Поглавље 8 — Вечера свадбе Јагњета

GSAM 134.1„Један човек зготови велику вечеру, и позва многе; и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.“¹

GSAM 134.2„Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове.“²

GSAM 134.3Вечера је последњи оброк у дану. У овој приповести има три позива на вечеру. Ову приповест не треба мешати са позивима на „ручак“ о којима је реч у Матеју 22:1-7. „Ручак“ је подневни оброк. У причању о позиву на ручак сазнајемо да су они који су упутили позив злостављани и убијени, и да је чак и син цара убијен. Цар који је упутио позив „погуби крвнике оне, и град њихов запали.“

GSAM 134.4Ова прича о позиву на „ручак“, која показује судбину оних који су прво одбили тај позив, прикладно представља шта је заправо задесило оне који су одбацили Јеванђеље Христово и убили њега и његове апостоле. Господ је послао војске против тог народа, који „погуби крвнике оне, и град њихов запали“ — Јерусалим.

GSAM 134Позив на вечеру

GSAM 134.5Овај позив на вечеру у причи несумњиво се односи на „вечеру свадбе Јагњетове“. Изговара се благослов над онима који су позвани на ту „вечеру свадбе“. Свадбена вечера следи после венчања. Венчање Јагњета одржава се пре него што он дође; јер, као што смо већ видели, када Христос коначно дође, он ће се вратити „са свадбе“.³

GSAM 135.1Овај позив на свадбену вечеру, дакле, мора бити исти као порука првог анђела из Откривења 14. и временска проповед из десетог поглавља, већ помињана. Како је записано по Луки, овај први позив на вечеру иде „званима“. Ко су били они који су били позвани? — Они који су чули и прихватили јеванђеље Христово. Они исповедају да воле Христа и да воле његово друго појављивање као пуно испуњење своје наде. Зашто позив не би прво био упућен њима? Као што је било неопходно да се јеванђеље прво упути Јудејцима који су имали Свето писмо и тврдили да ишчекују долазак Месије,⁴ тако је и порука о Христову другом доласку прво представљена онима који су тврдили да су његови следбеници и да воле његово појављивање.

GSAM 135Позив онима који су били позвани

GSAM 135.2Први позив на вечеру, будући упућен онима који су позвани, мора бити упућен црквама. Заправо, проповед о блиском доласку Христа од 1833. године до пролећа 1844. године одржавана је у црквама и у значајној мери подржана од стране проповедника тих цркава. Прва публикација Вилијама Милера о његовим ставовима о блиском доласку Христа појавила се у баптистичком листу из Брандона, Вермонт. Напори њега и његових сарадника до априла 1844. године углавном су се одвијали у црквеним здањима или салама које су обезбеђивале цркве тог доба.

GSAM 135.3Пастор Хајмс овако говори о трудовима пастора Милера до пролећа 1844. године:

GSAM 135.3„Радио је међу свим странкама и сектама, не мешајући се у њихове организације или дисциплину, верујући да чланови различитих заједница могу задржати свој статус и истовремено се припремити за долазак свог Краља.“

GSAM 135.4Пастор Хајмс, говорећи о својим и пастора Милера заједничким напорима, даље наводи: „Већина проповедника и цркава које су нам отвориле врата, као и нашој браћи која су проповедала учење о доласку, сарађивала је с нама до последње године“ — године 1844.

GSAM 136Отворена врата за поруку

GSAM 136.1О свом раду и његовој природи, Вилијам Милер је рекао:

GSAM 136.1„Отворила су ми се врата да проповедам ову доктрину о другом доласку Христа међу скоро свим конфесијама, тако да сам могао да испуним само мали део позива.... На сваком месту где сам био, најпобожнији, најпосвећенији и најживији чланови цркава најлакше прихватају ова проповедана учења; док се световни исповедник вере, фарисеј, фанатик, горди, надмени и себични ругају учењу о другом Христовом доласку и исмевају га.“

GSAM 136.2Што се тиче природе поруке о доласку, за њу се може рећи исто што је Д'Обиње рекао за Реформацију — она је „остварена у име духовног начела. За свог учитеља је прогласила реч Божију; за спасење — веру; за оружје — Светог Духа; и управо тим средствима одбацила све световне елементе.“

GSAM 136Моћан талас пробуђења

GSAM 136.3Природа пробуђења која су уследила након проповеди поруке о доласку овако је описана од стране Л. Д. Флеминга, пастора Хришћанске цркве у улици Каско у Портланду, Мејн:—

GSAM 136.4„Занимање које су изазвала његова [Вилијама Милера] предавања је најсмиренијег и најбестраснијег карактера, и иако је ово највеће пробуђење које сам икада видео, ипак има најмање страственог узбуђења. Чини се да највише утиче на мушки део заједнице. Оно што производи тај ефекат јесте ово: брат Милер једноставно узима мач Духа, извађен и гол, и полаже његово оштро сечиво на голо срце, и оно сече! То је све. Пред сечивом овог моћног оружја, неверје пада, а универзализам увене. Лажне основе нестају, а трговци вавилонски се чуде. Чини ми се да је ово можда најсличније апостолским пробуђењима од свега што су савремена времена видела.“

GSAM 137Искуство у Ричмонду, Мејн

GSAM 137.1Као илустрацију пробуђења које је пратило проповедање учења о доласку, цитираћемо извештај једног од оних који су били активно ангажовани у том покрету. Говорећи о кварталном састанку одржаном у Ричмонду, Мејн, који је представљао тридесет цркава Фривил баптиста, он каже:—

GSAM 137.2„Када сам ушао у богослужбени простор, пастор Ролинс, који је седео поред амвона на даљем крају сале, устао је и рекао: ‚Брате Вајт, наћи ћете седиште овде поред мене.‘ Након проповеди, дата је могућност за примедбе, и ја сам слободно говорио о хришћанском животу и тријумфима праведних при другом Христовом доласку. Многи гласови су узвикивали: ‚Амин! амин!‘, и већина у том великом сабору била је у сузама.... При крају тог састанка, након што сам дао сагласност, пастор Ролинс устаде и рече: ‚Брат Вајт, који седи с моје десне стране, говориће вечерас у саборној кући Рид о другом доласку Господа нашег Исуса Христа. Приђите, браћо, и уверите се сами. Имамо довољно простора да вас све угостимо. Дођите, браћо, неће вам шкодити да чујете о овој теми.... Он је добро знао да ће већина његове браће напустити свој састанак у селу и отићи три миље да ме слушају, и да ће њихов заказани пословни састанак бити прекинут. И тако је и било. Три четвртине проповедника и готово сваки делегат су отишли, а саборна кућа у Риду била је препуна још рано. Моја тема је била Матеј 24. Дух Божји дао ми је велику слободу. Занимање је било дивно.

GSAM 137.3„Када сам закључивао позивом хришћанима да се у потпуности посвете и буду спремни, а грешницима да траже Христа и припреме се за долазак Сина Човечјег, сила Божија ме је обузела до те мере да сам се морао држати за амвон обема рукама. Био је то свечан час. Када сам посматрао стање грешника, изгубљених без Христа, позвао сам их са сузама, неколико пута понављајући: ‚Дођи Христу, грешниче, и спаси се када се Он појави у слави Својој. Дођи, бедни грешниче, пре него што буде прекасно. Дођи, грешниче, бедни грешниче, дођи.‘

GSAM 138.1„Место је било ужасно свечано. Проповедници и народ су плакали, неки наглас. На крају сваког позива грешнику кроз целу скупштину чуо се опште стењање. Стајао сам на ногама објашњавајући поглавље и упућујући поуке више од два сата и почињао сам да промукнем. Престао сам да говорим и гласно плакао над тим драгим народом са дубоким осећањем какво познаје само онај кога је Бог позвао да проповеда Божју истину грешницима. Било је девет сати, а дати другима слободу да говоре значило би наставити састанак до поноћи. Било је најбоље завршити са дубоким осећањем тренутка, али не пре него што су сви имали прилику да гласају на Господњој страни. Затим сам позвао све у скупштини који би се придружили мојој молитви, и оне који су желели да буду представљени престолу милости, да би били спремни да сретну Спаситеља са радошћу при његовом другом доласку, да устану. Свака душа у тој великој згради, као што су ме касније обавестили људи из различитих делова, устала је. Након кратког времена молитве, састанак је завршен.

GSAM 138.2„Следећег јутра вратио сам се у село у пратњи најмање седам осмина тог кварталног састанка Фривил баптиста. Сви су причали колико је славан састанак био претходне вечери.

GSAM 138Позиви за поруку на другим местима

GSAM 138.3„У паузи су ме делегати и проповедници позвали да заједно са њима договоримо време када бих могао држати предавања различитим заједницама на том кварталном састанку које су имале простране богослужбене објекте. Тада је било средином фебруара и одлучено је да неће остати више од шест недеља чврсте санкашке сезоне, што би људима дало добру прилику да присуствују састанцима. Дванаест најважнијих места је изабрано за мој рад у наредних шест недеља. Требало је да одржим десет предавања, што је подразумевало да говорим двадесет пута недељно. То ми је остављало само пола дана сваке недеље, који ми је обично био неопходан да пређем петнаест или двадесет миља до следећег места састанка.“⁵

GSAM 139Стотине обраћених

GSAM 139.1Проповедање учења о доласку изазвало је свуда пробуђења и обраћење стотина људи, а то се посебно десило како се приближавао крај јеврејске године 1843. (21. март 1844). Током те зиме писац је у свом родном селу — Виктору, Њујорк — први пут чуо о тој теми и, иако је имао само дванаест година, прихватио је, онолико колико је разумео, веру у други долазак. Утисак на народ био је заиста свечан, не само на састанцима, већ и свуда. Виктор је у то време био само село са око двеста становника, али је околина била густо насељена. Као резултат те серије састанака одржаних у том малом селу, пријављено је пет стотина обраћеника.

GSAM 139Сведочанство Methodist Year Book

GSAM 139.2Што се тиче моћног таласа пробуђења који је уследио након проповеди о доласку, у Methodist Year Book налазимо да је „током четири године од 1840. до 1844. у Америци дошло до 256.000 обраћења“. Оно што је било тачно у Америци, подједнако је важило и за друге земље у којима је позив упућен. „Силна моћ је ишла уз проповедање и душе су се обраћале свуда.“ Како је први позив на вечеру свадбену упућен црквама — „званима“ — кроз њих је проширен на све који би дошли и учествовали у спасењу које очекује Божји народ. Било да је порука проповедана, изговарана у молитви или певана у „адвентским мелодијама“, моћно кретање Духа Божјег пратило је дело.

GSAM 140Деца проповедају у Шведској

GSAM 140.1У том контексту приметићемо како је Господ деловао да уведе проповед у оним земљама где је закон забрањивао проповед било чега што је супротно „установљеној цркви“. Шведска је била једна од тих земаља. Тамо је Господ користио малу децу да уведе дело. Прва оваква појава била је у лето 1843. године, у Екшеу, у јужној Шведској. Једна девојчица, стара само пет година, која никада није научила да чита или пева, једног дана је на најсвечанији начин исправно отпевала дугу лутеранску химну, а затим са великом силом прогласила: „дође час суда Његовог“, и охрабрила породицу да се припреми да дочека Господа; јер ће он ускоро доћи. Необраћени у породици призвали су Бога на милост и пронашли опроштај. Овај покрет се проширио из града у град, а друга деца су проповедала ту поруку. Исти покрет међу децом био је у одређеној мери присутан и у Норвешкој и Немачкој.

GSAM 140„Да! Морао сам да проповедам“

GSAM 140.21896. године, док сам држао састанке у седамнаест различитих места у Шведској, прошао сам кроз неколико места где су деца проповедала 1843. године и имао прилику да разговарам са онима који су слушали проповед и са људима који су проповедали када су били деца. Рекао сам једном од њих: „Да ли си проповедао поруку о доласку када си био дечак?“ Он је одговорио: „Проповедао! Да, морао сам да проповедам. Нисам имао никаквог смишљања у томе. Сила је дошла на мене и изговорио сам оно што ме је та сила приморала да изговорим.“

GSAM 140Боквист и Валбом у Ореброу, Шведска

GSAM 140.3У округу Оребро ово дело се проширило до те мере да су и старије особе биле покренуте да проповедају поруку. Тада су цивилне власти, подстакнуте од свештеника „установљене цркве“, ухапсиле два млада дечака, Валбома, старог осамнаест година, и Олеа Боквиста, старог петнаест година, говорећи да ће из њих направити јавни пример. Бичевали су их по голим леђима брезовим прућем и ставили их, са крвавим ранама, у затвор у Ореброу. Када су им се ране зацелиле, извели су их из затвора и затражили од њих: „Хоћете ли престати да проповедате ову доктрину?“ Иако су их други пут бичевали прућем, отварајући им ране наново, једини одговор који су могли добити био је: „Проповедаћемо оно што нам Господ заповеда.“ Захваљујући заступништву угледне парохијанке из Ореброа, краљ Оскар I је наложио властима да пусте те дечаке из затвора и да оставе тај народ на миру. Тако је у Шведској остварена победа истине.

GSAM 141Боквистово сведочанство

GSAM 141.1У часопису Review and Herald, од 7. октобра 1890. године, налази се веома занимљив приказ о проповедању деце, који је написао сам О. Боквист. Он каже:—

GSAM 141.2„Године 1843. догодио се верски покрет међу људима у парохији Карлскога, у округу Оребро. Вође овог покрета били су деца и младићи, који су се звали ‚рапаре‘. Они су проповедали са божанском силом и проглашавали пред народом, са великом одлучношћу, да је дошло време Божјег суда.

GSAM 141.3„У јесен исте године, ја, О. Боквист, тада петнаестогодишњи, заједно са другим младићем, Ериком Валбомом, осамнаестогодишњим, били смо толико под утицајем ове невидљиве силе да јој ни у ком случају нисмо могли одолети. Чим нас је обузела ова небеска сила, почели смо да говоримо народу и да гласним гласом проповедамо да је дошло време Божјег суда, упућујући их на Јоил 2:28-32 и Откривење 14:6, 7.“

GSAM 141Деца у визији

GSAM 141.4Људи су ме обавестили да су они који су били тако под утицајем ове небеске силе били потпуно удаљени од свега око себе. Они су заправо били у визији од Бога и говорили су силом која је носила моћан убедљив утицај. Рекли су да су ти малишани, док су били под тим утицајем, говорили снагом и достојанством потпуно одраслих мушкараца и жена. Тако су они који су то видели закључили да је то Господ који их је пророчки користио да изговоре ове свечане истине. Писац наставља:—

GSAM 142.1„Народ се окупљао у великом броју да нас слуша, и наши састанци су трајали и дан и ноћ, и као резултат настало је велико религијско пробуђење. Млади и стари били су додирнути Духом Божијим и вапили Господу за милост, исповедајући своје грехове пред Богом и људима.

GSAM 142.2„Али када је свештеник у цркви сазнао за то, учињени су бројни покушаји да нас ућуткају и тако зауставе превладавајуће религијско узбуђење; али сви покушаји су били узалудни. Тада је затражено од шерифа да нареди наше хапшење, и током шест недеља вођена је безуспешна потрага за нама по шуми, у коју смо побегли у потрази за уточиштем.

GSAM 142.3„Коначно, међутим, позвали су нас да се појавимо пред пастором цркве. Наш број се увећао тако да се четрдесет младих људи и жена јавило у парохијску кућу, где смо подвргнути дугом суђењу. Свима осим мене и Валбома било је дозвољено да се врате кућама; али су нас ухапсили и наредног дана ставили у притвор у затвор у Ореброу, где смо у ћелији број 14 били смештени заједно са крадљивцима, као да смо починили неко велико злочинство.“

GSAM 142Сведочење Боквистове сестре

GSAM 142.422. септембра 1896. године, Боквистова сестра, стара седамдесет и две године, присуствовала је нашем састанку у Ореброу и испричала нам о искуству свог брата; јер је била сведок његовог бичевања, затварања и ослобађања. Она је за нас отпевала химну коју су Боквист и Валбом певали док су излазили из затвора на мост преко рова који је окруживао тај шеснаестовековни замак, коришћен 1843. године као затвор. Сила покрета из 1843. године пратила је сведочење и певање химне. Преведена на енглески, химна гласи овако:—

GSAM 143Химна коју су певали Боквист и Валбом

GSAM 144Дечак проповедник у Карлскоги

GSAM 144.4Један господин из Ореброа испричао ми је догађај у Карлскоги, где је боравио 1843. године. Он је рекао:—

GSAM 144.5„Мали дечак од осам година, који никада није научио да чита слова, почео је да проповеда поруку, цитирајући многа места из Светог писма. Људи су говорили: ‚То дете је просто пуно Библије.‘ Овај догађај се догодио након што је краљ Оскар говорио у корист прогоњених, па свештеник тог места није могао да доведе дечака пред суд да заустави његов рад; али је рекао народу да доведу дечака пред њега, и он ће га разобличити и показати им његово незнање Библије.

GSAM 144.6„Пред скупом људи свештеник је отворио своју књигу са химнама и замолио дечака да му прочита. Дечак је одговорио: ‚Не умем да читам;‘ али се окренуо свештенику леђима и исправно отпевао химну од почетка до краја, док је свештеник у чуду гледао у књигу. Свештеник рече дечаку: ‚Чини се да знаш све.‘ Дечак одговори: ‚Не. Нама није увек дозвољено да кажемо све што знамо.‘

GSAM 145.1„Свештеник је затим отворио Нови завет и рекао дечаку: ‚Прочитај ми из овога.‘ Дечак је одговорио: ‚Не умем да читам.‘ Свештеник је упитао: ‚Шта ти уопште знаш о Библији?‘ Он је одговорио: ‚Знам где има један стих у којем се реч и налази четрнаест пута.‘ Свештеник је рекао: ‚Не! У Библији не постоји такав текст.‘ Дечак је рекао: ‚Да ли бисте ми, молим вас, прочитали Откривење 18:13?‘ ‚Да‘, рекао је свештеник. Док је читао, народ је бројао и заиста је реч и била тамо чак четрнаест пута, а међу тим четрнаест пута било је и ‚везивање душа човечијих‘. Људи су викали: ‚Ево! Ево! Дечак зна више о Библији од свештеника!‘ Веома увређен, свештеник је одустао од теме и после тога је оставио народ на миру.“

GSAM 145.2Тако, из уста деце Господ потврђује своју реч и на овај диван начин донео је своју истину до ушију народа чији су закони забрањивали проповедање било које доктрине осим доктрине „установљене религије“.

GSAM 145Дарови Духа повезани са поруком

GSAM 145.3Није само у Шведској Господ, у вези са покретом другог доласка, говорио свом народу кроз дарове свога Духа. У Шкотској, Енглеској, као и у Америци Господ је поучавао свој народ кроз посебна откривења.

GSAM 145Визије Вилијама Фоја

GSAM 145.4Године 1842. у Бостону, Масачусетс, живео је добро образован човек по имену Вилијам Фој, који је био вешт говорник. Био је баптиста, али се припремао да прими свето рукоположење као епископски проповедник. Господ му је благосклоно дао две визије у години 1842, једну 18. јануара, а другу 4. фебруара. Ове визије су носиле јасан доказ да су биле истинске манифестације Духа Божијег. Био је позиван с места на место да говори са амвона, не само од стране епископалаца, већ и баптиста и других конфесија. Када би говорио, увек је носио свештеничку одежду, какву проповедници те цркве носе у својим службама.

GSAM 146.1Визије господина Фоја односиле су се на скори долазак Христа, путовања Божјег народа ка небеском граду, нову земљу и славе искупљеног стања. Пошто је добро владао језиком и имао дар за описе, изазивао је сензацију где год да је ишао. По позиву је путовао од града до града да исприча о чудесима која је видео; а како би се сместиле огромне гомиле које су се окупљале да га слушају, обезбеђиване су велике сале, где је хиљадама људи препричавао оно што му је било показано из небеског света, лепоту Новог Јерусалима и анђеоске војске. Када би говорио о нежној, саосећајној љубави Христа према бедним грешницима, позивао је необраћене да траже Бога, и многи су одговорили на његове нежне молбе.

GSAM 146Визија три степеника

GSAM 146.2Његов рад се наставио до 1844. године, близу краја две хиљаде триста дана. Тада је био удостојен још једног пројављивања Светог Духа — трећом визијом, коју није разумео. У њој му је показан пут Божјег народа до небеског града. Видео је велику платформу, или степеник, на којој се окупила множина људи. Понекад би неко пропао кроз ову платформу ван видика, и за таквог му је речено: „Отпао је.“ Онда је видео како се народ попео на други степен или платформу, и неки су и тамо пропали кроз платформу ван видика. На крају се појавила трећа платформа, која се протезала до капија светог града. Велика група се окупила са онима који су напредовали до ове платформе. Пошто је очекивао да ће Господ Исус доћи у веома кратком року, он није успео да препозна чињеницу да треба да уследи трећа порука након прве и друге поруке из Откривења 14. Сходно томе, визија му је била необјашњива и престао је да говори у јавности. Након завршетка пророчког периода, 1845. године, чуо је како неко други приповеда исту визију, уз објашњење да су „прва и друга порука биле дате, и да ће трећа уследити.“ Ускоро након тога господин Фој се разболео и умро.

GSAM 147.1Са таквим манифестацијама моћи Божје у вези са проповедањем његовог доласка „код врата“, и са радошћу хиљада који су се одвраћали од греха да би служили Господу и чекали његов долазак, народ је био двоструко уверен да је ово заиста Господња порука свету.

GSAM 147.2Међутим, 21. март 1844. је дошао и прошао, а Господ није дошао. Убеђење побожних и промишљених, међутим, било је да су поступили у складу са вољом Господњом и да ће се све на време разјаснити.