Поглавље 10 — Поноћни узвик
GSAM 160.1„у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет. Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.“1
GSAM 160.2Већ смо говорили о времену одлагања приказаном у овој приповести о „десет девојака“, а сада ћемо посветити посебну пажњу оном делу који је представљен у горе наведеном тексту, а који су адвентисти назвали „поноћни узвик“. Један истакнути писац о овој теми, у часопису под називом Midnight Cry, 3. октобра 1844, каже:—
GSAM 160.3„Али како смо ушли у ову ноћ чекања? Зато што смо пророштво [виђење о две хиљаде триста дана] започели у пролеће, уместо у јесен, 457. п. н. е. До одређеног пристана недостајало нам је шест месеци и још неколико дана. То нас је бацило у шестомесечну ноћ чекања.“
GSAM 160.4Други писац, С. С. Сноу, у издању Cry од 22. августа 1844, говорећи о две хиљаде триста дана, рекао је:—
GSAM 160.5„Почели су са изласком декрета да обнове и изграде Јерусалим. Указ је првобитно издао Кир, обновио Дарије и довршио Артаксеркс Лонгиманус седме године своје владавине. Објављен је и ступио на снагу у јесен године 457. п. н. е., када је Јездра, стигавши у Јерусалим по доброј руци Господњој, обновио јеврејску заједницу, именовао магистрате и судије и започео изградњу зида.“2
GSAM 160.6Пошто је време визије било две хиљаде триста пуних година, биле су потребне цела 457. и цела 1843. година да би се напунило две хиљаде триста, и ако декрет није издат до седмог месеца 457. п. н. е., учило се да се период неће завршити до седмог месеца 1844. године. Како је изгледало да је празновање десетог дана седмог месеца догађај који означава почетак периода, тако је недвосмислено показано да ће на десети дан седмог месеца (по јеврејском рачунању), 22. октобра 1844, две хиљаде триста дана истећи и доћи време за очишћење светилишта. Сви докази који су коришћени за завршетак периода 1843. године примењивали су се са једнаком снагом и на рачунање за 1844. годину, пружајући им уверење да су открили оно што им се чинило сигурним решењем узрока њиховог разочарања. Начин на који су адвентисти проглашавали „истински поноћни узвик“, како су га тада називали, не може бити боље илустрован него цитирањем списа оних који су у то време били истакнути у том делу.
GSAM 161„излазите му на сусрет“
GSAM 161.1У Cry од 3. октобра 1844. године налазио се чланак Џорџа Сторса под насловом „излазите му на сусрет“, у којем је он рекао:—
GSAM 161.2„Узимам перо са осећањима каква никада раније нисам доживео. Без сумње, по мом мишљењу, десети дан седмог месеца биће сведок откривења Господа нашег Исуса Христа на облацима небеским. Налазимо се на само неколико дана од тог догађаја — страшног тренутка за неприпремљене, али славног за оне који су спремни.
GSAM 161.3„‚Ето женика где иде‘ ове године; ‚излазите му на сусрет.‘ Ми смо завршили са номиналним црквама и са свим нечестивцима, осим у оној мери у којој овај вапај може да утиче на њих. Наш посао је сада да пробудимо ‚девојке које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.‘ Где смо сада? О визији је речено: ‚ако оклева, чекај је.‘ Зар то није наш одговор још од прошлог марта или априла? — Да. Шта се догодило док је Женик каснио? — Све девојке су дремале и спавале, зар не? Христове речи нису изневериле; и ‚Писмо се не може поништити.‘ Нема сврхе да се правимо да смо били будни; дремали смо, не у погледу саме чињенице Христовог доласка, већ у погледу времена. Ушли смо у време одлагања; нисмо знали ‚колико дуго‘ ће се одлагати, и на тој тачки смо дремали. Неки од нас су у сну говорили: ‚Не одређуј друго време!‘ – и тако смо заспали. Сада је проблем да нас пробуде. Господе, помози, јер је људска помоћ узалудна. Проговори сам, Господе. О, да ‚Отац‘ сада ‚објави‘ време.
GSAM 162Поноћ поруке
GSAM 162.1„Колико траје време одлагања?—Пола године. Како знате?—Јер наш Господ каже: ‚у поноћи‘, док се Женик задржавао. Виђење је било за ‚две хиљаде триста вечери и јутара‘, односно дана. ‚Вече‘, односно ноћ, је половина једног од тих пророчких дана и, стога, траје шест месеци. То је укупна дужина времена одлагања. Садашњи снажни вапај времена почео је око средине јула и проширио се са великом брзином и силом, праћен пројавом Духа какву никада нисам видео када је вапај био ‚1843.‘ Сада је то буквално: ‚излазите му на сусрет.‘ Постоји напуштање свега о чему нисам ни сањао да се може видети. Када овај вапај обузме срце, сељаци напуштају своја имања са својим усевима. Постоји снажан вапај уз сузе и предаја свега Богу, каквог никада нисам био сведок. Постоји поверење у ову истину какво се никада није осећало у претходном вапају, у истој мери, и слава у њему која расплакује и растапа, која превазилази сваки разум осим за оне који су је осетили.
GSAM 162.2„На овој садашњој истини, ја, по благодати, усуђујем се да све ризикујем и осећам да би упуштање у сумњу о њој увредило Бога и навукло на мене ‚наглу погибао‘. Убеђен сам: сада ‚Који пође да сачува душу своју‘, где је овај вапај поштено изговорен, упуштајући се у ‚ако не дође‘, или из страха да се не упусти у ову истину, ‚изгубиће је‘. То захтева исту веру која је навела Аврама да принесе Исака, Ноја да сагради ковчег, Лота да напусти Содом, децу Израиљеву да стоје целу ноћ чекајући одлазак из Мисира, Данила да уђе у јаму лавова, или три Хебрејца у огњену пећ. Ми смо мислили да ћемо ући у царство без таквог испита вере, али сам убеђен да нећемо. Ова последња истина доноси такву пробу, и нико се неће усудити да је прихвати осим оних који се усуђују да буду сматрани будалама, лудацима, или било чим другим што су расположени да набаце на њих претпотопни Содомци, млака црква или успаване девојке. Још једном бих узвикнуо: ‚Избави душу своју‘; ‚не обзири се натраг‘; ‚Опомињите се жене Лотове.‘“
GSAM 163Сторсов равни камен
GSAM 163.1У Midnight Cry од 10. октобра 1844. године појавило се, из пера Џорџа Сторса, следеће, под насловом „Финал“, али које су адвентисти назвали „Сторсов равни камен“:—
GSAM 163.2„Како ћемо бити спремни за тај дан?—Верујте Божијој истини и усудите се да кренете на основу ње, снажном вером која слави Бога. Морамо имати исто расположење као да знамо да ћемо умрети тог дана, исту потпуну посвећеност Богу и мртвило према свету.
GSAM 163.3„Не могу боље илустровати шта мислим него да претпоставим велику равну стену усред океана. Славни и моћни принц даје обећање да ће у одређено време послати раскошну парну лађу која ће одвести све људе које затекне тамо са доказом да су у потпуности веровали његовој речи, у славну земљу. Многи се упуте ка стени. Неки, када су сигурни на стени, пресецају ужад, и њихов чамац којим су дошли отплови од њих, и више не гледају за њим, већ чекају долазак пароброда. Не сумњају у истинитост обећања и све ризикују због њега. Други који долазе мисле да је довољно што су на стени. Али желе да буду ‚мудри‘ и да не ризикују превише.
GSAM 164.1„‚По вери твојој нека ти буде‘ било је одзвањало пре времена када се очекивао пароброд. Дан је стигао. Опрезни, можда, намеравају да одвежу своје чамце и пусте их да отпливају, ако угледају пароброд. Он се указује на видику; али сада је прекасно да пусте чамце, а да не буду откривени; и осим тога, иста опрезност би сада налагала да не пуштају чамце да отпливају док не буду сигурни да се не варају у погледу приближавајућег брода. Сада се приближио толико да никако не могу да одвежу чамце, а да не буду откривени.
GSAM 164.2„Парни брод стиже до стене. ‚Који је доказ да сте имали безусловно поверење у обећање о доласку парњаче?‘ — ‚Наши су чамци одвезани и отпливали од нас, тако да нисмо могли да се докопамо обале и морали бисмо да пропаднемо да парњача није стигла, јер је ово стена поред које никада није прошао ниједан други брод.‘ ‚Довољно је‘, виче заповедник парне лађе; ‚укрцајте се; такво поверење не сме бити изневерено.‘
GSAM 164.3„Они који су своје чамце везали за стену сада се гурају око пароброда и покушавају да се укрцају. Командант пита: ‚Шта значе они чамци које видим везане за стене тамо, или чије су узице пресечене откако сам се појавио на видику?‘ Они одговарају: ‚Мислили смо да будемо опрезни, па ако пароброд не дође, да имамо чиме да се вратимо на копно.‘ ‚Значи, побринули сте се за тело‘, виче командант, ‚зар не, и тако сумњали у моје речи? По вери твојој нека ти буде. Докази су против вас. Припремили сте се за повратак, а сада морате пожњети плод свог неверства.‘ Тако ‚не могоше ући за неверство.‘ О, ужасног ли стања очајања!
GSAM 164.4„Сеците сада своје узице, браћо; пустите чамце да испливају из вида; да, пожурите пре него што се појави ‚знак Сина човечијег‘. Тада ће бити прекасно. Ризикујте сада, и ризикујте све. О, срце ме боли за вас; не оклевајте; одгурните ту лађу, или ћете пропасти; јер ‚Који пође да сачува душу своју, изгубиће је‘, тако каже Исус Христос, Господ и Судија наш. Пожурите, дакле, још једном вас молим, о, пожурите! Пустите сваку лађу којом сада рачунате да ћете побећи на копно ‚ако се не догоди‘. То ‚ако‘ ће вас уништити. То је сада последњи испит и искушење. Учините као што је наш Господ учинио са последњим искушењем ђавола — ‚Иди од мене, сотоно‘, рекао је он. Тада га је ђаво оставио и ‚гле, анђели приступише и служаху Му.‘ Тако ће бити и са вама када остварите ову победу.“
GSAM 165Брзи рад поноћног узвика
GSAM 165.1Што се тиче брзине, моћи и утицаја поруке „поноћног узвика“, добијамо тачну представу из речи Н. Саутарда, уредника листа из кога смо раније цитирали — Midnight Cry. У броју од 31. октобра 1844. године он каже:—
GSAM 165.2„У почетку се одређено време углавном оспоравало; али чинило се да његово објављивање прати несавладива сила која је све пред собом оборила. Пронело се преко земље брзином торнада и досегло је срца на различитим и удаљеним местима готово истовремено и на начин који се може објаснити само претпоставком да је Бог био у томе. Свуда је изазвало најдубље преиспитивање срца и понижење душе пред Вишим Небом. Узроковало је одвраћање наклоности од ствари овог света, исцељење спорова и непријатељстава, признавање неправди, слом пред Богом и покајничке, сломљене молитве за опроштај и прихватање. Узроковало је понижење и скрушеност душе, какву раније нисмо видели. Као што је Бог, преко Јоила, заповедио, када се приближи велики дан Господњи, то је изазвало расцепање срца, а не одеће, и обраћење ка Господу са постом, плачем и жалошћу. Као што је Бог рекао преко Захарије, дух благодати и молбе изливен је на његову децу; погледали су на онога кога су проболи, и била је велика жалост у земљи, сваки род засебно, и њихове жене засебно; и они који су ишчекивали Господа мучили су своје душе пред Њим.“
GSAM 166Народ покренут натприродном силом
GSAM 166.1Опет, о овом узбудљивом прогласу он каже:—
GSAM 166.2„Чинило нам се да је то било тако независно од људске интервенције да смо могли само да га сматрамо испуњењем ‚поноћног узвика‘, након одлагања Женика и дремежа и сна девица, када је требало да све устану и украсе своје светиљке. И чини се да је последњи посао обављен; јер никада раније није било времена када су поједине групе које ишчекују Господњи долазак биле у тако доброј припреми за његов долазак.“
GSAM 166Расподела светских поседа
GSAM 166.3Под утицајем узбудљиве проповеди учења о доласку, многи су се одрекли свог овоземаљског имања, користећи своју имовину да подрже јавне проповеднике у њиховом труду, или да шире штампане листове и трактате, или да задовоље потребе сиромашних, тиме дајући свету најбољи доказ своје искрености и озбиљности; док су они који су се држали свог земаљског имања и нису принели никакву посебну жртву за дело, били означени од стране света као они који заправо не верују у оно што исповедају. Као илустрацију навешћу два примера, по један са сваке стране питања.
GSAM 166Поље кромпира
GSAM 166.4Први је пример верника по имену Хастингс из Њу Ипсвича, Н.Х., који је имао велико поље изванредног кромпира које није ископао. Његови комшије су били забринути за њих и дошли су му нудећи да их ископају и сместе у подрум бесплатно, ако им дозволи, „јер“, рекли су, „можда ће вам затребати.“ „Не!“ рекао је господин Хастингс, „пустићу да то поље кромпира проповеда моју веру у брзо појављивање Господње.“
GSAM 167.1Те јесени, како се може сазнати из новина Клермонт Eagle (Н.Х.), Њујорк True Sun и разних других јавних часописа, род кромпира био је готово потпуно уништен због „трулежи кромпира“. Како је изражено у Sun: „Колико је болно сазнати да су целе бербе овог вредног коренастог поврћа уништене трулежом. Дописник једног филаделфијског листа каже да је берба кромпира у тој држави пропала. Једини крај из кога се чује мало жалби је Мејн, али чак ни тамо берба није поштеђена болести.“
GSAM 167.2Пошто је јесен била блага, а кромпир господина Хастингса остао је у земљи до новембра, ниједан комад није протрулио. Као резултат тога, имао је обилан принос за себе и за своје несрећне комшије, који су претходног октобра били тако забринути за његову добробит, и који су, напролеће, били приморани да купују сетвени кромпир од њега и радо су платили добру цену за њега. Оно што су они сматрали тако великом несрећом за господина Хастингса, Бог је претворио у земаљски благослов, и то не само за њега, већ и за његове комшије.
GSAM 167Одрекао се своје вере
GSAM 167.3Други случај догодио се у мом месту становања. Радило се о члану цркве који је много говорио на састанку о Христовом доласку у јесен 1844. године. Био је човек приличног богатства и, између осталог, имао је много свиња у правом узрасту да их сачува за пролећну пијацу. Мој ујак, који није имао претензије да је верски побожан, а чији је посао био куповина и продаја стоке, отишао је код овог самопроглашеног адвентисте да купи његове свиње, али је од њега сазнао да их не жели да прода, јер их намерава да задржи до наредног пролећа као „свиње за тов“. Ујак је дошао мом деди, који је био адвентистички верник, и рекао: „Тај човек не верује у оно што исповеда.“ „Зашто?“ упита деда. „Зато што“, рече ујак, „каже да ће Господ доћи и да ће свет ове јесени пропасти, а он хоће да задржи своје свиње до следећег пролећа. Нека не прича са мном; не верује ни речи од тога.“
GSAM 168Средства понуђена прекасно
GSAM 168.1Било је људи који су држали своја средства, борећи се цело време под уверењем да би требало да их употребе за унапређење дела, све док није било прекасно да их уложе. Такви су долазили онима који су били задужени за штампање поруке, молећи их сузама да прихвате њихов новац, али је одговор био: „Закаснили сте! Платили смо сав штампани материјал који можемо да дистрибуирамо пре краја. Унајмили смо неколико моторних преса које раде дан и ноћ; више нам не треба новац.“ Један очевидац ми је сведочио да је видео људе како стављају хиљаде долара на сто пред издавача Voice of Truth и у душевној невољи моле да их прими и искористи. Одговор је био: „Закаснили сте! Сада нам ваш новац не треба! Не можемо га искористити!“ Онда су питали: „Зар се не може дати сиромашнима?“ Одговор је био исти: „Већ смо обезбедили све што је потребно за непосредне потребе свих оних до којих можемо доћи.“ У душевној невољи ти су људи однели свој новац, изјављујући да је Божји гнев на њима због њиховог недостатка вере и похлепе која их је навела да задрже средства од Божјег дела када су она била потребна и радо би била употребљена.
GSAM 168Именовани старатељи
GSAM 168.2Карактер и начела оних који су оставили своје усеве непожњевене и своје радње пусте, да би ширили штампане странице или разговарали и молили се са народом од куће до куће, били су изнад сваке критике. Народ није сумњао да такви мушкарци и жене верују свакој речи коју говоре, и уз то, пратила их је таква сила да их поштена срца нису могла ни оспорити ни одупрети се њиховим речима. Хиљаде су на овај начин доведене до вере у истину, и тражиле и нашле Божије милосрђе.
GSAM 169.1Међутим, подругљиви грешник и световни исповедник вере одлучили су да ово дело ширења адвентистичких публикација мора бити заустављено. Ови људи који су узимали једно насеље или цео округ и ишли од куће до куће са овим учењем о доласку, занемарујући своје послове и породице, морају бити ван себе, рекли су, и стога им треба поставити старатеље. Наводни докази о неисправном разуму које су верници показивали (јер је то био само рад на спасењу ближњих, без доказа да су породице трпеле због напуштања послова) били су недовољни да потврде менталну поремећеност; стога је само неколико особа стављено под старатељство. Судећи по лакоћи с којом савремени противници говоре о тој чињеници, човек би помислио да је било много таквих случајева; ипак, у свом раду као адвентистички проповедник, који обухвата период од преко педесет шест година, срео сам само два случаја „милериста“ који су стављени под старатељство. Кратак осврт на њих не би био на одмет.
GSAM 169Његов сопствени старатељ
GSAM 169.2Први случај се догодио у држави Њујорк, мање од тридесет миља од места где сам живео. Један човек је прихватио учење о доласку, а имао је иметак од око 100.000 долара. Око половине те суме дао је својој жени и деци, који нису делили његову веру. Остатак је сматрао својим и користио га по сопственом нахођењу; а пошто је део тог новца уложен у адвентистичку ствар, његова деца су подигла приговор и саветовала се са судијом, молећи да се над њиховим оцем постави старатељ. Након што им је судија објаснио дужности и овлашћења старатеља у управљању имовином, питао их је да предложе кога желе да именује. Након што су се неко време договарали, одлучили су да не познају човека коме би смели да повере имовину и известили судију да су изабрали свог оца за његовог сопственог старатеља. Судија се обратио човеку и рекао: „Господине _____, ваша деца су вас изабрала за најприкладнију особу да управљате својом имовином. Ваши послови су потпуно исти као и пре него што сте доведени пред суд.“3
GSAM 170Смешна ситуација
GSAM 170.1Други случај био је случај Стокбриџа Хауланда из Топшама, Мејн. Био је један од најбољих механичара у том крају, мајстор у изградњи млинова и мостова. У овом покрету „поноћног узвика“ господин Хауланд је јахао кроз неколико општина, делећи адвентистичке листове и трактате од куће до куће, на велику иритацију противника и ругача, који су се жалили да је у тој дистрибуцији трактата занемарио свој посао. Стога су одмах обезбедили именовање старатеља, који је имао више посла него што је очекивао, јер му је господин Хауланд упутио све наплаћиваче пореза и, у ствари, свакога ко је долазио са рачунима на наплату; „јер“, рекао је он, „не сматрају ме способним да обављам било какве послове.“ Ускоро након тога округ је желео да изгради мост преко реке Кенебек — мост који би издржао бујицу бесне воде и плутајућег леда у време пролећних поплава. Окружни комесари и изабрани чланови општине одлучили су да је Стокбриџ Хауланд прави човек за тај посао. Када су дошли са спецификацијама и уговором да он изгради мост, он је иронично рекао: „Господо, мораћете да идете код мог старатеља. Знате да ме не сматрају способним да се бринем за своје послове, а ви долазите код мене да изградим мост!“ Ситуација је била помало превише апсурдна за разумне људе, и старатељство је изненада престало. Довољно је рећи да су његови прогонитељи касније упутили најпонизнија извињења за неправедан и неоправдан поступак који су предузели.