Поглавље 21 — Водећа рука у делу

GSAM 322.1„Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш.“¹

GSAM 322.2Ономе ко се узда у Господа, његова брига је непрестано очигледна. Међутим, постоје тренуци када се та брига посебно осећа, као што су посебна ослобођења од зала и опасности, видљивих и невидљивих, и директна провиденцијална отварања за ширење његове истине. О овим темама говори ово поглавље.

GSAM 322Прва визија у Мичигену

GSAM 322.3У месецу мају 1853. године, пастор Вајт и његова супруга посетили су Мичиген. Био је то први пут да су били западно од Бафала, Њујорк. Последњег суботњег дана у мају били су у Тајрону, и на том месту госпођи Вајт су у визији показане различите заједнице верника који светкују суботу у држави, уз упозорења о утицајима који су могли да раде против њих. 2. јуна у Џексону написала је осам страница великог формата, наводећи неке од ствари које су јој биле показане. Дала ми је рукопис визије оловком, под условом да јој обезбедим чист препис написан пером и мастилом.

GSAM 322Жена која је тврдила да је света

GSAM 322.4Међу осталим стварима које су јој биле показане, описан је случај жене која је покушавала да се увуче међу наш народ. Она је рекла да је та жена тврдила да је веома света. Госпођа Вајт никада је није срела и није имала никаквог сазнања о њој осим онога што јој је откривено у овој визији. Она није само описала начин понашања те жене, већ и то да ће, када буде укорена, навући побожни израз на лице и рећи: „Господ—зна—моје—срце.“ Рекла је да та жена путује по земљи са младим човеком, док је њен муж, стари човек, код куће радио да би их издржавао на њиховом злом путу. Госпођа Вајт је рекла да јој је Господ показао да „упркос жениним претензијама на светост, она и млади човек су били криви за прекршај седме заповести.“ Са писаним описом овог случаја у џепу, чекао сам са неком неизвесношћу да видим како ће се ствари развити.

GSAM 323Састанак у Верџенсу, Мичиген.

GSAM 323.1Имали смо састанке у Џексону, Батл Крику, Бедфорду и Хастингсу, а затим смо дошли у Верџенс, округ Кент, који се показао као место где је та жена живела. Стигли смо на место где смо требало да преноћимо 11. јуна, нешто пре суботе. Наше одредиште било је дом једног пастора Вајта, који је раније био проповедник Хришћанске конфесије. Пошто је то била новонасељена област, припреме за наша сабрања биле су направљене у великој, новоизграђеној штали, три миље даље, а жена виђена у визији, како се испоставило, живела је још две миље иза места састанка.

GSAM 323Сведочанство фанатику

GSAM 323.212. јуна, у 10:30 ујутру, окупили смо се у штали на састанак. Госпођа Вајт је седела на левом крају говорнице, ја сам седео поред ње, пастор Корнел поред мене, а пастор Вајт је био са десне стране говорнице и говорио је. Након што је говорио око петнаест минута, ушли су заједно један стари и један млади човек и сели на прво седиште поред говорнице. Пратила их је висока, мршава жена тамније боје коже, која је заузела место близу врата. Након кратког излагања пастора Вајта, госпођа Вајт устаде и започе свој говор говорећи о бризи коју проповедници треба да имају да не оштете дело поверено њима, користећи текст: „очистите се ви који носите судове Господње.“ Она је рекла да није Божји поредак да позива жену да путује по земљи са било којим другим мушкарцем осим свог мужа. На крају је јасно рекла,

GSAM 323.2„Та жена која је пре неког времена села близу врата тврди да ју је Бог позвао да проповеда. Она путује са овим младићем који је управо сео испред говорнице, док овај стари човек, њен муж — Бог да га помилује! — напорно ради код куће да заради новац који они користе да би наставили своју безбожност. Она тврди да је веома света — да је посвећена — али, упркос свом њеном претварању да је света, Бог ми је показао да су она и овај младић криви за прекршај седме заповести.“

GSAM 324.1Сви присутни су знали да госпођа Вајт никада није видела ове особе пре него што су ушле у шталу. То што их је издвојила и описала њихов карактер на начин на који је то учинила утицало је на умове присутних, повећало њихово поверење и потврдило њихову веру у визије.

GSAM 324Изговорене речи као што је предвиђено

GSAM 324.2Док је госпођа Вајт сведочила, сви су са бригом гледали госпођу Олкот, жену која је била опоменута, да виде како ће примити речено и шта ће рећи и урадити. Да је била невина у погледу оптужбе, природно би се од ње очекивало да устане и негира све. Ако је била крива и крајње покварена, можда не би била превише добра да негира све, чак и да је знала да је то истина. Уместо тога, урадила је баш оно што је сведочанство рекло да ће урадити када буде укорена. Полако се подигла на ноге, док су сви погледи били упрти у њу, и, придајући себи побожан израз, споро рекла: „Господ—зна—моје—срце“, и села без иједне друге речи. Рекла је баш оно што је сведочанство рекло да ће рећи, и то на исти начин.

GSAM 325Признање кривице

GSAM 325.1Истина је, Бог је знао њихова срца, и они су сами знали да су криви за оптужбу; јер је касније младић рекао господину Гарднеру, становнику истог места, који га је детаљно испитивао о том питању: „Господине Гарднер, оно што је госпођа Вајт рекла о нама било је сувише истинито;“ а жена је, након што је 1862. године у Гринвилу рекла госпођи Вилсон да „не би смела да изговори ни реч против сестре Вајт, да се не би нашла у борби против Бога“, признала да је оно што је показано о њој и младом човеку било истинито.

GSAM 325Партија Messenger

GSAM 325.2Током јесени 1853. године неколико незадовољних у Мичигену удружило се и започело издавање листа под називом Messenger of Truth. Мисија овог листа и његових вођа чинило се да је била да руше и клеветају уместо да граде. На његовим страницама објављивано је много лажи, што нас је узнемиравало у нашем раду на поруци; и пошто је то било наше прво искуство са тако отвореним нападом, сматрали смо да је наша дужност да побијемо њихове клеветничке тврдње. То је одузимало време које је требало да буде посвећено унапређењу истине поверене нашој бризи, и добро је одговарало циљевима Сотоне, који је несумњиво био покретач овог отпора. И тако је стање трајало до вечери 20. јуна 1855. године, када смо пастор Вајт и његова супруга, пастор Котрел и ја, управо завршили састанак у Освегу, Њујорк. На нашем састанку нас је узнемиравао један Лилис, који је дошао и међу људе дистрибуирао те клеветничке документе. Поново се поставило питање наше дужности у вези с тим. Сви претходни покушаји да одговоримо на њихове лажи само су довели до тога да их они производе још више.

GSAM 325Савет и предвиђање

GSAM 325.3На молитвеном састанку одржаном те вечери у кући Џона Плејса, у граду Освегу, госпођа Вајт је добила визију у којој јој је показано да ће, ако наставимо са својим радом, проповедајући истину, без обзира на такве људе као што је „партија Messenger“, они ући у рат међу собом и њихов лист ће пропасти, и када се то догоди, установићемо да су се наши редови удвостручили. Сматрајући да ово сведочанство потиче од Господа, одмах смо почели да делујемо у складу са њим.

GSAM 326Срушила се Партија Messenger и њен лист

GSAM 326.1Дело истине је напредовало брзо, док су се чланови „партије Messenger“ међусобно завадили. У кратком року група се распршила, многи од њихових вођа су напустили суботу. Њихов лист је ускоро престао да излази због недостатка подршке, а онај који је неко време био уредник усмерио је пажњу на предавање у школи; али пошто није прво научио да влада собом, потпуно је пропао у управљању ученицима. Покушавајући да исправи једног од дечака у својој школи, извукао је револвер, који је кликнуо, али није испалио. Да би избегао линч, био је приморан да ноћу побегне у Канаду.

GSAM 326Утицај на адвентистичку ствар

GSAM 326.2У то време међу нашим народом владало је веће стање хармоније и јединства него икада раније; и како су се улагали напори да се порука прошири, пут се отварао у сваком правцу.

GSAM 326.3У бр. 10, том 11, часописа Review, од 14. јануара 1858. године, уредник је, говорећи о резултатима рада Messenger, рекао: „У време незадовољства, када је учињен покушај да се сруши Review, црквена имовина у канцеларији процењена је на само 700 долара. Од тада је порасла на 5.000 долара. Тада је било око хиљаду плаћајућих претплатника, сада их је две хиљаде, поред прилично дуге листе ‚бесплатних‘ претплатника.“

GSAM 326.4Пошто смо сада стигли до времена (1858) када се „партија Messenger“ раздвојила и разишла, а Messenger престао да постоји, горе наведене бројке су значајне. Како се број плаћајућих претплатника на Review тачно удвостручио, тако се и број верника више него удвостручио. Тако се пророчанство које је дала госпођа Вајт у јуну 1855. испунило.

GSAM 327Први предлог за састанке у шаторима

GSAM 327.1У раним данима поруке било је уобичајено да се састанци одржавају у школским зградама када није било бољег места. У једној таквој згради, приликом једне прилике, окупила се таква гужва људи да их две школе те величине не би могле примити. Да би га сви чули, говорник је стајао на отвореном прозору и говорио онима унутра и већем броју слушалаца који су седели у својим колима и на трави. Управо је тај призор великог скупа навео на размишљање о одржавању састанака у шаторима.

GSAM 327Прво шаторско сабрање у Батл Крику, Мичиген.

GSAM 327.2Стога су 22. маја 1854. године пастор Џејмс Вајт и остали у савету одлучили да би био изводљив план да се за састанке користе шатори. У то време велики шатори су се веома ретко користили у друге сврхе осим за циркусе, зоолошке вртове и разне врсте представа. Мичиген је био прва држава у којој су адвентисти седмог дана предузели тај подухват у том погледу. Прво шаторско сабрање отпочело је у Батл Крику 10. јуна 1854. године. Данас је овај начин одржавања сабрања у летњем периоду попримио велике размере.

GSAM 327Предложени састанци под шаторима

GSAM 327.3Године 1868. предузет је још један одлучан корак. Примереност одржавања састанака под шаторима је темељно размотрена и донето је решење да ће то бити одличан начин да се приме велика окупљања нашег народа на општим састанцима. Имајући велики шатор за јавна богослужења и мање породичне шаторе, људи би били удобно смештени и на тај начин би неколико дана могло бити корисно проведено у саветовању и богослужењу.

GSAM 328Први састанак под шаторима у Рајту, Мичиген

GSAM 328.1Први састанак под шаторима одржан је у Рајту, Мичиген, од 1. до 7. септембра 1868. године. Ови важни општи састанци нашег народа толико су се развили да се сваке године одржава преко пола стотине састанака под шаторима у различитим деловима поља. Ови састанци под шаторима не одржавају се само у Америци, већ и у Европи, Аустралији, на Новом Зеланду и у Јужној Африци.

GSAM 328.2Највеће окупљање овог карактера које су наши људи икада одржали било је 1893. године у Лансингу, Мичиген. На том великом окупљању било је 3.400 људи смештених у преко 500 породичних шатора. За изградњу различитих шатора у логору употребљено је преко 150.000 јарди платна.

GSAM 328Ослобођење од железничке несреће

GSAM 328.3Следећег дана након што је донета одлука да купимо наш први шатор дужине 60 стопа (23. маја 1854.), пастор Вајт и његова супруга, који су тада били у Џексону, Мичиген, требало је да крену на пут за Висконсин, где су неко време требало да раде. Поподне смо провели у кући Д. Р. Палмера, на само краткој удаљености од станице. Неколико пута током поподнева пастор Вајт је говорио: „Чудно се осећам у вези са поласком на ово путовање; али, Елен, имамо заказан састанак и морамо да идемо. Да немам заказан састанак, не бих ишао вечерас.“

GSAM 328.4Како се ноћ спуштала, близу времена доласка воза, имали смо време за молитву. Чинило се да су сви били покренути да се моле за безбедност пастора Вајта и његове супруге на овом путовању. Када смо устали, пастор Вајт је изразио своју веру да ће их Господ чувати и штитити.

GSAM 328.5У осам сати отишао сам са њима на воз да им помогнем да обезбеде седишта и среде своје пакете. Ушли смо у један вагон са високим наслонима, који се у то време звао „спаваћи вагон“. Госпођа Вајт је рекла: „Џејмс, не могу да останем у овом вагону, морам да изађем одавде.“ Помогао сам им да нађу седиште у средини следећег вагона. Госпођа Вајт је села са својим пакетима у крилу, али је рекла: „Не осећам се као код куће у овом возу.“ Огласило се звоно, и поздравивши их ужурбаним „Збогом“, ускоро сам отишао код Сиренија Смита да преспавам.

GSAM 329.1Око десет часова сви смо били веома изненађени када смо чули како пастор Вајт, за кога смо мислили да је већ добро на путу ка Чикагу, куца у врата тражећи да уђе. Рекао је да је воз изашао из шина три миље западно од Џексона; да је већи део воза, заједно са локомотивом, био потпуно уништен; али иако је неколико људи погинуло, он и госпођа Вајт су прошли без повреда. Ускоро је обезбедио коња и кочију и, у друштву с Абрамом Доџом, отишао по госпођу Вајт, коју је пастор носио извесну раздаљину у наручју, преко мокре, мочварне земље и преко малог потока, до безбедног места, далеко од места несреће.

GSAM 329.2Рано следећег јутра отишао сам са господином Доџом да видим остатке. На месту где пут пресеца пругу косо, један во је легао да се одмори директно на шинама. Локомотива није имала уређај за одбијање крава, па је при удару у животињу одбачена са шина на леву страну. При првом удару локомотиве о тло, пртљажни вагон, у којем се налазио кофер пастора Вајта са књигама, потпуно је одскочио са шина и остао неоштећен; истовремено се путнички вагон на задњем делу воза одвојио од остатка воза без ичије помоћи и мирно зауставио на шинама. Локомотива и тендер су се кретали по земљи поред шина неких шест до осам родова, када је локомотива ударила у храстов пањ од око три стопе у пречнику. Сила воза била је таква да се локомотива преврнула наопачке, а задњи део тендера се заљуљао преко шина. Главни део воза, крећући се пуном брзином, ударио је у овај остатак локомотиве, чиме је настао други ударац. Први вагон који је ударио у локомотиву био је експрес вагон, који је смрскан у дрва. Он, заједно са својим садржајем, претворио се у гомилу рушевина нагомиланих на тендер и око њега. Следећи је био вагон друге класе, у коме је било осамнаест путника, од којих је један био убијен, а сви остали су више или мање повређени. Овај вагон је пресечен на два дела спаваћим вагоном који је прошао кроз њега. Предњи део спаваћег вагона је разбијен у комаде, а седиште у коме госпођа Вајт није осећала слободу да остане било је потпуно смрскано.

GSAM 330Доказ Божјег спасења

GSAM 330.1Док смо посматрали остатке, а затим и вагон у којем су се пастор Вајт и његова супруга налазили у тренутку несреће, како мирно стоји сам за себе, на око петнаест родова удаљености од остатака, осетили смо у срцима да Бог чује молитву, и ко зна да ли није послао свог анђела да одвоји тај вагон, како би његове слуге могле проћи без повреда? Ова мисао нам се још више урезала у сећање када је кочничар рекао да он то није откачио и да, осим тога, нико није био на платформи када се то догодило, и да је и за њега и за све железничаре била мистерија како се то догодило; а што је за њих било још мистериозније, спојка и вијак нису били поломљени, и вијак са ланцем лежао је на платформи разбијеног вагона као да га је ту поставила брижна рука.

GSAM 330.2До вечери 24. пруга је била у довољној мери очишћена од рушевина да су возови саобраћали као и обично, и пастор и госпођа Вајт су поново ушли у вагоне и безбедно стигли на свој састанак у Висконсин.

GSAM 330Осуда противника

GSAM 330.3Ни са древним Израилом није све било „глатко“. Имали су непријатеље споља који су на сваком кораку покушавали да им отежају напредовање. „светина“ и непосвећени унутар логора били су спремни инструменти, кроз које је Сотона тражио да изазове незадовољство, сукобе, мрмљање и побуну. Чињеница да је Божја благословена рука била са онима који су Му веровали, и да је победа пратила њихове напоре, била је доказ да је овај народ нашао благодат у Његовим очима — да их је рука Господња водила.

GSAM 331.1Тако је и у успону и напретку поруке трећег анђела; њено напредовање није било зато што су представљене истине биле нешто пријатно природном срцу човека. Напротив, сама централна истина поруке — Господњи суботњи дан — сукобљава се са себичним, светским интересима, одвајајући оне који му се покоравају од пословних обавеза два дана у недељи. Дело садашње истине имало је спољне непријатеље, одлучне и упорне у својим напорима да сруше дело. За њих се може рећи, речима псалмисте: „Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ, Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас, Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас.“²

GSAM 331.2Себични и незадовољни људи у нашим редовима појављивали су се с времена на време, причајући о великим стварима које би биле учињене када би остварили своје циљеве; али као блудећи огањ, њихове су се светлости давно угасиле. У међувремену, дело садашње истине сигурно и стабилно пробијало се кроз свет, добијајући стабилност и снагу са сваким покретом унапред.

GSAM 331Пастори Стефенсон и Хол

GSAM 331.3Током лета 1855. године пастори Стефенсон и Хол су покушали да изазову побуну у држави Висконсин. Водећа браћа добро су знала да су они желели да испробају све друге тачке наше вере својом доктрином „Доба које долази“ и веома су желели да се адвентисти седмог дана подучавају доктрини о времену милости након Христовог другог доласка.

GSAM 331Прогноза у вези са њима

GSAM 331.420. новембра 1855. госпођи Вајт је дат увид у њихов поступак, са предвиђањем о његовом крајњем исходу овим речима: „Да ли мислите, слаби човече, да можете зауставити дело Божје? Слаби човече, једним додиром његовог прста може те оборити. Он ће те трпети само још кратко време.“

GSAM 332.1Наши противници су рекли да је овде реч о визији која је прогласила да ће ти људи ускоро умрети, и пошто су живели неколико година, визија се није испунила. У визији нема ништа о њиховој смрти. Они су приказани као људи који покушавају да зауставе дело поруке трећег анђела. Иако су обавештени колико би било лако Богу да их заустави, додаје се: „Он ће те трпети још кратко време.“ Шта су учинили?—Уместо да успеју у свом ратовању, као што су очекивали, чинило се да су остали да траже пут у мраку. За неколико недеља су се потпуно одрекли суботе и окренули се да јој се супротставе. Надали су се да ће формирати странку „Доба које долази“, са собом као вођама. Уместо да у томе успеју, одричући се суботе, потпуно су изгубили утицај на наш народ. Тако су својим поступком потпуно осујетили оно што су првобитно намеравали да ураде. Наш народ је рекао: „Заиста, Бог их је ‚трпео само кратко време‘.“

GSAM 332Тужан завршетак живота

GSAM 332.2Што се тиче исхода ове двојице људи, добро је навести неке изјаве о њиховој тужној судбини које су дала њихова сопствена браћа, верници „Доба које долази“, са којима су били повезани након напуштања суботе. Пре тридесет седам година господин Хол је постао помало дементан (узроковано омекшавањем мозга), а узрок тог стања био је губитак знатне имовине услед преваре од стране других. Патио је од заблуде да ће се, ако изађе напоље, сплескати или пасти на земљу. Он је безопасан, али је, наравно, током тих дугих година био потпуно неспособан за проповеднички рад у било ком својству.³

GSAM 332.3Пастор Стефенсон је преминуо пре око шеснаест година. Неколико година пре смрти био је ментално нестабилан (психички болестан), иако није био опасан по друге. Пре него што је постао такав, искоришћавајући слободу коју је, по свом мишљењу, имао захваљујући теорији непостојања закона коју је заговарао, оставио је своју жену, жену за коју се није тврдило да има икакву мрљу на својој врлини (могао се развести само ангажовањем непоштеног адвоката), и оженио се другом женом, много млађом од своје претходне супруге. Овај чин је био тако брутално кршење морала да су његова сопствена браћа из „Доба које долази“ осудила његово понашање и више му нису дозволила да за њих проповеда.

GSAM 333.1Изјаве њихове сопствене браће у вези са последњим данима ових људи исказују најдубље саосећање; ипак, то су неулепшане чињенице, изнете без злобе или предрасуда. Овим остављамо нашим читаоцима да сами изведу закључак у вези са физичком применом сведочанства.

GSAM 333Пастор Џ. Х. Вагонер прихвата поруку

GSAM 333.2Године 1852. пастор Џ. Х. Вагонер, који је водио окружне новине у Висконсину, прихватио је садашњу истину, а већ следеће године се у потпуности посветио делу службе. 1857. године написао је два веома важна памфлета од по око двеста страница. Први од њих носио је наслов The Nature and Tendency of Modern Spiritualism, а други A Refutation of the Age-to-Come. Први није само био средство да се многи спасу од падања у ту Сотонину замку, већ је, уз Божји благослов, отворио очи многима који нису знали шта да мисле о овим савременим манифестацијама.

GSAM 333.3Његова Refutation of the Age-to-Come представља најпотпуније разобличавање лажних теорија о пробацији за грешнике након другог доласка нашег Господа. То је тако потпуно побијање те доктрине да не само да на њега није одговорено, већ нам није познат ниједан покушај одговора. Књига излаже, на најјаснији и најсажетији начин, положај Христа као свештеника на престолу свог Оца (његово свештенство по реду Мелхиседековом) током садашњег периода, и положај који ће заузети на свом престолу у свом будућем вечном царству — престолу са којим се неће повезивати ниједно посредничко свештенство.

GSAM 334.1Касније је пастор Вагонер написао трећи памфлет приближно исте величине, под насловом The Atonement in the Light of Reason and Revelation. Око 1884. године он је ревидиран и проширен у том од око 400 страница. То је јасан и концизан трактат о теми назначеној насловом.

GSAM 334.2Од тог времена био је тесно повезан са издавачким радом, и као писац и као уредник. Такође је наставио своје проповедничке напоре, а последње године провео у Европи.

GSAM 334.317. априла 1889. године изненадно је преминуо у Базелу, у Швајцарској, одмах након што је завршио своју последњу књигу, From Eden to Eden. 16. априла је радио читав дан на писању и у свом дневнику забележио: „Урадио сам напоран дан рада.“ Из извештаја о његовом случају који су саставила европска браћа, добијени су следећи подаци:—

GSAM 334.4„Ујутру 17. априла, око пола шест, пао је мртав у својој кухињи, без икаквог упозорења, од парализе срца. Врло је напорно радио да заврши енглеско издање своје нове књиге и намеравао је да у недељу крене за Лондон да тамо ради у вези са делом, пре повратка у Америку тог лета.“

GSAM 334.5Од 1854. године пастор Вагонер је био непрестано и истакнуто пред јавношћу у одбрани истине, и у проповедалишту и у штампи. У време своје смрти имао је скоро шездесет и девет година. Сахрањен је у Базелу, 20. априла. Тако је на свом радном месту пао још један од раних радника у том покрету.

GSAM 334Исцељење вером

GSAM 334.6У рано пролеће 1858. године госпођа Вајт је била веома болесна неколико дана, прикована за кревет у скоро беспомоћном стању. Једне вечери, око поноћи, она се онесвестила; породица је покушала свим расположивим средствима да је врати у свест, али безуспешно. Остала је у том стању више од пола сата, када су пастор Ендрјус и ја били хитно позвани од пастора Вајта да се придружимо молитви. Као одговор на усрдне молитве упућене уз њену постељу, Господ ју је милостиво вратио у свест и повратио јој уобичајено здравље. Док је узносила хвале Богу, она је, лежећи у кревету, била узета у визију. Неке од ствари које су јој показане у овој визији могу се прочитати у „Testimony for the Church“, No. 5.

GSAM 335Запањујућа физичка манифестација

GSAM 335.1Са овом визијом била је повезана необична физичка манифестација, на коју посебно указујемо. Пастор Вајт и ја седели смо са једне стране кревета, а пастор Ендрјус са друге. Њене шаке су се наизменично склапале преко груди или су се кретале заједно с рукама, на уобичајено слободан и грациозан начин, ка различитим призорима које је посматрала. Горњи део њеног тела био је подигнут са кревета, тако да је између њених рамена и јастука било размака од око осам или девет инча. Другим речима, тело од кукова нагоре било је савијено под углом од око тридесет степени. И у том положају остала је током трајања визије, која је трајала тридесет минута. Нико не би могао природно да заузме такав положај без ослањања на шаке и руке, а камоли да остане у том положају толико дуго. Ово је поново био доказ да је нека сила над којом она није имала контролу била повезана са визијом.

GSAM 335Још једно предвиђање

GSAM 335.2Првог октобра 1858. године, у Рочестеру, Њујорк, одржан је општи састанак који су водили пастор и госпођа Вајт и аутор ових редова. Након тог састанка, аутор ових редова кренуо је са њима на путовање кроз државу Њујорк и државе Нове Енглеске. Једне суботе госпођа Вајт је добила визију у којој јој је, између осталог, показано да ће Сотона на неком месту нашег планираног путовања извршити моћан напад на њу, и да пастор Вајт и ја морамо да је истрајно подржавамо вером, и да ће је Господ избавити.

GSAM 336Страдање госпође Вајт

GSAM 336.1Овде је поново било пророчанство о ономе што ће се догодити. Наставак ће показати колико је тачно испуњено. Прве суботе након састанка у Рочестеру били смо у Рузвелту, а следеће суботе у Брукфилду, округ Медисон. Следеће недеље одржали смо састанке у пространој кухињи господина Балуа у Менсвилу, округ Џеферсон. Док смо путовали возом из Брукфилда за Менсвил, лице госпође Вајт се упалило непосредно испод очију. То је било толико болно да је, кад смо стигли у Менсвил, морала да легне у кревет. Запаљење се појачавало два дана, онемогућавајући је да спава и да учествује у састанцима. Глава јој је била отечена тако да су јој оба ока била затворена, а лице је било толико изобличено да више није личило на људско. Усред свих тих мучних болова и крајње нервозе изазване губитком сна, непријатељ се снажно трудио да је наведе на мрмљање против Бога. Тако је трајало до краја заказаних састанака.

GSAM 336.2Након завршетка састанака, пастор Вајт ми је рекао,

GSAM 336.2„Брате Џоне, ово је управо онај напад Сотоне на моју супругу о којем смо били упозорени у Рочестеру. Сећаш се да је тамо дано обећање да ће, ако се сви ујединимо и држимо је вером, не пуштајући ни на тренутак када дође борба, сила непријатеља бити сломљена и она ће бити ослобођена. Хајде да одмах уђемо и имамо време за молитву.“

GSAM 336Ослобођење као што је предвиђено

GSAM 336.3Одмах смо ушли у собу где је госпођа Вајт била прикована за кревет и усрдно се молили за њу, док су браћа у просторији у којој смо одржавали састанке остала у тихој молитви. Отприлике десет минута након што смо почели да се молимо, сила Господња је сишла и испунила собу. Госпођа Вајт је одмах била ослобођена сваке боли и одмах је затражила храну. Било је око пет часова поподне. До седам часова оток на њеном лицу је потпуно нестао и она је те вечери присуствовала састанку, наизглед потпуно добро као и увек.

GSAM 337.1На захтев грађана, увече је одржано предавање на тему „Наследство светих“, на крају којег је госпођа Вајт упутила поуку. Док је пастор Вајт био напољу са својим синчићем В. К., она је пред том великом скупштином узета у визију. Неке од ствари које су јој тада показане могу се прочитати у завршном чланку Testimony Number 5, датованом у Менсвилу, Њујорк, 21. октобра 1858. године.

GSAM 337.2Олакшање које је госпођа Вајт осетила приликом горе поменутог догађаја било је подједнако делотворно као што је било предвиђено у визији датој у Рочестеру. Током тог путовања није се више појавила никаква слична тешкоћа, и на сваком месту смо доживели славну победу истине.

GSAM 337Прогноза америчког грађанског рата

GSAM 337.3У суботу, 12. јануара 1861, тачно три месеца пре него што је испаљена прва граната на Форт Самтер (што је заправо означило почетак рата који је довео до ослобођења 4.000.000 афричких робова у Америци), посвећена је адвентистичка црква седмог дана у Парквилу, Мичиген. Служби су присуствовали пастор Вајт и његова супруга, пастори Вагонер, Смит и писац. На крају беседе пастора Вајта, госпођа Вајт је упутила узбудљив говор, након чега се сместила на столицу. У том положају узета је у визију. Дом је био препун људи и заиста је био свечано место. Када је изашла из визије, устала је и, осматрајући по дому, рекла:—

GSAM 338.1„Нема човека у овој кући који је икада сањао о невољи која долази на ову земљу. Људи се подсмевају уредби о отцепљењу Јужне Каролине, али ми је управо показано да ће се велики број држава придружити тој држави и да ће бити најстрашнији рат. У овој визији видела сам велике војске обе стране окупљене на бојном пољу. Чула сам громогласно пуцање топова и видела мртве и умируће на све стране. Онда сам их видела како јуришају у борби прса у прса [бодећи једни друге бајонетима]. Онда сам видела бојиште после битке, цело покривено мртвима и умирућима. Онда сам однета у затворе и видела патње оних у невољи, који су изнемогли од глади. Онда сам одведена у домове оних који су у рату изгубили мужеве, синове или браћу. Видела сам њихову невољу и муку.“

GSAM 338.2Онда је полако погледала по кући и рекла: „У овој кући има оних који ће у том рату изгубити синове.“

GSAM 338Сведочанство госпође Енсајн о визијама

GSAM 338.3Као потврду горе наведене чињенице, и као доказ да је пророчанство изречено на наведени дан, и као илустрацију како га је заједница разумела и ширила, даје се следеће сведочанство:—

GSAM 338.4„Овим се потврђује да сам у јануару 1861. године живела у округу Сент Џозеф, Мичиген, око шест миља од Парквила. Нисам била адвентисткиња. 12. тог месеца неколико мојих комшија отишло је у Парквил да присуствује састанцима. Када су се вратили кући, испричали су ми да је на састанку била једна жена у трансу, која је рекла да долази страшан рат на Сједињене Државе; да ће се са обе стране подизати велике војске, и на југу и на северу, и да ће многи страдати у затворима; и да ће се велика беда осетити у многим породицама због губитка мужева, синова и браће у рату; и да су у кући били људи који ће у том рату изгубити синове.“ Потписано: „Марта В. Енсајн, Вајлд Флауер, округ Фресно, Калифорнија, 30. јануар 1891.“

GSAM 339.1У вези са предвиђањем тог страшног рата, госпођа Вајт је даље навела да ће адвентисти седмог дана „бити доведени у тесне положаје због рата, и да је дужност свих да усрдно моле да им буде дата мудрост да знају шта да чине у тешким временима која су пред њима.“

GSAM 339Обим грађанског рата

GSAM 339.2У време када је визија дата, људи на северу уопште нису имали, или су имали веома слабу, представу о рату који се спремао. Чак је и председник Линколн, три месеца касније (12. априла 1861), када се неколико држава придружило Јужној Каролини у њеној одлуци о отцепљењу, а прва граната је испаљена на тврђаву Самтер, затражио само 75.000 војника, и то на кратки рок од три месеца.

GSAM 339.3Укупни број војника мобилисаних на страни Уније током рата износио је 2.859.132. Encyclopedia Britannica наводи да је „војска Конфедерације на почетку 1863. године бројала око 700.000 људи“, али да је тешко утврдити тачан укупан број мобилисаних. Она процењује њихов број погинулих на „око 300.000 људи“. Неке од новијих енциклопедија наводе да су губици на страни Уније (они који су погинули у бици или умрли од рана или болести задобијених на бојишту или у затворима) износили 359.528. О дугу на страни Уније Britannica каже:—

GSAM 339.4„Дуг је достигао свој максимум 31. августа 1865. године, износећи 2.845.907.626,56 долара. Око 800.000.000 долара прихода такође је потрошено, углавном на рат; државе, градови, окрузи и вароши потрошили су своја сопствена пореска средства и нагомилали своје дугове за ратне сврхе; исплате за пензије на крају ће вероватно износити 1.500.000.000 долара. Трошкови Конфедерације никада не могу бити познати, имовина уништена од стране федералних и конфедералних армија једва да се може проценити; а новчана вредност (2.000.000.000 долара) робља на југу је уништена ратом. Укупно, иако се трошкови рата не могу тачно израчунати, 8.000.000.000 долара је умерена процена.“⁴

GSAM 340Још једно потврђење визије

GSAM 340.1Што се тиче предвиђања да ће људи из цркве у Парквилу изгубити синове у рату, једноставно ћу рећи да сам једне јесени 1883. срео пастора цркве у Парквилу, који је такође био пастор у јануару 1861, када је визија дата; и питао сам га да ли се сећа израза који је госпођа Вајт употребила приповедајући визију о рату. „Да“, рекао је он, „сећам се.“ „Можете ли ми рећи колико људи познајете који су били у кући тог дана и који су изгубили синове у рату?“ Он је одмах навео имена петоро људи и рекао: „Знам да су они били тамо и да су изгубили синове у рату; и да сам код куће, где бих могао да разговарам са својим људима, могао бих вам навести још имена. Мислим“, наставио је он, „да је било још петоро, поред ових које сам поменуо.“

GSAM 340.2Више од четири године упорне борбе Југа, током којих је готово половина свих мобилисаних снага изгубљена због погибије у биткама или смрти од болести, представља запањујуће испуњење горе наведеног предвиђања.

GSAM 340Ропство и рат

GSAM 340.3Причајући о визији коју је добила 4. јануара 1862. године, госпођа Вајт је рекла:—

GSAM 340.4„Хиљаде су привучене да се пријаве са уверењем да је рат намењен истребљењу ропства; али сада када су се придружили, схватају да су преварени, да циљ овог рата није укидање ропства, већ његово очување у постојећем облику.“

GSAM 341.1Горе наведено је речено у време када су војници били у обавези да помажу у враћању свих робова који су побегли у редове Уније њиховим власницима, и представљено је да војници говоре: „Ако успемо да угушимо овај устанак, шта смо онда добили?“ Они одговарају разочарано: „Ништа. Оно што је изазвало устанак није уклоњено. Систем ропства, који је уништио нашу нацију, остаје да живи и да изазове још један устанак.“ Ове речи, преузете из Testimony No. 7, где се у потпуности наводи узбудљив приказ рата под насловом „Ропство и рат“, не тврде да ропство никада неће бити укинуто, већ представљају ситуацију онако како су је војници тада видели. Мало даље у истом сведочанству налази се следеће предвиђање:—

GSAM 341Прогноза успеха Севера

GSAM 341.2„А ипак је проглашен национални пост! Каже Господ: ‚није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?‘ Када наша нација буде држала пост који је Бог изабрао, тада ће услишити њихове молитве у вези са ратом; али сада не улазе у његово уво.“

GSAM 341.3Они који су упознати са историјом рата знају за поразе, катастрофе, застоје и сл. повезане са напорима Севера да порази јужне снаге до објављивања Прокламације о ослобођењу робља — 1. јануара 1863. Колико су само брза била освајања од тог дана до краја рата! Колико је било очигледно онима који су пратили ток рада испуњење тог предвиђања од 4. јануара 1862. године. Кад су терети уклоњени, ропство је олабавено и јарам је сломљен са роба! Колико је било очигледно да је Бог чуо молитве свога народа и подржао напор да се рат оконча када су они изабрали пост угодан Њему!

GSAM 342Сведочанство бившег гувернера Сент Џона

GSAM 342.1У говору бившег гувернера Џона П. Сент Џона из Канзаса, у Отави, Илиноис, који сам слушао поподне 29. јуна 1891. године, он је изнео следећу изјаву:—

GSAM 342.2„Никада нисам био толико разочаран као када су нас [Конфедерати] победили на Бул Рану. Али све је то било део Божјег плана. Да смо победили [Конфедерате], политичари би склопили мир, а Унија би се наставила са ропством, и данас бисмо га имали. Две године су [Конфедерати] имали предност; али након што је Линколн издао чувену прокламацију о ослобођењу робља, ми смо се сврстали на Божију страну и нисмо могли изгубити.“