, имао наду у Христов долазак пред собом „као тврд и поуздан ленгер душе“.³ Иако су често, усред туге и невоља, у муци узвикивали: „До када, Господе, пре него што ће доћи ослобођење?“, ипак су настављали даље и, као Павле, говорили су и још увек говоре: „ко је наша нада или радост, или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његовом доласку?“⁴

GSAM 24Павле подржан надом

GSAM 24.1Неколико илустрација ове подржавајуће моћи наде у овом контексту мора бити довољно. Када је Павле био изведен пред Филикса и добио дозволу да говори за себе, рекао је: „у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима, и имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.“⁵

GSAM 24.2У својој вештој одбрани када је изведен пред Агрипу, Павле је рекао: „сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим, коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја. Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?“⁶ Када је коначно био у Риму да се појави пред ћесаром, рекао је Јеврејима: „јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.“⁷

GSAM 24.3Павле је слободно говорио о тој нади у свом писму Титу: „Јер се показа благодат Божја која спасава све људе, учећи нас да се одрекнемо безбожности и жеља овог света, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овом свету, чекајући блажену наду и јављање славе великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа.“⁸

GSAM 24Петар се радује нади

GSAM 24.4Петар говори о истој нади овако: „Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих, за наследство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас, које је сила Божија вером сачувала за спасење, приправљено да се јави у последње време; коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима, да се кушање ваше вере много вредније од злата пропадљивог које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос.“⁹

GSAM 25Божја сврха у стварању

GSAM 25.1Свето писмо открива сврху Божју у стварању света; а из речи пророштва такође сазнајемо Његов план у вези са будућношћу: „овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава.“¹⁰ Када ју је обликовао, дао ју је човеку. Псалмиста каже: „Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.“¹¹ Али када ју је дао човеку, човек је био праведан, као што је изразио мудрац: „Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.“¹²

GSAM 25.2Читамо о Господњем поступању према људском роду да „кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих“,¹³ односно према броју истинског Израиља који ће на крају бити сабран на земљи као поданици његовог будућег царства. То је изражено речима апостола Павла: Бог „учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења: Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас. Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо“.¹⁴ Када се ова првобитна сврха у вези са земљом испуни, „И твој ће народ бити сав праведан“.¹⁵ Опет се о њима у том стању каже: „нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.“¹⁶ То ће бити време када ће кротки „наследити земљу, и наслађиваће се множином мира.“¹⁷

GSAM 26Други Христов долазак није бајка

GSAM 26.1У другом Петровом писму стоји: „вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову. Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи. И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори. И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.“¹⁸

GSAM 26.2У овом писму апостол се позива на Преображење на гори као доказ другог Христовог доласка. Пре ове сцене наш Спаситељ је рекао својим апостолима: „имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где иде у царству свом“¹⁹ — како га бележи Лука: „имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.“²⁰

GSAM 26.3Ово обећање је буквално испуњено управо у Преображењу. У овој „визији“ на гори видели су прослављеног Исуса, онаквог какав ће се појавити када дође у свом царству. Видели су Илију, који је узет на небо не окусивши смрт, представљајући оне који ће бити пренесени — промењени из смртних у бесмртне — „Уједанпут, у тренућу ока“, када Господ дође.²¹ Такође је био и Мојсије, који је умро, представљајући оне који ће васкрснути из мртвих да сретну Господа. Дакле, у овој „визији“ они су имали увид у Христов долазак у свом царству, као што им је обећао.

GSAM 27Пророштво – сигурнија реч

GSAM 27.1Иако су апостоли видели овај славни призор на гори Преображења и чули глас Божјег одобрења, апостол Петар потврђује: „имамо најпоузданију пророчку реч.“ Овом изјавом он не умањује значај онога што су видели и чули на том незаборавном догађају. Тада су једном чули глас Божји, али у великим линијама пророштва, које се протежу до Христовог другог доласка, глас Божји се често понавља. Заправо, свако одређено пророчко предвиђање испуњено или забележено у историји јесте Божји глас за нас. Мора бити да је у том смислу реч пророштва „најпоузданија“. Ревидирани превод то преводи као „потврђено“. Пророштво је потврђено сваким појединачним испуњеним детаљем. Сваки предвиђени догађај, када се испуни, представља уверење да ће преостали предвиђени догађаји сигурно наступити.

GSAM 27Природа пророштва

GSAM 27.2Следећа сведочења истакнутих изучавалаца Библије о природи пророштва су убедљива:—

GSAM 27.3Томас Њутн тврди да је „пророштво унапред изречена и сажета историја; историја је испуњено и проширено пророштво. Лажна пророчишта су постојала у свету; али сав ум и злоба људи и ђавола не могу произвести никаква таква пророчанства каква су записана у Светим списима.“

GSAM 27.4Сер Исак Њутн сведочи да је „слушање пророка основни карактер истинске цркве.“

GSAM 27.5Др А. Кит каже да је „пророштво једнако сваком чуду и само по себи је чудесно.... Само глас Свемогућства могао је позвати мртве из гроба,—само глас Свезнања могао је открити све што је било скривено у мрачној будућности, која је за човека непрозирна као и домови мртвих,—и једно и друго је подједнако глас Божји.“

GSAM 28.1Метју Хенри је рекао да ће се „у Божје време, које је најбоље време, и на Божји начин, који је најбољи начин, пророштво сигурно испунити. Свака Христова реч је веома чиста, и стога веома сигурна.“

GSAM 28Сврха пророштва

GSAM 28.2Из Христових речи упућених његовим апостолима можемо сазнати једну од Господњих намера у давању пророштва. Говорећи пророчки о догађајима који ће се одиграти у животу Јуде, рекао је: „вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.“²²

GSAM 28.3Господ такође каже преко пророка Исаије: „јер сам ја Бог, и нема другог Бога, и нико није као ја, Који од почетка јављам крај и издалека шта још није било; који кажем: намера моја стоји и учинићу све што ми је воља.“²³

GSAM 28.4Опет: „Шта је пре бивало, казивах напред одавно, и шта из мојих уста изађе и објавих, учиних брзо и зби се. … И зато ти одавна објавих, пре него се зби казах ти, да не би рекао: Идол мој учини то, и лик мој резани и лик мој ливени заповедише тако. Чуо си; погледај све то; а ви нећете ли објављивати? Одселе ти јављам ново и сакривено, шта ниси знао; Сада се створи, и недавно, и пре овог дана ниси чуо, да не кажеш: Гле, знао сам.“²⁴

GSAM 28.5Из овог језика види се снага пророчких испуњења као доказ божанског порекла пророштва, као и то да је то демонстрација моћи Господа над свим боговима незнабожаца. Такође се из ових речи види да пророштво заузима веома важно место у Писму истине. Пошто су ове чињенице истините, заиста је чудно што толико људи мало или нимало пажње не посвећује проучавању пророчких делова Светог Писма.

GSAM 29Пророчанство није запечаћено

GSAM 29.1Неупућени кажу да су неуки и да стога не могу да разумеју пророштва. С друге стране, многи образовани, па чак и неки од проповедника, кажу: „Пророштва су запечаћена и не могу се разумети. Сви знамо да је књига Откривења запечаћена књига.“

GSAM 29.2У Откривењу, вољеном Јовану је дата посебна заповест да не запечаћује књигу.²⁵ Такође у овој књизи изречен је благослов онима који „слушају речи пророштва, и држе шта је написано у њему.“²⁶ Како би се ствари садржане у запечаћеној књизи могле држати ако се не разумеју и не могу разумети? Господ је рекао преко Мојсија: „Шта је тајно оно је Господа Бога нашег, а јавно је наше и синова наших довека, да бисмо извршавали све речи овог закона.“²⁷

GSAM 29.3Да је Господ намеравао да се пророштва Данила разумеју, очигледно је из његових речи упућених ученицима у вези с њима. Читамо: „Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме)“,²⁸ што практично значи: Разумејте пророка Данила.

GSAM 29.4Господ разобличава заблуду тврдње да пророштво не може бити разумето, овим речима: „свака утвара биће вам као речи у запечаћеној књизи, коју дају човеку који зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не могу, јер је запечаћено. Или да дају књигу оном који не зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не знам читати. Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени, Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће.“²⁹ Да је народ на који пророк овде указује следио сигурну реч пророштва, не би одступио од Божјег закона и заменио његове заповести заповестима људи.

GSAM 30Пророчанство није предмет приватне интерпретације

GSAM 30.1Разлог што толико многи не разумеју пророштво није то што оно има неки дубок, скривен, тајанствени смисао. Апостол Петар је о томе рекао: „ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању; јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.“³⁰ Из овог језика јасно се подразумева да је за разумевање пророштва неопходно примити оног Духа који је говорио кроз пророке. О том Духу, обећаном свима који га траже, написано је: „упутиће вас на сваку истину.“³¹

GSAM 30Испуњено пророштво

GSAM 30.2У проучавању пророштва постоје одређене чињенице које увек треба имати на уму: Бог, који је непогрешив, аутор је пророштва, и када дође време за испуњење предвиђања, сам предвиђени догађај ће се и догодити. Поново, пошто Господ, који има моћ да предвиди шта ће људи учинити, одреди време када ће се нешто догодити, када то време дође, долази до истинитог испуњења пророштва. Другим речима, лажно испуњење пророштва у назначеном року за право је немогуће. У складу са овом аксиомом, можемо рећи да, када дође Господње време да његова порука истине буде дата свету, порука се сваки пут појави.

GSAM 30.3Једном приликом, када је писац одржао предавање о испуњењу пророштва, неверник који је био присутан пришао је и рекао: „Морам да вам честитам, тумачи пророштва, на томе што сте веома срећни. У вашем проучавању историје, чини се да тако лако налазите оно што се тачно уклапа у пророштво.“ „Да“, био је наш одговор, „одговара зато што је и направљено да одговара. Ако бисте отишли у продавницу рукавица да купите пар рукавица, зар не бисте очекивали да нађете оне које ће вам одговарати?“ Он је одговорио: „Наравно да бих, јер су направљене да одговарају.“ „Дакле“, рекао је писац, „Бог који је знао шта ће људи учинити, дао је предвиђања о њима, и када ти људи ступе на сцену деловања и учине баш оно што је Он предвидео, истински историчар бележи њихове поступке, који, у поређењу са предвиђањем, савршено одговарају.“

GSAM 31Пророчанство – светлост у тами

GSAM 31.1Апостол Петар каже да треба да обраћамо пажњу на пророштво као на светлост која сија у мрачном месту. Без светиљке пророштва будућност би била потпуни мрак. Сврха светлости је да расеје мрак — када путујете у мрачном месту, да покаже пут и да га јасно осветли, како би путник могао, корак по корак, да види и изабере пут. „Реч је Твоја“, каже псалмиста, „жижак нози мојој, и видело стази мојој.“³² Мудар човек каже: „пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.“³³ Тако се види, док пролазимо кроз ток времена, да ће се реч Божја, нарочито у својим пророчким испуњењима, све више и више откривати, чинећи ученику Библије све јаснијим и јаснијим да је он заиста на путу који води ка вечној светлости и вечном дану.

GSAM 31Три истакнута догађаја од Едема до краја

GSAM 31.2Разматрајући пут Божјег народа од Едема до краја, у светлу Светог писма, издвајају се три догађаја посебне важности. Први је први долазак Христов, оваплоћење, долазак Емануела, Бога пројављеног у телу; други је велика Реформација после Мрачног доба — 1260 година угњетавања, у којима је реч Господња била готово у потпуности ускраћена обичном народу — излазак цркве из њеног пустињског стања и стављање Светог писма на место где су сви могли да читају и сазнају његову вољу; треће, други долазак Господњи да уведе времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света; ово, да се оконча „сукоб векова“, сукоб између греха и праведности, да се уведе доба славе, ка којем су сви векови тежили.

GSAM 32Пророштво даје путоказе ка крају

GSAM 32.1Обраћајући пажњу на сигурну реч пророштва као на светлост која треба да води наше кораке, откривајући нам исправан пут кроз мрак, не може бити другачије него да ћемо пронаћи стазу јасно обележену у пророчком слову све до другог доласка Христовог. У том случају, они који пажљиво прате светлост пророштва не само да ће препознати знаке и показатеље да је велики дан близу, већ ће и препознати дело Господње како оно стално напредује кроз поруке истине које треба да припреме народ да му изађе у сусрет у миру при његовом доласку.

GSAM 32.2Иако Свето писмо објављује да ће дан Господњи доћи на масе као „лупеж по ноћи“,³⁴ оно такође каже за оне који стоје у савету Господњем: „ви, браћо, нисте у тами да вас дан као лупеж застане. Јер сте ви сви синови видела и синови дана.“³⁵

GSAM 32Сетите се вођења Господњих

GSAM 32.3Присећајући се вођења Господњих у адвентистичком покрету, добро је приметити да је увек била Божја намера да се његов народ сећа манифестација његове провидности и моћи у њихову корист. Када даје разлоге за одступање Израиља од Бога, псалмиста каже, „Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру, Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.“³⁶ Ако је било добро за Израиљ да призива на ум вођење Господње са њима, зар није добро и за нас? У екстази псалмиста поново каже: „Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.“³⁷

GSAM 33.1У сваком добу Господ је имао важне истине, које су, по Његовој благодати, биле намењене да изведу народ из ропства греха и припреме га за улазак у небески Ханан; и корисно је разматрати Господње односе према онима који су проповедали те истине.

GSAM 33Велики резултати из најмањих средстава — сведочанство Д'Обињеа

GSAM 33.2Д'Обиње, у својој History of the Reformation, каже: „Бог, који припрема своје дело кроз векове, остварује га кроз најслабија оруђа, када дође његово време. Постизање великих резултата најмањим средствима, такво је Божје правило. Ово правило, које влада свуда у природи, налази се и у историји.“³⁸

GSAM 33.3Када је Бог, у давна времена, почео да бира посебан народ да би га успоставио као свој нарочити народ, учинио је то позивајући једног човека — Аврама — који је живео међу незнабошцима, у Уру Халдејском. Од њега је потекло многобројно потомство; али о њима, када су уздигнути у достојанство нације, Бог небески рекао је: „Не зато што би вас било више него других народа прихвати вас Господ и изабра вас; јер вас беше мање него иког другог народа.“³⁹

GSAM 33.4Поново, када је желео да ослободи свој народ из ропства у Мисиру, изабрао је за њиховог вођу онога који је, у свом детињству, био скривен три месеца у кући своје мајке, а потом смештен у једноставан, груб ковчег од трске, премазан смолом, и предат на чување реци Нилу. Међутим, исти тај Мојсије, када је дошао до година разума, изабрао је смирен пут страдања са народом Божијим, уместо да има „земаљску сладост греха“.⁴⁰

GSAM 34Гедеонова победа

GSAM 34.1Касније, када је Господ требало да ослободи Израиљ од Мадијана и Амалика, који су нахрупили у њихову земљу „као скакавци, тако много“ и уништили принос на земљи, не остављајући „хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца“, Господ је послао анђела Гедеону. Овај Јоасов син био је приморан да врши мало пшенице и крије је од својих непријатеља. Када му је анђео јавио да ће он ослободити Израел, Гедеон је са изненађењем упитао: „чим ћу избавити Израиљ? Ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијином, а ја сам најмањи у дому оца свог.“⁴¹ Исти тај скроман, сиромашан човек изашао је са својих триста људи, са својим једноставним лампама и жбановима (поступак који би се чинио као лудост ограниченом разуму), и узевши Бога за своју снагу, остварили су велику победу. Пре ослобођења, Гедеон је могао да изговори жалопојку попут оне пророка Амоса када је упитао: „како ће се подигнути Јаков? Јер је мали.“⁴²

GSAM 34Беба у јаслама

GSAM 34.2У Господње одређено време рођен је Спаситељ рода људског, и пастири су га затекли како лежи у јаслама. Његови земаљски сродници бавили су се поштеним, иако скромним, пословима. О свом земаљском сиромаштву Спаситељ је рекао: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити.“⁴³ Он је изабрао своје апостоле „из нижих слојева друштва, који, иако нису најнижи, не досежу ниво средње класе. Све је тако било намењено да свету покаже да дело није људско, већ божанско.“

GSAM 35Не многи мудри позвани

GSAM 35.1Павле је рекао о делу у данима примитивне цркве: „Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудрих по телу, ни много силних ни много племенитих; него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јако; и што је неплеменито пред светом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јесте, да се не похвали ниједно тело пред Богом.“⁴⁴

GSAM 35Смирени људи у Реформацији

GSAM 35.2Исти принцип налазимо илустрованим у животима великих реформатора шеснаестог века. Историчар каже: „Реформатор Цвингли изашао је из алпске пастирске колибе; Меланхтон, теолог Реформације, из оружарске радионице; а Лутер из колибе сиромашног рудара.“ О себи је Лутер рекао: „Моји родитељи били су веома сиромашни. Мој отац је био сиромашан сечар дрва (касније је постао рудар), а мајка ми је често носила дрва на леђима да би обезбедила средства за подизање своје деце. Подносили су најтежи рад због нас.“

GSAM 35.3Апостол Јаков, говорећи о позиву народа на Господњу службу, каже: „Чујте, љубазна браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овог света да буду богати вером, и наследници царства које обрече онима који њега љубе?“⁴⁵

GSAM 35Рани методисти

GSAM 35.4Посматрајући низ реформатора све до раних дана методизма, када је доктрина о слободној благодати марљиво проповедана, видимо да ју је пратила Божја сила. Како је она верно представљана народу, уз нежну љубав Христову, и како ју је прихватила жива вера, верници нису само добили опроштај прошлих грехова, већ и освећујућу силу која им је омогућила да воде живот у светости. Методизам је имао скроман почетак и био је благословен према вери и простом поверењу проповедника и лаика.

GSAM 36.1Пратећи догађаје и искуства повезана са адвентистичким покретом, видимо да је, као и у сваком делу Господњем у чијем извршењу човек учествује, његово порекло било међу сиромашнима и незначајнима; али нека га нико не одбаци на основу тога пре него што пажљиво испита доказе на којима се заснива ово велико дело, да не би затекли себе у положају оних о којима је Господ упитао: „ко је презрео дан малих ствари?“⁴⁶

GSAM 36Еков одговор Лутеру

GSAM 36.2За добро оних који би могли бити склони да пресуде да ли је неко учење исправно или погрешно на основу тога колико га мало или много људи прихвата, делимично наводимо спор између Лутера и Ека. Пошто је Лутер заузео став заснован на Светом писму и усудио се да оспори право људи да своја мишљења стављају изнад речи Божије, Ек је узвратио овим ироничним речима: „Изненађен сам понизношћу и скромношћу с којом се поштован доктор упушта да сам заузме став против толико славних отаца и претвара се да зна више од суверених понтифекса, сабора, доктора и универзитета! ... Било би изненађујуће, без сумње, да је Бог сакрио истину од толико светих и мученика све до доласка поштованог оца.“

GSAM 36.3На овај одговор могло би се узвратити Цвинглијевим одговором Јовану Фаберу у Цириху, када је овај изразио своје „запањење због стања до ког су ствари дошле, када су напуштене древне праксе које су трајале дванаест векова, и када је јасно закључено да је хришћанство било у заблуди четрнаест стотина година.“ Цвингли је брзо одговорио да „грешка није мање грешка зато што се у њу веровало четрнаест стотина година, и да у богослужењу старост обичаја не значи ништа, осим ако се за њега не може наћи основа или потпора у Светом писму.“⁴⁷

GSAM 37Реч Господња против људске мудрости

GSAM 37.1Опасност ослањања на мишљења људи, уместо да се питање „Шта је истина?“ реши речју Господњом, оштро је истакнута код пророка Осије када каже: „Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака.“⁴⁸ Склоност људског срца одувек је била да се узда у човека; али како се приближава време када Господ „устане да потре земљу“, пророк Исаија позива: „Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?“⁴⁹

GSAM 37.2Будући тако упозорени у Светом писму о опасности у овом погледу, нека нико не жури да осуди адвентистички покрет, као да није достојан разматрања због свог скромног почетка или зато што они које свет сматра великима нису подржали ту ствар. Напротив, нека сви пажљиво преиспитају његове тврдње. Истина је непроцењиве вредности, у поређењу са којом су пука људска мишљења само бескорисна слама.