Поглавље 15 — Све већа светлост и већа чуда
GSAM 235.1„Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте, које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.“1
GSAM 235.2Период од разочарања 1844. године до појаве јасног светла у вези са светилиштем и поруком трећег анђела био је време посебног искушења. Адвентисти који су и даље упорно тврдили да су били у праву у претходном покрету, заиста су били „предмет подсмеха“ оних који су сматрали да је порука потпуни неуспех; и због тога су били предмет великих клевета. То су могли радосно поднети док су се вером држали Господа и учествовали у присуству његовог Светог Духа.
GSAM 235Две посебне тачке напада
GSAM 235.3Сотона је имао две посебне тачке искушења за адвентисте. Прва је била да натера оне који су чврсто веровали да је пророчко време истекло да поверују да је Христов други долазак духовни долазак и да је он на неки начин дошао крајем две хиљаде триста дана. Друга је била да наведе оне који су се колебали у вези са својим претходним искуством да га се потпуно одрекну. Тако, док се истина у вези са светилиштем и поруком трећег анђела постепено откривала из Светог писма, поруке Духа Божјег, кроз дар пророштва, потврђивале су претходни покрет, називајући га „сјајним светлом“ које је Бог поставио на почетку пута да сија све до града, и указивале на библијске доказе да други Христов долазак треба да буде буквалан и личан, и да стога не може бити догађај на крају „дана“.
GSAM 236Дивне манифестације
GSAM 236.1Ако би Господ у овим последњим данима говорио свом народу кроз визије, зар не бисмо очекивали да у самој манифестацији буду очигледни знаци божанског? Ови знаци су очигледни у визијама госпође Е. Г. Вајт. Феномен самих визија, као што је показано у поглављу 13, једноставно је чудесан; али постоји много дивних особина повезаних са њеним ранијим визијама, које ћете приметити док будете даље проучавали ово дело; и да ли бисмо могли очекивати да буде другачије у дару ове природе, који је Бог наменио да привуче пажњу народа и наведе их да кажу, као Мојсије: „Идем да видим ту утвару велику“? Једноставна изјава сиромашне, болешљиве, слабе девојке, која је наизглед била на прагу гроба, да јој је Господ дао визију, не би била довољна да то постигне. Чудесне појаве повезане са визијама изазвале су интересовање за њих, и девојка је била позвана да иде с места на место и препричава оно што јој је Господ заповедио да саопшти другима.
GSAM 236Запажене демонстрације у трећој визији
GSAM 236.2Овде ћу навести неке чињенице у вези са њеном трећом визијом, оном која је дата у кући њеног оца, поменутом у 13. поглављу, како су ми их пренели отац и мајка госпође Вајт, њена сестра, госпођа Сара Белден, и други.
GSAM 236.3У просторији у којој је визија била дата, на комоди је лежала веома велика породична Библија. Био је то један од примерака издања штампаног у Бостону од стране Џозефа Тила 1822. године. Књига је величине осамнаест на једанаест инча, дебљине четири инча и тешка нешто више од осамнаест фунти. Док је била у визији, устала је, узела ову тешку Библију на леву руку, отворену, и држала је под правим углом у односу на тело; а затим је више од пола сата десном руком преврћала странице и показивала на различите стихове Светог писма, које је понављала док су јој очи биле упрте навише, у супротном правцу од књиге. Њена сестра Сара (која је касније постала супруга Стивена Белдена), или, понекад, неко други присутан, гледао је сваки стих на који је она указивала прстом и јасно видео да је она у сваком случају понављала стих на којем је прст стајао. Мајка Хармон је рекла да њена кћи Елен у свом природном стању „није могла, због недостатка снаге, да подигне ту тешку Библију са комоде; али у визији ју је држала тако лако, наизглед, као да је у питању само џепни Нови завет.“
GSAM 237.1Ово је заиста било чудо!—крхка девојка, тешка свега седамдесет фунти, држала је тешку Библију више од пола сата у положају у којем је ни снажан човек не би могао да држи две минуте; поново је прелазила са места на место на текстове Светог писма који су у сваком случају били управо они које је она понављала, док су јој очи биле упрте горе и у супротном правцу од књиге; и на крају, глас који је излазио из особе без икаквог кретања плућа или дисања у телу, и тачно понављао наведене текстове Светог писма — ово је сигурно изнад оптужбе да је произведено људском интервенцијом, или да је последица болести. Они који су то видели сматрали су да је то најјасније појављивање Духа Онога који је говорио из горуће купине. Такве појаве у трећој визији госпођице Хармон, где су познате, пружале су убедљив доказ да је у визијама деловала сила која превазилази коначност.
GSAM 237Визија у Топшаму
GSAM 237.2Веома брзо након овог догађаја, заједница адвентиста у Топшаму, око тридесет миља североисточно од Портленда у Мејну, сазнавши за Господње поступање према госпођици Елен Г. Хармон, позвала ју је у то место. Позив је прихваћен и тако је извршена њена прва посета Топшаму. Адвентистичка сабрања у то време одржавана су у кући господина Кертиса. Госпођа Френсис Лант (раније госпођица Френсис Хауланд), из Оукланда, Калифорнија, дала ми је следећу изјаву, датирану 19. јануара 1890. године:—
GSAM 238.1„Ја, заједно са породицом мог оца, присуствовала сам састанцима сестре Хармон у Топшаму 1845. године, и током тих састанака она је имала визију. Био је то први пут да смо је видели у визији. Једна од тих старинских Библија [породична Библија у Тиловом издању, тешка осамнаест фунти] припадала је брату Кертису. Ову велику Библију сестра Хармон је узела са комоде док је била у визији, и показивала је стихове из Светог писма док је преврћала странице, а очи су јој биле упрте нагоре, далеко од књиге. Стихови које је понављала били су или речи упутства, охрабрења или опомене. Још једна необичност манифестације у то време била је положај књиге. Она ју је држала на отвореној руци под углом од четрдесет пет степени, и нико други није могао да држи ниједну књигу под сличним углом а да му одмах не испадне из руку; али сестра Хармон је држала ову Библију под тим углом неколико минута, чврсто као да јој је прирасла за руку, док је у међувремену ишла од једног до другог у просторији.“
GSAM 238Сведочанство госпође Труздејл
GSAM 238.2Још једна изјава у вези са овом истом визијом потиче од госпође М. К. Труздејл из Трентона, Мисури, датована 27. јануара 1891. Она каже:—
GSAM 238.3„Имала сам петнаест година 1845. године и била сам присутна приликом прве посете сестре Хармон Топшаму, када је имала визију у кући брата Кертиса, где је узела велику породичну Библију и држала је у положају у којем нико други није могао држати књигу у рукама а да она одмах не испадне.
GSAM 238.4„Сестра Хармон је била у визији више од два сата. То је било најчудесније пројављивање Божије моћи које сам икада видела, а видела сам је у визији више од дванаест пута. То су увек били тренуци дубоке свечаности и самоиспитивања, али овај је надмашио све остале. О, како смо дрхтали док нас је Величанство небеско поучавало преко свог слабог инструмента; док нам је читала одломке тако утешне и прикладне у нашој тешкој ситуацији; као што су Јеврејима 2:2, 3; Јаков 5:7, 8; Јеврејима 10:35, 39; 1. Петрова 1:7; Лука 12:32-37, поред многих других, држећи велику породичну Библију тако високо да сам морала да станем на столицу да бих читала тамо где је она указивала. Не мислим да је сестра Хармон била виша од мене више од два инча.“
GSAM 239.1Такве појаве су увериле искрене да нека надљудска сила управља скромним инструментом, и из различитих делова Нове Енглеске стизали су позиви да дође и сведочи.
GSAM 239Ручни рад као грех
GSAM 239.2Ускоро након тога, госпођица Хармон је у визији добила упутство да посети Париз у држави Мејн, где су неки људи сматрали да је грех бавити се физичким радом. Пастор Стивенс из Вудстока у Мејну био је вођа у овој заблуди и имао је снажан утицај на друге. Раније је био методистички проповедник и сматран је скромним, верним хришћанином. Стекао је поверење многих својим ревновањем за истину и наизглед светим животом, што је неке навело да поверују да га је Бог посебно упутио. Господ је дао госпођици Хармон опомену за њега. Она је изјавила да он поступа супротно Божијој речи одричући се рада, намећући своје заблуде другима и осуђујући све који их не прихватају. Одбио је све доказе које му је Господ дао да га увери у његову заблуду и одбио је да призна своје грешке. Следио је утиске и кретао се на исцрпљујућа путовања, пешачећи велике даљине, где би само трпео увреде, и сматрао је да у свему томе страда ради Христа. Његов разум и суд су били запостављени.
GSAM 239.3Што се тиче сведочанства госпођице Хармон и исхода случаја, навешћу из писма које сам добио од госпође М. К. Труздејл, која је тада боравила у Паризу, у држави Мејн. Након што је навела неке детаље у складу са горе наведеним, она каже:—
GSAM 240.1„Исповести су стигле од свих, осим од њиховог вође, Џесија Стивенса. Сестра Хармон га је упозорила да ће, ако се не понизи и не призна своје грешке, ускоро окончати своју каријеру. Сви су разумели да је то предвиђање да ће на неки начин извршити самоубиство.“
GSAM 240.2Следи наставак у његовом случају:—
GSAM 240.3„Након што га је његово мало стадо напустило, постао је меланхоличан и ускоро је изгубио разум, одбијајући да једе било шта кувано од стране злих. Није чуо за мој повратак из Масачусетса када сам му донела ручак. Упитао је, док је пружао своју скелетну руку кроз мали отвор на прозору: ‚Да ли те је Бог послао са овим, сестро Маријан?‘ Приметивши мој неодлучни одговор, одбио је да проба. Његово жалосно стање, док је био затворен у малој соби код свог брата (неверника), подсетило ме је на упозорење које му је тако љубазно послато с неба, а које је он тако тврдоглаво одбацио. Два дана након ове тужне посете одведен је својој породици, где је ускоро окончао свој живот самоубиством, направивши уже од своје постељине.“2
GSAM 240Испуњено предвиђање
GSAM 240.4Летом 1845. године, по позиву Отиса Николса, госпођица Хармон посетила је Масачусетс, у пратњи своје сестре Саре. Сместиле су се код породице господина Николса. Он и његова супруга возили су их својим кочијама на различите локације ради одржавања састанака, где је госпођица Хармон износила своја сведочанства. Тако је успела да посети Бостон, Роксбери и Карвер. У време њихове друге посете Бостону, у Масачусетсу, догодио се веома занимљив догађај.
GSAM 240.5У Бостону и околини постојала је група фанатичних особа које су такође тврдиле да је грех радити, а њихова главна порука је била: „Продајте шта имате и дајте милостињу.“ Тврдили су да су у јубилеју, да земља треба да одмори и да се сиромашнима мора обезбедити издржавање без рада. Сарџент, Робинс и још неки били су вође. Осуђивали су визије као ђаволске, јер су у њима биле откривене њихове сопствене грешке. Били су сурови према свима који нису веровали као они.
GSAM 241.1Док су госпођица Хармон и њена сестра биле у посети код господина Николса, Сарџент и Робинс су дошли из Бостона да затраже услугу од њега и рекли су да су дошли у посету и да ће преноћити код њега. Господин Николс је одговорио да му је драго што су дошли, јер су госпођице Сара и Елен Хармон у кући и желео је да се упознају са њима. Одмах су променили мишљење и није било могуће убедити их да уђу у кућу. Господин Николс је питао да ли би Елен могла да изложи своју поруку у Бостону, и да ли би они слушали, а затим судили. „Да“, рекли су они, „дођите у Бостон следеће суботе [мислећи на недељу, јер они још нису прихватили суботу]; желели бисмо привилегију да је чујемо.“
GSAM 241.2Господин Николс ми је ово испричао у својој кући у Дорчестеру 1858. године. Рекао је да је све испланирао да у суботу ујутру својим кочијама оде у Бостон и одвезе госпођицу Хармон на предвиђени састанак. Те вечери, током породичне молитве, она је у визији однета. Након што се вратила у себе, рекла је: „Брате Николсе, сутра не идем у Бостон; Господ ми је показао да морам да идем у Рендолф. Он има дело које треба да обавим тамо.“ Господин Николс је много поштовао своју реч. Обећао је да ће је одвести у Бостон следећег дана и брижно је упитао: „Шта ћу да радим са својом речју према Сарџенту и Робинсу?“ „Не брините због тога“, рекла је госпођица Хармон, „Господ ми је заповедио да кренем другим путем.“ „Па“, рече господин Николс, „не разумем то.“ „Господ ми је показао да ћемо разумети када стигнемо тамо“, рече госпођица Хармон. „Па“, рече господин Николс, „нема другог начина да стигнете тамо осим да ми одемо и одвеземо вас, али не знам како ћу објаснити ствари браћи у Бостону.“
GSAM 241.2Господин Николс ми је даље рекао да је „сестра Хармон у визији видела њихову лицемерност, да у Бостону у суботу неће бити састанка, да ће се Сарџент, Робинс и други противници састати са великом дружином у Рендолфу (тринаест миља од Бостона) у суботу; и да морамо да се састанемо са противницима у Рендолфу, на њиховом састанку у суботу, и да ће она тамо добити поруку за њих, која ће убедити поштене, непристрасне људе да ли су њене визије од Господа или од Сотоне.“ Уместо да иду у Бостон, а затим у Рендолф, прелазећи удаљеност од двадесет две миље, они су отишли директно у Рендолф, стижући тамо отприлике у време састанка. Тамо су затекли баш оне који су се са њима договорили да се састану у Бостону. Господин Николс је тада рекао: „Сада разумем.“
GSAM 242.1Овај покушај Сарџента и Робинса да избегну сведочанство госпођице Хармон, и начин на који је она била упућена да их сретне, имао је велики утицај на умове неких од присутних. О самом састанку, навешћу извештај који је дао господин Николс:—
GSAM 242Запажене демонстрације
GSAM 242.2„Сестра Елен је узета у визију са изванредним манифестацијама и наставила је да говори у визији чистим гласом, који су сви присутни могли јасно да чују, све до заласка сунца. Сарџент, Робинс и Френч били су веома раздражени, као и узбуђени, када су чули сестру Елен како говори у визији, што су прогласили за ђаволско; уложили су сву своју моћ и телесну снагу да униште утицај визије. Удруживали су се у певању веома гласно, а затим су наизменично говорили и читали из Библије гласним гласом, како се Елен не би чула, све док им се снага не би исцрпела, а руке почеле да дрхте па нису могли да читају из Библије, али усред целе те збрке и буке, јасан и продорни глас Елен, док је говорила у визији, био је јасно чујан свима присутнима. Опозиција ових људи трајала је све док су могли да говоре и певају, упркос томе што су их неки од њихових пријатеља прекоревали и молили да престану. Али, рекао је Робинс: ‚Ви сте се поклонили идолу: ви обожавате златно теле.‘
GSAM 243.1„Господин Тајер, власник куће, није био у потпуности уверен да је њена визија била од ђавола, као што је Робинс тврдио. Желео је да то на неки начин испита. Чуо је да се визије сатанске моћи заустављају отварањем Библије и стављањем на особу која је у визији, па је питао Сарџента да ли би то на тај начин испитао, што је он одбио да уради. Онда је господин Тајер узео тешку, велику породичну Библију формата кварто која је лежала на столу и ретко се користила, отворио је и положио отворену на Еленине груди док је била у визији, наслоњена уназад на зид у углу собе. Одмах пошто јој је Библија положена, устала је на ноге и прошла до средине собе, са отвореном Библијом у једној руци подигнутом колико је могла, и са погледом упереним према горе, свечано изјавила: ‚Надахнуто сведочанство од Бога‘, или речи сличног значења. Затим, док је Библија била пружена у једној руци, а њене очи су гледале увис, а не у Библију, она је дуго преврћала странице другом руком и стављала прст на одређене делове, изговарајући њихове речи тачно и свечаним гласом. Многи присутни су гледали у делове на које је указивао њен прст, да би видели да ли их тачно изговара, јер су њене очи у том тренутку гледале увис. Неки од помињаних одломака односили су се на пресуде против нечестивих и богохулитеља; а други су били опомене и упутства у вези са нашим садашњим стањем.
GSAM 243Њена најдужа визија, више од шест сати
GSAM 243.2„У том стању она је остала целог поподнева све до пред залазак сунца, када је из визије изашла. Када је Елен у визији устала на ноге, са тешком отвореном Библијом у руци, прошла кроз собу и изговарала стихове из Светог писма, Сарџент, Робинс и Френч су ућутали. До краја времена били су узнемирени, као и многи други; али су затворили очи и издржали без икаквог показивања својих осећања.“3
GSAM 244Венчање госпођице Хармон
GSAM 244.130. августа 1846. године, госпођица Е. Г. Хармон и пастор Џејмс Вајт венчали су се, и заједно су радили на ширењу поруке. Током 1847. године, њихов рад је углавном био ограничен на Мејн и Масачусетс.
GSAM 244.2Прве суботе у априлу, госпођи Вајт је у дому Стокбриџа Хауланда у Топшаму, где су се тада обично одржавали састанци, дата веома занимљива визија. Ова визија је она поменута у Early Writings, у којој је она видела светилиште и његов намештај, време невоље, свете који беже из градова, нечестивце који их окружују, њихово ослобођење на глас Божји, јубилеј, Господњи долазак у облачним кочијама, итд. Вредно је обратити пажњу на неке њене покрете док је била у овој визији.
GSAM 244Многе Библије коришћене у визији
GSAM 244.3Госпођа Френсис Лант (ћерка С. Хауланда), 19. јануара 1890. године, рекла ми је:
GSAM 244.3„Поред зида просторије у којој су се одржавали састанци налазио се сто на коме је било неколико књига разних врста, међу којима је било и неколико Библија обичне величине. Док је била у визији, госпођа Вајт устала је, пришла столу, узела Библију не додирујући ниједну другу књигу, и држећи је отворену изнад главе левом руком, а кажипрстом десне руке упутила је на текст Светог писма који је понављала док је стајала пред особом којој је био намењен, а затим је поставила отворену књигу на груди те особе пред којом је понављала Писмо. Вративши се за сто, она је узела још једну Библију и на исти начин поновила други стих из Светог писма и ставила отворену Библију на груди особе којој се обраћала. Овај чин је поновљен код отприлике пола туцета људи; након чега је на грациозан начин села на столицу, док су јој очи све време биле упрте навише и далеко од књиге.“
GSAM 245.1О овоме госпођа Труздејл каже:
GSAM 245.1„Била сам присутна [април 1847] када је сестра Вајт пришла столу и подизала једну по једну Библију између књига које су биле на столу, полажући је на груди онога за кога је имала стих из Светог писма. То је чинила док су јој очи биле упрте према небу. Том приликом држала је Библију изнад главе док ми је говорила; а затим ју је ставила на моје груди. Одломак који ми је дала био је 2. Коринћанима 6:17.“4
GSAM 245.2У писму госпође Френсис Лант наведена су имена три особе које су биле присутне том приликом и на које су постављене Библије док им је госпођа Вајт говорила о тексту за сваку од њих, а међу именима је било и име госпође Труздејл.
GSAM 245Први рад био је међу адвентистичким верницима
GSAM 245.3Дело госпођице Хармон, под вођством пророчког дара, од јануара 1845. до пролећа 1846, скоро осамнаест месеци, било је са „верницима“ у Христов скори долазак, са којима се раније дружила. Након завршетка две хиљаде триста дана (22. октобар 1844), све док се не схвати узрок њиховог разочарања и природа догађаја који се тада одиграо, постојала би опасност да верници скрену у погрешна уверења или да у потпуности одустану од свог претходног искуства. Њена порука таквима је гласила: „Прошли покрет је био од Бога. Чврсто држите своју веру. Господ и даље има дело за свој народ. Проучавајте Библију. Истражујте реч и наћи ћете светлост.“
GSAM 245.4Ова упутства су у складу са Божјим планом. Његова је намера одувек била да се његове посебне поруке за његов народ, у своје време, изведу из његове речи, а затим дар пророштва долази „друго“, да потврди и изгради вернике.
GSAM 246.1Упечатљив пример ове чињенице налази се у случају Корнилија, како је записано у Делима апостолским. Анђео Божији му се јавио и дао му визију у његовој кући. Тај анђео је добро познавао истине јеванђеља и могао је да Корнилија научи тим истинама, али је послат да служи једном ко је био наследник спасења тако што је дао Корнилију визију. Уверио га је да су његове молитве и посвећење прихваћени од Господа. Он му није проповедао јеванђеље, већ му је једноставно рекао да позове Петра, који је боравио код Симона кожара у Јопи. Петар је дошао и из Светог писма прогласио Корнилију јеванђеље Христово.
GSAM 246Позиција дара пророштва
GSAM 246.2У овом тренутку може бити добро да се примети ред развоја дарова, онакав какав је Господ означио у Својој речи. Павле се на то позива у свом писму Коринћанима, где каже: „једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке.“5
GSAM 246.3Када погледамо апостолову изјаву у вези са односом ових дарова у јеванђељском делу, одмах видимо зашто се овај ред поштује. Упоређујући ове дарове, Павле каже: „Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.“6 Господњи је ред да његове посебне поруке свету буду изнете из његове речи; и у складу с тим он покреће људе да претражују Свето писмо и да изађу као апостоли, оптерећени Господњим порукама, проповедајући их из Библије, која је издржала искушење векова. Када се верници подигну, дар пророштва долази „друго“, испуњавајући своју улогу „да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог.“7