Поглавље 2 — Откривен план спасења

GSAM 38.1„Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.“¹ „Јер овако вели Господ над војскама: Још једном, до мало, и ја ћу потрести небеса и земљу и море и суву земљу; и потрешћу све народе, и доћи ће Жеља свих народа (дослован превод KJV), и напунићу овај дом славе, вели Господ над војскама.“²

GSAM 38.2Од времена када је Адам избачен из Едемског врта и удаљен од дрвета живота, речи упућене Сотони о семену жене — „оно ће ти на главу стајати“ — дале су наду у коначну победу над ђаволом, рушење његових лукавих замки и повратак ка дрвету живота. Очекивани — обећано Семе — тако је постао „Жеља свих народа“.

GSAM 38.3У горе наведеном цитату из Агеја чини се да је долазак овог Жељеног повезан са временом када ће Господ затрести и небо и земљу. Павле, пишући Јеврејима, смешта то тресење у будућност, говорећи: „још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо. А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче. Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.“³ Овај језик о једном потресу, који тек треба да дође, чини се да га поставља у блиску везу са коначним успостављањем Божијег царства под Христом, обећаним Семеном, „Жеља свих народа.“

GSAM 39.1Обнова коју ће остварити Христос могу јасно уочити у овим последњим данима сви који имају целу Библију отворену пред собом. Није било тако код оних од давна. Реч Господња долазила је к њима: „заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, мало овде, мало онде.“⁴ Тако је у откривању плана спасења њима било као пут праведних, „као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.“⁵ Стога је веома занимљиво укратко пратити постепено откривање тог плана његовом древном народу.

GSAM 39Одлагање у почетку није откривено

GSAM 39.2Господ није одмах одложио њихову наду, чинећи им срце болесним откривајући им да ће проћи стотине година пре него што достигну испуњење својих надања у обећано Семе. Из забележених чињеница закључујемо да им је било дозвољено да мисле да ће прво рођено дете бити то Семе и да ће врло брзо, на неки начин, Едем бити обновљен и да ће поново имати приступ дрвету живота. Када се роди Каин, Јева је узвикнула: „Добих човека од Господа.“⁶ Неки хебрејски научници сведоче да, када се текст буквално и у потпуности преведе, гласи: „Добих човека, Господа (дослован превод).“ То јест, ево Семена које ће обавити ово господско дело пораза Сотоне. Нема записа о било каквој таквој изјави од стране Јеве када се Авељ родио. Она је могла да претпостави, и природно би претпоставила, да је прворођени онај који ће испунити обећање. Како су њене наде морале да се уруше, и чак умру, како се карактер Каина развијао, и док је она била сведок његовог злог пута који је на крају довео до убиства његовог брата. Пре него што је Авељ убијен, они су морали да добију неку светлост и знање о будућој жртви која ће бити принета за њих; јер је Авељ, божански упућен, донео своје јагње за жртву, док је Каин, који је био поучен исто као и брат свој, донео жртву од плодова земље, и то чак помешану са духом гнева и љубоморе. Авељева жртва била је прихватљивија од Каинове, јер је принесена „Вером“, и о њој Павле пише: „он мртав још говори.“⁷

GSAM 40Да ли је Сит Семе?

GSAM 40.1Након смрти Авеља, родио се Сит, када се нада обновила; јер ми „Бог“, рече Ева, „даде друго семе (дослован превод KJV) за Авеља, ког уби Кајин.“⁸ Касније је Сит убројан у порекло од Адама. (Види Постање 5:3.) Каин, прави прворођени, није убројан у порекло. Вероватно је Јева сматрала да је Сит сада обећано Семе. Изгледа да су након Ситовог рођења људи почели да се називају именом Господњим. (Погледајте маргину у Постању 4:26.) Можда су то чинили под претпоставком да је Сит онај који ће бити коначни владар, Господ, и срушити Сотонину отету власт.

GSAM 40Нада усредсређена на Ноја

GSAM 40.2У кратком запису догађаја од времена Адамовог до Нојевог рођења, дато је мало више од родослова људске расе. Рођењем Нојевим („праведни“, у маргини) нада се поново појавила, и народ је рекао: „Овај ће нас одморити од послова наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ.“⁹ Божанска реч ћути о томе како или на који начин су очекивали одмор; али је постојала нада да ће проклетство над земљом на неки начин бити ублажено. Знање о безбожности која је постојала у Нојево време, када су људи требало да толико испуне свет грехом и насиљем да ће цео род бити збрисан са земље потопом, а само ће Ноје и његова породица остати поштеђени пропасти; као и чињеница да ће он сто двадесет година упозоравати свет на надолазећу пропаст, све им је било ускраћено.

GSAM 41Изградња Вавилона

GSAM 41.1Након потопа, људи су, преко Ноја, добили заповест да испуне земљу; али како су се почели умножавати, одбацили су Божји план да њима управља. Нимрод је основао царство Бабел (касније названо Вавилон, прво од земаљских влада).¹⁰ Нешто касније људи су почели са изградњом куле Вавилонске, да би себи стекли име и спречили да буду расејани, што је било супротно ономе чему их је Господ преко Ноја учио. Уместо да стрпљиво чекају да Господ испуни своје намере, они су узели ствар у своје руке, када је Бог помео њихов језик и тако су били расејани.

GSAM 41Авраам као наследник света

GSAM 41.2Пратећи овај кратки запис до десетог колена од Ноја, стижемо до позива Аврамовог, коме је Господ рекао: „сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века. И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројати и семе твоје. Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.“¹¹ Упркос овом обећању Авраму да ће поседовати земљу, Господ га је уверио да ће умрети. Павле каже да је он изашао у „земљу коју хтеде да прими у наследство.“¹² Ово питање о испуњењу обећања несумњиво је постало јасно Авраму у визији од Бога, јер „чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.“¹³ У Посланици Римљанима 4:13 наводи се да је обећање било „да буде наследник свету;“ не у његовом садашњем стању, већ пре или касније, након што буде поново живео.

GSAM 42.1Са људске тачке гледишта Аврам није могао да схвати како би обећано семе могло бити његово сопствено потомство. Стога је предложио да семе буде Елијезер, његов управитељ. Господ је рекао: Не тако; већ ће бити онај који „ће изаћи од тебе.“ Сада Господ почиње да му открива да коначно дело његовог семена неће бити одмах остварено. Рече Авраму да „ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година... А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.“¹⁴

GSAM 42.2Аврамова жена предложила је непромишљен план за убрзање испуњења обећања; али када се Исак родио, прави син Аврама и Саре, његове законите супруге, Господ је рекао за Исмаила и његову мајку Агару: „Отерај ову робињу са сином њеним“.

GSAM 42.3У искушењу вере Аврамове приношењем Исака на жртвенику, он је научио лекцију о васкрсењу мртвих. О њему је речено: „помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути [Исака]; зато га и узе за прилику.“¹⁵

GSAM 42Право Семе

GSAM 42.4Авраму је једном било објављено да ће истинско Семе, кроз које ће све нације бити благословене, иако по телу из његовог потомства, у стварности бити Христос Божији; јер му Господ није рекао „семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос“.¹⁶ Апостол Павле је о томе рекао: „писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.“¹⁷ Обећање дато Авраму обновљено је Исаку и његовом семену,¹⁸ као и Јакову.

GSAM 42.5Пошто је Јаков имао дванаест синова, природно се сада поставља питање: кроз којег се потомка може пратити лоза правог Семена? У надахнутом сведочанству које је Јаков дао о својим синовима, случај је решен: „Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Шило (дослован превод KJV), и Њему ће се покоравати народи.“¹⁹ У испуњењу овога добро је напоменути да су Израелци, иако под влашћу различитих народа, имали дозволу да имају свој Санхедрин. Тако је Јуда — племе Јевреја тако названо по Јуди — имало одређен утицај у својој власти све док Шило (Христос) заиста није дошао.

GSAM 43Сакривено време

GSAM 43.1Патријарси су поседовали нека знања о обнови и обећаном Семену; али када ће он доћи или колико ће времена проћи до његовог доласка остало им је још увек скривено. Док се потомство Јакова умножавало у Мисиру, и Асирац — фараон (Исаија 52:4) — који „не знаше за Јосифа“²⁰, их је угњетавао, њихове мисли су се природно вратиле на 400 (заправо 430) година поменутих Авраму као период који обухвата њихове невоље и боравак као странаца, у нади да ће ослобођење од њих увести у обећано наслеђе.

GSAM 43.2Када је Мојсије рођен, његови родитељи су видели да је „красно дете“.²¹ Мора да им је дато да схвате да ће он, под Богом, бити ослободилац Израиља од њиховог суровог ропства. Несумњиво је да је то знање било пренето Мојсију; јер када је, са четрдесет година, одлучио да у потпуности оде са угњетеним Израелцима и да трпи невоље са њима, уместо да буде назван сином фараонове кћери и наследником мисирског престола,²² и када је почео да заступа свој народ и у њиховој одбрани убио Мисирца, веома се зачудио што нису препознали његово дело; „Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде.“²³

GSAM 44.1Када дође време Господње да Израелци оду из Мисира, они су отишли, и то на предвиђени дан. Излазак 12:40, 41. Нису могли сматрати Мојсија својим коначним владаром и семеном коме је обећање дато, јер је он био из племена Левијевог, а зар Јаков у свом инспирисаном пророштву није објавио да ће Јуда бити њихов владар све док не дође Шило?

GSAM 44„Видим Га, али не сад“.

GSAM 44.2Када су Израелци били на путу ка Ханану, Валак, краљ Моава (потомак Лота), позвао је Валама да проклетствује Израел. Господ је претворио његово проклетство у благослов, кроз који су они добили додатно светло, намењено да отклони мисао да ће коначно ослобођење од Сотонине узурпације бити непосредно по њиховом уласку у Ханан. У Писму се о томе каже: Валам је у визији од Бога рекао: „Видим Га, али не сад; гледам Га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове моавске и разорити све синове Ситове.“²⁴

GSAM 44.3О овом мноштву семена које је потекло од Аврама говори Павле на следећи начин: „Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора. У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.“²⁵

GSAM 44.4Срце Израиљево није требало да се уплаши или обесхрабри због пророштва Валамова да испуњење њихове наде није „сада“ нити „близу“; јер је Господ, не много пре овог пророштва, заклео се својим животом да ће славно стање на крају доћи. Кроз Мојсија је рекао: „Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње.“²⁶ У данима пророка Авакума, 863 године касније, иста истина је поновљена, али изречена као догађај који тек треба да се деси: „Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.“²⁷

GSAM 45Служба у светилишту – тип истинског

GSAM 45.1Када је Господ извео Израел из Мисира, објавио је пред свим логором свој закон моралних заповести и дао им његову копију на камену, урезану својим прстом, да би их непрестано усмеравао ка Спаситељу који ће се на крају жртвовати за њих; и да би, по сили његове драгоцене крви, њихови грехови били очишћени, подигао је светилиште у пустињи. Овај шатор, односно светилиште, у својој целој конструкцији, Мојсију је било заповеђено да направи потпуно по узору на образац који му је Господ показао на гори.²⁸ Служба у овом светилишту била је сенка праве службе Христа у небеском светилишту.²⁹ Док је сврха Божја у приносима и жртвама светилишта била да пред људима држи сенку „добара која ће доћи“,³⁰ Сотонин напор био је да наведе народ да гледа на сам принос, уместо на Христа и његову стварну службу, чији је то био само пример. Тако је настојао да их наведе да се уздају у своја дела за спасење.

GSAM 45.2Била је Господња намера да буде владар свога народа — Израелаца — да води њихове битке и покорава народе. Имао је свој начин владавине, као што показује следећи текст: „затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову. И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.“³¹

GSAM 45Израел тражи краља

GSAM 45.3Израелци очигледно нису волели Господњи начин владавине над њима. Међутим, била је његова намера и воља да они буду посебан народ, различит од свих осталих око себе. Да су строго следили његове упуте, чак би и народи говорили о њима: „Само је овај велики народ мудар и разуман. Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо?“³²

GSAM 46.1У свом незадовољству затражили су од Самуила да им постави краља, а Господ је рекао Самуилу: „мене одбацише да не царујем над њима.“³³ Поново су рекли Самуилу, и то са мало више нагласка: „зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.“³⁴ Самуило им је пажљиво изложио угњетавање које ће их снаћи ако добију краља, али „народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама, да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.“³⁵

GSAM 46.2Тако су имали краљеве који су њима владали око пет стотина година, прво као једно царство под Саулом, Давидом и Соломуном; затим подељено на два царства, Израел и Јуду. Врло мали број њихових краљева био је добар и праведан, али већина је била зла, водећи народ у идолопоклонство и тешка безакоња. Тако народ није био само као народи око њих по томе што је имао краља, већ и по њиховој нечестивости, у напуштању Бога својих отаца и у обожавању идола и небеских војски.

GSAM 46.3Господ је рекао за ову краљевску владавину, преко уста пророка Осије: „Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени. Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове? Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.“³⁶

GSAM 47Преврнуто царство

GSAM 47.1Ова краљевска влада трајала је све док Халдејци нису спалили Јерусалим, однели посуде из храма и одвели Јуду у ропство у Вавилон, где су остали седамдесет година, како је било предсказано против њих. По престанку ове монархијске власти, Господ је рекао преко пророка Језекиља Седекији, њиховом последњем краљу, „ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње, овако вели Господ Господ: Скини ту капу и сврзи тај венац, неће га бити; ниског ћу узвисити [властелин Вавилонски], а високог ћу понизити [овог високог самоузвишеног владара племена Јудиног]. Уништићу, уништићу, уништићу га, и неће га бити, докле не дође онај коме припада, и њему ћу га дати.“³⁷

GSAM 47.2Овај законити владар, истинско Семе, јесте Христос. О њему је пророк Михеј написао: „ти, куло стаду, стено кћери сионској, теби ће доћи, доћи ће прва власт, [владавина над земљом, обновљена у Христу] царство кћери јерусалимске.“³⁸

GSAM 47.3Када је Израел изгубио жезло, оно је прешло у руке вавилонског цара. Како су узастопно били под влашћу Медо-Персије, Грчке и Рима, царство је три пута било превртано. За владавине Цезара Августа, римског цара, Христос, законити наследник Давидовог престола,—истинско Семе жене, Аврамово и Давидово,—рођен је, и то на начин како је предсказано.

GSAM 47.4Да би народ знао да је законити Владалац, истинско Семе, био више од обичног смртника са краткотрајним царством, Господ је навео псалмисту да напише: „ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских. Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран. Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.“ „Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном; Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима.“³⁹

GSAM 48.1У пророштву Исаијином даље читамо о овом Владару овако: „нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни. Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.“⁴⁰

GSAM 48Узнесење Еноха и Илије

GSAM 48.2Постоје забележени случајеви људи у давна времена који су пренесени на небо а да нису окусили смрт. О Еноху, седмом од Адама, речено је: „живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.“⁴¹ „Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.“⁴²

GSAM 48.3Поново, док су Илија и Јелисије шетали заједно, „кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо. А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више.“⁴³

GSAM 48.4Енох је пророковао о доласку Христа као судије целе земље, овим речима: „Гле, иде Господ с хиљадама светих анђела својих да учини суд свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све ружне речи њихове које безбожни грешници говорише на Њ.“⁴⁴

GSAM 49Јов је проповедао Господњи долазак

GSAM 49.1Јов, за кога се сматра да је живео у Мојсијево време, имао је нека знања о Христову доласку и васкрсењу; јер је рекао: „О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу! Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале! Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом. И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога. Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге.“⁴⁵

GSAM 49Давидов престол, Господњи престол

GSAM 49.2Престо Давидов називан је престолом Господњим. „седе Соломун на престо Господњи да царује место Давида оца свог.“⁴⁶ Господ се Давиду „клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом, предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.“⁴⁷ И даље се каже о Христовом будућем владању: Он ће седети на Давидовом престолу. (Види Исаија 9:7.) Опет: „Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.... Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој. Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: Ти си син мој, ја те сад родих.“⁴⁸ Опет: „Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим.“⁴⁹

GSAM 49Јевреји збуњени

GSAM 49.3Ови текстови су збуњивали Јевреје. Овде је био проблем који нису могли да реше: ако га је Давид назвао Господом, како је он онда био његов син? Како је могао бити дете рођено из Давидовог семена, а ипак бити Емануило—Бог с нама? Ипак, Исаија, њихов сопствени пророк, прогласио је: „девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.“⁵⁰

GSAM 50.1Христос је добро знао које ће питање ућутати препирачке фарисеје, па их је упитао: „Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов. Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим? Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?“⁵¹

GSAM 50.2Ова тема је поново помињана у Псалму 45:6, 7: „Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив; скиптар је царства Твог скиптар правице. Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје.“⁵² Са овим Писмима пред умом, јеврејски народ морао је имати узвишене представе о карактеру будућег Владара и Обновитеља. Није могло бити другачије.

GSAM 50Семе божанског порекла

GSAM 50.3Дато је детаљно упутство о Христу и његовом рођењу, јер је Господ преко пророка Михеја означио његово божанско порекло, па чак и мало село у коме ће се родити: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена“ (у маргини, хебрејски: од „дана вечности“).⁵³

GSAM 50Божје присуство пројављено у Шехини и облаку

GSAM 50.4Касније у историји Израиљаца, када је Соломун завршио изградњу храма, који је, како је рекао, морао бити изузетно „велик за славу и дику“, шехина Божије славе заузела је своје место између херувима изнад заклопца. Према запису, при посвећењу храма, када су свештеници изашли из светиње, „облак напуни дом Господњи, те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.“⁵⁴ Присуство Господње у овом храму било је видљиво очима народа у облаку славе. Господ је услишио молитву Соломонову поводом овог догађаја и рекао му: „Услишио сам молбу твоју и изабрао сам то место да ми буде дом за жртве.“⁵⁵

GSAM 51.1Народ је згрешио — упао у идолопоклонство — и као последица тога њихов град и светилиште били су у рушевинама седамдесет година. Након ропства храм је поново изграђен под вођством Зоровавеља. Иако је у раскоши био инфериоран у односу на онај који је подигао Соломон, Господ је преко свог пророка рекао за њега: „Слава ће овог дома последњег бити већа него оног првог.“⁵⁶ Ову кућу је улепшао Ирод, а у њеним двориштима је Спаситељ учио. Прва кућа је имала облак славе који је представљао Господа, али у другу је дошао сам Спаситељ, Творац свега.

GSAM 51Славно царствовање Јесејевог корена

GSAM 51.2За оне који су ишчекивали и чекали у Исаијино доба, приказивања кроз његову пророчку реч славних ствари повезаних са коначним искупљењем морала су бити извор снаге и охрабрења. Ова пророштва поново најјасније обележавају линију одакле ће доћи овај очекивани Искупитељ, на следећи начин: „Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејевог, и изданак из корена његовог изникнуће. И на Њему ће почивати Дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух знања и страха Господњег. И мирисање ће Му бити у страху Господњем, а неће судити по виђењу својих очију, нити ће по чувењу својих ушију карати. Него ће по правди судити сиромасима и по правици карати кротке у земљи, и удариће земљу прутом уста својих, и духом усана својих убиће безбожника.“⁵⁷

GSAM 52Васкрсење које су проповедали пророци

GSAM 52.1Пророк Исаија је такође учио доктрину васкрсења мртвих, овим утешним речима: „Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чистог вина, од претилог меса с можданима, од вина без талога. И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече. И рећи ће се у оно време: Гле, ово је Бог наш, Њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, Њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово.“⁵⁸

GSAM 52Царство обновљене земље

GSAM 52.2Исти пророк каже да ће то бити обновљена земља у којој ће бити успостављено коначно царство: „Јер, гле, ја ћу створити нова небеса [атмосферска небеса] и нову земљу, и шта је пре било неће се помињати нити ће на ум долазити [у напомени, хеб., ‚неће доћи на срце‘, то јест, да се поново пожели]. Него се радујте и веселите се довека ради оног што ћу ја створити; јер гле, ја ћу створити Јерусалим да буде весеље и народ његов да буде радост. И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа свог, и неће се више чути у њему плач ни јаук. Неће више бити онде [од времена када је створена нова земља] малог детета [кратковечно дете] ни старца који не би навршио дана својих [преурањена старост]; јер ће дете умирати од сто година [у данима када су људи досезали до живота од девет стотина година, деца су могла бити стара сто година] а грешник од сто година [у каснијим годинама стогодишњег живота] биће проклет. [Они који умру у време успостављања нове земље су они који гину у ‚погибли безаконих људи.‘ 2. Петрова 3:7.] И они ће градити куће и седеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов. Неће они градити а други се населити, неће садити а други јести, јер ће дани народу мом бити као дани дрвету [дрвета живота, Септуагинте], и изабраницима ће мојим оветшати дела руку њихових.“⁵⁹

GSAM 53.1Језекиљ гледа кроз дугу визију времена до васкрсења мртвих. Кроз њега Господ каже: „Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву.“⁶⁰

GSAM 53„Он болести наше носи“

GSAM 53.2Исаији, пророку Јеванђеља, потпуније је откривен суд, страдања и смрт Спаситеља за људе. „Ко“, каже пророк, „верова проповедању нашем, и мишица Господња коме се откри? Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели. Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо. А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи. Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо.“⁶¹

GSAM 53.3Да ли ће се ови тако дивни догађаји догодити у моје време? могли су да питају и народ и пророк. Одговор би био: Неће се сада догодити; још није дошло време доласка овог великог Искупитеља; али пророк каже: „Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.“⁶²

GSAM 54Пророштва Данила откривају будућност

GSAM 54.1Међутим, управо преко пророка Данила Господ је почео да поучава свој народ о узастопним царствима која ће устати и владати све до успостављања његовог вечног царства; и да открије посебан временски период, од догађаја који је тада тек требало да се догоди, до самог појављивања и погубљења Месије. Тумачење сна Навуходоносора открило је да ће четири царства која ће владати светом ослабити у моћи и величанству у односу на опадајућу вредност злата, сребра, бакра и гвожђа; и да ће се на крају сломљено, нејединствено стање тих царстава упоредити са крхкошћу гвожђа помешаног са блатом. Затим је требало да дође царство небеско које ће уследити након смањења тих царстава која ће постати као плева са летњег гумна, тако да се за њих неће наћи места, док ће Божје царство испунити целу земљу.

GSAM 54.2Затим, у визији седмог поглавља, под симболима четири велике звери, поново се обрађује иста основа и представљају друге карактеристике тих краљевстава. У овом поглављу прати се каријера и дело „моћи малог рога“ која треба да се појави након поделе четвртог царства на десет делова, рушећи или потчињавајући три од њих како би се успоставила као духовни владар над свим њима. Ова папска власт ће се наставити у подељеном и крхком стању четвртог царства, чак 1260 година. Тако су откривени догађаји који се протежу до времена када Христос прима царство од Оца свог и даје га светима Свевишњег; царство које ће на крају владати над целом земљом и које ће заувек остати.

GSAM 55Две хиљаде и три стотине дана

GSAM 55.1У осмом поглављу Данила, у визији овна, јарца и о томе како „изиђе један рог мален и нарасте врло велик“, пророк је поново вођен до краја времена. У стиховима 13 и 14 његова пажња је усмерена на временски период — 2300 дана — који се протеже до суда. То је био дуг временски период, и пророк је то разумео; јер му је анђео саопштио да се виђење односи на још много дана. Још увек није био дат датум за почетак тих дана, па он завршава поглавље речима: „чудих се утвари, али нико не дозна.“

GSAM 55Седамдесет недеља до Месије

GSAM 55.2Девето поглавље говори о анђелу који је дошао Данилу, као одговор на његову молбу, да му да вештину и разумевање. Он га је обавестио о периоду од седамдесет недеља. Шездесет девет ових седмица година [што, како се наводи, значи реч шевуим, преведена као „недеље“] протезаће се до Месије. Почетна тачка тог периода, „реч да се Јерусалим опет сазида“, још увек није била дата. Поставља се питање, како је Данило могао знати где ће се шездесет и девет недеља завршити? У дванаестом поглављу питање времена се поново разматра, и на његово питање: „какав ће бити крај томе?“, речено му је да иде својим путем, јер су „затворене и запечаћене ове речи до последњег времена“, када ће „разумни разумети“.

GSAM 55.3Без сумње, ово питање времена је један од случајева на које апостол Петар алудира када каже: „Које спасење тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше; испитујући у какво или у које време јављаше Дух Христов у њима, напред сведочећи за Христове муке и за славе по томе.“⁶³

GSAM 56Судба безбожника

GSAM 56.1Малахија, последњи пророк Старог завета, оставља узбудљив опис коначног уништења нечестивих: „гле, иде дан, који гори као пећ, и сви ће поносити и сви који раде безбожно бити стрњика, и упалиће их дан који иде, вели Господ над војскама, и неће им оставити ни корена ни гране. А вама, који се бојите имена мог, грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зрацима Његовим, и излазићете и скакаћете као теоци од јасала. И изгазићете безбожнике, јер ће они бити пепео под вашим ногама у дан кад ја учиним, вели Господ над војскама.“⁶⁴

GSAM 56.2Са свим овим чињеницама забележеним у Старом завету у поседу Израиљаца, које су им откривале толико особина плана спасења, колико је само велико интересовање морало да буде код марљивих ученика Речи док су видели и схватали да се приближава време када ће доћи ово обећано Семе. Док масе, па чак и они који су читали Свето писмо у синагогама сваке суботе, нису разумели реч (Дела апостолска 13:27), побожни и марљиви, који су верно претраживали Писмо под вођством Духа, без сумње су се усрдно молили, као што је апостол Јован у овом периоду молио: „дођи, Господе Исусе“, дођи брзо.