Поглавље 13 — Знаци божанског вођства

GSAM 198.1„је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другог народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи? Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другог осим Њега.“¹

GSAM 198.2Тако је Господ учинио када је узео народ из средине незнабожачког племена, да би их извео на место где им је могао објавити свој закон и где им га је могао предати урезаног на каменим таблицама. Ова чудеса нису учињена да би се задовољила њихова знатижеља, већ да би са сигурношћу знали да онај који је „учинио велика дела у Мисиру, Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору“,² и који им је говорио из средине ватре и дима горућег врха Синаја, није био нико други до живи и истинити Бог, Творац свега.

GSAM 198Мојсијев позив из запаљене купине

GSAM 198.3Мојсије сам не би могао да натера Израелце да напусте Мисир једноставним речима: „Док сам чувао овце у пустињи, осетио сам саосећање према вама у вашем ропству, и сада сам сишао да вас изведем из Мисира, као што сам покушао да учиним када сам убио Мисирца непосредно пре него што сам побегао у земљу мадијанску.“

GSAM 199.1Била је потребна запаљена купина која није изгорела и чујни глас који је излазио из средине пламена да би чак и Мојсије био убеђен да је он тај који треба „да иде и изведе народ из Мисира“. На овај диван начин он је примио свој мандат, свој висок и свет позив, откривење које ће одмах привући пажњу његове браће и припремити њихове умове за оно што ће уследити, и тако их навести да прихвате Мојсија, под Богом, као свог вођу.

GSAM 199.2Ако је икада било времена од васкрсења Спаситеља када су његови ожалошћени и разочарани следбеници требали утеху у његовом присуству и охрабрујућим речима, било је управо у то време када су неки од тужних и прогоњених верника држали чврсту веру након „поноћног узвика“ из 1844; и ако је Бог икада у милосрђу директно проговорио тужним душама, чинило би се да би то свакако било у таквом тренутку и таквом народу.

GSAM 199Обећано присуство Господа

GSAM 199.3Он који није ограничен на начине или средства деловања, и који је поставио дарове Духа у своју цркву „Изишавши на висину“³, обећао је да ће бити са својим следбеницима у проповедању јеванђеља, „до свршетка века“.

GSAM 199.4Све до сада Господ је био спреман да покаже своју силу и своје дарове са онима који су га у потпуности тражили. Зар није рекао, дајући јеванђелску заповест: „знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе; говориће новим језицима; узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.“?⁴

GSAM 199Дарови Духа током Реформације

GSAM 199.5Било је дивних приказа Господње моћи и манифестација дара пророштва током реформације шеснаестог века и у временима која су уследила. Д'Обиње говори о пророштвима Јана Хуса. Чарлс Бак, у својим Religious Anecdotes, приповеда о пророштвима Џорџа Вишарта из 1546. године. Џон Весли, у својим делима, говори о пророштвима Џонатана Пираха и њиховом испуњењу. Пастор Џ. Б. Финли, у својој аутобиографији, приповеда о изванредној визији и исцељењу на својој личности, лети 1842. године. Christian Advocate (методистички) објавио је занимљив извештај о изванредној визији и њеним последицама, коју је доживео доктор Бонд из те цркве током своје службе. То су били знаци онима који понизно траже Господа, да се он није променио и да ће и даље говорити свом народу кроз пророчки дар.

GSAM 200Црква остатка ће имати дух пророштва

GSAM 200.1У Светом писму постоје јасне и конкретне изјаве да ће Господ посебно пројавити дарове свога Духа, а нарочито дар пророштва, међу људима који буду чекали његов долазак. Први текст на који скрећемо пажњу налази се у посланици Коринћанима и гласи: „Захваљујем свагда Богу свом за вас што вам је дана благодат Божија у Христу Исусу, те се у свему обогатисте кроза Њ, у свакој речи и сваком разуму, као што се сведочанство Христово утврди међу вама; тако да немате недостатка ни у једном дару, ви који чекате откривења Господа нашег Исуса Христа, који ће вас и утврдити до самог краја да будете прави на дан Господа нашег Исуса Христа.“⁵

GSAM 200.2У Откривењу читамо о „остатку“ — последњој јеванђељској цркви: „разгневи се змија на жену [цркву], и отиде да се побије са осталим семеном њеним, које држи заповести Божије и има сведочанство Исуса Христа.“⁶ Шта је „сведочанство Исуса“, питамо се, које ће имати последња црква и које у свом потврђивању припрема пут за пројаву свих дарова Духа? На ово питање налазимо одговор у сведочанству анђела Јовану на острву Патмос: „паднувши пред ногама његовим поклоних му се; и рече ми: Гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају сведочанство Исусово. Богу се поклони; јер је сведочанство Исусово Дух Пророштва.“⁷

GSAM 201.1Ова дефиниција коју је дао анђео показује да је то „дух пророштва“ који се манифестује у цркви која чека Христа и који припрема пут за све дарове, и да се рат води против цркве „остатка“ због тога што има тај дар међу собом.

GSAM 201Павлова сведочанства о даровима

GSAM 201.2Павлова посланица Солуњанима показује да ће дан Господњи — последњи дан извршног суда — доћи на масе „као лупеж по ноћи“; али да он тако неће затећи Господњу верну децу јер су они „синови видела и синови дана.“ Међу његовим опоменама том будном народу он каже: „Духа не гасите. Пророштва не презирите. А све кушајући добро држите.“⁸

GSAM 201.3За грчку реч propheteias, овде преведену као пророштва, Гринфилд у свом Greek Lexicon каже: „Остваривање дара пророштва, у овом смислу, 1 Солуњанима 5:20.“ Са овим се слажу и речници Паркхурста, Робинсона и Лидела и Скота. Ово је, дакле, јасно сведочанство да ће истински дар пророштва бити са црквом која чека Христов други долазак. Поука није да се презире дар, већ да се испитује; да се, пронашавши добру појаву, „чврсто држи“ за њу.⁹

GSAM 201Испуњавање обећања

GSAM 201.4Већ смо приметили како је Господ почео да открива дар пророштва током проповедања порука првог и другог анђела. Овај дар је потпуније развијен од завршетка две хиљаде триста дана. Господ је за ту сврху изабрао свој инструмент, узевши за свог посланика ону која није само све предала за њега, већ чији је живот био на ваги, „најслабију од слабих“.¹⁰ У року од два месеца након истека времена, госпођица Елен Г. Хармон из Портленда, Мејн, тада стара само око седамнаест година, почела је да прима откривења од Господа.

GSAM 202.1Пошто сам имао прилику да разговарам са људима који су у то време живели у Портланду и упознао госпођу Хајнс, у чијој је кући госпођица Хармон имала своју прву визију, изложићу чињенице онако како су ми их ти људи пренели.

GSAM 202.2Госпођица Хармон је у то време била у веома критичном здравственом стању. Неколико недеља је једва могла да говори гласније од шапутања. Један лекар је дијагностиковао да је у питању сушица праћена воденом болешћу. Рекао је да јој је десно плуће пропало, а лево знатно оболело, и да је срце погођено. Рекао је да не мисли да може да живи дуже од веома кратког времена и да може у било ком тренутку да премине. Са великом тешкоћом је могла да дише када је лежала. Ноћу је одмор постизала само тако што би била придигнута у кревету у готово усправном положају. Чести напади кашља и крварења из плућа у великој мери су смањили њене физичке снаге.

GSAM 202Прва визија госпођице Хармон

GSAM 202.3У време када је имала своју прву визију, боравила је у кући госпође Хајнс. Било је јутро и оне су се бавиле породичном молитвом. Присуствовало је пет особа, све сестре по вери. Остале су се молиле, а госпођица Хармон се молила шапатом, када је сила Божија сишла на најчудеснији начин, очигледно утичући на све присутне, и у тренутку је била одвојена од свега што се дешавало око ње — била је у визији.

GSAM 202.4На следећем састанку испричала је верницима у Портланду оно што јој је било показано. Они су имали пуно поверење да је то од Господа. У то време у Портланду је било око шездесет људи који су то подржали као дело Господње. Била је присутна сила која је пратила и визију и њено препричавање, а која је могла потицати само од Божанског. Један свечан осећај вечних интереса стално ју је обузимао и чинило се да је испуњена неизрецивим страхопоштовањем што је она, тако млада и слаба, изабрана за инструмент кроз који ће Господ пренети светлост свом народу. Она је навела да је, док је била у визији, изгледало да су је окружили зрачећи анђели у славним дворима небеским, где је све радост и мир, и да је било тужно пробудити се у незадовољавајуће стварности овог смртног живота.

GSAM 203Сажетак прве визије

GSAM 203.1Следећи кратки сажетак њене прве визије, како га је пренела верницима у Портланду, пружиће представу о карактеру свих њих:—

GSAM 203.2„Док сам се молила, сила Божја ме је обузела као никада раније. Била сам окружена светлошћу и дизала сам се све више и више од земље. Окренула сам се да потражим адвентисте у свету, али их нисам могла наћи, када ми је глас рекао: ‚Погледај поново и погледај мало више.‘ На то сам подигла очи и видела прави и узан пут, издигнут високо изнад света. На том путу адвентисти су путовали ка граду који се налазио на даљем крају стазе. Иза њих је, на почетку стазе, била постављена јарка светлост, за који ми је анђео рекао да је то ‚поноћни узвик‘. Он је сијао дуж целе стазе и осветљавао им пут да не посрну. И ако су држали очи упрте у Исуса, који је био право испред њих и водио их ка граду, били су безбедни. Али ускоро су неки постали уморни; рекли су да је град још далеко и да су очекивали да ће у њега ући раније. Тада би их Исус охрабривао подижући своју славну десну руку, и из његове руке излазила је светла светлост, која се ширила над адвентистима, и они су викали: Алилуја! Други су непромишљено порекли светлост иза себе и рекли да их није Бог довео овако далеко. Светлост иза њих угасла је, оставивши њихове ноге у потпуном мраку, па су се спотакнули, скренули поглед са циља и изгубили из вида Исуса, и пали са пута у мрачни и зли свет доле. Ускоро смо чули глас Божји као шум многих вода, који нам је открио дан и час Исусова доласка. Живи свеци су познали и разумели тај глас, док су нечестивци мислили да је то гром и земљотрес. Када је Бог објавио време, излио је на нас Духа Светога, и лица наша су се почела осветљавати и сијати славом Божјом, као што је било и са Мојсијевим лицем када је силазио са горе Синајске.“¹¹

GSAM 204Опис стања госпође Вајт током визије

GSAM 204.1Пре него што наставимо да пратимо узбудљив приказ овог дивног пројављивања Духа Божијег, навешћу неке чињенице у вези са визијама. Први пут сам видео госпођу Е. Г. Вајт (раније госпођицу Хармон) у октобру 1852. године. Тог дана видео сам је у визији која је трајала више од сат времена. Од тада сам имао привилегију да је видим у визији око педесет пута. Био сам присутан када су је лекари прегледали док је била у том стању и сматрам задовољством да сведочим оно што сам видео и знам. Надам се да извештај о чињеницама у овом случају неће бити немарно одбачен због насумичних претпоставки оних који је никада нису видели у том стању.

GSAM 204.2При преласку у визију она изговара три опојна узвика „Слава!“, који одзвањају и поново одзвањају, при чему је други, а нарочито трећи, тиши, али узбудљивији од првог; глас подсећа на некога ко је прилично далеко од вас и управо престаје да се чује. Око четири или пет секунди она изгледа као да се руши као особа у несвести или неко ко је изгубио снагу; затим се чини да је одмах испуњена натчовечанском снагом, понекад одмах устајући на ноге и шетајући по соби. Чести су покрети руку и подлактица, указујући десно или лево како се глава окреће. Сви ти покрети изводе се на изузетно грациозан начин. У ком год положају руке или подлактице да се нађу, нико их не може померити. Очи су јој увек отворене, али не трепће; глава јој је подигнута и гледа нагоре, не празно, већ пријатним изразом, разликујући се од нормалног само по томе што делује као да пажљиво гледа у неки удаљени предмет. Она не дише, а ипак јој пулс редовно куца. Израз лица јој је пријатан, а боја лица подсећа на руменило у природном стању.

GSAM 205У поређењу са Даниловим

GSAM 205.1Њено стање у погледу дисања, губитка снаге и ојачања када је додирне анђео Божји, у потпуности се слаже са описом који је пророк Данило дао свог сопственог искуства у визији када каже: „И остах сам и видех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и лепота ми се нагрди, и не имах снаге.“ „А како може слуга мог господара говорити с господарем мојим? Јер од овог часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени. Тада онај што беше као човек опет ме се дотаче и охрабри ме. И рече: Не бој се, мили човече; мир да ти је! Охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: Нека говори господар мој, јер си ме охрабрио.“¹²

GSAM 205СВЕДОЧЕЊА ОЧЕВИДАЦА

GSAM 205М. Г. Келог, др мед.

GSAM 205.2Што се тиче стања госпође Вајт док је била у визији, на месту су неке изјаве очевидаца. Прва је од др М. Г. Келога, који се позива на прву визију дату у Мичигену, 29. маја 1853. године, на састанку одржаном у Тајрону, округ Ливингстон. Он каже:—

GSAM 206.1„Сестра Вајт је била у визији око двадесет минута или пола сата. Када је ушла у визију, изгледало је да су сви присутни осетили силу и присуство Божје, а неки од нас су заиста осетили како Дух Божји моћно почива на нама. Били смо у молитви и друштвеном састанку суботњег јутра око девет сати. Брат Вајт, мој отац и сестра Вајт су се молили, а ја сам се молио у том тренутку. Није било узбуђења, није било демонстрација. Међутим, ми смо усрдно молили Бога да благослови састанак Својом присутношћу и да благослови дело у Мичигену. Када је сестра Вајт узвикнула онај тријумфални поклич ‚Слава! с-л-а-в-а! с-л-а-в-а!‘ који сте тако често чули док улази у визију, брат Вајт је устао и обавестио присутне да је његова супруга у визији. Након што је објаснио начин њених визија и да она не дише док је у визији, позвао је свакога ко је желео да приступи и прегледа је. Др Драмонд, лекар који је уједно био и проповедник адвентиста првог дана, а који је (пре него што ју је видео у визији) изјавио да су њене визије месмеричког порекла и да би и он могао да јој изазове визију, изашао је напред и, након темељног прегледа, постао веома блед и констатовао: ‚Она не дише!‘

GSAM 206.2„Сасвим сам сигуран да она у том тренутку, док је била у визији, није дисала, нити у било којој од неколико других које је имала док сам био присутан. Излазак из визије био је подједнако приметан као и улазак у њу. Први знак да се визија завршила био је када је она поново почела да дише. Узела је први дах дубок, дуг и пун, на начин који је показивао да су јој плућа била потпуно празна од ваздуха. Након првог удаха, прошло је неколико минута пре него што је удисала други, који је испунио плућа тачно као и први; затим је уследила пауза од две минуте и трећи удисај, након чега је дисање постало нормално.“ Потписао, „М. Г. Келог, др мед., Батл Крик, Мичиген, 28. децембар 1890.“

GSAM 207Ф. К. Касл

GSAM 207.1Наводимо следећу изјаву једног појединца који је присуствовао медицинском прегледу госпође Вајт док је била у визији у Стоу, Вермонт, лети 1853. године. Он каже:—

GSAM 207.2„Присутан је био лекар и обавио је преглед какав су његова мудрост и знање налагали, да би утврдио узрок појаве. Упаљена свећа је држана близу њених очију, које су биле широко отворене; није се померио ниједан мишић ока. Затим ју је прегледао у погледу пулса и дисања, и није било дисања. Резултат је био да је био убеђен да се то не може објаснити природним или научним принципима.“ Потписао, „Ф. К. Касл.“

GSAM 207Д. Х. Ламсон

GSAM 207.3Следећа сведочења односе се на преглед обављен док је госпођа Вајт била у визији, на састанку одржаном у дому пастора Џејмса Вајта, у улици Монро, Рочестер, Њујорк, 26. јуна 1854. године:—

GSAM 207.4„Тада сам имао седамнаест година. Чини ми се да готово чујем она узбудљива узвикавања ‚С-л-а-в-а!‘ која је она изговорила. Онда се нежно спустила на под, не падајући, већ тонући, и придржана је у наручју једне пратиље. Ушли су два лекара, један стари и један млади. Брат Вајт је желео да темељно прегледају сестру Вајт, што су и учинили. Донели су огледало и један од њих га је држао изнад њених уста док је говорила; али су врло брзо одустали од тога и рекли: ‚Она не дише.‘ Затим су пажљиво прегледали њена ребра док је говорила, тражећи неки знак дубоког дисања, али нису нашли ништа. Када су завршили тај део прегледа, она је устала на ноге, још увек у визији, држећи Библију високо, прелазећи са једног на друго место, цитирајући исправно, иако су јој очи биле упрте горе и окренуте од књиге.

GSAM 208.1„Имала је визију седам последњих зала. Онда је видела тријумф светих, и чини ми се да и сада чујем њене тријумфалне узвике. Овим чињеницама слободно сведочим.“ Потписано: „Пастор Д. Х. Ламсон, Хилсдејл, Мичиген, 8. фебруар 1893.“

GSAM 208Госпођа Друсила Ламсон

GSAM 208.2Још једно сведочанство о истом медицинском прегледу даје госпођа Друсила Ламсон, удовица рођака пастора Ламсона и главна сестра санаторијума Клифтон Спрингс, Њујорк. Говорећи о састанку од 26. јуна 1854. године, она каже:—

GSAM 208.3„Сећам се састанка када је обављен тај испит, наиме да се испита оно што је брат Вајт често говорио, да сестра Вајт не дише док је у визији, али не могу да се сетим имена лекара који је био присутан.... То је морао бити доктор Флеминг, јер је он био лекар кога су понекад звали за савет. Он је, међутим, сада мртав. Могу рећи оволико: тест је обављен и није било никаквог знака дисања на огледалу.“ Потписала, „Друсила Ламсон, Клифтон Спрингс, Њујорк, 9. март 1893.“

GSAM 208.4Још једно сведочанство од некога ко је био присутан на горепоменутој прилици:—

GSAM 208Дејвид Сили

GSAM 208.5„Овим потврђујем да сам прочитао горе наведена сведочења Дејвида Ламсона и госпође Друсиле Ламсон, у вези са изјавом лекара када је прегледао госпођу Е. Г. Вајт док је била у визији, 26. јуна 1854. Био сам присутан на том састанку и сведочио прегледу. Слажем се са изнетим тврдњама брата и сестре Ламсон и додао бих да су то били доктор Флеминг и још један млађи лекар који су обавили преглед. Након што је госпођа Вајт устала на ноге, како су они навели, цитирајући стихове из Светог писма, доктор Флеминг је затражио упаљену свећу. Држао је ту свећу што ближе њеним уснама, али без опасности од опекотина, и у правцу њеног дисања у случају да је дисала. Није било ни најмањег треперења пламена. Доктор је затим рекао са нагласком: ‚То заувек решава ствар, нема даха у њеном телу.‘“ Потписано: „Дејвид Сили, Фејет, Ајова, 20. август 1897.“

GSAM 209Господин и госпођа А. Ф. Фаулер

GSAM 209.1Следеће изјаве односе се на преглед обављен док је госпођа Вајт била у визији у Валдроновој дворани, у Хилсдејлу, Мичиген, у фебруару 1857. године. Доктор Лорд, лекар из Хилсдејла са педесетогодишњом праксом, обавио је најпажљивији преглед, о коме износим следећа сведочанства:—

GSAM 209.2„Били смо присутни када је (у фебруару 1857) сестра Е. Г. Вајт имала визију у Валдроновој дворани у Хилсдејлу. Др Лорд је обавио преглед и рекао: ‚Њено срце куца, али нема дисања. Постоји живот, али нема рада плућа; не могу да објасним ово стање.‘“ Потписали: „А. Ф. Фаулер, госпођа А. Ф. Фаулер, Хилсдејл, Мичиген, 1. јануар 1891.“

GSAM 209К. С. Гловер

GSAM 209.3Овде је дата још једна изјава у вези са истом визијом:—

GSAM 209.4„Био сам присутан када је сестра Вајт имала горепоменуту визију у Валдроновој дворани у Хилсдејлу. Поред горе наведене изјаве, чуо сам лекара како каже да је стање сестре Вајт у визији ‚изван његовог знања‘. Такође је рекао: ‚У томе има нешто натприродно.‘“ Потписано: „К. С. Гловер, Батл Крик, Мичиген, 19. јануар 1891.“

GSAM 209Господин и госпођа Карпентер

GSAM 209.5Ево треће изјаве о истом случају:—

GSAM 209.6„Овим потврђујемо да смо били присутни у Валдроновој дворани у Хилсдејлу, Мичиген, у фебруару 1857. године, када је госпођа Е. Г. Вајт имала визију, и док је била у том стању прегледао ју је др Лорд, и чули смо његову јавну изјаву у вези са тим случајем, како је горе дато од стране брата и сестре Фаулер.“ Потписано: „В. Р. Карпентер, Елиза Карпентер, Ноблсвил, Индијана, 30. август 1891.“

GSAM 210Д. Т. Бурдо

GSAM 210.1Ваша пажња се затим усмерава на тест који је примењен док је госпођа Вајт била у визији у Бакс Бриџу, округ Сент Лоренс, Њујорк:—

GSAM 210.2„28. јуна 1857. године, први пут сам видео сестру Елен Г. Вајт у визији. Нисам веровао у визије; али једна околност, између осталих које бих могао поменути, уверила ме је да су њене визије од Бога. Да бих се уверио да ли дише или не, прво сам јој ставио руку на груди довољно дуго да утврдим да нема подизања груди више него што би било да је била леш. Затим сам узео руку и ставио је преко њених уста, стискајући јој нос између палца и кажипрста, тако да није могла ни да издахне ни да удахне ваздух, чак и да је то желела. Држао сам је тако око десет минута, довољно дуго да се у уобичајеним околностима угуши; ова мука није уопште утицала на њу. Откако сам био сведок овог чудесног феномена, нисам ниједном био склон да сумњам у божанско порекло њених визија.“ Потписано: „Д. Т. Бурдо, Батл Крик, Мичиген, 4. фебруар 1891.“

GSAM 210Доктор-медијум духа испитује визију

GSAM 210.3Поменућу још један медицински преглед коме сам присуствовао у Парквилу, округ Сент Џозеф, Мичиген, 12. јануара 1861. године.

GSAM 210.4На крају поуке коју је госпођа Вајт упутила великом сабору окупљеном у адвентистичком дому за састанке, Божји благослов се у изванредној мери спустио на њу и она је узета у визију док је седела у својој столици. Присуствовао је и доктор Браун, физички здрав и снажан човек, медијум. Он је тврдио да су њене визије исто што и медијумизам и да би, ако она има визију док је он ту, могао да је из ње изведе за минут. Позвани су сви који су желели да приступе и прегледом се увере у њено стање током визије. Доктор је пришао, али пре него што је преглед и упола завршио, смртно је пребледео и дрхтао као јасиков лист. Пастор Вајт је рекао: „Да ли ће доктор известити о њеном стању?“ Он је одговорио: „Она не дише“, и брзо се упутио ка вратима. Они код врата који су знали за његово хвалисање рекли су: „Врати се и уради како си рекао да ћеш; изведи ту жену из визије.“ У великом узбуђењу зграбио је кваку врата, али му није било дозвољено да их отвори све док они код врата нису упитали: „Докторе, шта је?“ Он је одговорио: „Само Бог зна; изведите ме из ове куће“, и изашао је напоље.

GSAM 211.1Било је очигледно да дух који је утицао на њега као медијума није био више у миру у присуству силе која је контролисала госпођу Вајт у визији, него што су то били демонијаци у данима Спаситеља, који су упитали: „Зар си дошао амо пре времена да мучиш нас?“¹³

GSAM 211.2У овој околности види се сличност са оном забележеном у искуству пророка Данила. Када је ушао у виђење Духом Господњим, Халдејци који су били присутни — незнабошци који нису познавали тог Духа — веома су се уплашили и „побегоше и сакрише се“.¹⁴

GSAM 211Госпођици Хармон је заповеђено да исприча своје визије

GSAM 211.3Око недељу дана након њене прве визије, на састанку одржаном у кући њеног оца, госпођица Хармон је имала другу визију у којој јој је било заповеђено да другима саопшти оно што јој је било откривено. Била је у великој недоумици како да испуни Господњу заповест. Њено здравље је било толико лоше да је била у стварним телесним мукама и, по свему судећи, имала је још само кратко време живота. Имала је само седамнаест година, била је мала и крхка, непривикнута на друштво, и по природи толико плашљива и повучена да јој је било болно да се сретне са странцима. Неколико дана и дубоко у ноћ је усрдно молила да јој се овај терет уклони и стави на неког другог ко је способнији да га носи. Али светлост дужности се никада није променила, и речи анђела су непрестано одзвањале: „Саопшти другима оно што сам ти ја открио.“

GSAM 212.1Док је била у том збуњеном стању ума, госпођица Хармон присуствовала је још једном састанку одржаном у кући њеног оца. На овом састанку су се сви присутни једногласно ујединили у усрдној молитви за њу, и она се још једном посветила Господу и осетила спремном да буде употребљена за његову славу. Док се молила, густа тама која ју је обузимала разишла се; и, као што је касније рекла, јарка светлост, попут ватрене кугле, приближила се ка њој, и када је пала на њу, снага ју је напустила и чинило јој се да је у присуству Исуса и анђела. Поново је поновљено: „Саопшти другима оно што сам ти открио.“ Она је рекла да је усрдно молила да, ако мора да оде и исприча шта јој је Господ показао, буде сачувана од узношења. Тада јој је анђео рекао да је њена молитва услишена и да ће, ако буде у опасности од охолости, бити погођена болешћу. Анђео јој је рекао: „Ако поруку предате верно и истрајете до краја, јешћете од плода дрвета живота и пићете из реке воде живота.“

GSAM 212Посета госпођице Хармон Поланду, Мејн

GSAM 212.2Госпођици Хармон је било показано да мора да оде у Поланд, Мејн, и исприча своју визију. Дан након ове треће визије, на опште изненађење, њен зет се довезао до врата очеве куће и предложио да је одвезе у Поланд. Док је била тамо, одржала је састанак на коме је испричала визију. Хазен Фос,¹⁵ у очају, није могао да буде убеђен да присуствује служби, али са ухом приљубљеним уз врата споља чуо је како она приповеда своју визију и рекао: „Визија коју је испричала толико је слична ономе што је мени показано да је то као када две особе описују исту ствар.“ Следећег јутра случајно је срео госпођицу Хармон и рекао јој да буде „верна у ношењу бремена и у преношењу сведочанстава која јој Господ буде дао, и неће бити напуштена од Бога.“ Другима је рекао: „Ово је инструмент на кога је Господ положио ово бреме.“ Он је сигурно требало да зна, јер је видео ту особу у визији у којој му је речено да је бреме „узето од“ њега.

GSAM 213.1Од тада је рад госпођице Хармон подразумевао путовање од места до места по државама Нове Енглеске и преношење онога што јој је било показано. У неким случајевима јој је у визији било речено куда да иде, као и с каквим ће се тешкоћама суочити. Њене поруке су, пре свега, биле опомене за оне који су одступали ка учењу о духовном Христовом доласку и охрабривање свих да се држе прошлог искуства.

GSAM 213.2О свом искуству она каже: „Неки су се у потпуности уздржавали од рада и искључили све оне који нису прихватали њихова гледишта о овој теми.... Бог ми је открио ове заблуде у визији и послао ме својој залуталој деци да их објавим; али многи од њих су у потпуности одбацили поруку и оптужили ме да се усаглашавам са светом. С друге стране, номинални адвентисти су ме оптуживали за фанатизам, и лажно, а неки злонамерно, представљали су ме као вођу оног фанатизма који сам заправо настојала да искореним.“¹⁶ О томе ћемо детаљније сазнати у следећем поглављу.