Поглавље 12 — Разочарање — Горка књига

GSAM 185.1„узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и беше у устима мојим као мед слатка, а кад је изједох, беше горка у трбуху мом. И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима. И даде ми се трска као палица говорећи: Устани и измери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој.“¹

GSAM 185.2У библијском језику, „једење“ књиге представља примање истине ради њеног преношења другима, као што се види у књизи пророка Језекиља, где је пророку показан „свитак књиге“ и речено му је: „поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљевом.“ Након што је појео свитак, он каже: „И поједох је, и беше ми у устима слатка као мед.“²

GSAM 185.3Пророк Јеремија користи исту слику: „Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом.“³ Из овог језика учимо да „сладост“ књиге приликом њеног једења представља радост и задовољство које доживљавају они који се тако хране речју Господњом.

GSAM 185Књига слатка, а затим горка

GSAM 185.4Књига поменута у Откривењу 10, за коју се каже да је ономе који је једе слатка као мед, али чим се прогута постаје „горка“ (или, како неки преводе, „чим сам је проварио, у стомаку ми је била пикра“⁴), била је она књига из које је анђео, по ауторитету онога који је створио небо, земљу и море, објавио: „времена већ неће бити“. Једење ове књиге, дакле, мора представљати радосно прихватање прогласа о времену. Изненадна горчина залогаја за оне који су га појели мора представљати тужан контраст у њиховом искуству након што време књиге истекне и када се нађу крајње разочарани у својим очекивањима.

GSAM 186Објава о времену – слатки залогај

GSAM 186.1Објава времена 1844. године заиста је била радосна вест за оне који су веровали и који су, без сумње, очекивали тако брзо вечно ослобођење од свих недаћа, беда и туга овог грешног света. Мисао да ће за само неколико кратких недеља бити прослављени, бесмртни и у златном Божијем граду са својим Краљем, заиста је била инспиративна за душу. Као што је изразио један који је имао то искуство: „Они који искрено воле Исуса могу да цене осећања оних који су са најјачим интересовањем ишчекивали долазак свог Спаситеља... Приступили смо том часу са мирном свечаношћу. Истински верници су почивали у слаткој заједници са Богом, као залог мира који ће бити њихов у светлој будућности. Они који су доживели ту наду и поверење никада не могу да забораве те драгоцене часове чекања.“

GSAM 186.2Посебно тежак положај оних који су, на једанаести дан седмог месеца, још увек били у овом мрачном свету кушње и искушења, где су морали да поднесу презир, подсмех и ругање оних које су пре само неколико сати позивали да се припреме да сретну свог Господа, налази прикладан приказ у случају Марије док је „стајаше напољу код гроба и плакаше.“ и када су је анђели упитали: „Жено! Што плачеш?“, рекла им је: „Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.“⁵

GSAM 187Разочарани, али не обесхрабрени

GSAM 187.1Они који су прошли кроз ову испитну сцену рекли су о њој:

GSAM 187.1„Били смо збуњени и разочарани, али нисмо се одрекли своје вере. Осећали смо да смо обавили своју дужност; да смо живели у складу са нашом драгоценом вером; били смо разочарани, али не и обесхрабрени. Била нам је потребна неограничена стрпљивост, јер је било много ругача. Често су нас дочекивале презирне алузије на наше претходно разочарање. ‚Још нисте узишли; када очекујете да узиђете?‘ и сличан сарказам често су нам упућивали наши световни познаници, па чак и неки самопроглашени хришћани, који су прихватали Библију, а ипак нису успели да науче њене велике и важне истине. Смртност се и даље држала за нас; последице проклетства биле су свуда око нас. Било је тешко поново се ухватити у бриге живота које смо мислили да су заувек одложене.“

GSAM 187У поређењу са разочараним ученицима

GSAM 187.2Осећања таквих, у поређењу са њиховом радошћу и весељем од пре само неколико сати, морала су им бити као оштра горчина пикре. Свет око њих је претпостављао, као што су то без сумње чинили и многи након Христовог распећа, да ће се верници сада одрећи своје вере и придружити се ругању сопственој наводној глупости. Веома брзо су, на своје изненађење, сазнали да се љубав према Господњем доласку не може лако искоренити из осећања оних који су се заиста посветили Богу.

GSAM 187„Не седим у већу подсмевачком“

GSAM 187.3Понашање ових побожних људи, и њихова осећања, добро су описана речима пророка Јеремије, где он каже,

GSAM 187.3„Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом, јер је име Твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама. Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње. Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?“⁶

GSAM 188Џејмс Вајт о разочарању

GSAM 188.1Неколико кратких цитата од неких од ових разочараних, али ипак пуних наде, даће добру представу о ситуацији. Први је од пастора Џејмса Вајта, који је веома успешно радио 1843. и 1844. године. Он каже:—

GSAM 188.2„Разочарање због проласка времена било је горко. Истински верници су све оставили за Христа и доживели његово присуство као никада раније. Они су, како су претпостављали, дали своје последње упозорење свету и одвојили су се, више или мање, од неверне, ругајуће се множине. И уз божански благослов над њима, осећали су већу жељу да се удруже са својим ускоро очекиваним Господом и светим анђелима, него са онима од којих су се одвојили. Љубав Исусова испунила је душу и зрачила са сваког лица, и са неизрецивим жељама молили су: ‚Дођи, Господе Исусе, дођи брзо,‘ али он није дошао.

GSAM 188.3„Али Бог није напустио свој народ.... И са посебном снагом и утехом, стихови као следећи из посланице Јеврејима допирали су до ума и срца искушених, чекајућих: ‚Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату. Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити. А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе. А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.‘⁷ Занимљиве тачке у овом делу Писма су следеће:—

GSAM 188.4„1. Они којима се обраћају су у опасности да одбаце своје поверење у оно у чему су поступили исправно.

GSAM 189.1„2. Они су испунили Божију вољу и доведени су у стање искушења у којем је стрпљење било неопходно.

GSAM 189.2„3. Праведници у ово време треба да живе по вери, а не по сумњи да ли су испунили Божију вољу, већ по вери у оно у чему су испунили Божију вољу.

GSAM 189.3„4. Они који не буду издржали искушење вере, већ одбаце своје поверење у дело у којем су чинили Божију вољу и повуку се, кренуће директним путем ка пропасти.“⁸

GSAM 189Од Н. Саутарда, уредника Midnight Cry

GSAM 189.4У Midnight Cry од 31. октобра 1844, око десет дана након завршетка две хиљаде триста дана, објављено је следеће из пера уредника:—

GSAM 189.5„У светлу свих околности које прате ово кретање, благословљених ефеката које је произвело на умовима Божије деце и мржње и злобе које су показали његови непријатељи, морамо га сматрати истинским ‚поноћним узвиком‘. И ако имамо још неколико дана да искушамо нашу веру, то је и даље у складу са причом о десет девица; јер када су све устале и уредиле своје светиљке, и даље је требало да дође време када ће светиљке лудих девица угаснути. То се није могло догодити пре истека десетог дана; јер ће њихове светиљке до тада горети. Стога мора доћи до проласка тог дана, да би неразумне одустале од своје вере, као што је морала проћи и 1843. година да би наступило време одлагања. Мало кашњење стога није разлог за разочарање, већ показује колико је Бог прецизан у испуњењу своје речи. Зато да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао.“

GSAM 189Од Џозефа Марша, уредника Voice of Truth

GSAM 189.6У Voice of Truth од 7. новембра 1844. читамо:—

GSAM 189.7„С радошћу признајемо да смо се преварили у вези са природом догађаја за који смо очекивали да ће се десити десетог дана седмог месеца; али још увек не можемо да прихватимо да наш велики Првосвештеник тог дана није испунио све оно што бисмо на основу типа с правом могли да очекујемо. Сада верујемо да јесте.“

GSAM 190.1Адвентисти су очекивали да ће на десети дан седмог месеца 1844. године истећи две хиљаде триста дана и да ће на тај дан Христос завршити свој свештенички рад и доћи на земљу да благослови свој народ. Каснија истраживања су показала да је тог дана започео свој рад на очишћењу небеског светилишта, а не да је завршио свој свештенички рад.⁹ Уместо да се дело очишћења светилишта сматра делом Христовог свештенства, тврдило се да је очишћење светилишта заправо очишћење земље ватром при Христовом доласку. Ако не целе земље, барем би се тада очистила земља Ханаанска.

GSAM 190Светилиште за које се веровало да је Земља

GSAM 190.2Ова идеја је изнета у чланку Џорџа Сторса у часопису Midnight Cry од 25. априла 1844. Он пита: „Које светилиште треба очистити? Моја ранија уверења су била да је то цела земља. Да је то део земље, и даље верујем. Али који део? – то је питање на које ћу покушати да одговорим.“

GSAM 190.3Он цитира обећање Авраму, потврду истог Исаку и обнову Јакову, а затим цитира песму Мојсијеву, коју је саставила Марија након преласка Црвеног мора, у којој су певали: „Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.“¹⁰

GSAM 190.4Ако читалац пажљиво упореди горе наведени текст са записом о његовом испуњењу који је дао псалмиста, видеће да се не наводи да је чак и земља Палестина светилиште. Давид каже, говорећи о вођењу Господњем деце Израиљеве: „доведе их до границе светиње своје (дослован превод KJV), на ову гору, коју задоби десница Његова.“¹¹ У песми на Црвеном мору говори се о земљи Ханаанској као о месту које је он уредио да у њему живи „у светињи“. Дакле, у овом цитату из псалма, гора Морија, где је саграђено светилиште, назива се само „граница светилишта његовог“. Али у истом псалму пише: „изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле. И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.“¹²

GSAM 191Очишћење светилишта за које се сматрало да прочишћава Земљу

GSAM 191.1У горе поменутом чланку, након навођења наводног доказа да је земља, или барем земља Палестине, била светилиште, пастор затим наставља да испитује: „Како ће бити очишћено светилиште?“ Речима пророка Михеја, он одговара: „Јер, гле, Господ излази из места свог, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским. И горе ће се растопити пред Њим, и долине ће се расести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.“¹³

GSAM 191.2Са идејом, у то време општеприхваћеном, да је земља светилиште, читалац ће лако схватити зашто су без икакве сумње сматрали да ће на крају две хиљаде триста дана Господ доћи и очистити земљу на начин описан код Михеја. Упркос свим нападима усмереним против адвентиста, ниједан противник није ни наговестио да очишћење земље огњем није догађај који треба да се одржи као очишћење светилишта на крају две хиљаде триста дана.

GSAM 191Апостоли разочарани, а ипак испунили Писмо

GSAM 191.3Ово није једини случај у којем су људи чинили вољу Господњу, испунили Писмо, а ипак били разочарани у својим очекивањима једноставно зато што нису разумели природу догађаја који ће се одиграти. Тако је било и са апостолима Христовим. Када је седео на ждребету и улазио у Јерусалим, они су викали док су се сећали речи пророка:¹⁴ „подвикуј, кћери јерусалимска; ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином.“¹⁵ Било је толико потребно да се тада чује викање да би, да су ћутали, и само камење повикало.¹⁶ Ученици су мислили да ће Христос тада и тамо ступити на Давидов престо као земаљски краљ („ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља“¹⁷), па су викали: „Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње!“¹⁸ Колико би викања било у тој прилици да су разумели да ће Христос у року од недељу дана бити мртав у Јосифовом гробу, окружен римском стражом? Колико би „славе“ Богу и посвећења било код адвентиста 1844. године да су разумели да ће очишћење светилишта на крају целог пророчког времена трајати низ година пре него што Господ дође?

GSAM 192Нема грешке у рачунању 2300 дана

GSAM 192.1Док је овај народ пажљиво прегледао своје рачунање тог периода, нису пронашли никакву грешку; али Господ није дошао, нити је земља очишћена ватром. Шта је то значило? Сигурно су знали да је Господ био с њима у великом покрету; али су сада били у неизвесности. Њихово поверење у Господа било је непоколебљиво. Знали су да их он неће напустити. Светлост ће доћи из неког извора. Тешко питање пред њима изражено је речима Јеремије на које смо већ указали: „Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?“ Вера није неговала ту сумњу, јер су им на ум дошле речи Господње преко пророка Авакума у вези са визијом: „говориће шта ће бити до краја и неће слагати.“¹⁹ Израз који је већ цитиран од уредника Voice of Truth добро илуструје њихов положај: „Још не можемо прихватити да наш велики Првосвештеник тог дана није испунио све што бисмо на основу типа с правом могли да очекујемо.“

GSAM 193Откривено светло о светилишту

GSAM 193.1Хирам Едсон из Порт Гибсона, Њујорк, испричао ми је да је дан после истека времена 1844. године, док се молио иза снопова кукуруза на пољу, Дух Божји сишао на њега тако моћно да је готово пао на земљу, и уз то је доживео утисак: „Светилиште које треба очистити је на небу.“ Он је саопштио ту мисао О. Р. Л. Крозијеру, и они су заједно пажљиво истражили ту тему. Почетком 1846. године обимно излагање питања светилишта из библијске перспективе, које је написао господин Крозијер, штампано је у Day Star, листу који се тада објављивао у Синсинатију, Охајо. У том обимном есеју приказано је да је дело очишћења светилишта завршно дело Христа као нашег првосвештеника, које је почело 1844. године и завршава се непосредно пре него што Он заиста поново дође на облацима небеским као Цар над царевима и Господ над господарима.

GSAM 193Цркве у потрази за изгубљеним члановима

GSAM 193.2Десети дан седмог месеца је прошао, и цркве су мислиле да ће им бити лако да поврате изгубљене чланове, који су се одвојили од њих под утицајем „поноћног узвика“ и поруке другог анђела; али у томе су биле веома разочаране, као што ће бити показано следећим одговором на наваљивања да се врате у своје претходне организације, како је објављено у Midnight Cry од 26. децембра 1844:—

GSAM 193.3„Али које су чињенице? Они добро знају да у великој маси тих цркава преовлађују теме: ‚обраћење света‘, ‚хиљадугодишње миленијумско царство‘ и ‚повратак Јевреја у Палестину‘, пре личног доласка Спаситеља. Они који се враћају да седе под успаванкама таквих несветописничких, неразумних доктрина, чине то са отвореним очима; и такав поступак с њихове стране заиста ће бити ‚враћање уназад‘.

GSAM 194.1„Пошто су постали ‚слободни‘ у библијском смислу, много је безбедније ‚напредовати‘ него или ‚враћати се уназад‘ или ‚повлачити се‘, нарочито у ово време, када ће венац славе тако ускоро бити дат вернима у Христу Исусу.“

GSAM 194.2Поступање цркава које одлажу Господњи долазак заговарањем наведених небиблијских доктрина навело је адвентисте на ове речи пророка Језекиља: „Сине човечји, гле, дом Израиљев говори: Утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко време тај пророкује.“ У истом контексту налази се одговор који су адвентисти користили: „Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Неће се више одгађати ни једна моја реч; реч коју кажем збиће се, говори Господ Господ.“²⁰

GSAM 194„Ваља ти опет пророковати“

GSAM 194.3Они који су „појели“ књигу и објавили проповед о „времену“, сматрали су да је њихов посао за свет завршен; отуд и изјава да морају поново поучавати народе, језике и краљеве. Још један део дела, до сада невидљив, сада мора бити извршен — представљање народу правог карактера Божјег храма на небу и службе на његовом олтару. Заповест да се измери храм²¹ неопходна је да би се стекла представа о природи догађаја који ће се одиграти на крају пророчког времена, и тиме дала објашњење речима: „онда ће се светиња очистити.“

GSAM 194.4Запазите да је анђео ове проповеди о времену дошао с неба, и пре него што његов посао буде завршен, он даје задужење да поново учи народ. Порука, дакле, која треба да објасни питање светилишта, да унесе поверење у разочаране и истовремено да им пружи „трску“, или „штап“, или правило, по коме Божји народ може испитати свој морални положај пред Њим, мора носити очигледне знаке да је небеског порекла, а не људског.

GSAM 195Предрасуда је затворила приступ народу

GSAM 195.1Постојећа предрасуда према учењу о доласку била је готово непревазиђена препрека за народ; а покушај да их се поново учи без јасног и позитивног светла о узроку разочарања био би узалудан. Сами адвентистички верници морали су да добију ново инспирисање својих душа небеским задатком пре него што би народ могао бити исправно поучен; а како се то могло остварити? Да ли се то може постићи само људском мудрошћу? Или би они који су доживели дубоко дело Духа Божијег у претходном покрету били задовољни само људским резоновањем? Ништа осим дела као што је „порука трећег анђела“²² није могло да их извуче из њихових недоумица; и то је, корак по корак, како су могли да га приме, свечано утемељено, носећи најубедљивије доказе да је небеског порекла.

GSAM 195Као овце без пастира

GSAM 195.2Ево великог адвентистичког тела, у једном смислу, као овце без пастира, од којих су се хиљаде само пре неколико недеља одвојиле од свих цркава и веровања, без икаквих људских организација одговорних за њихову духовну добробит. Нису имали земаљских саветника у које би могли да се уздају; њихова једина нада била је у Богу.

GSAM 195.3Међутим, у једној су ствари били сигурни, и то им је било као сидро — проповед о времену била је исправна.²³ Али као народ били су у положају да, осим ако их Бог не упути и не сачува, могу прихватити лажна објашњења или изгубити „стрпљење“ и одрећи се вере у своје претходно искуство. Неки су то учинили; док су други, са погледом вере упртом у Онога кога су њихове душе волеле, усрдно питали: „Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас? Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.“²⁴

GSAM 196Џ. Н. Ендрјус о разочарању

GSAM 196.1Пастор Џ. Н. Ендрјус, један од оних који су прошли кроз ово искуство 1844. године, овако говори о разочарању:—

GSAM 196.2„Разочарани су они који су очекивали Господа 1843. и 1844. године. Ова чињеница је за многе довољан разлог да одбаце све сведочанство у овом случају. Признајемо разочарање, али не можемо признати да оно представља оправдан разлог за порицање Божје руке у овом делу. Јеврејска црква је била разочарана када се, на крају дела Јована Крститеља, Исус представио као обећани Месија. И ученици пуни поверења су најтужније разочарани када је онај кога су очекивали да ослободи Израиља ухваћен и убијен злим рукама. И после његовог васкрсења, када су очекивали да ће поново успоставити царство Израиљево, нису могли а да не буду разочарани када су схватили да он одлази свом Оцу и да ће они бити остављени дуго време у невољи и муци. Међутим, разочарање не доказује да Бог нема удела у вођењу свог народа. Требало би да их наведе да исправе своје грешке, али не би их смело навести да одбаце своје поверење у Бога. Управо зато што су се деца Израиљева разочарала у пустињи, толико су пута порицала божанско вођство. Они су нам представљени као опомена, да не паднемо по истом примеру неверовања.“²⁵

GSAM 196Истина има крштење непопуларности

GSAM 196.3Чини се да је Господњи план да важне истине постави у непопуларан канал где ће бити крст²⁶ да их прихватимо и послушамо. Ово је посебно тачно у овим последњим данима. Петар, говорећи о том времену када се свему крај „приближи“, и када је „време да се почне суд од куће Божије“, каже, „Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа; него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава Његова, имали радост и весеље. Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! Јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на Њ, а ви Га прослављате.“²⁷

GSAM 197.1Када истина прими крштење непопуларности, прихватити је захтева више благодати него једноставно следити веру маса. Лицемерни преваранти не виде велики подстицај да прихвате истину која захтева деловање, као веслање узводно „против ветра и струје“. Тако истина постаје искушење за оне који су одани, поштеног срца, искрени и савесни.

GSAM 197.2Раније смо показали да пророштво адвентистичког покрета наговештава разочарање. Оно је дошло; и тако је, по Божјој провидности, прихватање те поруке имало свој крст.