Поглавље 6 — Порука и гласници

GSAM 108.1„Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита. Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.“¹

GSAM 108.2„И видех другог анђела где лети посред неба, који имаше вечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и сваком племену, и језику и колену и народу. И говораше великим гласом: Бојте се Бога, и подајте Му славу, јер дође час суда Његовог; и поклоните се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.“²

GSAM 108.3Они који су објавили проповед о доласку тврдили су да ова „утвара“ са својим „одређеним“ временом, поменутим у пророштву пророка Авакума, обухвата визије пророштва Данила и Откривења. Ове су толико јасно приказали на својим пророчким картама да је онај који је читао тумачење заиста могао „појурити“ (KJV) и пренети ту информацију другима.

GSAM 108Одређена порука

GSAM 108.4Прокламација адвентиста није била само саопштење које је Павле упутио Филиксу: „о правди и чистоти и о суду који ће бити;“ нити је била изјава Мартина Лутера, након што је завршио превод Библије, када је, кратко пре своје смрти, према причању, рекао: „Убеђен сам да суд није далеко; да, Господ сам неће бити одсутан дуже од триста година.“ Нити је то била изјава Џона Веслија, када је рекао да „мисли да би миленијум могао почети за око сто година.“ Адвентисти су тврдили да дају поруку симболизовану у Откривењу 14:6, 7, „дође час суда Његовог,“ и узвик из Откривења 10:6, „времена већ неће бити.“ Такво пророштво не може бити испуњено објавом догађаја „који ће бити“, да ће се догодити „за триста година“ или „за сто година“, већ у одређеном времену – „дође“. Управо такву поруку, са потпуном одређеношћу коју су наведена пророштва захтевала, адвентистички народ је прогласио целом свету.

GSAM 109Суд при Христовом доласку

GSAM 109.1У време када је ова порука први пут објављена, свака хришћанска конфесија је сматрала да ће се суд догодити при другом Христовом доласку. Стога је народ у тим околностима, објављујући поруку да је дошло време суда, а при том држећи то уверење, неизбежно проповедао други Христов долазак. Заправо, оно што је дало снагу поруци и најмоћније покренуло народ била је проповед одређеног времена. Прво су тврдили да ће крај света доћи негде током „јеврејске године“ 1843, и да је то обухватало период од 21. марта 1843. до 21. марта 1844. године. Након што је то време прошло, сазнајемо из Midnight Cry из 1844. године да је за окончање пророчких времена одређен тачан дан. То је био десети дан седмог јеврејског месеца, што одговара 22. октобру 1844. године.

GSAM 109Рачунање 2300 дана

GSAM 109.2Основу времена — 1843. — представљало је две хиљаде триста дана из Данила 8. Тврдило се да, пошто су ти „дани“ повезани са пророштвима у којима су звери изабране да представљају царства, „дани“ морају бити симболично употребљени да представљају године, према Господњем тумачењу симболичког времена, како је дато у Бројевима 14:34 и Језекиљу 4:5, 6; да седамдесет недеља — 490 дана — из Данила 9 треба да буду први део две хиљаде триста дана, и да су та два периода почела истовремено. Догађај описан у Данилу 9, који је означио почетак седамдесет недеља, био је ово: „изиђе реч да се Јерусалим опет сазида“. Та реч је изашла у седмој години Артаксеркса Лонгимана, 457. п. н. е., како је забележено у Јездри 7.

GSAM 110.1Да је ово био прави датум за почетак седамдесет недеља показано је чињеницом да је за само шездесет девет недеља — 483 године — од 457. п. н. е., односно 27. н. е., Христос крштен од Јована и започео своју службу, говорећи: „Изађе време“,³ итд. Почетак Христове службе 27. године н.е., његово распеће три и по године од тог датума, „у половину [средини] [седамдесете] недеље“, завршетак посебног дела међу Јеврејима, 34. године н.е., и брзо обраћење Савла, апостола незнабожаца, доказали су да се седамдесет недеља заиста завршило у том тренутку, и дакле да су почеле 457. п.н.е. Они су то израчунали овако: Од 2300 одузмите 457, и остаје 1843. А пошто је 457 година било пре Христа, долазимо за крај 2300 дана до краја 1843. године.

GSAM 110Признања противника

GSAM 110.2Истинито је речено да „признања у корист истине из редова њених противника пружају највиши вид доказа.“ Ниједан од противника поруке о доласку никада није наговестио да истражни суд Господњег народа треба да се догоди пре Христовог доласка; већ је на ову тему закључивао у складу са адвентистима. Као доказ ове тврдње цитирамо два истакнута противника.

GSAM 110.3Господин Н. Колвер, проповедајући у капели на улици Марлборо у Бостону 1842. године, у противљењу адвентистима, рекао је:—

GSAM 111.1„Ако су ти дани године, свет ће се окончати 1843; то може да види сваки ђак; јер ако је 490 престало са Христовом смрћу, 2300 дана би престало 1843; и свет мора да се оконча, осим ако се не може показати да ће се догодити неки други догађај, а ја не видим како би то могло бити.“

GSAM 111.2Професор Стјуарт, отприлике у исто време, рекао је:

GSAM 111.2„Посебна је чињеница да је велика већина тумача у енглеском и америчком свету већ годинама навикла да дане означене у Данилу и Откривењу схвата као представљање, односно симболе година. Тешко ми је било да уочим порекло овог општег, могао бих рећи готово универзалног обичаја.“

GSAM 111Сведочење професора Буша

GSAM 111.3Професор Буш је рекао: „Ко год напада господина Милера по питању времена, напада га на његовој најјачој тачки. Његово време је тачно; али греши у догађају који ће се десити.“ Буш је веровао у обраћење целог света пре Христовог доласка. Његова теорија је била да ће миленијум почети 1844. године.

GSAM 111.4Проповедници вере у адвент су у својим јавним проповедима учили да историја света показује да су разне нације у управо оној ситуацији коју симболизује лик из Данила 2, када камен треба да удари лик у ноге и када Бог небески успостави своје царство; и у поглављу 7, када „царство и власт и величанство царско под свим небом даће се народу светаца Вишњег.“ Такође су указали на чињеницу да су знаци — физички, политички и морални — управо они које су Свети списи предвидели да ће се појавити када се Господ припрема да се појави.

GSAM 111Чудеса на небу

GSAM 111.5Господ преко пророка Јоила каже: „учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.“⁴ Адвентисти су веровали и учили да је поларна светлост последњих векова (која се обично назива северним светлима) „огањ и пушење дима“ који одговарају пророковом опису; и према најбољим информацијама које се могу добити из историје (позивајући се на Edinburg Encyclopedia као сведочанство), она је ретко виђана пре овог периода.

GSAM 112.1Док је порука о брзом доласку Господњем стизала до најудаљенијих крајева земље, на небу су се појављивали знаци који су појачавали истину и привлачили пажњу народа.

GSAM 112.225. јануара 1837. године догодио се највеличанственији приказ ватрене поларне светлости, који као да је мисли многих усмеравао право на пророштво пророка Јоила о ономе што ће претходити великом дану Господњем. Следећи опис сцене потиче из листа New York Commercial Advertiser од 22. октобра 1839. године. Он се у потпуности слаже са сценом коју је писац видео у Виктору, округ Онтарио, Њујорк.

GSAM 112Ватрена аурора из 1837. године

GSAM 112.3„Увече 25. јануара 1837. године било је изванредно приказивање истих појава [тј. поларне светлости] у различитим деловима земље, као што ће се наши читаоци без сумње сећати. Где је земља била покривена снегом, призор је био величанствен и ‚страшан‘ на сасвим невиђен начин. На једном месту, смештеном близу планине, људи који су били сведоци тог призора обавестили су нас да је личило на ‚валове ватре који се котрљају низ планину‘, и уопште, колико је познато, снег који је покривао земљу изгледао је као ватра помешана са крвљу, док су горе небеса у пламену (апостол каже да ће се ‚небеса спалити‘) толико личила на пророчко описање последњег дана да су многи били задивљени; деца која су то гледала уплашила су се и питала да ли је то долазак суда; чак су и животиње дрхтале од очигледне узнемирености.“

GSAM 113.1Овај знак пророка Јоила није се појавио само у Америци, већ, како је учење о Христовом доласку добијало на популарности у Великој Британији, исти знак је виђен на небу и у тој земљи. Новине New York Commercial Advertiser од 22. октобра 1839. године преносе следеће из лондонских новина о изванредном феномену који је виђен у тој земљи ноћу 3. септембра:—

GSAM 113Аурора из 1839. године

GSAM 113.2„ЛОНДОН, 5. СЕПТЕМБРА.—Између десет часова у четвртак увече и три јуче ујутру, на небу је примећен један од највеличанственијих примера ових изузетних појава, падајућих звезда и северних светлости, виђених последњих много година. Први знак овог јединственог феномена појавио се десет минута пре десет часова, када се из северног дела хемисфере подигла ружичаста светлост, налик на пару, која се постепено ширила до центра неба, а до десет часова или петнаест минута после, цело небо, од истока до запада, било је једно огромно платно светлости. Имало је веома застрашујући изглед и било је потпуно као она светлост коју изазива страшан пожар. Светлост се знатно мењала; у једном тренутку изгледало је да опада, а одмах потом подигла се са интензивном јачином. Умешани са њом видели су се нагомилани облаци дима који су се превртали, и чинило се да је сваки посматрач убеђен да је то ‚огромни пожар‘.

GSAM 113.3„Потресеност метрополе била је велика; хиљаде људи трчало је у правцу наводне ужасне катастрофе. Возила ватрогасних станица на Бејкер стриту, Фарингдон стриту, Вотлинг стриту, Ватерлоо роуду, као и она са западних лондонских станица — у ствари, сва ватрогасна возила у Лондону — била су упрегнута и јурила ка наводном ‚месту разарања‘ са више него уобичајеном енергијом, праћена кочијама, јахачима и огромним гомилама. Нека ватрогасна возила су стигла чак до Хај Гејта и Холовеја [око четири миље] пре него што је грешка откривена. Ове појаве су трајале више од два сата, а према зори је призор постао величанствен.

GSAM 114.1„У два сата ујутру феномен је пружио најраскошнију сцену, коју је било веома тешко описати. Цео Лондон био је осветљен као да је подне, а атмосфера је била изузетно бистра. Јужна полусфера, у поменуто време, иако без облака, била је веома мрачна; али звезде, којих је било безброј, блистале су прелепо. Супротна страна неба пружала је јединствен али величанствен контраст; била је изузетно бистра, а светлост веома жива; постојао је непрекидан низ метеора који су варирали у сјају — чинило се да настају у самом центру неба и шире се све док не изгледа да експлодирају. Утисак је био електричан. Небројене мале звезде испалиле су се преко хоризонта и јуриле ка земљи тако брзо да је око једва могло пратити њихов траг; чинило се да и оне пуцају и испуштају тамно црвенкасту пару по целој хемисфери. Боје су биле највеличанственије.

GSAM 114.2„У два и по сата призор се претворио у мрак, који је, када се разишао, открио светлуцаву дугу на врху неба и око ивице мрака која је висила над јужним делом земље. Ускоро потом из њега су се ширили стубови сребрнасте светлости. Они су се чудесно увећавали, мешајући се са руменичастим испарењима која су се истовремено формирала, и када су достигли пуну висину, призор је био изван сваке маште. Звезде су се шириле у све правце и то је трајало до четири сата, када је све утихнуло.“

GSAM 114Чудне појаве на сунцу

GSAM 114.3Док су живи проповедници проповедали истину о Господњем доласку, у различитим деловима света виђена су многа и разноврсна чудеса на небу. Од њих ће наш простор дозволити само приказ појаве сунца у Норичу, Енглеска, у децембру 1843. године. Слично се догодило у Њу Хејвену, Конектикат, 9. септембра 1844. године, два сата пре и после подне, и томе су сведочиле хиљаде људи.

GSAM 115Чудан изглед Сунца

GSAM 115.1Мали унутрашњи круг представља сунце. Био је светло наранџасте боје. Спољашњи део оба круга, на неједнаким удаљеностима од сунца и око њега, изгледао је исте боје; али унутрашњи део тих кругова био је тамно жуте боје, а небо унутар тих кругова изгледало је тамно браон боје, а три велика круга која пролазе кроз сунце и испод њега изгледала су као посебна светла светлост.

GSAM 115.2О догађају у Енглеској читамо у писму Е. Лојда из Лондона, од 3. јануара 1844, на следећи начин:—

GSAM 115.3„Појавио се изванредан ‚знак на сунцу‘, који су видели главни грађани Норича и околине, каквог раније никада није било у Енглеској. Виђен је прошлог децембра, око дванаест часова на подне, и трајао је два сата. Веома је узнемирио становнике. Појавио се непосредно пре него што су браћа Винтер, Бергес и Рутон отворила своју мисију у том граду. Чинило се да припрема пут за истину, тако да су тамо постигла добар успех.“

GSAM 116.1Опис феномена како се догодио у Њу Хејвену, Конектикат, налази се у часопису Midnight Cry од 10. октобра 1844. и преузет је из New Haven Palladium од 10. септембра 1844. У опису у Cry уредник каже: „Ниједан филозоф није успео да пружи објашњење за узрок овог феномена које би задовољило њега самог.“

GSAM 116.2Опис ове појаве која се појавила у вези са сунцем у Њу Хејвену, Конектикат, 9. септембра 1844, такође је објављен у Hartford Courant од 12. септембра 1844. и гласи овако:—

GSAM 116.3„Прстенове око Сунца у понедељак, 9. септембра 1844, два сата пре и после подне, чини се да су наши грађани углавном посматрали са великим интересовањем, а прстенови су пробудили интелигентну знатижељу да сазнају више о појавама исте врсте и њиховом узроку.

GSAM 116.4„Тренутни венац је био запажен по свом трајању и пружио повољне прилике за посматрање. Око поднева састојао се углавном од два потпуна прстена, од којих је један био ширине око четрдесет пет степени и окруживао је сунце у његовом центру, а други ширине око седамдесет два степена, са центром у зениту, док му је периферија пролазила кроз сунце. Мањи круг је био праћен елипсом дугог пречника и мале ексцентричности. Директно супротно од сунца, и тридесет шест степени северно од зенита, велики круг су пресецала још два круга приближно или потпуно истог пречника, која су на месту пресека формирала светлу мрљу, каква би природно настала од удружене светлости три светлећа прстена. Прстен који је окруживао сунце показивао је боје дуге, често са великом живописношћу и лепотом. Остали прстенови су били бели и блажи, пошто су били удаљенији од Сунца. Међутим, мали делови кругова са призматичним [дугиним] нијансама појављивали су се у различитим временима, и на истоку и на западу.... Таква једноликост структуре мора да зависи од неког закона који регулише формирање халоа; али природа тог закона није у потпуности разрађена.... Није било много потешкоћа у објашњавању настанка прстена који окружује сунце, пошто је узрок помало сличан оном који ствара дугу, али се објашњење порекла прстена чији се обим налази у центру сунца показало тежим.“

GSAM 117Чудеса која испуњавају библијска предвиђања

GSAM 117.1О употреби коју су направили, и у Енглеској и у Америци, од ових чуда виђених на небу, можемо сазнати читајући Exposition of the Twenty-fourth of Matthew Силвестера Блиса, објављено у Бостону 1843. године. Након што наведе неке од горе наведених описа, он каже:—

GSAM 117.2„Тако се чини да су сви ‚велики знаци‘ и ‚страхоте‘ који су предсказани у Светим списима истине испуњени, као и они које је Спаситељ објавио да ће претходити његовом доласку.

GSAM 117.3„Колико је листање дрвећа знак лета, тако хришћани, када се ови знаци испуне, треба поуздано да знају да је Христов долазак близу, већ на вратима. То није само дозвола да то знају, већ им наш Спаситељ заповеда да то знају.“⁵

GSAM 117ГЛАСНИЦИ

GSAM 117.4Након што смо скренули пажњу на неке од водећих карактеристика поруке о другом доласку, како је првобитно проповедана, може бити занимљиво обратити пажњу на неке од оних који су одиграли истакнуту улогу у великој проповеди. Већ смо навели имена многих који су били међу најталентованијим проповедницима тог доба у страним земљама, а који су упутили тај позив. Када укажемо на неке од оних који су предњачили у Америци, на које је Господ положио терет дела, то ће још више илустровати да је рука Господња заиста била у том покрету.

GSAM 118Вилијам Милер

GSAM 118.1Прво ћемо приметити случај Вилијама Милера, који је био тако истакнут у адвентистичком покрету у Сједињеним Државама да је код многих тај покрет познат само као „милеризам“.

GSAM 118.2Вилијам Милер је рођен у Питсфилду, Масачусетс, у фебруару 1782. године. У раном детињству показао је знакове интелектуалне снаге и активности изнад обичног. Након неколико година, ови знаци су постајали све уочљивији свима који су били у његовом друштву. Поседовао је снажну телесну грађу, активан и природно добро развијен ум, беспрекоран морални карактер. Користио је ограничене погодности окружне школе тек неколико година пре него што је опште било признато да његова постигнућа превазилазе она учитеља који су обично били ангажовани.

GSAM 118.3Господин Милер се оженио 1802. године и населио се у Полтнију, Вермонт. Људи с којима се дружио од доласка у Полтни, и којима је знатно дуговао за своје световне благодети, били су дубоко под утицајем скептичких начела и деистичких теорија. Нису били неморални људи, али као класа били су добри грађани, и углавном озбиљног понашања, хумани и добродушни. Међутим, они су одбацили Библију као мерило религијске истине и настојали да то одбацивање учине веродостојним уз помоћ коју су могли наћи у делима Волтера, Хјума, Волнија, Пејна, Итана Алена и других. Господин Милер је пажљиво проучио ова дела и на крају се изјаснио као деиста. Сам је навео да је његов деистички живот трајао дванаест година, почевши отприлике 1804. године.

GSAM 118.4Након што је добио чин капетана, придружио се војсци 1810. По повратку из војске, преселио је породицу у Лоу Хамптон, Њујорк, где је 1812. године почео да се бави пољопривредом. Као пољопривредник, имао је више слободног времена за читање. Увидео је да му деистички погледи не пружају никакву сигурност среће после овог живота. Иза гроба је све било мрачно и тужно. Да употребимо његове речи:

GSAM 118.4„Помисао о уништењу била је хладна и обесхрабрујућа, а одговорност за грех доносила је свима сигурну пропаст. Небеса су била као бакар над мојом главом, а земља као гвожђе под мојим ногама. Вечност — шта је то? А смрт — чему она? Што сам више покушавао да то разумем, све сам мање схватао. Што сам више мислио о томе, моји закључци били су све више непоуздани. Покушавао сам да не мислим, али нисам могао да савладам своје мисли. Био сам истински несрећан, али нисам схватао разлог.... Ускоро након тога, изненада је лик Спаситеља живо утиснут у мој ум. Чинило се да постоји биће толико добро и саосећајно да сам искупи наше преступе и тиме нас спасити од подношења казне за грех. Одмах сам осетио колико такво биће мора бити дивно; и замислио сам да бих се могао бацити у наручје и уздати у милост таквог бића.“

GSAM 119Обраћење Вилијама Милера

GSAM 119.1Он је даље рекао:

GSAM 119.1„Видео сам да Библија говори баш о таквом Спаситељу какав је мени потребан. Чудио сам се како може једна књига, ако није надахнута од Бога, да износи начела тако савршено прилагођена потребама палог света. Био сам приморан да признам да Свето писмо мора бити Божје откривење. Оно је постало моја радост, а у Исусу Христу сам пронашао Пријатеља.... Библија је сада постала моја главна студија и могу истински рећи да сам је проучавао са великим задовољством. Пронашао сам да ми ни пола тога никада није било речено. Чудио сам се зашто раније нисам видео њену лепоту и славу, и нисам схватао како сам је могао одбацити.“

GSAM 119.2Начин на који је Вилијам Милер проучавао Библију описан је његовим сопственим речима:

GSAM 119.2„Одлучио сам да оставим по страни све своје предрасуде, да темељно упоредим Писмо са Писмом и да његово проучавање наставим на редован, методичан начин.... Кад год бих наишао на нешто нејасно, пракса ми је била да то упоредим са свим сродним одломцима; и, уз помоћ Крудена, испитао сам све текстове Светог писма у којима се налазила нека од истакнутих речи из нејасног дела.... На овај начин сам проучавао Библију, приликом првог читања, око две године и био сам у потпуности уверен да је она свој тумач.

GSAM 120.1„Док сам тако проучавао, уверио сам се да, ако су пророчанства која су се испунила у прошлости икакав критеријум по коме се може судити о начину испуњења оних која су још у будућности, популарна схватања о Христовом духовном царству — световном миленијуму пре краја света и повратку Јевреја — нису поткрепљена речју Божијом.... Нашао сам да Свето писмо јасно учи да ће Исус Христос поново сићи на ову земљу, долазећи на облацима небеским, у свој слави Оца свога.

GSAM 120.2„Осећао сам радост у проучавању Светог писма за коју раније нисам мислио да може проистећи из његових учења. Почео сам да их проучавам без икаквог очекивања да ћу пронаћи време Спаситељевог доласка, и у почетку нисам могао да верујем резултату до ког сам дошао; али су ме докази погодили с таквом силом да нисам могао да одолим својим уверењима. Постао сам готово чврсто уверен у своје закључке и почео да чекам, да будем на стражи и да се молим за долазак Спаситеља.“

GSAM 120.3Опет он каже:

GSAM 120.3„Поверовао сам; и одмах ми је урезана у ум дужност да објавим ово учење, како би свет поверовао и припремио се да дочека Судију и Женика при његовом доласку. Не треба овде да улазим у детаљан приказ мојих дугих и тешких искушења. Довољно је рећи да сам, након неколико година, био приморан Духом Божијим, силом истине и љубављу према душама, да узмем свој крст и објавим ове ствари свету који умире и пропада.“

GSAM 120.4Господин Милер, као и они које је ова порука покренула у другим земљама, прво је помислио да испуни свој задатак писањем и објављивањем у јавним часописима и у летацима. Прво је објавио своја схватања у Vermont Telegraph, баптистичком листу који се штампао у Брендону, Вермонт. То је било 1831. године. Први пут је јавно говорио о овој теми 1832. године. О том састанку је рекао: „Господ је излио своју благодат на скупштину и многи су поверовали на спасење својих душа.“

GSAM 121.11836. године његова предавања су штампана у неким тадашњим јавним часописима. Зиме 1837–38. његова предавања су објављена у брошури. 1838. године штампан је други памфлет од 204 странице, и у том памфлету господин Милер је навео да османско царство може пасти 1839. или 1840. године. Његова прва предавања у већим градовима одржана су 1836. године. Тада је говорио у градовима Рендолф, Лоуел, Гротон и Лин у Масачусетсу.

GSAM 121.2До 1840. године господин Милер је био готово једини јавни говорник на тему блиског Христовог доласка. Те године, изненада, стотине су му се придружиле у проповедању поруке. Шта је изазвало ову велику промену биће наведено у следећем поглављу. Зиме 1839–40. године господин Милер одржао је низ предавања у Ексетеру, у држави Њу Хемпшир. Тамо се први пут срео са пастором Џ. В. Хајмсом, који је у то време прихватио веру и од тог датума стајао раме уз раме са пастором Милером као издавач и жарки проповедник велике поруке о другом доласку.

GSAM 121Џошуа В. Хајмс

GSAM 121.3О овом ревносном раднику у овом великом покрету не можемо боље поступити него да цитирамо његовог биографа, који каже:—

GSAM 121.4„Џошуа В. Хајмс је рођен у Викфорду, Роуд Ајленд, 19. маја 1805. године. Његов отац је био добро познат као трговац са Западном Индијом и истакнут као члан Епископалне цркве Светог Павла у Викфорду. Његова мајка је имала пријатно расположење и љубав према Спаситељу, коју је уливала у спремне уши свог сина.

GSAM 121.5„Очева намера била је да свог сина, Џошуу, образује за проповеднички позив у цркви којој је и сам припадао, али су околности то онемогућиле. Бог је имао други задатак за тог сина и уређивао је ствари на начин који ће довести до жељеног резултата. 1817. године отац је послао вредну пошиљку под командом капетана Картера, са Александром Стјуартом као надзорником терета. Ови људи су се показали неверним, и по доласку у једну западноиндијску луку продали су и брод и товар и побегли. Овај догађај променио је све планове који су били направљени за будућност младог Џошуе, који је требало да буде послат на Универзитет Браун у Провиденсу, Роуд Ајленд. Уместо тога, у априлу 1821. године одведен је у Њу Бедфорд, Масачусетс, и дат на занат код Вилијама Најтса да би научио занат столара.

GSAM 122.1„Када је стигао у свој нови дом, озбиљно се прихватио посла који му је био поверен, одлучан да постане мајстор у свом занату. Међутим, ускоро је открио да му верска окружења нису у потпуности одговарала. Он каже: ‚Мој господар је био унитаријанац и водио ме је у своју цркву. Пастор је био пречесни Орвил Дјуи. Био је недавно преобраћен из ортодоксног хришћанства. Моја обука под бискупом Грисволдом и ректором Светог Павла у Викфорду, Вилијамом Берџом, и често слушање красноречивог др Крокера из цркве Светог Јована у Провиденсу, Роуд Ајленд, потпуно су ме онеспособили да прихватим красноречива порицања господина Дјуија учења Христа и његових апостола.‘

GSAM 122.2„Пошто у то време у Њу Бедфорду није било епископалне цркве, одлучио је да похађа Прву хришћанску цркву [не Дисипл] и касније се придружио тој заједници. ‚Овде‘, каже он, ‚сам нашао отворену Библију и слободу мисли, и добро искористио и једно и друго.‘ Ова црква била је под пасторском бригом пречес. Мозеса Хауа. Пречес. господин Клаф крстио је Џошуу В. Хајмса 2. фебруара 1823. Са срцем које је горело од ревности за свог Учитеља, одмах је, са осамнаест година, почео да приповеда причу о крсту и да позива људе на покајање. О себи каже:—

GSAM 122.3„‚Ускоро сам постао поучилац, и добио сам дозволу да усавршим свој дар.... Стручну праксу сам завршио са задовољством и добио сам похвале. Али пет или шест година навикао сам да радим прековремено и тако сам добијао један или два дана у недељи за учење и мисионарски рад у сиромашним четвртима, чије сам плодове давао свом пастору.‘

GSAM 123.1„1825. године именован је за мисионара конференције хришћанских цркава у јужном Масачусетсу. ‚Није било плана ни начина за издржавање мисионара‘, каже пастор Хајмс, ‚и решио сам да се бавим послом да бих се издржавао, а проповедао колико год сам могао.‘

GSAM 123.2„1828. године напустио је Њу Бедфорд, не са сумњама или недостатком енергије, већ са одлучношћу која је морала да победи, одлазећи у Плимут, где је проповедао Божију реч у школским зградама, у импровизованим просторијама и свуда где год је могао да нађе слушаоце. 1829. године наставио је исти вид рада у Фол Риверу до 1830. године, када се преселио у Бостон као пастор Прве и Друге хришћанске цркве; и овде је остао тридесет три године. 1839. године постао је присталица адвентизма, како га је проповедао чувени пастор Вилијам Милер. Ушао је у ново дело са свим ентузијазмом који је поседовао, а његове проповеди биле су пуне ватре и снаге. 1840. године започео је издавање Signs of the Times, заговарајући ствар у коју је уложио цело своје срце. Сав је свој новац, сав труд и сву енергију уложио у овај подухват и тиме придобио хиљаде обраћеника.“

GSAM 123Уједињени напори Милера и Хајмса

GSAM 123.3Од 1840. до јесени 1844. године, труд пастора Милера и Хајмса био је углавном уједињен док су путовали од града до града, лети са својим огромним шатором, а зими у црквама и јавним салама. Велика физичка снага пастора Хајмса одржала га је до уласка у деведесет и другу годину живота. Његове менталне способности биле су жилаве до самог краја. Године 1894. 28. септембра, одржао је веома узбудљив говор пред скупом од преко три хиљаде адвентиста седмог дана на месту камп-састанка у Лансингу, Мичиген. Чинило се да говори са много искрености и снаге као у стара времена. То је било заиста чудесно за човека који је три месеца раније ушао у своју деведесет прву годину и који је боловао од неизлечиве болести од које је умро следеће године.

GSAM 124.1Пастори Милер и Хајмс стајали су, такорећи, у „првом реду битке“ у покрету другог доласка у Америци и били су само двојица међу десетинама који су радили са њима на проповедању учења о Христову доласку, чије су водеће карактеристике биле чврстина намере и беспрекорно поштење. Ови људи су углавном били из оне класе коју свет назива „људима који су сами стекли свој положај“ — људима који су се развили кроз контакт са суровим реалностима живота, који су научили да о оправданости једне ствари суде по начелима, а не по политици. Били су од оних који су, како је пастор Милер рекао, обично прихватали поруку из цркава: „најпобожнији, најпосвећенији и најживији чланови“. Ову чињеницу потврдили су проповедници различитих цркава, који су, након коначног раздвајања адвентиста од њих, рекли: „Она [доктрина] је узела врх нашег стада.“

GSAM 124Остали истакнути адвентистички проповедници

GSAM 124.2Можда би било занимљиво навести имена неких људи који су играли истакнуту улогу са пасторима Милером и Хајмсом у покрету из тих раних времена. На челу листе је Чарлс Фич из Кливленда, Охајо, који је 1842. предложио идеју о изради карата за илустровање визија из Данила и Откривења. Порекло те идеје заснивало се на Авакуму 2:2, 3. Чарлс Фич је преминуо 10. октобра 1844. године.

GSAM 124.3Др Џосаја Лич из Филаделфије, који је, као што ћемо видети у следећем поглављу, био покренут од Господа да проповеда истину чије је испуњење изазвало изненадан и брз развој интересовања за поруку о доласку.

GSAM 124.4Елон Галуша из Локпорта, Њујорк, познати баптистички проповедник, чији су списи и проповеди о блиском доласку Господњем изазвали велику узбуну у тој конфесији.

GSAM 125.1Е. Р. Пини, из Сенека Фолса, Њујорк, још један посвећени проповедник Баптистичке цркве чија су служба и списи били моћ у том делу. Могао би се с правом назвати „со земљи“.

GSAM 125.2Џорџ Сторс из Њујорка, који је пре свог обраћења на учење о доласку био истакнути проповедник буђења. Његови списи су имали моћан утицај у покретању људи на већу посвећеност себе и своје имовине том делу; нарочито је то било тако у последњим недељама две хиљаде триста дана. Био је он тај који је, након разочарања, донео на разматрање адвентистичком народу и свету својих шест проповеди о природи човека, стању мртвих и будућој казни.

GSAM 125.3Пастор Стокман из Портланда, Мејн, био је још један ревносни радник на окупљањима Вилијама Милера у том граду. Он је преминуо неколико недеља пре завршетка јеврејске године 1843. док су се адвентистички верници надали и очекивали да ће Господ доћи у то време.⁶

GSAM 125.4Постојали су и други истакнути људи које ћемо због недостатка простора само поменути, као што су Н. Н. Вајтинг, који је направио превод Новог завета на енглески језик, познат као Whiting’s Translation; С. С. Сноу, Ф. Г. Браун, Аполос Хејл, Л. Д. Менсфилд, Џорџ Нидам, О. Р. Фасет; Џорџ, Весли и Едвин Бернхам (три брата), сви ефикасни радници у поруци.