Поглавље 26 — Наше стране мисије

GSAM 403.1„као што је писано: Којима се не јави за Њега, видеће; и који не чуше разумеће.“¹

GSAM 403.2Наша прва мисија на пољу ван Сједињених Држава отворена је 1874. године, када је пастор Џ. Н. Ендрјус послат у Швајцарску и тамо започео рад.

GSAM 403ЦЕНТРАЛНОЕВРОПСКО ПОЉЕ

GSAM 403.3У то време у ову мисију било је укључено осам земаља: Швајцарска, Француска, Италија, Турска, Белгија, Шпанија, Португал и Грчка, територија која је обухватала 140.000.000 људи.

GSAM 403.4Можда би било занимљиво споменути у овом тренутку околности које су навеле наш народ да започне мисију тако обимне територије, у време када је конфесија била бројчано слаба.

GSAM 403Пастор Czechowski

GSAM 403.5Године 1865. пастор М. Б. Чеховски, преобраћени пољски католички свештеник који је прихватио садашњу истину, желео је да га наш народ пошаље као мисионара у Централну Европу. Пошто је то у то време било неизводљиво, он је свој случај изложио адвентистима првог дана из Бостона, Масачусетс, који су га, можда, сматрали потпуно одвојеним од нашег народа. Како год било, они су обезбедили потребна средства и послали га на жељену мисију.

GSAM 404Они који светкују суботу у Швајцарској

GSAM 404.11866. године проповедао је истину о суботи и поруку трећег анђела у Трамелану у Швајцарској, што је довело до оснивања заједнице оних који светкују суботу. Ускоро након тога, напустио их је да би проповедао поруку у Мађарској. Није рекао ништа заједници у Трамелану о нашем раду у Америци, али Алберт Вијомије, један од њих, знао је да чита енглески. Он је случајно видео примерак часописа Advent Review. На овај начин започела је преписка између две земље.

GSAM 404Пастор Ерценбергер послат у Америку

GSAM 404.21869. године Џејмс Ерценбергер из Трамелана послат је у Америку у сврху учења енглеског језика и бољег упознавања са доктринама и обичајима адвентиста седмог дана. Стигао је у Батл Крик 18. јуна и остао у Америци годину и по дана. На путу повратка, напустио је Њујорк 9. септембра 1870. године. У јуну исте године, Адемар Вијомије је посетио ову земљу, где је остао око четири године. При повратку у домовину, пратио га је пастор Ендрјус. Стигли су у Неушател 16. октобра 1874. године.

GSAM 404.31875. године пастор Д. Т. Бурдо и његова породица напустили су Америку и отишли у Француску, где су их по одлуци одбора распоредили на рад.

GSAM 404Покренут француски лист

GSAM 404.4Следеће године, у јулу 1876. године, у Базелу у Швајцарској почело је објављивање часописа на француском језику под називом Les Signes des Temps (The Signs of the Times). 13. маја 1882. године, шест година касније, пастор Хаскел отпловио је из Њујорка за Европу. Током овог мисионарског путовања провео је више или мање времена у Швајцарској.

GSAM 405Пастор Витни иде у Базел — Смрт пастора Ендрјуса

GSAM 405.126. јула 1883. године пастор Б. Л. Витни и његова породица стигли су у Базел, пошто је именован од стране Одбора генералне конференције да преузме вођење те мисије, на олакшање пастора Ендрјуса, чије се здравље брзо погоршавало. Неколико месеци касније, у октобру те године, он је преминуо.

GSAM 405.2Пастор Ендрјус у раној младости није имао прилику да похађа више школе и факултете, ипак је био добро образован, онај кога свет назива самоуком или човеком који је сам себе изградио. Упорним учењем савладао је латински, грчки и хебрејски језик, а касније и француски. Француски језик је савладао да би му помогао у отварању и вођењу дела у Централноевропској мисији, где је радио последњих шест година свог живота, пишући за француско издање Signs of the Times и објављујући га, као и проповедајући на том језику. Док је тако радио, смрт га је задесила.

GSAM 405Др Келог у Европи

GSAM 405.3Пролећа 1883. године др Џ. Х. Келог посетио је Европу ради медицинских истраживања. Провео је неколико дана у свакој од наших мисија, а његове посете биле су извор велике подршке за раднике, нарочито је његов савет у вези са радом у Базелу био веома цењен од стране пастора Ендрјуса.

GSAM 405Пастор Батлер посећује Европу

GSAM 405.4На Генералној конференцији одржаној у октобру 1883. године, препоручено је да се, чим пре, започне са издавањем часописа у Енглеској. Као резултат још једног гласања на овој конференцији, пастори Џорџ И. Батлер, М. К. Вилкокс и А. К. Бурдо отишли су да помогну у раду у Европи и Енглеској. Пастор Батлер је стигао у Глазгов, Шкотска, 27. фебруара 1884. године. Један од циљева посете пастора Батлера страним мисијама био је да личним посматрањем сазна тешкоће у вођењу дела у страним земљама и како их превазићи. И он је провео више или мање времена у Базелу и у централноевропском пољу. А. К. Бурдо је радио међу француским народом у долинама Алпа, међу валденсима; док се М. К. Вилкокс повезао са штампарским и уредничким радом у Енглеској, остајући тамо до краја 1886. године.

GSAM 406У Базелу подигнута издавачка кућа

GSAM 406.11884. године у Базелу је основана издавачка кућа Imprimerie Polyglotte (име значи штампање на више језика). У марту 1885. године, Х. В. Келог је добио овлашћење од Одбора генералне конференције да посети Базел и набави неопходне машине за штампарију. Он је то и учинио, и тако је у древном граду Базелу основана добро опремљена штампарија у власништву адвентиста седмог дана.

GSAM 406.2Током посете пастора Батлера Европи, у базелској штампарији штампан је немачки лист под називом Herold der Wahrheit. Исте године у овој штампарији објављен је и румунски часопис Adevărulu Prezentu (Present Truth). И још један на италијанском, под називом L’Ultimo Messaggio (The Last Messages). Оба последње поменута часописа излазила су као квартална издања од шеснаест страница. На Швајцарској конференцији, у октобру 1884. године, саопштено је да је током године од ова четири часописа штампано и дистрибуирано 146.000 примерака. До 1895. године, када је штампарија (због прогона у Базелу) премештена из тог града у Хамбург, у Немачкој, објављиване су књиге и трактати на једанаест различитих језика; наиме, на француском, немачком, италијанском, румунском, шпанском, чешком, руском, холандском, мађарском, арменском, турском и турско-грчком. Дакле, она је била, као што јој име говори, институција „штампања на више језика“.

GSAM 407Госпођа Вајт посећује Европу

GSAM 407.13. септембра 1885. госпођа Вајт, њен син В. К. Вајт и породица стигли су у Базел. Провели су годину и по у старим земљама, посећујући мисије смештене на централноевропском пољу, где је пружена непроцењива помоћ разним мисијама.

GSAM 407Организована Швајцарска конференција

GSAM 407.210. септембра 1885. године организована је Швајцарска конференција. У извештају датом у то време наведено је да се конференција састојала од једног рукоположеног проповедника, седам лиценцираних проповедника, десет цркава и 224 члана. Они су претходне године платили десетак у износу од 1.645,11 долара. Поред тога, за дело су прикупљене донације у износу од 2.041,22 долара.

GSAM 407Пастор Вагонер у Европи

GSAM 407.3Госпођа Вајт, са В. К. Вајтом и породицом, вратила се у Америку 1887. године. Исте године пастор Џ. Х. Вагонер је позван да се придружи Централноевропској мисији. Провео је више од две године на овом пољу, током којих је живео у Базелу. У том граду се догодила његова смрт, 20. априла 1889. године, као што је раније наведено.

GSAM 407.4Погоршање здравља пастора Витнија и његова накнадна смрт (9. априла 1889) представљали су још један тежак ударац овој мисији.

GSAM 407Пастор Робинсон у Европи

GSAM 407.5Пастор Д. А. Робинсон, који је радио у Енглеској, изабран је за наследника пастора Витнија. Он је ефикасно радио у овом округу око шест година, када је, по позиву Генералне конференције, 1895. године отпутовао у Индију. Његов одлазак је наметнуо именовање другог надзорника.

GSAM 408Пастор Холсер, надзорник поља

GSAM 408.1Пастор Х. П. Холсер био је човек изабран за ту позицију, и поред ове дужности изабран је за управника целе Централноевропске мисије. Овде је неуморно и ефикасно радио до 1901. године, када је и он био приморан да подлегне последицама болести. Преминуо је у Кењон Ситију, Колорадо, 11. септембра 1901. године.

GSAM 408.2Упркос овим неповољним околностима, мисија је расла и дело је напредовало, што показује извештај поднет Генералној конференцији 1895. године, у којем се наводи да се Централноевропска конференција састоји од деветнаест цркава са 484 члана, који су претходне године платили десетак у износу од 4.378,18 долара. У том тренутку су имали четири рукоположена проповедника и пет лиценцираних проповедника.

GSAM 408НЕМАЧКО-РУСКА МИСИЈА

GSAM 408.31870. године, Џ. Х. Линдерман, пастор цркве у близини Елберфелда у Пруској, и четрдесет њених чланова почели су да поштују суботу седмог дана на основу проучавања Библије, не знајући за другу заједницу хришћана на свету која је тај дан држала као суботу. Вест о овој заједници стигла је до нашег народа на необичан начин. Просјак је дошао у мисионарски дом у Базелу у суботу. Породица је проучавала лекцију суботње школе са отвореним Библијама пред собом. Та сцена је оставила утисак на човека и навела га да поставља питања.

GSAM 408Елберфелдска заједница

GSAM 408.4Када је сазнао да они нису Јевреји, већ хришћани који поштују суботу седмог дана, он је говорио о овој заједници у Елберфелду. Пастор Ендрјус је сматрао мудрим да истражи ту тврдњу; стога је, у друштву са пастором Ерценбергером, отишао у Пруску почетком 1875. године, где су затекли заједницу онакву каква је била представљена. Пастор Ерценбергер је остао још неко време да ради у том делу Немачке, и 8. јануара 1876. године у Елберфелду је крштено осам особа, што је било прво крштење адвентиста седмог дана у Немачкој.

GSAM 409.1Истина се у Русији укоренила још 1882. године, преко штампаних материјала које су немачка браћа из Америке слала својим пријатељима у немачким колонијама у Русији.

GSAM 409Пастор Конради у Европи

GSAM 409.21885. године пастор Л. Р. Конради напустио је Америку и отишао на поље Централне Европе да ради међу Немцима. 28. јуна 1886. године напустио је Базел и отпутовао за Крим у Русији. Овде је, у друштву пастора Перка, отпутовао у Бердебулат, где су две сестре крштене и организована је црква од деветнаест чланова, што је била прва црква адвентиста седмог дана у Русији.

GSAM 409Пастори Конради и Перк у затвору

GSAM 409.3Одмах након тога пастори Конради и Перк су ухапшени због проповедања у супротности са православном вером и били су затворени пет недеља у Перекопу. Након пуштања на слободу (захваљујући интервенцији америчког посланика) пастор Конради је посетио Источну Русију, а затим се вратио у Швајцарску.

GSAM 409Рад на Волги, Русија

GSAM 409.4У истој години пастор Лаубхан почео је да ради у Русији, у близини свог дома на реци Волги. Године 1880. пастор Клајн из Канзаса почео је са радом у немачкој Русији, и тако су подигнути радници за ово тешко и захтевно поље, и иако су верници били изложени протеривању и затварању, Господ је на изузетан начин благословио рад.

GSAM 409Успех продавача у Немачкој

GSAM 409.5Године 1888. колпортери су почели рад у Рајнској Пруској, Вуртембергу, Бадену и Алзасу. Осам или десет енергичних, верних радника било је толико успешно да је за једну годину продат следећи број књига: Life of Christ, 3.000; From Eden to Eden, 2.000; и 12.000 памфлета. Као резултат овог рада, у скоро сваком месту где су књиге продате и прочитане, неки, један или више њих, прихватили су истину.

GSAM 410Отварање мисије у Хамбургу

GSAM 410.1У мају 1889. године, мисионарски рад је отпочео у Хамбургу, у Немачкој, под вођством пастора Конрадија, и у веома кратком року је основана школа за обуку радника. Следећег октобра је организована суботња школа са двадесет осам чланова. Током те године пастор Хаскел је посетио мисију, организована је црква од двадесет чланова и основан је депо књига.

GSAM 410.2Пастор Џ. Т. Боетчер у то време је радио на немачком пољу у Бармену. У извештају достављеном Генералној конференцији 1890. године наведено је да у немачко-руској мисији постоји девет организованих цркава са укупно 422 члана, поред седамдесет пет оних који светкују суботу који још нису организовани. 7. априла исте године крштено је још дванаест особа, које су се придружиле хамбуршкој цркви. У децембру је број чланова ове цркве порастао на четрдесет. Приход од продаје књига из депоа у Хамбургу, Холандији, Русији и разним деловима Немачке износио је 5.000 долара.

GSAM 410Успех у Европи

GSAM 410.3Полако, али сигурно, дело се унапређивало у Централноевропској мисији, како је наведено у извештају поднетом на Генералној конференцији 1891. године. У то време у Немачкој је било пет цркава са сто четрдесет чланова, од којих је шездесет четворо било чланова хамбуршке цркве. Уплаћени десетак износио је 1.000 долара. Књиге продате на бродовима, преко бродарског мисионара у Хамбургу, износиле су 500 долара, док је продаја продавача за годину, на целом пољу, износила 6.000 долара. Сто педесет особа је прихватило истину у Аустрији, а било је тринаест цркава са четири стотине чланова у Русији.

GSAM 411Пет руских верника који светкују суботу протерано

GSAM 411.1Око тог времена (1891), пет чланова руске цркве, укључујући и вођу, ухапшено је због проповедања догми супротних званичној цркви и осуђено на пет година прогонства у Закавказје. Требало је да буду оковани заједно у ланце и да пређу пет стотина миља пешке. У овој невољи њихова вера их је подржала и били су срећни у Господу. Током године припремљен је памфлет у облику библијских читања на руском језику о Христовим страдањима, сну мртвих, о томе који дан и зашто, и да ли можемо знати?

GSAM 411.2У време Генералне конференције 1895. године, чланство у Немачкој се повећало на 368, а десетак претходне године износио је 2.327,43 долара.

GSAM 411Више верника који светкују суботу у Русији

GSAM 411.3У Русији, упркос томе што је веома много људи емигрирало у друге земље, број чланова је порастао на 467, који су платили десетак од 841,60 долара.

GSAM 411.4Из извештаја који је секретар за стране мисије поднео у оквиру читања за недељу молитве 1896. године, сазнајемо да

GSAM 411.4„у немачко-руском пољу током претходне године њихова бројна снага је готово удвостручена; њихов број је повећан за више од четири стотине. У Берлину, у Немачкој, шездесет их је похађало редовне суботње службе. Изградња мисионарске капеле у Хамбургу ојачала је рад тамо. У Минхену, у Баварској, неколико их је чекало крштење. Било је верника у Лајпцигу, Кенигсбергу, Магдебургу, Позену, Штутгарту и другим водећим градовима у Немачкој. Такође је постојала заједница у Ротердаму, Холандија.

GSAM 412.1„У Русији су колпортери добили дозволе од владе. Преводи литературе на латвијски и естонски језик су урађени. Немачки лист је премештен из Базела у Хамбург, и у тој канцеларији су штампали истину на четрнаест језика.“

GSAM 412Крштење у Мађарској

GSAM 412.2Током године прво крштење је обављено у Мађарској, а први обредни састанак у Бохемији. У Галацу, у Румунији, основана је бродарска мисија за Дунав и Црно море.

GSAM 412Продаја књига у Немачкој

GSAM 412.3У часопису Home Missionary, у децембру 1895. године, пастор Спајс је рекао о раду на продаји у немачком пољу,

GSAM 412.3„Они који су били задужени за посао продаје књига, када је он започет на овом пољу, нису престали да га гурају, иако су их неки од водећих издавача и књижара у Лајпцигу уверавали да ће ‚продаја књига по претплати бити неуспех‘.

GSAM 412.4„У августу 1887. године изашло је прво издање књиге Life of Christ на немачком језику. Око времена када је поменута књига била спремна за циркулацију, у Базелу је одржан семинар за колпортере; то је означило почетак продајног рада, не само у Немачкој, већ и у целој Европи. Седмо издање ове књиге сада је изашло из штампе на немачком језику.

GSAM 412.5„Од 1. јануара 1895. године дванаест нових продавача ушло је у поље. У јуну 1895. извештај је показао педесет процената повећања продаје. Тренутно се улаже посебан напор са Herold der Wahrheit, нашим немачким листом. Неке, не баш велике цркве, узимају од педесет до двеста примерака, које продају. И имају веома пријатна искуства са купцима. У Review од 18. фебруара 1896. пастор Конради је рекао: ‚Завршавамо 1895. годину са хиљаду пет стотина верника који светкују суботу на немачко-руском пољу.‘“

GSAM 413СКАНДИНАВСКА МИСИЈА

GSAM 413.1Мисија међу скандинавским народима отворена је од стране пастора Џона Метесона 1877. године. 6. јуна стигао је у Вејле, на Јиланд, у Данској. Када је отишао у ту земљу, било је неколико људи који су почели да држе суботу читањем новина и трактата које су им слали пријатељи из Америке.

GSAM 413.2Пратећи настанак овог рада, сазнајемо да су 1850. године четири особе које су се из Норвешке преселиле у Америку почеле да држе Господњи суботњи дан. Живели су у Оукленду, Висконсин. Двоје од њих били су отац и мајка пастора О. А. Олсена. 1863. године пастор Џон Метесон почео је да држи суботу седмог дана. Живео је у Појсипију, Висконсин. У наредних шест месеци, кроз његов рад, око четрдесет Данско-Норвежана прихватило је учења адвентиста седмог дана. Први активни проповедник који се ујединио са њим у служби био је пастор Џ. Ф. Хансон из Минесоте.

GSAM 413Прва књига објављена на данско-норвешком

GSAM 413.3Године 1866. пастор Џон Метесон обратио се управитељима канцеларије Review and Herald да утврди да ли би штампали, за употребу Скандинаваца, књижице и трактате на њиховом језику. Обавештен је да недостатак средстава у канцеларији не дозвољава да то учине; али су у Висконсину и Минесоти постојале особе његове националности које су биле толико жељне да истина буде штампана на њиховом матерњем језику да су, иако су биле скромних прилика и бројале мање од педесет, прикупиле 1.000 долара у готовини и предале му их у ту сврху. Са тим новцем и одређеном количином уредно припремљеног рукописа, пастор Метесон је дошао у Батл Крик и поново поднео захтев за штампане књиге. Пошто је био спреман да одговори на раније изнете примедбе, његови захтеви су одобрени, и 18. марта 1867. године почео је да чита свој рукопис, припремљен за књигу Liv og Død (Life and Death), пастору Џ. Н. Ендрјусу и мени, који смо тада били чланови одбора за објављивање. Другим речима, рекао нам је на енглеском шта је у његовом рукопису писало на данско-норвешком.

GSAM 414Пастор Матесон постаје штампар

GSAM 414.1У то време није било штампара који је могао да буде ослобођен да за њега сложи текст, па је он замолио за дозволу да научи да то сам ради. Наставио је да се бави тим послом све док није одштампао око хиљаду страница летака и трактата на свом језику.

GSAM 414.2Са овим новим средством за ширење истине међу својим народом, он је кренуо са обновљеном храброшћу, одржавајући састанке у разним државама. Од тог датума дело је напредовало прилично брзо међу Скандинавцима.

GSAM 414Први страни периодични лист

GSAM 414.3Рад међу Данско-Норвежанима попримио је такве размере да је настала потреба за месечним листом у којем би особе те националности могле добити поуке и охрабрење на свом језику. Стога је 1. јануара 1872. године у канцеларији Review and Herald издато данско месечно издање, часопис од двадесет четири странице у формату магазина, под називом Advent Tidende (Advent Tidings). Следеће године обим овог часописа повећан је на тридесет две странице. То је био први периодични лист који су адвентисти седмог дана издали на страном језику.

GSAM 414.41874. године интересовање међу верницима који су говорили шведски било је толико велико да је на том језику покренут месечни лист од шеснаест страница под називом Svensk Härold.

GSAM 414.5У време када је пастор Метесон започео мисију међу скандинавским народима (јун 1877) у старој домовини, из Америке се месечно слало 266 примерака Tidende у Данску, а 60 у Норвешку. Кроз читање ових часописа већ је одређени број људи у Скандинавији држао суботу. Као резултат његовог једногодишњег рада у Данској, у неколико различитих места подигнуте су заједнице верника.

GSAM 415Штампарија у Норвешкој

GSAM 415.1Након тога пастор Метесон је отишао у Норвешку, где је 7. јуна 1879. године, као резултат свог рада у Кристијани, основао цркву од тридесет осам чланова. Око тог времена пастору Метесону се у служби придружио пастор Џ. П. Јасперсон из Америке. Исте године у Норвешкој је такође основано удружење за издаваштво и купљена је имовина у Кристијани за штампарију, салу за богослужења и станове, по цени од 14.580 долара. Неко време је из канцеларије у Кристијани недељно излазило мало издање новина Tidernes Tegn.

GSAM 415.2Почетком јесени 1880. године пастор Метесон дошао је у Америку да затражи помоћ за проширење рада у Скандинавији. Присуствовао је Генералној конференцији те године и вратио се у Европу у априлу 1881. године, веома охрабрен. Ускоро након његовог повратка купљена је и постављена у канцеларији у Кристијани цилиндрична штампарска преса.

GSAM 415Часописи о здрављу на данском и шведском

GSAM 415.3Одмах су започели издавање здравственог часописа на данском, под називом Sundheds Bladet. 1883. године издао је сличан часопис на шведском, као и верски часопис под називом Sanningens Härold. 1884. године поседовали су канцеларијску опрему процењену на 2.563 долара. Током те године укупно је одштампано и дистрибуирано 115.000 примерака, поред многих хиљада трактата и неколико књига.

GSAM 415Пастор Хаскел у Скандинавији

GSAM 415.4Рад у скандинавским земљама добио је велику помоћ захваљујући посети пастора Хаскела 1882. године, а 1884. године су знатно помогнути трудом пастора Џорџа И. Батлера, Б. Л. Витнија, А. Б. Ојена и Е. Г. Олсена.

GSAM 416Госпођа Вајт у великој мери помаже Скандинавији

GSAM 416.11885. године госпођа Е. Г. Вајт и њен син В. К. Вајт посетили су Скандинавију, што је било непроцењиве вредности за дело на том пољу. Неки су стекли утисак да сиромашни у тој земљи не могу да плаћају десетак и да је бескорисно покушавати да се продају књиге. Сведочанство које је дала госпођа Вајт било је правовремено и добро прихваћено од стране народа, што је потврђено одговором датим овим речима: „Шта је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо.“ Током ове посете дошло је до потпуне промене на скандинавском пољу, углавном захваљујући неуморном труду госпође Вајт.

GSAM 416Нова пословна зграда подигнута у Норвешкој

GSAM 416.21886. године пастори О. А. Олсен и Н. Клаусен посетили су скандинавске земље, при чему је други остао тамо прилично дуго. Године 1885. у Кристијани је подигнута нова канцеларијска зграда, а за годину која се завршила 1. септембра 1886. канцеларија је само од продаје књига и трактата остварила приход од 5.386,68 долара, док је износ примљен од претплате на периодичне публикације износио 3.146,03 долара.

GSAM 416Двадесет пет цркава у Скандинавији

GSAM 416.3Извештај поднет Генералној конференцији 1889. године наводи да је на скандинавском пољу било двадесет пет цркава са 926 чланова, који су платили десетак од 2.548,75 долара; такође је било шест проповедника, четири лиценцирана проповедника и педесет два продавача. Продаја књига за Норвешку и Шведску у једном кварталу износила је 2.161,26 долара.

GSAM 416Школа у Кристијани

GSAM 416.4У то време је у Кристијани радила школа са педесет ученика. 1891. године у Кристијани је Библијски институт водили пастори О. А. Олсен и Е. Џ. Вагонер, а похађало га је сто ученика. На овом институту је пружано темељно упутство за рад на продаји књига.

GSAM 417Четрдесет цркава у Скандинавији 1895. године

GSAM 417.1Шест година касније, 1895. године, примећујемо извештај који је дао пастор Д. А. Робинсон, тадашњи окружни надзорник за иностранство, који тако јасно показује значајан раст у раду током тог периода да цитирамо следеће: „Скандинавија има четрдесет цркава и 1.458 чланова. Десетак за ту годину износио је 5.585,55 долара. Постоји петнаест рукоположених проповедника, једанаест лиценцираних проповедника, а продаја књига за ту годину износи 40.000 долара. Ова велика сума углавном је последица напора продавача, и то у земљи у којој су 1885. године књижари, па чак и проповедници наше вере, тврдили да се књиге обиласком не могу продавати.

GSAM 417Три скандинавске конференције

GSAM 417.2На скандинавском пољу тренутно постоје три конференције, чији су датуми оснивања следећи: Данска, 30. мај 1880; Шведска, 12. март 1882; Норвешка, 10. јун 1887. Пастор Џон Метесон, који је први отворио Скандинавску мисију и тако успешно започео рад, и који је тако ревносно и жртвено радио за просперитет тог народа, оболео је од смртоносне болести, туберкулозе, и умро је у Ел Монтеу, Калифорнија, 30. марта 1896. године, у доби од шездесет једне године.

GSAM 417БРИТАНСКА МИСИЈА

GSAM 417.3Вилијам Ингс, родом из Хемпшира у Енглеској, али Американац по духу и образовању, који је од детињства живео у Сједињеним Државама, стигао је у Саутхемптон из Базела у Швајцарској 23. маја 1878. године. Током овог боравка остао је само две недеље, након чега се на кратко вратио на континент. Међутим, ускоро након тога поново је отишао у Саутхемптон, где је, након четири месеца рада од куће до куће, делећи трактате и обављајући све мисионарске послове који су се јављали, пријавио десет особа које су држале суботу. 30. децембра те године, ја и моја супруга стигли смо у Саутхемптон, где су се наши напори ујединили са напорима пастора Ингса у одржавању састанака током зиме у Ширли холу и у нашој сопственој изнајмљеној кући. У лето 1879. године одржали смо шаторске састанке у Саутхемптону. У то време и на том месту госпођица Мод Сисли (данас госпођа Бојд) прикључила се раду, држећи читања Библије и обављајући рад од врата до врата. Као резултат овог напора, неколико особа прихватило је истину. Следеће зиме одржавали смо састанке у сали у Равенсвуд Вили, згради у којој смо живели и у којој смо имали своје складиште.

GSAM 418Шаторски састанак у Енглеској

GSAM 418.1Лета 1880. године пастор Ендрјус, иако слабог здравља, дошао је из Швајцарске да помогне на шаторском састанку у Ромсију, где су и друге особе прихватиле поруку.

GSAM 418.211. јануара 1880. године основано је друштво за трактате. Чланови су били веома заинтересовани за овај рад и подељена је велика количина литературе.

GSAM 418.38. фебруара 1880. године обављено је наше прво крштење, а примило га је шест кандидата. До 2. јула 1881. године у Саутхемптону је двадесет девет кандидата било уроњено.

GSAM 418Повећање радника у Енглеској

GSAM 418.4Гласањем Генералне конференције одржане јесени 1881. године, пастор А. А. Џон и његова супруга, Џорџ Р. Дру и госпођица Џени Тејер отишли су у Енглеску и придружили се раду на том мисионарском пољу. Током 1882. године пастор Хаскел посетио је европско поље и провео неколико дана са радницима у енглеској мисији, пружајући драгоцену помоћ кроз савете и смернице.

GSAM 418.5У марту 1882. године почео је да се штампа двострани британски додатак за часопис Signs of the Times, који је прикључен на хиљаду примерака Signs послатих из Америке. Они су коришћени у мисионарском раду у Великој Британији. Извештај о раду од 1. октобра 1883. године показује да је на тај датум било стотину оних који светкују суботу. Десетак уплаћен од почетка мисије износио је 2.078,71 долара.

GSAM 419Мисионарски рад на бродовима

GSAM 419.1Захваљујући љубазности управитеља бродова, пастор Ингс је добио дозволу да пошаље пакете трактата и штампаних материјала бесплатно у осамдесет главних лука компаније „Peninsular and Oriental Steam Ship Company“ у Јужној Африци, Источним и Западним Индијама, Централној Америци и Бејским острвима. Управо је утицај штампаног материјала послатог на тај начин први пробудио интересовање на острву Демарара. Ове информације смо добили преко писама са острва.

GSAM 419„History of the Sabbath“ постављена у енглеским библиотекама

GSAM 419.2Примерак књиге пастора Ендрјуса History of the Sabbath такође је положен у шездесет јавних библиотека и бесплатних читаоница широм Велике Британије, и књиге су и данас тамо, препричавајући причу онима који желе да читају.

GSAM 419.31884. године пастор Батлер посетио је Енглеску у пратњи других радника на том пољу. Пастори С. Х. Лејн и Роберт Ендрјус отпутовали су из Бостона да се придруже мисији у Великој Британији 9. маја 1885. године. Посета госпође Вајт Енглеској била је извор снаге и охрабрења за раднике. Госпођа Вајт и њен син провели су неколико недеља тамо пре свог повратка у Америку са европског поља.

GSAM 419„Present Truth“ покренут

GSAM 419.4Почетком 1884. године, убрзо након доласка пастора Батлера у Енглеску, одлучено је да се у Гримсбију, са М. К. Вилкоксом као уредником, започне са издавањем полумесечног листа од осам страница под називом Present Truth. Тај лист се сада објављује као недељни лист од шеснаест страница у Лондону, Енглеска, са недељним тиражем од око 18.000 примерака.

GSAM 420.11889. године пастор Холсер је известио да Британска мисија обухвата осам цркава са двеста оних који светкују суботу, од којих је шездесет пет било у Лондону. Десетак за претходну годину износио је 1.244,58 долара. Било је два рукоположена проповедника, два лиценцирана проповедника, два бродарска мисионара и седам библијских радника. Око тог времена пастори Вилијам Хачинсон и Френсис Хоуп приступили су енглеској мисији.

GSAM 420Pacific Press у Лондону

GSAM 420.2Током године 1890. компанија Pacific Press Publishing Company из Оукланда, Калифорнија, отворила је филијалу на адреси 48 Paternoster Row, Лондон, и штампарију на адреси 451 Holloway Road, Лондон, N. Продаја књига из канцеларије у првој години, по велепродајним ценама, износила је 9.556,89 долара.

GSAM 420.3У фебруару 1895. пастор Робинсон поднео је следећи извештај:

GSAM 420.3„У Великој Британији постоји једанаест цркава, 363 члана, пет проповедника и један лиценцирани проповедник. Десетак за прошлу годину износио је 5.077,20 долара, односно у просеку 13,98 долара по члану. Имовина издавачке канцеларије сада је у власништву и под управом International Tract Society, Limited, енглеске корпорације.“

GSAM 420.4У децембру 1895. секретар за стране мисије известио је за Велику Британију о 560 чланова. Десетак је током године порастао за 1.000 долара. У то време осам група се састајало суботом на различитим местима у Лондону.

GSAM 420.5Тако је рад на овом мисионарском пољу напредовао, понекад готово неприметно. Семе у неким врстама земљишта не ниче тако брзо као у другим. Његово клијање је спорије, али његов раст је сигурнији и издржљивији. Тако је и са истином треће поруке у овом царству. Њено семе је посејано, укоренило се и споро расло, све док сада није достигло релативно велике размере.

GSAM 421АУСТРАЛАЗИЈСКА МИСИЈА

GSAM 421.110. маја 1885. пастори С. Н. Хаскел, Џ. О. Корлис и његова породица, М. К. Израел и његова породица, Вилијам Е. Арнолд и Хенри Скот отпловили су из Сан Франциска да отворе мисију на аустралијском пољу. Једанаест година пре тога, 1874. године, на састанку одржаном у Батл Крику, госпођа Вајт је рекла да ће многи народи још прихватити истину, и да је видела штампарске пресе како раде, а књиге и новине се штампају у разним земљама. Када су је питали да наведе које земље су у питању, одговор је био да је Аустралија једино име којег се сећа.

GSAM 421Bible Echo

GSAM 421.2Захваљујући марљивом и успешном раду пастора Хаскела и његове пратње, порука се тако брзо ширила да је штампање новина у Аустралији оцењено као неопходно. У складу с тим, предузете су припреме за издавање, и 1. јануара 1886. у Мелбурну је изашао месечник од шеснаест страница под називом Bible Echo and Signs of the Times. Од првог броја отштампано је шест хиљада примерака, док је редован тираж износио само три хиљаде.

GSAM 421Прва црква организована у Аустралији

GSAM 421.3У недељу, 10. априла 1886. године, организована је прва црква адвентиста седмог дана у Аустралији. Присутно је било осамнаест особа које су потписале завет, а још седам је поднело захтев за пријем крштењем. Они су крштени наредне суботе, и сваке суботе током наредних неколико недеља присаједињавани су нови чланови, све док црква није бројала педесет пет чланова. До маја 1886. године, укупан број уписаних био је деведесет. Поред њих, на другим местима било је још око тридесет пет особа које су држале суботу.

GSAM 421.4У штампарији су биле две добре штампарске пресе и један мотор, све плаћено и у власништву адвентиста седмог дана у тој удаљеној земљи — око седам хиљада миља од нашег великог уреда у Оукленду, Калифорнија.

GSAM 422.1Током 1886. године порука се проширила и на Нови Зеланд. Извештај са аустралијског поља наводи да је на Новом Зеланду било педесет оних који светкују суботу. Износ примљен од продаје књига у канцеларији износио је 700 долара. Поред тога, продавачи су продали четири стотине примерака књиге Great Controversy на Новом Зеланду и хиљаду примерака књиге Thoughts on Daniel у Аустралији.

GSAM 422Зграда аустралијске канцеларије

GSAM 422.2Из извештаја поднетог 19. јула 1889. године сазнајемо следеће чињенице: Завршена је зграда за штампарију у Мелбурну, која садржи капелу за црквене службе.

GSAM 422Улазак у Тасманију

GSAM 422.3Организована је конференција и у Аустралији и на Новом Зеланду, а рад је проширен, од стране пастора Израела и Стида, на Тасманију. На тој последњој локацији већ су организоване три цркве, са укупно сто тридесет шест чланова. Поред њих, постоје и други расути чувари суботе који још нису организовани.

GSAM 422.4Десетак за годину у аустралијском пољу износио је 9.371 долар. У пољу је било петнаест продавача, чија је продаја књига износила 19.500 долара.

GSAM 422.5На свом другом путовању око света, пастор Хаскел је поново посетио Аустралију, присуствовао њиховој конференцији одржаној у августу 1889. године и на много начина пружио ефикасну помоћ, која је била веома цењена од стране те новоорганизоване заједнице. Различити радници из Америке су с времена на време посећивали Аустралију ради једног великог циља — унапређења и јачања Божјег дела.

GSAM 422Госпођа Вајт у Аустралији

GSAM 422.6У јесен 1891. године госпођа Е. Г. Вајт, њен син В. К. Вајт, пастор Џорџ Б. Стар и други напустили су Калифорнију и отпутовали за Аустралију, стигавши тамо у децембру — средини лета на том континенту. Сведочанство госпође Вајт, упркос телесној немоћи под којом је патила током девет година свог боравка у тој земљи, у великој мери је помогло да се дело постави у правилан однос према духу и суштини поруке трећег анђела. Док су били у Аустралији, пастор Џ. О. Корлис се поново прикључио раду овде, а В. А. Колкорд и други су ушли у поље као проповедници, учитељи итд.

GSAM 423Пастор Олсен у Аустралији

GSAM 423.1Током администрације пастора О. А. Олсена као председника Генералне конференције, он је посетио све наше водеће установе широм целе земље. То је захтевало обимна путовања — путовање око света. Он је то учинио како би се боље упознао са њиховим потребама и стањем различитих мисија, да би тако био припремљен да им служи непристрасно. На овом путовању, 1893. године, он је провео неколико недеља у Аустралији.

GSAM 423Аустралазијска унионска конференција

GSAM 423.2У то време организована је Аустралазијска унионска конференција, која је била састављена од конференција Аустралије и Новог Зеланда и аустралијских мисионарских поља. Ова конференција се састаје на сваке две године и води се по плану унионских конференција у другим земљама. Током године 1893. неколико продавача који су били на овом пољу продало је тираж од 5.000 примерака књиге Пут Христу, а штампано је и друго издање истог тиража. У лето 1894–95. године примили су 4.000 поруџбина за претплатничке књиге за четири месеца.

GSAM 423Пастор Прескот у Аустралији

GSAM 423.31895. године пастор В. В. Прескот, секретар за образовање конфесије, провео је неколико месеци у овој конференцији, посветивши много времена и мисли овом делу рада. У међувремену је водио образовни семинар који им је био од велике користи.

GSAM 424.1Извештај о раду за годину поднет Генералној конференцији саставио је пастор В. К. Вајт и гласи овако:

GSAM 424.1„Аустралијска унионска конференција се састоји од седамнаест цркава са 1074 члана, који су претходне године платили десетак у износу од 9.810,10 долара. Ова конференција има дванаест рукоположених проповедника, два лиценцирана проповедника, три библијска радника и педесет продавача, који су током године продали књиге у вредности од 28.731,11 долара. Током године колонија Нови Јужни Велс, са шест цркава и 321 чланом, одвојена је од Аустралијске конференције и названа Конференција Новог Јужног Велса.“

GSAM 424МИСИЈА У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

GSAM 424.2На Генералној конференцији одржаној у Батл Крику 1886. године разматрано је питање отварања мисије у Јужној Африци. Пошто је предузета акција у корист тог подухвата, почетком лета 1887. године учињен је напор да се успостави дело у тој удаљеној земљи, где је неколико људи, који су већ почели да држе суботу, позивало раднике.

GSAM 424Пастори Бојд и Робинсон у Јужној Африци

GSAM 424.3У ту сврху, 11. маја, пастор Ч. Л. Бојд и његова породица, пастор Д. А. Робинсон и његова супруга, заједно са другим радницима, отпутовали су из Њујорка за Африку, преко Ливерпула и Лондона. Три године касније, на Генералној конференцији, господин П. В. Б. Веселс је изјавио да је, када су ови радници стигли у Африку, било око четрдесет особа које су већ поштовале суботу по четвртој заповести као резултат читања публикација на ту тему и проучавања Светог писма.

GSAM 424.4Пастори Робинсон и Бојд започели су мисионарски рад у Кејптауну, а одатле се он проширио према североистоку скоро осам стотина миља до Кимберлија, на пољима дијаманата.

GSAM 424.5До 1889. године било је само два проповедника, један лиценцирани проповедник, четири цркве и осамдесет чланова; они су платили десетак од 2.798,36 долара. Током ове године пастор Ира Џ. Хенкинс из Америке радио је у Кејптауну са добрим резултатима, а господин и госпођа Друијар дошли су из Небраске да се прикључе раду на овом месту и да деле напоре и лишавања која прате оне који су позвани да буду пионири у новом пољу. Рад госпође Друијар био је углавном усмерен на депо књига, где је пословање овог одељења било поверено њеном вођењу, док је господин Друијар био заузет општим мисионарским послом. Током године, на бродовима који су пристајали у ову луку, продао је књиге у вредности од 750 долара.

GSAM 425Пастор Хаскел у Африци

GSAM 425.1Пастор Хаскел је стигао у Кејптаун у августу исте године. Пет месеци је добро искористио посећујући и радећи са различитим заједницама у Јужној Африци. Овом посетом дело је ојачано и изграђено, а његово срце је охрабрено јер је видео плодове свог труда. Пробуђен је интерес за образовни рад, те је дванаест студената из Африке дошло у Америку да похађају наше конфесионалне школе.

GSAM 425.2У међувремену, рад на продаји књига је добио дужну пажњу. У Кејптауну је одржан семинар посвећен овом раду, који је водио господин Е. М. Морисон, а који је дао нови живот и енергију овом важном огранку поруке. Одмах након упутстава датих на овом семинару, тринаест продавача књига је за шест месеци продало и испоручило књиге у износу од 5.621,28 долара. Заправо, поруџбина је било толико много да су потпуно „преплавиле“ лондонску канцеларију, јер књиге нису могле бити припремљене довољно брзо да задовоље потражњу.

GSAM 425.3Године 1892. пастор А. Т. Робинсон се придружио раду у Јужној Африци. У то време рад је порастао до те мере да је био потребан нови депо који би заменио стари. Стога је подигнута нова зграда довољно велика да обезбеди простор за састанке цркве.

GSAM 426Зграда колеџа у Африци

GSAM 426.1Тако се рад наставио да напредује корак по корак, све док у Клермонту, предграђу Кејптауна, није изграђена зграда колеџа вредна 35.000 долара. Једина помоћ која се тражила од браће из Америке била је да пошаљу тим наставника квалификованих да предају на колеџу, а јужноафричка браћа би сама покрила трошкове. Пошто је овај захтев испуњен, школа је отворена 1. фебруара 1893. године.

GSAM 426Јужноафричка конференција

GSAM 426.2Јужноафричка конференција је организована 1892. године. На Генералној конференцији 1893. године гласало се за њено припајање Генералној конференцији. Тада је имала пет цркава и сто тридесет осам чланова, који су претходне године платили десетак у износу од 34.077,32 долара. На овој конференцији Јужноафричку конференцију је представљао Петер Веселс, који је великодушно донирао Генералној конференцији 16.000 долара, што је више него што је Генерална конференција потрошила на отварање рада у Јужној Африци. Поред овог дара, он и један од његове браће донирали су 40.000 долара за покретање рада бесплатне амбуланте у граду Чикагу.

GSAM 426.3На Генералној конференцији 1895. године секретар за стране мисије рекао је о афричком пољу:

GSAM 426.3„Конференција у Јужној Африци организована је тек две године, али у том периоду Генерална конференција послала је у то поље дванаест радника. Двојица од њих отишли су у унутрашњост као мисионари који се сами издржавају, док су остали започели рад у разним одељењима. Та конференција има успешну школу, дом за сирочад и санаторијум у изградњи. Статистика показује да њихово чланство броји 184.“

GSAM 426Часописи објављени у Јужној Африци

GSAM 426.4Тема верске слободе у Јужној Африци је у последњих неколико месеци подстакла наш народ да објави два часописа, један на холандском језику под називом De Wachter; други на енглеском, под називом The South African Sentinel and Gospel Echo. Овај други има тираж од 4.000 примерака.

GSAM 427Јужноафричка унионска конференција

GSAM 427.1У јануару 1903. године организована је Јужноафричка унионска конференција, која се састојала од конференција Кејп колоније и Натал-Трансвала, и мисија Басутоланда и Матабелеланда под контролом Унионске конференције. На конференцији постоји петнаест организованих цркава са 595 чланова, девет неорганизованих заједница са деведесет чланова и тридесет изолованих чувара суботе — укупно 715, који су платили десетак од 7.850 долара. Било је тридесет девет радника, од којих је двадесет један био на платном списку различитих конференција.

GSAM 427ПОЛИНЕЗИЈСКО ПОЉЕ

GSAM 427.2Године 1876. пастор Џејмс Вајт и аутор овог рада послали су том часописа Signs of the Times и неке трактате, уз пратеће писмо, на острво Питкерн. Ови документи су стављени на брод који је ишао око Кејп Хорна за Њујорк. Уверавали су нас да ће брод стати на Питкерну и да ће тамо бити достављена пошиљка. Нисмо познавали ниједну особу на острву и ништа нисмо знали о самом острву, осим по репутацији да су његови становници посвећени, побожни људи. Новине су послате на слепо.

GSAM 427Посета Питкерну

GSAM 427.3Ништа нисмо чули ни од људи ни о нашој литератури све до посете господина Џона И. Теја острву, 1886. године, десет година касније, када смо сазнали да је као резултат читања годишта Signs и трактата цело острво, у једном тренутку, готово одлучило да промени дан богослужења са првог дана недеље на седми дан и да држи Господњи суботњи дан. Међутим, то нису учинили све до времена посете господина Теја. Он је дуго био дубоко погођен жељом да посети острво, али није знао ништа лично о људима, нити о њиховом већ распламсаном интересовању за истину.

GSAM 428.1Након повратка у Америку, он се најтоплије залагао за изградњу брода којим би мисионари могли да се превозе са острва на острво у Тихом океану. Присуствовао је Генералној конференцији одржаној 1889. године са овом идејом у првом плану и тамо се залагао за острва Полинезије. Конференција је, увидевши корист овог подухвата, гласала да се прикупљањем донација обезбеди износ од 12.000 долара за изградњу или куповину брода за рад међу острвима Тихог океана.

GSAM 428Изградња брода Питкерн

GSAM 428.2У складу са овом одлуком, брод Питкерн је изграђен у лета 1890. године у близини Бенише, око тридесет миља од Оукланда у Калифорнији, по цени од 12.035,22 долара. За три четвртине године ова сума је прикупљена и поклоњена искључиво од стране суботњих школа за ову сврху, и никада ниједан поклон није био дат са више радости и ентузијазма. Брод је посвећен у Оукланду, Калифорнија, 25. септембра 1890. године. Око хиљаду пет стотина људи окупило се на броду и пристаништу да присуствује церемонији.

GSAM 428Прво крстарење Питкерна

GSAM 428.3Брод је 20. октобра испловио на своје прво крстарење из Сан Франциска ка свом удаљеном пољу рада. На броду су као мисионари били пастор Е. Х. Гејтс и његова супруга, пастор А. Џ. Рид и његова супруга, Џон И. Теј и његова супруга, заједно са мисионарском посадом под командом капетана Марша. Овај брод је прво отишао на острво Питкерн, четири хиљаде миља јужно од Сан Франциска, где је стигао 25. новембра. Када је брод напустио острво 17. децембра, осамдесет двоје одраслих је примило крштење и организовано је у цркву адвентиста седмог дана. Брод је затим пловио ка групама Друштвених острва, Хервеја, Самое, Пријатељских острва и Фиџија, остављајући верске књиге и трактате о здрављу и трезвености код људи који говоре енглески. Током осам месеци, до септембра 1891. године, мисионари су продали књиге у износу од 1.900 долара, поред тога што су бесплатно поделили велику количину штива.

GSAM 429.1Мисионари су распоређени на следећи начин: пастор Рид на Таитију; пастор Гејтс је остао на Питкерну да заврши већ започет посао; док је господин Теј изабрао да ради на острву Фиџи. У часопису Review од 14. априла 1904. године, пастор Фултон каже о раду на Фиџију: „На овом мисионарском пољу сада има више од сто педесет оних који светкују суботу.“ Са Фиџија брод је пловио до Окланда на Новом Зеланду ради неопходних поправки и потребних унапређења, као и за набавку књига.

GSAM 429Смрт мисионара

GSAM 429.2Након одсуства од годину дана, једанаест месеци и осамнаест дана, Питкерн се вратио у Сан Франциско, где је стигао 9. октобра 1892. године. У том периоду капетан Марш је преминуо и сахрањен на острву Нови Зеланд. Господин Теј је оболео од упале плућа, од које се никада није опоравио. И он је мирно преминуо и сахрањен у далекој земљи Фиџију; и тако су два драгоцена живота тако брзо дата полинезијској мисији.

GSAM 429.3Мисионари смештени на острву Таити, у Папаетеу, обрадовали су се када су готово одмах угледали плодове свог рада. До тада су могли да пошаљу у домовину охрабрујући извештај о четрдесет обраћених особа организованих у цркву адвентиста седмог дана.

GSAM 429Друго путовање Питкерна

GSAM 429.4Брод је испловио из Сан Франциска на своје друго путовање 17. јануара 1893. године, са следећим мисионарима: Б. Џ. Кејди и његова супруга, Џ. М. Кол и његова супруга, Е. К. Чепмен и његова супруга, и М. Г. Келог, др мед. Госпођица Хети Андре, из Охаја, пратила их је као учитељица за острво Питкерн. У јесен 1893. године господин Кејди је отворио школу на Раијатеи, у групи Друштвених острва, са шездесет ученика. На крају првог полугодишта број се повећао на сто пет. На почетку другог полугодишта присуствовало је сто двадесет ученика.

GSAM 430Треће путовање брода Питкерн

GSAM 430.1Треће путовање бродом је било 1893–94. године. Мисионари на овом путовању били су Г. О. Велман и његова супруга и Лилијан Вајт, сви из Мичигена, који су били упућени на Раијатеу, где су требало да помогну пастору Кејдију у његовом раду. Господин Стрингер и његова супруга су отишли као мисионари који сами обезбеђују своје издржавање. Зауставили су се на Руруту. На Раратонги (где су људи држали суботу као недељу) стационирани су др Колдуел и његова супруга; док су пастор Бакнер и његова супруга из Калифорније остали на Питкерну. Током његовог боравка са овим народом уведене су многе нове индустрије, које су на много начина биле корисне за становнике. Прво је изграђена ветрењача за млевење кукуруза који се сада гаји на острву, а уз помоћ исте енергије ветра покрећу се лагане машине, што је довело до других индустрија раније непознатих становницима острва.

GSAM 430Четврто путовање Питкерна

GSAM 430.215. децембра 1895. секретар за стране мисије је рекао:—

GSAM 430.3„Питкерн је сада у луци са свог четвртог путовања.... Рад је заснован у девет различитих група, а у њима су ангажовани следећи радници:—

GSAM 430.4„На острву Питкерн, учитељи, Е. С. Буц и његова супруга и Хети Андре. Острво Норфолк, у раду су ангажовани неки самоодрживи мисионари који су дошли из Аустралије. Друштвена острва, проповедник, Б. Џ. Кејди; медицински мисионари, господин и госпођа Р. А. Прикет. Раратонга, медицински мисионари, др Џ. Е. Колдуел и супруга, госпођице Лилијан Вајт и Мод Јанг; учитељи, Г. О. Велман и супруга, пастор Џ. Д. Рајс и супруга. Фиџи, пастор Џ. М. Кол и супруга. Пријатељска острва, пастор Е. Хилијард и супруга. Руруту, господин и госпођа Стрингер, самофинансирајући мисионари. Хаваји, пастор Е. Х. Гејтс и супруга; учитељи, Х. Х. Бранд и супруга. Самоа, др Ф. Е. Браухт и супруга. Пастор Д. А. Овен и син и кћи, самофинансирајући мисионари.

GSAM 431.1„Питкерн је током своја четири путовања продао и поделио велике количине литературе. Као резултат тога, у многим местима појавили су се они који светкују суботу. Цркве су организоване на острву Питкерн, Норфолку и Таитију.“

GSAM 431Продаја Питкерна

GSAM 431.2Пошто сада постоје могућности за стизање до полинезијског поља које нису постојале када је брод изграђен, брод је продат и за наставак рада су употребљена друга средства. Пастор Е. Х. Гејтс је сада надзорник полинезијског поља и извештава о напретку у различитим групама.

GSAM 431ЗАПАДНЕ ИНДИЈЕ

GSAM 431.3Зиме 1889. године господин Вилијам Арнолд из Америке започео је посао продаје књига на Западним Индијама. Док се тиме бавио, успео је да прикупи имена и адресе хиљаду двеста особа, које су послате International Tract Society за његову употребу у мисионарском раду. Кроз преписку и слање штива на те адресе пробуђено је интересовање за истину, и тако је отворен пут за проповедање јеванђеља кроз проповедање Речи.

GSAM 431.4Одзив на позив за проповеднички рад био је да пастор Д. А. Бол, у новембру 1890. године, оде на Барбадос и на друге локације да ради. Неколико особа прихватило је истину као резултат његових напора. 1892. године, господин Патерсон из Калифорније обилазио је острва са Bible Readings са добрим успехом. 1893. године Б. Б. Њуман је отишао из Флориде на Јамајку да преузме надзор над послом продаје књига током одсуства господина Арнолда. Господин Еванс и господин Хакет су такође отишли на Индије те године да се баве овим делом посла. У месецу мају, пастор Хејсмер и његова супруга ушли су у ово поље да раде како се за то укаже прилика. Ускоро након тога господин Арнолд се вратио, овог пута да продаје књиге о теми здравља. До јула 1895. године, књиге ове врсте продате су само на Јамајци у износу од 8.200 долара, док је продаја верских књига износила 7.654 долара, односно укупно 15.854 долара. Дистрибуција тако великог обима литературе у великој мери је допринела оснивању добро организоване цркве од седамдесет пет чланова у Кингстону и отварању путева за проповеднички рад у другим деловима острва.

GSAM 432Тринидад

GSAM 432.1Рад је овде уведен на сличан начин као и на Јамајци. Године 1889. господин Ф. Б. Грант и његова супруга били су позвани да посете острво у циљу увођења наше конфесионалне литературе, а по позиву, пастор Флауерс и његова супруга ускоро су их пратили да раде како се отварао пут. Остварили су добар успех, све док пастор Флауерс није оболео од грознице, која је узроковала његову смрт 29. јуна 1894. године. Пастор Е. В. Вебстер изабран је за његовог наследника и отпловио је из Њујорка у августу 1895. године.

GSAM 432.21896. године радници на Западним Индијама били су следећи: на Јамајци, пастор А. Џ. Хејсмер и В. В. Истман, а неколико продавача било је на Бахамима. На Малим Антилима, где су били пастор Е. Ван Дјусен и његова супруга, са К. Ф. Пармлијем и његовом супругом као библијским радницима, господин Бин и господин Хакет као продавачи. На Тринидаду, пастор Е. В. Вебстер и његова супруга, са госпођицом Стелом Колвин као медицинском мисионарком. Резултати — сто десет оних који светкују суботу на Јамајци и педесет оних који светкују суботу на Тринидаду, окупљених око Куве; једна црква на Барбадосу и једна група на Антигуи, у Малим Антилима.

GSAM 432ЦЕНТРАЛНА АМЕРИКА

GSAM 432.3Пастор Ф. Џ. Хачинс и његова супруга напустили су Сједињене Државе и 16. новембра 1891. отпутовали за Острва Залива. У то време, углавном на Руатану, било је око двадесет особа које су поштовале суботу по четвртој заповести из Декалога, а њихову пажњу први пут је на ову истину усмерило штиво које им је стизало поштом. Три године касније, 1894. године, В. А. Милер и његова супруга напустили су Калифорнију и отишли у Бонаку, где су се придружили образовном раду као наставници у школи која је отворена 4. јула 1894. године у школској згради коју су подигли адвентисти седмог дана. Просечан број похађалаца током првог полугодишта био је тридесет четири. 1895. године школа је проглашена самоодрживом, јер се број ученика повећао на четрдесет пет.

GSAM 433.1На Генералној конференцији одржаној 1895. године, пастор Хачинс је известио да на острвима има сто особа које су се покоравале поруци, и такође је навео да су изграђене две цркве у власништву адвентиста седмог дана. Због оскудице земљишта, које је стога било веома вредно за обраду, једна од ових богомоља изграђена је над водом. Ове две зграде и школа уступљене су General Conference Association. Вредност имовине Конференције на острву процењена је на 1.789,60 долара. Износ продатих књига до 1895. године износио је 2.243 долара.

GSAM 433Мали брод за Централну Америку

GSAM 433.2Пошто је пажња Конференције била усмерена на погодност и предности поседовања малог брода којим би мисионари могли да се превозе са једног острва на друго, одлучено је да се такав брод изгради за рад међу Острвима Залива по цени која неће прећи 3.000 долара.

GSAM 433.3Године 1896. у Централној Америци било је само четири радника: пастор Ф. Џ. Хачинс и његова супруга, и пастор Џ. А. Мороу и његова супруга у Шпанском Хондурасу. У Белизу, престоници Британског Хондураса, постојала је заједница верника који су држали седми дан према четвртој заповести. Већи део рада на овом пољу обављен је на острвима Карипског мора. Овде је продато књига у вредности од неколико хиљада долара, а шездесет особа се радовало истини поруке трећег анђела.

GSAM 434Смрт пастора Хачинса

GSAM 434.1Око дванаест година пастор Ф. Џ. Хачинс је радио најверније и најпосвећеније на пољу Централне Америке. На крају му је понестало снаге и подлегао је болести. Сада почива у сну, чекајући позив од Господара — позив који ће пробудити верне.

GSAM 434ЈУЖНА АМЕРИКА

GSAM 434.2Управо преко штампане речи ставови адвентиста седмог дана први пут су представљени у Јужној Америци. У октобру 1891. године, господа Снајдер, Штауфер и Ноулин започели су свој рад као продавачи у Аргентини. 1893. године, гласањем Генералне конференције, пастор Ф. Х. Вестфал из Илиноиса, немачки проповедник, придружио се раду на овом мисионарском пољу, а 1894. године Френк Кели из Калифорније отишао је у Сједињене Државе Колумбије као самофинансирајући мисионар. Неколико месеци касније, за њима су дошли и други радници и тако је започет рад у овој новој мисији. 1896. године даван је следећи извештај о раду на овом пољу: Чиле има једног проповедника, пастора Г. Х. Бабера, који је стигао 19. октобра 1895; и два продавача, Ф. В. Ричардса и Ф. Х. Дејвиса. Аргентина такође има два проповедника, Ф. Х. Вестфала и Жана Вијомијера; и два продавача, О. Опегарда и К. А. Ноулина. Поред њих, ту су и четири библијска радника: Луси Пост, господин и госпођа Снајдер и Џон Мекарти. У Бразилу има два проповедника, пастора В. Х. Торстона и Х. Ф. Графа; и три продавача, А. Б. Штауфера, Џ. Ф. и Џ. А. Бергера. Британска Гвајана има два проповедника, пастора В. Г. Книланда и пастора П. Гидингса; и два медицинска мисионара, др Б. Џ. Феркоита и његову супругу.

GSAM 435.11896. године у Чилеу је продато књига у вредности од хиљаду долара, а тридесет оних који светкују суботу прихватило је суботу и сродне истине читајући литературу купљену од продавача. У Бразилу и Аргентини књиге су продате у износу од десет хиљада долара; и, што је још боље, стотину људи је држало суботу. Организована је једна црква и пет суботњих школа. У Аргентини је било три организоване цркве, у Буенос Ајресу, Креспоу и Сан Кристобалу, редом. Такође је била организована једна црква у Британској Гвајани и педесет оних који светкују суботу, што је укупно сто педесет адвентиста седмог дана у Јужној Америци.

GSAM 435SOUTHERN MISSIONARY SOCIETY

GSAM 435.2Строго говорећи, ово друштво не може се назвати страним, иако ради на евангелизму страних народа (Африканаца) у нашој домовини. Велика заслуга за већ постигнуте резултате припада истрајним напорима пастора Џ. Е. Вајта, под Божијим благословом.

GSAM 435.3Зиме 1893. године, када сам служио као председник Илиноиске конференције, пастор Вајт је дошао к мени тешко оптерећен бригом за обојене људе у јужним државама. Док је боравио неколико недеља у Чикагу, затражио је привилегију да ради за обојене људе који су живели у том граду. Тај захтев је са великом радошћу одобрен и тада је заиста почео његов рад за овај несрећни народ.

GSAM 435Мисионарски пароброд пастора Вајта

GSAM 435.4Од тог времена молио се и планирао за јужну област. Док је проучавао, његови планови су сазревали, кулминирајући изградњом пароброда код језера Мичиген, названог Јутарња звезда. Опремљен овим плутајућим „Бетелем“, отишао је у Чикаго, а одатле низ реке Илиноис и Мисисипи, стигавши у Виксбург, Мисисипи, 10. јануара 1895. Овде је, са неколико сарадника, започео свој рад на нетакнутој земљи.

GSAM 436Рад Southern Missionary Society

GSAM 436.1Цитирамо извештај који је саставио пастор Вајт на Генералној конференцији 9. априла 1903. године, који даје резултате рада и показује стање мисионарског рада на југу у том тренутку:—

GSAM 436.2„Наше друштво је изградило и сада води пет школа у Мисисипију.... Ове школе се налазе у Виксбургу, Јазу Ситију, Колумбусу и Џексону.... Наши радници су такође наставили напоре у Нешвилу, Мемфису и Еџфилд Џанкшну у Тенесију, као и у Луисвилу и Боулинг Грину у Кентакију.

GSAM 436Радници на југу

GSAM 436.3„У овом тренутку у различитим одељењима Друштва ради двадесет седморо радника. У раду Southern Missionary Society развијено је пет рукоположених проповедника.... Тринаест учитеља је на различите начине припремљено за свој рад.... Један младић се школује уз помоћ Друштва за лекара на Медицинском колеџу Мехари у Нешвилу, а другом се помаже у школовању на истој школи.... Оспособљени су неки добри библијски радници. Неки од наставника такође постају вешти радници у овом одељењу.

GSAM 436Парни брод „Јутарња звезда“

GSAM 436.4„Брод Јутарња звезда је моја лична својина, изграђен мојим новцем. Поред тога, сви трошкови експлоатације овог брода плаћени су из мог личног прихода. Такође ћу рећи да сам све трошкове живота на броду увек сам покривао. Често је посада бројала од десет до осамнаест чланова.... Чак ни плате свих радника које је Друштво годинама запошљавало нису узимане из донација, већ из мог личног прихода.

GSAM 437Како је дошао новац за Јужну мисију

GSAM 437.1„Може се поставити питање: ‚Одакле вам овај новац?‘ Господ нам га је дао. Издато је неколико малих књижица. Прво Gospel Primer, чија је првобитна намена била подучавање обојених људи. Очекивала се продаја неколико хиљада примерака, али је, на наше изненађење, продаја достигла скоро милион примерака.

GSAM 437.2„Мајка [госпођа Е. Г. Вајт] нам је помогла књигом Christ our Saviour, од које је продато триста до четириста хиљада примерака. Двеста до триста хиљада примерака Best Stories продато је. Процењује се да је довољан број примерака књиге Coming King проциркулисан да би се направио стуб висок четири миље. Од ауторских права ових књига, поред вођења многих других подухвата и области рада, изградили смо Јутарњу звезду.“

GSAM 437У МНОГИМ ЗЕМЉАМА

GSAM 437Мексико

GSAM 437.3Наш рад у овој земљи почео је 1894. године оснивањем медицинске мисије у Гвадалахари. 1896. године састав особља је наведен на следећи начин: пастор Д. Т. Џонс и његова супруга, који су били задужени за мисију. Наставници су били Ора А. Осборн, госпођа А. Купер, Кејт Рос и један домородачки помоћник. Медицински мисионари били су др Џ. А. Нил, А. Купер, госпођа А. Џ. Рајс, госпођа Бартлет и госпођа Рејчел Флауерс. Четрдесет пацијената дневно користило је мисију, а четрдесет ученика похађало је мисионарску школу. У то време градио се нови санаторијум, по цени од 12.000 долара.

GSAM 437Централна Африка

GSAM 437.41893. године дело поруке трећег анђела је толико напредовало да је Одбор Генералне конференције сматрао оправданим да предложи оснивање мисије у Централној Африци. Стога је гласано: „Да се, чим то буде изводљиво, отвори мисија у Матабелеланду.“ У складу са овом одлуком, група адвентиста седмог дана је 1894. године ушла у ту земљу и изабрала фарму од 12.000 акра. На конференцији 1895. године пастор К. Б. Трип и његова супруга, В. Х. Андерсон и његова супруга и др А. С. Кармајкл изабрани су за мисионаре на овом удаљеном пољу. Одмах су започели припреме за дуго путовање и након успешног путовања стигли су на одредиште 26. јула 1895. године.

GSAM 438Златна обала

GSAM 438.1Већ неколико година адвентистима седмог дана са западне обале Африке стизао је македонски вапај за помоћ. Интересовање за истину пробуђено је читањем адвентистичких публикација, али помоћ је послата тек 1894. године или око тог времена. Тада су пастор Санфорд и господин Рудолф позвани од стране Одбора Генералне конференције да преузму посао који је тако дуго чекао. Ушли су на поље са жаром и храброшћу. Међутим, недуго затим пастор Санфорд је оболео од грознице, која је тамо толико распрострањена да се та земља назива „гроб белца“. Имао је три напада, и онда је, да би остао жив, био приморан да се врати у Америку. Други су послати на Западну обалу, међу којима су били пастор Д. У. Хејл, Џорџ Ф. Кер и његова супруга и Г. П. Ригс. Међутим, последњи је био толико ослабљен болешћу да се није очекивало да ће преживети, па је побегао у Енглеску у нади да ће му промена климе помоћи; у томе су он и његови пријатељи били разочарани, јер је постепено слабео, на крају умро и тамо је сахрањен. И он такође чека долазак Животодавца.

GSAM 438Индија

GSAM 438.212. јануара 1890. пастор Хаскел отпловио је из луке Дурбан, на југоисточној обали Африке, за Калкуту, Индију, Кину и Јапан. Пре тог датума, Перси Т. Маган, његов секретар, придружио му се. Сврха овог путовања у Индију била је у оквиру „истраживања“ како би се прикупиле информације које би им омогућиле да дају савете и упутства када адвентисти седмог дана започну активне мисионарске операције на том пољу. Са намером да се успостави мисија у Индији, Генерална конференција је 1893. године препоручила да Вилијам Ленкер оде у ту земљу као колпортер. У складу са овом препоруком, отишао је у Индију и представио књижевност адвентиста седмог дана. Касније је господин Ленкер известио да су он и још четири особе до 1896. године обишли разне делове Индије и продали публикације у вредности од 10.000 долара. Да би показао интересовање које су изазвале продате књиге, он је даље навео да је, док је продавао по околини Мадраса на источној обали Индије, „домородачки проповедник прешао шездесет миља да би купио примерак књиге Thoughts on Daniel and the Revelation.“

GSAM 439Џорџија Бурус у Индији

GSAM 439.11895. године госпођица Џорџија Бурус напустила је Калифорнију и отпутовала у Индију. По доласку тамо одмах је почела да учи бенгалски језик и ускоро се прикључила мисионарском раду. До 1896. године неколико особа је почело да поштује Господњу суботу кроз дружење са нашим радницима.

GSAM 439.2Радници на пољу 1896. године били су пастор Д. А. Робинсон и његова супруга. Госпођица Меј Тејлор и госпођица Џорџија Бурус биле су библијске раднице. Господин Ленкер и господин Мастерс били су продавачи. Обезбеђена је била одговарајућа зграда за мисионарски дом, а у домовину су упућени позиви за лекаре, медицинске сестре и додатну помоћ како би се одговорило на пресудне потребе. На овај позив су се одазвали пастор Браун и други. И он и пастор Д. А. Робинсон преминули су у Карматару, у Бенгалу, у Индији, крајем децембра 1899. године.

GSAM 439Хаваји, Сендвич острва

GSAM 439.3Године 1884. господин Ла Ру и Хенри Скот, о свом трошку, отишли су као мисионари на Хаваје. Своју службу су започели личним мисионарским радом и продајом књига. То је пробудило такво интересовање на острву да је Генерална конференција у новембру 1885. године одлучила да пастор Вилијам Хили следеће сезоне оде на Хаваје да ради и да се Калифорнијска конференција замоли да позајми шатор у ту сврху. Тако опремљени, пастор Хили и они који су већ били на острву одржали су летње састанке у шатору током лета 1886. године. Као резултат овог напора, неколико особа прихватило је поруку. Господин Ла Ру остао је у Хонолулуу до 1889. године, када је отпловио за Хонгконг у Кини.

GSAM 440Кинески рад на Хавајима

GSAM 440.1Међутим, мало је проповедничког рада обављено на острву све до марта 1895. године, када се одржала Генерална конференција, на којој је изгласано да „пастор Гејтс и његова супруга, са господином и госпођом Бранд као учитељима за Кинезе, оду у Хонолулу да се баве мисионарским радом.“ Настава је почела одмах, а пастор Гејтс, иако је био слабог здравља, учинио је све што је могао да унапреди рад. Ускоро су мисионаре пратили лекар и медицинске сестре, и рад у том сегменту поруке је добро започет.

GSAM 440Сажетак мисија, 1. јануар 1903.

GSAM 440.2Извештај секретара за стране мисије, поднет 31. децембра 1902. године, представља рад поруке који се спроводио ван Сједињених Држава на следећи начин:—

GSAM 440.3Аустралијска унионска конференција, која се састоји од конференција Викторија, Нови Јужни Велс, Нови Зеланд, Квинсленд, Јужна Аустралија, Тасманија и Западна Аустралија.

GSAM 440.4Европска генерална конференција, сачињена од Немачке унионске конференције, Западне Немачке, Источне Немачке, Јужне Немачке, Холандије и фламанске Белгије, Аустроугарске и балканских држава, немачке Швајцарске, Јужне Русије, Северне Русије и Средње Русије.

GSAM 440.5Скандинавска унионска конференција, која обухвата Данску, Норвешку, Шведску, Финску и Исланд.

GSAM 441.1Британска унионска конференција, која обухвата Северну Енглеску, Јужну Енглеску, Ирску, Шкотску и Велс.

GSAM 441.2Француско-латинска унионска конференција, која обухвата француску Швајцарску, Француску и Италију.

GSAM 441.3Оријентална мисија, која обухвата Египат, Сирију и Турску.

GSAM 441.4Јужноафричка унионска конференција, која обухвата Кејп колонију, Натал-Трансвал, Басутоланд и Матабелеланд.

GSAM 441.5Разно: Бермуди, Бразил, Британска и Холандска Гвајана, Централна Америка (Јужна), Кина, Фиџи, Индија, Јамајка, Јапан, Мали Антили, Мексико, Нијасаленд, Питкерн, Порторико, Ривер Плејт, Раратонга, Самоа, Друштвена острва, Суматра, Тонга, Тринидад, Западна обала (Јужна Америка) и Западна обала (Африка).

GSAM 441.6Број активних радника у овим различитим пољима, укључујући проповеднике, лиценциране проповеднике, библијске раднике, колпортере и продаваче, износи 754.

GSAM 441Успостављене стратешке тачке

GSAM 441.7Из ових кратких изјава у вези са нашим мисијама можемо рећи, као што је то учинио секретар за стране мисије 1896. године:

GSAM 441.7„Са овим стратешким положајима које порука сада заузима у скоро сваком делу света, Бог, Својом бескрајном моћи, може у веома кратком року извршити велико и моћно дело. Он ће скратити Своје дело у праведности.“