Поглавље 28 — Врата која нико не може затворити
GSAM 462.1„дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју реч, и ниси се одрекао имена мог.“1
GSAM 462.2Таквим се језиком обраћа онима у филаделфијском стању јеванђељске цркве. Ова црква је она која је развијена проповедањем Христовог блиског доласка, или они који су се чврсто држали онога што су чули о тој теми; јер он каже за сардску цркву (која је непосредно претходила филаделфијској): „Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе.“2
GSAM 462.3Сардска црква је, дакле, чула учење о брзом доласку Господњем. Они који су се чврсто држали онога што су чули, кретали су се у истини како је „свећњак“ био уклањан и чинили су цркву Филаделфијску, којој је рекао: „Јер си одржао реч трпљења мог, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свет да искуша оне који живе на земљи. Ево ћу доћи брзо: држи шта имаш, да нико не узме венац твој.“3 Дакле, управо овој филаделфијској цркви он каже: „дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити.“
GSAM 462.4Ево, дакле, наглашене изјаве Светог Писма да они који су, по Божјој провидности, покренути да упозоравају свет на Христов долазак и да моле људе да се припреме да сретну Бога, имају Божју посебну милост у свом делу. Људи могу покушати да ометају, да пониште њихове покрете, да затворе „врата речи“, али ипак глас Божји одзвања изнад сваке буке: „дадох пред тобом врата отворена.“
GSAM 463Напредак за седамдесет четири године
GSAM 463.1На претходним страницама ове књиге укратко смо прегледали период од седамдесет четири године, од 1831. до 1905. године, пратећи успон и напредак порука о доласку, а посебно поруку трећег анђела. Показали смо како је ова порука, из таме и сиромаштва, напредовала из године у годину с убрзаном снагом и моћи, све док није развила мисије које обухватају целу земљу. Сигурно није због тога што је порука угодна плотским срцима да је она тако напредовала; јер у првом плану носи Господњу суботу, чије држање доноси тежак крст, захтевајући одвајање од пословних активности са светом на најпрометнији секуларни дан у недељи. Нити је напредовала због недостатка отпора; јер се с њим суочавала од самог почетка, и то са најжешћим спољним отпором, као и са тешкоћама изазваним непосвећеним особама које су на неко време ушле у њене редове. Што се тиче ситуације изазване плановима и напорима спољних непријатеља, можемо рећи речима Давида Псалмопојца, „Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ, Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас, Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас; Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу; Покрила би душу нашу силна вода. Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу! Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо. Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.“4
GSAM 464Помоћ у Господу
GSAM 464.1Господ објављује да је поставио пред свој народ „врата отворена, и нико их не може затворити“. Није, дакле, чудо што порука непрестано напредује. То је Божја порука народу и она мора успети. У Откривењу 7:2 дело припремања народа да стане када дође велики дан Божјег гнева симболизује анђео који „се пење од истока сунчаног“, или, како неки преводе, „као излазак сунца“. Гле зоре дана — најпре се појављују зраци светлости на истоку; они се спајају у већу јасноћу све док се не уочи широк, јасан диск сунца. Како „Краљ дана“ узлази ка врхунцу, његова светлост, топлота и моћ постају све живописније.
GSAM 464.2Заиста је такав био напредак поруке трећег анђела од 1848. године, када су њене саставне истине изнете у јасном облику, и од тада смо показали изразит и сталан раст који је диван. Ово можемо објаснити само на једној основи: Господ потврђује Своју реч онима који у ово време, када се Његово спасење приближава, чувају „суботу да се не оскврни“,5 и уздржавају своје ноге од испуњавања својих жеља на Божји свети дан, и тако, кроз „веру Исусову“, како је објављено у поруци трећег анђела у Откривењу 14, чувају све „заповести Божије“. О таквима је Господ рекао преко пророка Исаије: „Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја [‚Господ правда наша‘. Јеремија 23:6], слава Господња биће ти задња стража.“6 Са таквим уверењима, како бисмо могли очекивати било шта друго осим успеха дела? „Ако је Бог с нама, ко ће на нас?“
GSAM 464Како ови могу просперирати?
GSAM 464.3Погледајући на ситуацију када је 1846. пастор Џозеф Бејтс почео да пише ту прву књигу, прву икада објављену о питању суботе од стране адвентиста седмог дана, са дванаест и по центи као јединим расположивим средством које је имао на свету, и када је био приморан да их потроши пре него што је истекао први дан његовог писања; и поново гледајући на то како је пастор Џејмс Вајт штампао свој први мали лист, Present Truth, новцем зарађеним кошењем у пољу сена, и слао тај лист бесплатно свима који би га читали, и говорио о томе као о поруци која треба да допре до крајева земље,—гледајући те мале почетке, човек би могао, језиком људи из времена Амосових, упитати: „како ће се подигнути Јаков? Јер је мали.“7 Упоређујући то са стањем из 1905. године, када се објављивање истина поруке остварује у двадесет издавачких кућа широм света, које често раде до пуног капацитета да би задовољиле потражњу за штампаним материјалом, заиста можемо рећи: ево, „врата отворена“ која још нико није затворио.
GSAM 465.1О онима из ранијих времена који су сматрали да посао никада не може успети, можемо рећи, речима којима је пророк Захарија укорио оне који су мислили да ометају дело Божје у обнови Јерусалима: „ко је презрео дан малих ствари?“8 О стварима које су изгледале као планине тешкоћа на њиховом путу, Господ је рекао преко пророка,—
GSAM 465Планина претворена у равницу
GSAM 465.2„Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељем? Равница; и он ће изнети највиши камен, с усклицима: Милост, милост њему.“9 Тако је било у делу поруке трећег анђела, и тако ће бити све док се не положи „највиши камен“, односно док се дело не заврши.
GSAM 465.3Погледајте неколико људи 1846. године, сиромашних средствима, сиромашних у сваком погледу осим у вери у Бога и у залихама истине, и видећете до каквих размера је њихов рад порастао. Размислите о средствима која сада имамо: књиге су све припремљене, преведене и штампане на различитим језицима света, а стотине продавача уноси ове књиге у домове људи у вредности од 400.000 долара годишње. Са наставком Божјег благослова на овом делу, можемо очекивати успех. Са овим могућностима и средствима која се месец за месецом увећавају, уз поверење у Христа, не можемо очекивати ништа друго до оно што је Соломон певао о Божијој цркви када је изашла из свог пустињског стања, „ослањајући се на руку свог Вољеног“, када је представљена како изгледа „лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама“.10
GSAM 466Помоћу дара пророштва
GSAM 466.1Не само да смо видели да је Господња провидност отворила пут за ширење истине, и да је његов изразити благослов пратио напоре учињене да се крене путем његове провидности, већ је и у успону и напретку поруке трећег анђела ступио у контакт са својим народом кроз дар пророштва. Ово није било у облику новог откривења које би заменило Библију, нити на начин да искриви учења Светог писма, већ да покаже где, у овом добу, постоји опасност од удаљавања од једноставности јеванђеља Христовог, где људи ризикују да падну под утицај духа доба, задовољни обликом побожности без силе.
GSAM 466.2Посматрајући ову тему кроз пример11 древних пророка, који нам је Господ дао као једно од начела по којима се такве појаве треба испитивати, налазе се исти разлози зашто су такве појаве потребне сада као и тада; наиме, склоност у сваком добу да се одступи од пута истине под утицајем владајућих и специфичних доктрина и пракси тог доба. Апостол Павле, говорећи о пројави дарова које је Господ поставио у Цркви, каже да су они „да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог; докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове; да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре; него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос. Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.“12
GSAM 467.1Исти приговори који се данас упућују против пројављивања дара пророштва могли су се износити са истом снагом и у давна времена; тј. имамо Свето писмо и стога нам такви дарови нису потребни. Међутим, та иста Писма нам говоре да је Христос поставио ове дарове у Цркви да чине свој посао док не „дође савршено [савршено стање]“, и да је Цркви речено: „немате недостатка ни у једном дару, ви који чекате откривења Господа нашег Исуса Христа“.13
GSAM 467Каква нам је потреба за пророцима?
GSAM 467.2Људи у давна времена могли су закључити да имају Божји морални закон написан Његовим прстом на каменим плочама; да имају статуте, пресуде и упутства која су изречена Мојсију из уста Божјих и која су пажљиво записана; па шта је још било потребно? Али упркос свим тим изврсним истинама које су поседовали, Бог је благоизволео да им говори „много пута и различитим начином“ кроз своје свете пророке.
GSAM 467.3Видимо да су сведочанства различитих пророка, као што су Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило, Осија и други, у сваком случају подучавала исти велики принцип у вези са послушношћу Богу; ипак, сваки пророк је имао своје посебне прекоре за народ свог времена, због њихове склоности да буду одвучени од светих и узвишених принципа исправности преовлађујућим обичајима доба у којем је пророштво дато.
GSAM 468Потреба за даровима
GSAM 468.1Иако се може тврдити да имамо не само изврсна упутства Старозаветних писама, већ и речи самог нашег Спаситеља и апостола, каква нам је потреба за додатним светлом? Чињеница је да су ти исти свети апостоли указивали на последње дане, када ће „настати времена тешка“, и када људи „имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли“, упозоравајући нас и да ће „одступити неки од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске.“
GSAM 468.2С обзиром на све то, тај народ о којем Павле говори у писму Солуњанима, који неће бити у тами да их дан Христов затекне као лупеж, већ ће бити деца светлости, позван је речима: „све кушајући“, у погледу „Пророштва“ и „добро држите“.14 Ово је еквивалентно томе да им се каже да ће људи који ишчекују долазак Господа Исуса Христа и који ће се на крају показати спремним за тај дан имати „добре“, истините манифестације дара пророштва међу собом.
GSAM 468Знаци краја
GSAM 468.3Налазимо се у времену када су знаци са свих страна обилни да је дан Господњи близу. Налазимо се управо у периоду када је требало да се појави народ који ће чувати све заповести и који такође „има сведочанство Исуса Христа“15 — „Дух Пророштва“.16 Шта налазимо? Да су током последњих шездесет година настали управо такви људи, носећи управо такву поруку, међу којима се пројавио дар пророштва. Испитавши дар пророштва, пројављен кроз госпођу Е. Г. Вајт, према библијским правилима, видели смо да он издржи тест у сваком појединачном детаљу. У свим списима госпође Вајт, од почетка до краја, није пронађен ниједан ред који би давао најмању дозволу за грех или који би у најмањој мери толерисао било какво одступање од речи Божје. Ови списи никада се нису стављали изнад Библије, већ стално позивају на најпажљивије проучавање речи Божје, указујући на њу као на велики стандард по којем ће наши случајеви бити испитани на последњем суду. У њеним списима Христос је уздигнут пред нама као једини образац који треба да следимо. Он је на најживописнији начин проглашен за нашу једину наду за победу овде, наше једино уточиште од гнева који долази, једино име и средство кроз које можемо бити спасени.
GSAM 469Лично признање
GSAM 469.1У вези са госпођом Вајт и природом њеног рада, даје се следеће, написано 1877. године од стране некога ко ју је познавао и ко је дуго година проучавао њен рад; и након око педесет три године испитивања, година пажљивог посматрања, дајем своје безусловно одобрење сваком изразу у њему израженом:—
GSAM 469.2„Што се тиче хришћанског карактера сестре Вајт, молим да кажем да мислим да нешто знам о њему. Познајем је осамнаест година — више од половине историје нашег народа. Био сам у њиховој породици више пута, понекад и по неколико недеља. Они су били у нашој кући и породици много пута. Путовао сам са њима готово свуда; био сам с њима у приватном и јавном животу, на састанцима и ван њих, и имао сам најбоље прилике да сазнам нешто о животу, карактеру и духу брата и сестре Вајт. Као проповедник, морао сам да имам посла са свим врстама људи и свим врстама карактера, па мислим да могу да проценим шта је неко, барем након година интимног познанства.
GSAM 470.1„Знам сестру Вајт као скромну, понизну, добродушну и племениту жену. Ове особине њеног карактера нису само наметнуте и неговане, већ грациозно и лако произилазе из њене природне наклоности. Она није сујетна, самоправедна и важна, као што су фанатици увек. Често сам долазио у контакт са фанатичним особама и увек сам их нашао пуне претензија, пуне гордости, спремне да износе своје мишљење, хвалисаве својом светошћу итд., али се сестра Вајт увек показала супротна свему томе.
GSAM 470Пријатељица сиромашних
GSAM 470.2„Свако, најсиромашнији и најпонизнији, може слободно да јој приђе за савет и утеху без одбијања. Она увек брине о потребитима, беднима и страдалницима, стара се о њима и заузима се за њих.
GSAM 470.3„Никада нисам упознао ниједну особу која тако доследно има страх Божји пред собом. Ништа се не предузима без усрдне молитве Богу. Она пажљиво и доследно проучава Божју реч. Чуо сам сестру Вајт како говори стотинама пута, прочитао сам сва њена сведочанства од почетка до краја, већину њих много пута, и никада нисам успео да нађем ниједну неморалну реченицу у свим њима, нити било шта што није строго чисто и хришћанско; ништа што одводи од Библије и од Христа; већ тамо налазим најусрдније позиве да се покоравамо Богу, да волимо Исуса, да верујемо Писму и да га непрестано проучавамо. Примио сам безброј пута велику духовну корист од тих сведочанстава. Заиста, никада их нисам читао а да се нисам осећао укорено због свог недостатка вере у Бога, недостатка преданости и недостатка ревности у спасавању душа. Ако имам икаквог суда, икаквог духовног расуђивања, утврђујем да су сведочанства истог духа и истог смисла као и Свето писмо.
GSAM 470.4„Тридесет година [сада можемо рећи шездесет година] овим сведочанствима се верује и она се читају међу нашим народом. Како је то утицало на њих? Да ли их је одвело од Божјег закона? Да ли их је навело да се одрекну вере у Христа? Да ли их је навело да одбаце Библију? Да ли их је навело да постану покварен, неморалан народ? Знам да ће се повољно упоредити са било којом другом хришћанском конфесијом.
GSAM 471.1„Једну ствар сам приметио, а то је да најжешћи противници визија сестре Вајт признају да је она хришћанка. Како могу да направе то признање, то ми је непојмљиво. Покушавају да то објасне говорећи да је она преварена. Не могу да укажу ни на једну мрљу у целом њеном животу, ни на једну неморалну реченицу у свим њеним списима. Морају да признају да је велики део њених писања изванредан и да би свако ко би живео по свему што она каже био добар хришћанин, сигуран у рај. Ово је крајње чудно, ако је она инструмент ђавола, инспирисана Сотоном, или ако су њена писања неморална или произвољне мисли њеног ума.“
GSAM 471Сведочанства странаца о списима
GSAM 471.2Како се наша периодична издања са радовима госпође Вајт шаљу, траже их најпонизнији, побожни и предани. Извештавајући о ономе што читају, они кажу: „Посебно су нас заинтересовали радови госпође Вајт. Они су тако практични, пуни поука осмишљених да човека доведу ближе Господу и учине га понизнијим, побожнијим и преданијим. Ови списи су толико у складу са Светим писмом да нам се, док их читамо, чини да госпођа Вајт мора бити надахнута да пише на тај начин.“ Такво је сведочанство у десетинама случајева оних који су у преписци са нашим мисионарским радницима, и то оних који немају ни најмању представу да су идеје госпође Вајт примане у светој визији.
GSAM 471Извор отпора
GSAM 471.3Имајући пред собом утисак који је овај дар оставио, поставља се питање: одакле и зашто се појавило противљење пројави овог дара? и какав је био исход оних који су се противили? Пазећи пажљиво на овај предмет од 1852. године, установио сам да је углавном противљење овој пројави настало од оних који су били исправљени због недостатака у карактеру, због погрешних навика или због неког погрешног поступања у свом начину живота. Многи од опоменутих би протестовали да нису били толико лоши колико их је сведочанство представљало, и показали би да могу да се држе истине чак и ако пођу супротно од дате им опомене. Време је показало да се велика већина таквих одрекла своје вере и у потпуности напустила редове. Неки су увидели своју грешку и чвршће се прихватили истине. Поставља се питање: ако оне који се противе овом дару води Господ, зашто губе своју духовност и одступају од Бога? Правило нашег Спаситеља је да се дрво позна по свом плоду. Он најодлучније тврди да не може „дрво зло родова добрих рађати“.
GSAM 472Неуспех опозиције
GSAM 472.1Сећамо се случајева када је подигнута организована опозиција против сведочанстава госпође Вајт, уз изјаву да ће њихов рад пратити велики успех чим се ослободе тих сведочанстава. Међутим, у потпуности су пропали у остварењу својих нада. Након година борбе, нису дали више доказа за ширење суботње истине пред светом него што су то чинили њима слични пре четрдесет девет година. Ако је њихов био посебан Господњи посао, зашто њихова порука није праћена већим просперитетом?
GSAM 472Где је успех?
GSAM 472.2Са друге стране, када погледамо ту поруку којом се заповести Божије и вера Исусова проповедају свету — поруку са којом је повезана ова манифестација дара пророштва, са његовим саветима, упутствима и опоменама — видимо да је она остварила сигуран и стабилан напредак од самог свог почетка до данас. Следећи Господње савете кроз тај дар, крећући се напред у Господњој снази, порука је, као што смо показали, обишла земљу и брзо се пробија ка „сваком племену, и језику и колену и народу“.
GSAM 473.1О њеном напретку у прошлости можемо рећи да је Божја реч потврђена тиме што је рекао: „Никакво оружје начињено против тебе неће бити срећно.“ Заиста, Божја рука се показала у успеху који је пратио успон и напредак овог великог адвентистичког покрета до сада, и за будућност се ослањамо на сигурно испуњење његове речи: „дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити.“ Са тим поверењем можемо певати са потпуном сигурношћу:—