Поглавље 16 — Порука трећег анђела

GSAM 247.1„трећи анђео за њим иде говорећи гласом великим: Ко се год поклони звери и икони њеној, и прими жиг на чело своје или на руку своју, и он ће пити од вина гнева Божијег, које је непомешано уточено у чашу гнева Његовог, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред Јагњетом. И дим мучења њиховог излазиће ва век века; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звери и икони њеној, и који примају жиг имена њеног. Овде је трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову.“¹

GSAM 247Најсвечаније упозорење у Библији

GSAM 247.2Ово је најсвечанији упозоравајући позив који Библија садржи, и сигурно је да записи светске историје не пружају сведочанство да је ова порука икада била чута у прошлости. Чињеница да је доказано да први и други анђео из овог низа припадају садашњем поколењу најјасније потврђује да ова порука не припада прошлим вековима.

GSAM 247.3Рекао је пастор Џ. В. Хајмс 1847. године:—

GSAM 247.4„Четрнаесто поглавље [Откривења] представља запањујући вапај, који тек треба да одјекне, као упозорење човечанству у том часу јаког искушења. Стихови 9-11. Осуда гнева тако ужасна не може се наћи у Божјој књизи осим овога. Зар то не подразумева јако искушење, да је потребна тако страховита опомена?“²

GSAM 248Отворени храм — видљив ковчег

GSAM 248.1Џ. Н. Ендрјус је рекао о овој поруци: „Отварање најсветијег од свих у храму небеском, при чему се види Ковчег, догађај је који се одвија под звуком седмог анђела. И како се служба нашег великог Првосвештеника преселила у тај одељак по окончању две хиљаде триста дана, разумемо да је отварање храма обележено завршетком тог периода, како је представљено проповеђу првог анђела. Улазак нашег Првосвештеника у Светињу над светињама да служи пред ковчегом Божијим привлачи пажњу цркве на заповести Божије садржане у том ковчегу. Заповести Божије сијају из небеског светилишта од тог времена.

GSAM 248Промена суботе

GSAM 248.2„Чињеница је неоспорна да је четврта заповест, пре неколико векова, промењена из Господњег дана одмора у пагански празник недеље. Ова промена је учињена у изразитој супротности са Светим писмом, које свуда признаје седми дан као једину недељну суботу Господњу. Остварио ју је велики апостат, за кога је Данило предвидео да ће помислити ‚да промени времена и законе‘. Ова сила је у суштини иста као звер којој је цео свет требало да се клања. И чињеница је од великог значаја да се ова заповест, која је тако дуго била гажена, сада оправдава, и да Божји народ почиње да је држи заједно са осталих девет заповести. Хвала Богу што припрема остатак за њихову коначну борбу са змајем и за улазак кроз капије у свети град. Откривење 12:17; 22:14. Оправдање четврте заповести у супротности са суботом отпада и проповедање свих заповести Божјих представљају упечатљиво сведочанство да је садашње време период стрпљења светих и упозорења трећег анђела.“³

GSAM 249.1У претходним поглављима пажња је усмерена на прву и другу од ових порука, испуњених у великој проповеди о другом доласку Христа до 22. октобра 1844. Писмо на почетку овог поглавља гласи: „трећи анђео пође за њима (дослован превод KJV)“, односно пратио је првог и другог анђела. Можда ће бити занимљиво, у том контексту, указати на успон треће поруке.

GSAM 249Први адвентисти који светкују суботу

GSAM 249.2Током „поноћног узвика“ 1844. године Господ је почео да усмерава мисли свог народа ка држању суботњег одмора седмог дана. Ова доктрина међу адвентистима настала је на следећи начин: Рејчел Престон, баптисткиња седмог дана, преселила се у Вашингтон, Н.Х., где је постојала адвентистичка црква. Она је прихватила учење о доласку, а та црква, која се састојала од око четрдесет чланова, преко њених мисионарских напора прихватила је суботу по четвртој заповести.⁴ То је довело до истраживања о тој теми. У Cry од 5. септембра 1844. читамо: „Многи људи су дубоко заокупљени питањем наводне обавезе да поштују седми дан.“ Ова изјава била је садржана у уредничком тексту, у којем је учињен слаб покушај да се поткрепе захтеви за држањем недеље. Тема је настављена у броју од 12. септембра, где налазимо следећу значајну изјаву, која је навела многе на озбиљно и темељно проучавање:—

GSAM 249Седми дан је једини дан прописан законом

GSAM 249.3„Прошле недеље смо дошли до овог закључка: не постоји посебан део времена који хришћани по закону морају да одвоје као свето време. Ако је овај закључак нетачан, онда сматрамо да је седми дан једини дан чије је држање прописано законом.“

GSAM 250Есеј Т. М. Пребла

GSAM 250.1Пажња адвентиста као целе заједнице усмерена је на питање суботе путем есеја о тој теми Т. М. Пребла, датованог 13. фебруара 1845. године, и објављеног у часопису Hope of Israel, Портланд, Мејн, 28. фебруара 1845. године. Након што је показао захтеве библијске суботе и чињеницу да је она замењена недељом због великог отпада, он примећује: „Тако видимо испуњење Данила 7:25, мали рог мења ‚времена и законе‘. Стога ми се чини да су сви који први дан држе за суботу папски чувари недеље и Божији прекршиоци суботе.“⁵

GSAM 250Џ. Б. Кук о питању суботе

GSAM 250.2Ускоро након тога у штампи се појавио чланак Џ. Б. Кука, у којем је показао да не постоји библијски доказ за држање недеље као суботе, и употребио је овај сажети израз: „Тако се лако сав ветар одузима једрима оних који плове, можда и несвесно, под папском суботњом заставом.“

GSAM 250.3Иако је празновање суботе ове двојице људи било краткотрајно, они су покренули процес који се није могао лако зауставити. Упечатљиви изрази „папски чувари недеље“, „Божји прекршиоци заповести“ и „пловидба под папском суботњом заставом“ били су на уснама стотина људи који су жудели да сазнају истину о овој теми. Пажња пастора Џозефа Бејтса из Фејрхејвена, Масачусетс, тако је привучена и он је прихватио суботу 1845. године.

GSAM 250Џозеф Бејтс прихвата суботу

GSAM 250.4Његово искуство је било следеће: када је чуо за заједницу у Вашингтону, Н.Х., која је држала суботу, закључио је да посети ту цркву и види о чему се ради. Он је тако и учинио, и проучивши тему са њима, видео је да су у праву и одмах прихватио светлост о питању суботе. По повратку у Њу Бедфорд, Масачусетс, на мосту између Њу Бедфорда и Фејрхејвена, срео је истакнутог брата који му је пришао и рекао: „Капетане Бејтс, шта има новости?“ Пастор Бејтс је одговорио: „Новост је да је седми дан субота Господа, Бога нашег (дослован превод KJV).“ „Добро“, рекао је човек, „идем кући да прочитам своју Библију и да проверим то.“ Тако је и учинио, и када су се следећи пут срели, овај брат је прихватио истину о суботи и држао ју је.

GSAM 251Прва књига о суботи

GSAM 251.2Пастор Бејтс је одмах почео да проповеда ову истину од државе до државе. Ускоро је увидео да би му књига, или чак трактат, о питању суботе била велика помоћ у његовом раду, и Дух Божји га је покренуо да напише и објави нешто на ту тему. Али како то учинити без новца, било је питање, јер је све што је имао био јоршки шилинг (дванаест и по центи). Можда ће читаоцу бити занимљиво да сазна о његовом искуству у овој ствари баш онако како ми га је испричао 1855. године.

GSAM 251Четири фунте брашна

GSAM 251.3Рекао је да је, док је био у молитви пред Богом, одлучио да напише књигу и био је убеђен да ће се наћи начин да је објави. Стога је сео за свој сто, са Библијом и конкордансом, да започне свој рад. Након сат времена, госпођа Бејтс је ушла у собу и рекла: „Џозефе, немам довољно брашна да испечем хлеб“, и истовремено је поменула неке друге ситне ствари које су јој биле потребне. „Колико ти још брашна треба?“ упитао је капетан Бејтс. „Око четири фунте“, био је њен одговор. „Добро“, рекао је он. Након што је она изашла из собе, он је отишао у оближњу продавницу, купио четири фунте брашна и друге намирнице, донео их кући и поново сео за свој писаћи сто. Ускоро је госпођа Бејтс ушла, видела намирнице на столу и узвикнула: „Одакле ово брашно?“ „Па“, рекао је капетан, „није ли довољно? Рекла си да ти треба четири фунте.“ „Да“, рекла је она, „али одакле си их набавио?“ „Купио сам их“, рекао је он; „зар то није количина која ти је требала да довршиш печење?“ „Да“, наставила је госпођа Бејтс, „али да ли си ти, капетане Бејтс, човек који је пловио бродовима из Њу Бедфорда по свим деловима света, изашао и купио четири фунте брашна?“ „Да, зар то није количина која ти је била потребна да завршиш печење?“ „Да“, рекла је госпођа Бејтс, „али да ли си купио четири фунте(!) брашна?“

GSAM 252Једанаест хиљада долара потрошено за истину

GSAM 252.1Ускоро је уследило ново искушење. Када је капетан Бејтс напустио море, продао је свој удео у броду за 11.000 долара, али је сада потрошио све што је имао да би унапредио ствар истине. До тада госпођа Бејтс није знала за његову стварну финансијску ситуацију, али је он осећао да је сада мора упознати са њом, па је мирно рекао: „Жено, за те ствари сам потрошио последњи новац који имам на свету.“ Са горким ридањима госпођа Бејтс упита: „Шта ћемо сада?“ Капетан устаде и са свим достојанством капетана који управља својим бродом рече: „Написаћу књигу; ширићу је и ширити ову суботњу истину пред светом.“ „Па добро“, рече госпођа Бејтс кроз заслепљујуће сузе, „од чега ћемо живети?“ „Господ ће отворити пут“, био је осмехнут одговор капетана Бејтса. „Да“, рече госпођа Бејтс, „Господ ће отворити пут! То ти увек говориш“, и, бризнувши у плач, изађе из собе.

GSAM 252Неочекивана залиха

GSAM 252.2Након што је капетан Бејтс наставио са радом пола сата, осетио је потребу да оде у пошту, јер је тамо за њега било писмо. Отишао је и заиста је тамо било писмо. У то време поштарина за писма износила је пет центи, а плаћање унапред било је добровољно. Писац овог писма из неког разлога није платио поштарину. И овде је капетан Бејтс поново био понижен, јер је морао да каже поштанском управнику, господину Друу, са којим је био добро упознат, да не може да плати поштарину, пошто није имао новца; али је рекао: „Да ли можете да ми покажете одакле је?“ „Понесите га са собом“, рекао је поштански управник, „и платите неком другом приликом.“ „Не“, рекао је капетан, „нећу да износим писмо из канцеларије док се не плати поштарина.“ Док је држао писмо у руци, рекао је: „Мислим да у овом писму има новца.“ Окренувши се поштанском управнику, упитао је: „Молим вас, отворите га? Ако унутра има новца, можете да издвојите износ за поштарину; ако нема, нећу га ни читати.“ Поштански управник је испунио његов захтев и, ево, унутра се налазила новчаница од десет долара. Када је прочитао, сазнао је да је писмо било од особе која је навела да јој је Господ тако снажно ставио на срце потребу пастора Бејтса за новцем да му га је журно послала; и у тој журби је вероватно заборавила да плати поштарину.

GSAM 253.1Након што је платио поштарину, отишао је у продавницу прехрамбених производа и купио буре брашна за 4 долара, поред кромпира, шећера и других неопходних артикала. Када је давао упутства где да се испоручи роба, рекао је: „Вероватно ће жена рећи да то не припада тамо, али не обраћајте пажњу на то што говори; истоварите робу на предњем трему.“

GSAM 253.2Затим је отишао у штампарију и договорио штампање хиљаду примерака тракта од око стотину страница, уз договор да, чим им се преда текст, штампари слажу текст што је брже могуће и шаљу му коректуре. Требало је да плати за посао чим прими новац, а књиге нису смеле да буду изнете из штампарије док се сви рачуни у потпуности не измире.

GSAM 253.3Капетан Бејтс је добро знао да му није дугован ниједан новац, али је сматрао својом дужношћу да напише ову књигу, верујући да ће Господ покренути срца људи да пошаљу новац када буде био потребан. Након што је купио папир, пера и слично, чиме је омогућио да кућне потрепштине стигну пре њега, отишао је до улаза у улицу која води до његове куће. Када је видео да су ствари тамо, ушао је у кућу кроз задња врата и поново сео за свој сто. Госпођа Бејтс је ушла и узбуђено рекла: „Џозефе, само погледај на предњу веранду! Одакле су те ствари? Један возар је дошао овде и хтео да их истовари. Рекла сам му да овде не припадају, али он их је ипак истоварио.“ „Па,“ рече капетан Бејтс, „претпостављам да је у реду.“ „Али,“ рече госпођа Бејтс, „одакле су дошле?“ „Па,“ рече капетан, „Господ их је послао.“ „Да“, рече госпођа Бејтс, „Господ их је послао; то је оно што ти увек кажеш.“ Онда јој предаде писмо и рече: „Прочитај ово и сазнаћеш одакле је дошло.“ Она га прочита, повуче се поново да плаче, али овај плач је био другачији од првог, и када се вратила, понизно затражи опроштај за свој недостатак вере.

GSAM 254Новац за књигу

GSAM 254.1Како је напредовао посао писања и штампања, капетан Бејтс је с времена на време примао новац поштом и на друге начине, понекад од људи које никада није упознао. Када би примио новац, предао би га штампарима и убројао у рачун за књигу. Коначно је дошао дан када су све књиге биле одштампане, и из неочекиваног извора за брата Бејтса плаћен је преостали део рачуна; тако да циркулација књига није каснила ни за један дан.

GSAM 254Последњи рачун плаћен

GSAM 254.2Х. С. Гарни из Мемфиса, Мичиген, рекао ми је у марту 1884. године да је он, баш ујутру када је књига пастора Бејтса била завршена, примио 100 долара по застарелој меници од човека који је изјавио да му никада неће платити. Након што је примио овај новац, сматрао је задовољством да део њега искористи за плаћање последњег рачуна за штампање тракта о суботи пастора Бејтса. „Али“, рекао је господин Гарни, „брат Бејтс до дана своје смрти није знао ко је платио остатак дуга за књигу.“ Ово искуство пастора Бејтса у штампању истине о суботи чинило се да је нашем народу од самог почетка објављивања истине о питању суботе говорило: „Идите напред у овом послу и очекујте да ће Божја провидност отворити пут како будете напредовали.“

GSAM 255Пастор Бејтс скептичан према визијама

GSAM 255.1Следећа изјава, скраћена из Life Sketches, показаће како су дар пророштва и реформа суботе били уједињени:—

GSAM 255.2Током посете Њу Бедфорду, Масачусетс, 1846. године, госпођица Хармон се упознала са пастором Џозефом Бејтсом. Он је рано прихватио адвентистичку веру и био је активан радник у тој ствари. Био је истински хришћански господин, учтив и љубазан. Третирао је госпођицу Хармон тако нежно као да је његово сопствено дете. Први пут када ју је чуо да говори, показао је дубоко интересовање, и након што је престала да говори, устао је и рекао: „Ја сам Тома неверни. Не верујем у визије. Али да могу да поверујем да је сведочанство које је сестра вечерас изнела заиста Божји глас за нас, био бих најсрећнији човек на свету. Моје срце је дубоко дирнуто. Верујем да је она која говори искрена, али не могу да објасним како јој је показано оно дивно што нам је испричала.“

GSAM 255Госпођица Хармон прихвата суботу

GSAM 255.3Пастор Бејтс је држао суботњи одмор и наглашавао његову важност. Госпођица Хармон тада није осећала његову важност и мислила је да пастор Бејтс греши што се више задржава на четвртој заповести него на осталих девет. Али Господ јој је показао небеско светилиште. Отвори се црква Божија на небу и показан јој је ковчег Божији са заклопцем на њему. Два анђела су стајала, по један на сваком крају ковчега, са раширеним крилима над заклопцем и окренутим лицима према њему. Њен пратећи анђео јој је рекао да то представља сву небеску војску која са поштовањем и страхопоштовањем гледа на закон Божји који је написан прстом Божјим. Исус је подигао поклопац ковчега, и она је угледала камене плоче на којима је било написано десет заповести. Задивила се када је у самом центру десет заповести видела четврту заповест, окружену благом ауром светлости. Анђео је рекао: „То је једина од десет заповести која дефинише живог Бога који је створио небеса и земљу и све што је у њима. Када су положени темељи земље, тада је положен и темељ суботе.“ Показано јој је да да је истинска субота била одржавана, никада не би било ни једног неверника ни атеисте. Поштовање суботе би сачувало свет од идолопоклонства.

GSAM 256.1Четврта заповест је гажена, стога смо позвани да поправимо пукотину у закону и да заступимо угњетену суботу. Човек безакоња, који се узвисио изнад Бога и помислио да измени времена и законе, донео је промену суботе са седмог на први дан седмице. Тиме је направио пукотину у Божјем закону.

GSAM 256.2Непосредно пред велики дан Божји шаље се порука да упозори људе да се врате својој оданости Божјем закону који је антихрист срушио. Пажња мора бити скренута на пукотину у закону поучавањем и примером. Такође јој је показано да трећи анђео Откривења 14, проповедајући заповести Божије и веру Исусову, представља народ који прима ову поруку и подиже глас упозорења свету да чува заповести Божје и закон Његов као зеницу ока, и да ће у одговору на ово упозорење многи прихватити Господњу суботу.⁶

GSAM 256.3Ово искуство госпођице Хармон и пастора Бејтса било је у складу са Господњим методом деловања. Пастор Бејтс је усмерио пажњу и госпођице Хармон и пастора Вајта на питање суботе, представљајући им из Светог писма захтеве непроменљивог Божјег закона. Иако је госпођица Хармон била благословена посебним пројављивањима од Господа око осамнаест месеци, ништа о овој теми јој раније није било показано. Сада је дошло Господње време, јер су се верници подизали да чувају Његов закон, да им се пружи светлост кроз дар пророштва, и тако, по Његовом сопственом начину деловања, порука трећег анђела, „заповести Божије и сведочанство Исуса Христа“, уједињена је.

GSAM 257Почетак поруке трећег анђела

GSAM 257.1Од тог времена порука трећег анђела, повезана са остале две, почела је да се проповеда. Истина о суботи, повезана са ковчегом Божјим и светлошћу која се развијала у вези са светилиштем, потврдила је оно што је раније било показано — да је претходни адвентистички покрет био исправан и по Господњем реду. Сада су могли да разумеју пуније него икада раније значење „три степеника који воде на стазу ка Божјем граду“.

GSAM 257Пастор Бејтс прихвата визије као од Бога

GSAM 257.2У новембру 1846. године одржана је конференција у Топшаму, у држави Мејн, на којој је био присутан пастор Бејтс. На том састанку госпођа Вајт (раније је помињано венчање госпођице Хармон за пастора Џејмса Вајта) имала је визију која је била узрок потпуног уверења пастора Бејтса у њихово божанско порекло. Био је човек који је педесет година провео на мору, обављајући све позиције од бродског момка до капетана и власника бродова. Његово познавање астрономије било је такво да је, како ми је рекао, могао са великом прецизношћу да одреди своју позицију на мору, по ширини и дужини, посматрањем небеских тела. Таквом човеку би природно било да се занима за разговор о астрономији.

GSAM 257.3У разговору са њим, испричао ми је како се уверио у божанско порекло визија. Рекао је да је једног дана покушао да разговара са госпођом Вајт о звездама, али је ускоро схватио да она не зна ништа о астрономији; у ствари, како му је она рекла, није знала да ли је икада погледала у књигу која се бави том темом. Она није имала наклоност да разговара о тој теми и скренула је разговор на нову земљу и на оно што јој је у визији показано у вези с њом.

GSAM 258„Отварање небеса“

GSAM 258.1Претходне године, 19. априла 1845, Illustrated London News је објавио нешто од великог интереса за астрономе од лорда Роса, у вези са дивним открићима која је направио кроз свој монструозни телескоп, нарочито призор онога што астрономи називају „отвором на небу“. Једног вечера, на горе поменутој конференцији, у кући господина Кертиса и у присуству пастора Бејтса, који још није био одлучан у вези са овим појавама, госпођа Вајт, док је била у визији, почела је да говори о звездама, дајући живописан опис ружичастих појасева које је видела преко површине неке планете, и додала: „Видим четири месеца.“ „Ох“, рекао је пастор Бејтс, „она посматра Јупитер!“ Затим, након што је направила покрете као да путује кроз свемир, почела је да описује појасеве и прстене у њиховој непрестано променљивој лепоти и рекла: „Видим седам месеци.“⁷ Пастор Бејтс је узвикнуо: „Она описује Сатурн.“ Затим је рекла: „Видим шест месеци“, и одмах почела опис „отварања небеса“, са његовом славом, називајући га отварањем ка осветљенијем крају. Пастор Бејтс је рекао да њен опис далеко надмашује сваки приказ отварања небеса који је икада прочитао од било ког аутора.

GSAM 258.2Док је она говорила и још увек била у визији, он је устао и узвикнуо: „О, како бих волео да је лорд Џон Рос вечерас овде!“ Пастор Вајт је упитао: „Ко је лорд Џон Рос?“ „О,“ рекао је пастор Бејтс, „он је велики енглески астроном. Желео бих да је овде да чује ту жену како говори о астрономији и да чује тај опис ‚отварања небеса‘. То је испред свега што сам икада прочитао на ту тему.“ Од те вечери пастор Бејтс је био потпуно уверен да су визије госпође Вајт изван њеног знања и контроле. Ово, као и карактер опомене и датих упутстава, уверило га је да су оне од Бога.

GSAM 259.1Овај феномен на небу, тако описан од госпође Вајт у тој визији, ретко се помиње у астрономским списима. Хајгенс, први који га је открио, даје следећи опис:—

GSAM 259Сјајно светло у мачу Ориона

GSAM 259.2„Астрономи смештају три звезде близу једна друге у мачу Ориона; када сам посматрао средишњу телескопом, 1656. године, на њеном месту појавило се дванаест других звезда; међу њима, три које се готово додирују, и још четири су се појавиле, треперећи као кроз облак, тако да је простор око њих изгледао много светлији од осталог неба, које је, пошто је било сасвим црно, због лепог времена, било виђено као кроз отвор у завеси, кроз који се пружао слободан поглед у другу, осветљенију регију.“

GSAM 259.3Вилијам Хершел каже о овом отвору на небу:—

GSAM 259.4„Ако његов пречник на тој удаљености обухвата угао од 10°, што је готово случај, њена величина мора бити потпуно незамислива. Израчунато је да она мора бити два трилиона пута већа од димензија Сунца.“

GSAM 259Светлије од Сунца

GSAM 259.5Филозоф Томас Дик овако говори о овој светлосној маглини:—

GSAM 259.6„Да смо смештени тако близу ње, на половини удаљености до најближе звезде, колико год та удаљеност била велика, са такве тачке она би приказала сјај приближан сунчевом; а бићима на много ближој удаљености она би испунила велики део неба и појавила се са неизрецивом славом. Али коначна сврха таквог објекта, у свим његовим аспектима и односима, можда ће се тек развити током будућих векова бескрајног постојања; и, као и многи други објекти у даљим просторима створења, он у уму буди чезнућу жељу да се виде сјајне и тајанствене сцене универзума мало више откривене.“⁸

GSAM 260.1Пастор Бејтс, закључујући чланак о овој теми, рекао је:—

GSAM 260.2„Тако, из свих изнетих сведочења (а могли бисмо навести и много више, да је било потребно), видимо да је ово најчудеснији и необјашњиви феномен на небу; отвор у небу чији обим прелази једанаест милијарди и триста четрнаест [11.000.000.314] миља. Каже чувени Хајгенс: ‚Никада нисам видео ништа слично међу осталим сталним звездама — слободан поглед у другу, осветљенију регију.‘“

GSAM 260Још једно сведочанство о визији планета

GSAM 260.3Поново цитирамо госпођу Труздејл, која је била присутна приликом давања поменуте визије. Она каже:—

GSAM 260.4„Сестра Вајт је била веома слабог здравља, и док су се узносиле молитве за њу, Дух Божји се спустио на нас. Ускоро смо приметили да није била присебна у погледу земаљских ствари. Ово је био њен први поглед на планетарни свет. Након што је наглас избројала месеце Јупитера, а убрзо затим и Сатурна, дала је прелеп опис прстенова овог последњег. Онда је рекла: ‚Становници су висок, величанствен народ, тако различит од становника Земље. Грех никада није ушао овде.‘ Било је очигледно са осмеха брата Бејтса да га његове претходне сумње у погледу извора њених визија брзо напуштају. Сви смо знали да је капетан Бејтс био велики љубитељ астрономије, јер би често лоцирао многа небеска тела ради нашег упућивања. Када је сестра Вајт одговорила на његова питања након визије, рекавши да никада није проучавала нити на други начин стицала знање у том погледу, он је био испуњен радошћу и срећом. Славио је Бога и изразио своје уверење да му је ова визија о планетама дата како никада више не би сумњао.“⁹

GSAM 261Злобни коњ изненада припитомљен

GSAM 261.1Ускоро након овог састанка у Топшаму догодио се још један упечатљив догађај у вези са визијама, који ћу испричати онако како ми га је пренео пастор Бејтс:—

GSAM 261.2Пастор Вајт је користио полуукроћено ждребе и двоседна пијачна кола, која су била направљена без предњег панела, али су имала степеник преко предњег дела кола и гвоздени степеник са руда. Било је неопходно да се при вожњи ждрепца води изузетна брига, јер би у случају да узде или било шта дотакне његове бокове, он одмах бесно ударао копитима, и морао је бити непрестано држан затегнутом уздом да не побегне. Ово ждребе је припадало људима код којих су хтели да оду, и пошто је пастор Вајт био навикнут да управља неукроћеном ждребади, мислио је да с овим неће имати озбиљних проблема. Међутим, да су знали да је током својих беснила раније убио два човека, једног тако што га је згњечио о стене поред пута, можда не би био тако самоуверен.

GSAM 261.3Овог пута је у колима било четири особе: пастор Вајт и његова супруга на предњем седишту, а пастор Бејтс и Израел Дејмон на задњем. Док је пастор Вајт давао све од себе да држи коња под контролом, госпођа Вајт је разговарала о истини, када је сила Божја сишла на друштво и она је у визији однета, седећи у колима. У тренутку када је узвикнула „Слава!“ док је улазила у визију, ждребе се изненада потпуно зауставило и спустило главу. У том тренутку госпођа Вајт се подигла, и док је била у том стању, са очима упртим навише, прекорачила је предњи део кола и сишла на руде, положивши руке на сапи ждребета. Пастор Бејтс је узвикнуо пастору Вајту: „Ждребе ће ту жену убити ударом копита.“ Пастор Вајт је одговорио: „Господ сада држи ждребе; не желим да се мешам.“ Ждребе је стајало мирно као стар коњ. Поред пута се уздизао насип висок око шест стопа, а поред ограде је било травнато место. Госпођа Вајт, са погледом и даље упереним навише и не погледавши ниједном доле, изашла је на насип на травнато место, затим је неколико минута ходала тамо-амо, говорећи и описујући лепоте нове земље. Онда је, са главом у истом положају, сишла низ насип, пришла колима, стала на степенице, с руком на сапима ждребца, па се тако попела на руде и поново у кола. Чим је села на седиште, изашла је из визије, и у том тренутку коњ, без икаквог знака од кочијаша, покренуо се и кренуо даље.

GSAM 262.2Док је госпођа Вајт била ван кола, пастор Вајт је помислио да испроба коња и види да ли је заиста припитомљен или не. У почетку га је само дохватио бичем; у другим приликама би коњ одреаговао ударом копита, али сада није било никаквог покрета. Онда га је ударио прилично јако, потом јаче, и још јаче. Ждребе уопште није обраћало пажњу на ударе, већ је деловало безазлено као лавови којима су анђели затворили уста те ноћи коју је Данило провео у њиховој јами. „То је било свечано место“, рекао је пастор Бејтс, „и било је очигледно да је иста Сила која је изазвала визије привремено укротила дивљу природу ждребета.“

GSAM 262.3Ако је ова визија била само последица неких њених телесних немоћи, природно се поставља питање: да ли је и коњ био погођен на исти начин?

GSAM 262Сведочанство Израела Дејмона

GSAM 262.4Овде ћу, као потврду исказу који ми је дао пастор Бејтс, навести следећу изјаву:—

GSAM 262.5„Пре око двадесет година, одмах након што сам почео да поштујем суботу, Израел Дејмон ми је испричао околности у којима је сестра Вајт имала визију док су се он, пастор Бејтс и пастор Вајт са супругом возили у лаким колима иза непослушног ждребета. Данас сам прочитао горе наведени опис догађаја, како га је записао пастор Лафборо, и он се у потпуности слаже са оним што ми је пастор Дејмон испричао.“ Потписано: „Р. С. Вебер, Батл Крик, Мичиген, 9. фебруар 1891.“

GSAM 263Сведочанство пастора Бејтса о визијама

GSAM 263.1Пастор Бејтс своје искуство износи овако:—

GSAM 263.2„Иако у њима нисам могао да уочим ништа што би било у супротности са речју, ипак сам се узнемирио и био изузетно искушаван, и дуго нисам хтео да поверујем да је то било више од онога што је произведено продуженим исцрпљеним стањем њеног тела.

GSAM 263.3„Стога сам тражио прилике у присуству других, када јој је ум био, чинило се, слободан од узбуђења (ван састанка), да је испитујем и преиспитујем, као и њене пратиоце, нарочито старију сестру, да бих, ако је могуће, дошао до истине. Током бројних посета које је од тада направила у Њу Бедфорд и Фејрхејвен, док су трајали наши састанци, видео сам је у визији више пута, као и у Топшаму, у држави Мејн; а они који су били присутни током неких од тих узбудљивих сцена добро знају са коликим интересовањем и интензитетом сам слушао сваку реч и пратио сваки покрет, да бих открио превару или месмеричко утицање. И захваљујем Богу на прилици коју сам имао, заједно са другима, да сведочим овим стварима. Сада могу са сигурношћу говорити у своје име. Верујем да је дело од Бога и да је дато да утеши и ојача његов ‚расејани‘, ‚поцепани‘ и огољени народ, од завршетка нашег дела ... у октобру 1844. године. Расејано стање ‚Ево, овде!‘ и ‚Ево, тамо!‘ од тог времена изузетно је збунило Божји поштен и вољан народ и учинило изузетно тешким онима који нису могли да објасне многе супротстављене текстове који су им били представљени. Признајем да сам примио светлост и поуку о многим одломцима које раније нисам могао јасно да разумем. Верујем да је она самопожртвовано, искрено и вољно Божије чедо.“¹⁰

GSAM 263.4„Ауторка не ‚добија садржај‘ својих визија ‚из претходних учења или проучавања‘. Када је у децембру 1844. године примила своју прву визију, она и цела заједница у Портланду, Мејн (где су тада живели њени родитељи), били су се одрекли ‚поноћног узвика‘ као нечег што је прошло. Тада јој је Господ у визији показао грешку у коју су она и заједница у Портланду пали. Она је затим испричала своју визију заједници, и они су признали да је њихово искуство из седмог месеца дело Божје.“¹¹

GSAM 264Како су се три поруке сматрале 1847. године

GSAM 264.1Следеће, од пастора Џејмса Вајта, написано у априлу 1847. године, показаће како су се тада три поруке сматрале:—

GSAM 264.2„Све класе верника у Други долазак слажу се да анђео приказан у шестом и седмом стиху овог поглавља (Откривење 14) представља поруку о доласку цркви и свету.... Дело другог анђела било је да покаже адвентистичком народу да је Вавилон пао. И пошто велики део њих није сазнао за ту чињеницу све док их сила ‚поноћног узвика‘ није пробудила баш на време да побегну из цркава пре него што је дошао десети дан, произлази да је од седмог месеца 1844. године порука трећег анђела била, и још увек јесте, упозорење светима да ‚држе чврсто‘, и да се не враћају, и да не ‚примају‘ жигове којих се девствена заједница ослободила током вапаја другог анђела.

GSAM 264.3„Зар истинита порука за Божји народ, од седмог месеца 1844. године, није управо такво упозорење? — Наравно да јесте.... Дванаести стих гласи: ‚Овде је трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову.‘ Где си их видео, Јоване? — Па, ‚овде‘, током поруке трећег анђела. Пошто је стрпљиво време чекања од седмог месеца 1844. године, и пошто се од тада појавила класа која чува суботу итд., јасно је да живимо у времену поруке трећег анђела.“¹²